Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, da budemo jasni, DS ne spori  davanje koncesije, ali smatramo da ovaj predloženi dokument, odnosno dva dokumenta nisu dobra iz razloga što se iz njih ne vidi na osnovu čega je u predlogu za davanje koncesije izvršena procena opravdanosti u visini ulaganja od 550 miliona evra, kada vrlo dobro znamo da prethodno ne postoji studija opravdanosti, kada se ne zna konačna varijanta koridora autoputa.
Takođe, za potrebe eksproprijacije navedena je suma od osam miliona evra, što svakako nije moguće predvideti bez prethodno odabrane konačne varijante i pripremljenih detaljnih planova. Ukoliko se ovde u Narodnoj skupštini prihvati predlog za davanje koncesije stvaraju se uslovi da Vlada Republike Srbije, da resorno ministarstvo za kapitalne investicije, nastave sa potrebnom procedurom dodele koncesije mimo bilo kakve kontrole Narodne skupštine Republike Srbije, što će otvoriti svakako niz velikih problema i dugogodišnjih obaveza koje će nastati za Republiku Srbiju.
Još jedanput ponavljam i podsećam DS ne osporava potrebu izgradnje pomenutog autoputa niti potrebu za dodelom koncesije za njegovu izgradnju, ali smatramo da je kršenje zakonske procedure nešto što u ovom slučaju konkretno imamo.
Jednostranim pristupom resornog Ministarstva za kapitalne investicije, bliže smo varijanti da se predlozi u Skupštini povuku. To znači, pre svega, konačni izgled, odnosno potrebne dokumentacije, planske dokumentacije, a posebno studije opravdanosti za ova dva projekta. Izgradnja putnog pravca Horgoš-Požega mnogo toga nije jasno. Predlaže se izgradnja pravca Horgoš-Požega, a izbegavamo ili ne želimo da konstatujemo da se tu radi o dva različita putna pravca. Deonica od Subotice do Beograda, autoput E-75 i deonica od Požege do Beograda je samo deo autoputa odnosno Koridora Beograd-Južni Jadran. Na taj način se žele prikriti nedostaci u koji postoje opravdanosti koncesije za autoput od Beograda do Požege. Takođe, DS pita, zbog čega Ministarstvo za kapitalne investicije ne planira koncesije čitavog autoputa Beograd – "Južni Jadran", već samo do Požege.
U predlogu za davanje koncesije takođe nije definisana konačna trasa od Beograda do Požege. Kako je onda, i na osnovu čega, izvedena računica i procenjeno da je za potrebe eksproprijacije neophodno izdvojiti sumu od 23 miliona evra. Sve su to pitanja koja iz ovih predloga nisu definisana.
Ali, osvrnuo bi se na par konstatacija koje je ministar u svom izlaganju imao, žao mi je što je izašao, ali se bar nadam da će njegovi saradnici to da mu prenesu, a odnosi se na Savet Republičke direkcije za puteve.
Jedan deo mojih kolega je ovde prisutan, žao mi je što predsednika Odbora za saobraćaj i veze Narodne skupštine danas nema. Mi smo tokom prošle nedelje imali sednicu Odbora za saobraćaj i veze, dobili jedan izveštaj Republičke direkcije za puteve. Ono što smo kao poslanici tražili jeste da nam ona dostavi izveštaj o planovima i finansijskim sredstvima za sve opštine i gradove u Republici Srbiji.
Kada smo postavili pitanje šta je sa planovima za 2005. godinu, dobili smo jasan i glasan odgovor od predstavnika Republičke direkcije za puteve da nema planova za 2005. godinu.
Zamislite, maj mesec, evo još koji dan na izmaku, Savet Republičke direkcije za puteve koji je jedini ovlašćen da predlaže Vladi Republike Srbije planove nije dostavio plan za 2005. godinu. To je nešto što smatramo krajnje nedopustivo.
Takođe, ministar je pomenuo izgradnju autoputa od Kragujevca do Batočine, ne do Lapova, da budemo krajnje precizni. Evo Lapovci se ljute, to je večiti spor koji tu postoji, ali moram da vas podsetim da ti radovi stoje od septembra meseca.
Znači, tada je grad Kragujevac započeo sa jednom idejom koja postoji 20. i više godina da se grad Kragujevac priključi na Koridor X (iks) i tada je imao plan da praktično sa Republičkom direkcijom, odnosno sa državom Srbijom, dinar po dinar, ali od septembra meseca, nova gradska vlast i jedan od najbližih saradnika resornog ministra sve to krši i donosi odluku da se kreće u koncesiju. Tada pred odbornike ovde, a ima odbornika i Skupštine grada Kragujevca, izlazi glavni stručnjak koji u svom nadahnuću objašnjava kako je to dobar predlog, kako će Kragujevac konačno, zamislite, glavni stručnjak kaže, kaže – Kragujevac će konačno izaći na Koridor X (iks).
Takva je gradska vlast u Kragujevcu i to je najbolji saradnik resornog ministra
Nakon te konstatacije da će Kragujevac izaći na Koridor X (iks), zaista nisam imao šta da kažem. Znam da ćemo za jedno 200 godina izaći na Koridor X (iks) sa takvim planom i sa takvim gradonačelnikom u Kragujevcu i sa takvim resornim ministrom, ali još jednom podsećam, daleko je bila bolja varijanta da je Kragujevac nastavio sa izgradnjom po onom planu koji je definisan tokom 2003. i 2004. godine i zna da se jedanput čak i ministar javno Kragujevčanima obratio i rekao da podržava ideju da Kragujevac i Republika Srbija zajednički investiraju i da taj problem reše.
Kada imate nekoga ko procenjuje od oka, ko sam donosi zaključke, i ako smatra da sve što zamisli i što želi da realizuje da je to krajnje ekonomski opravdano, kada mu pokažete da postoje studije i da su ipak to neki ljudi koji imaju neka zvanja, napravili projekciju i rekli da to mora da se ispoštuje na način kako oni predviđaju, on to jednostavno nipodaštava. I, onda, imamo situaciju da Kragujevac već godinu dana od dobre ideje stoji na početku tog projekta i pitanje je kada će se taj projekat završiti. Draga mi je činjenica da je resorni ministar jednom za sva vremena nedoumicu koja postoji i u javnosti Šumadije, otklonio. Konačno je priznao da postoji dokumentacija za izgradnju autoputa Kragujevac-Batočina, odnosno Lapovo.
Na taj način smo i taj problem rešili, ali još jednom želim da istaknem da što se DS-a tiče ovde postoje ozbiljne zamerke i ne smatramo da su koncesije nešto loše, ali ima mnogo toga što je nejasno i što iz resornog ministarstva i Vlade nismo dobili kao objašnjenja za pomenute predloge. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, član 17. je opet jedan od predloga koji je za DS apsolutno neprihvatljiv, zato što smatramo da je nedopustivo kako je predloženim članom 17. definisano šta Vlada radi u slučaju prestanka mandata.
Svakome ko imalo zna o pravu jasno je da Vlada Republike Srbije do izbora nove vlade obavlja poslove koji su iz njene nadležnosti i nema nikoga ko može Vladi, za bilo koju aktivnost ili bilo koji zadatak koji je Ustavom definisan, da uskrati pravo da taj posao obavlja do izbora nove.
Ono što je svakako kulminacija, to je čuveni stav 3. koji kaže da Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku Republike predložiti raspuštanje Narodne skupštine. Prethodni član 16. stav 3. kaže: "Vladi prestaje mandat sa prestankom mandata Narodne skupštine, izglasavanjem nepoverenja, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade i ostavkom predsednika Vlade." Ne razumem šta ste želeli sa stavom 3. predloženog člana, čemu on služi, ako se sam po sebi potire u članu 16.
Zaista mi nije jasno zbog čega predlagač zakona tvrdoglavo insistira na predloženim članovima, kada DS jasno i glasno kaže šta je problem. Ne vidim razlog, ako je očigledno da je nešto napravljeno loše, ako je evidentno da je nešto u suprotnosti sa važećim Ustavom Republike Srbije, zašto predlagač i dalje insistira na tome da postojeće rešenje u Predlogu zakona ostane na snazi, ne prihvatajući amandman koji daleko bolje, jasnije i preciznije definiše ovu materiju.
Ono što je za mene iznenađujuće, bez obzira što smo danas kao DS dobili jedan zahtev od ljudi iz Ministarstva da imamo na umu da je danas ministar sprečen... Poštujem to što je ministar sprečen, ali nikakve vajde Demokratska stranka ova tri dana nije videla od ministra. Ministar je sedeo, mudro ćutao i šta god je Demokratska stranka rekla kao primedbu na ovaj zakon, ministar to nije ni konstatovao, tako da mogu da izvučem zaključak da, što se tiče DS-a, ima ona narodna izreka koja kaže "sedi drvo na drvo". Otprilike je takav bio i naš ministar koji je predložio ovaj zakon. Da li bio u sali ili ne bio u sali, isto nam se hvata.
U svakom slučaju, još jedanput apelujem na njegove kolege koje ovde sede da prihvate amandman na član 17, jer je on daleko bolji i precizniji i usklađuje sa Ustavom ovaj predloženi tekst člana 17.

Raspravljamo o članu 19. On ima za pretpostavku da Vlada sama pokrene pitanje svog poverenja. Mislim da nismo imali prilike, barem u poslednjih 15 godina parlamentarne prakse u Srbiji, da Vlada proverava da li ima dovoljan broj poslanika koji podržava njenu politiku, ali je logično da onog trenutka kada Vlada nema, konkretno u našem slučaju, 126 poslanika, tog trenutka nema više rasprave o tome da li Vlada može ili ne da podnese ostavku.
Ako je već krenula u postupak da proveri, taj postupak se pokreće prilikom izvesnih političkih kriza koje postoje u državi, afera ili jednostavno Vlada sama želi, zarad javnosti i zarad sebe, da proveri da li je ta većina stabilna u parlamentu, da Vlada kojoj nije izglasano poverenje može da podnese ostavku, to je zaista nezamislivo, naročito ako se u članu 16, o kome smo takođe diskutovali, u stavu 3. vrlo jasno i precizno kaže da Vladi prestaje mandat sa prestankom mandata Skupštine, izglasavanjem nepoverenja itd.
Razumem ministra kada kaže – permutovali smo. Šta je drugo od provere da li Vlada ima poverenje i ako joj se izglasa da nema dovoljan broj poslanika od činjenice da ona više nema, ne uživa poverenje, nema političkih subjekata koji stoje iza parlamentarne većine do sada i tog trenutka je logično da Vlada više ne može da funkcioniše, nema prava da upravlja. Prema tome, zaista je stav 4. u članu 19. potpuno neprihvatljiv.
Na kraju, jedna konstatacija. Imali ste 128 poslanika, poštovana gospodo iz većine. Koliko poštujete predloge zakona koje je vaša vlada predložila, koliko poštujete ovaj dom, koliko poštujete i ostale kolege iz opozicije govori to da vas trenutno u sali iz vladajuće grupacije ima 57 prebrojanih.
Prema tome, zaista bih zamolio predsedavajućeg, ako ste već insistirali na tome da danas Skupština radi do kasno u noć, dok ne iscrpimo dnevni red, onda bi bilo zaista krajnje korektno da ovde u svakom trenutku imate minimum 84 poslanika vladajuće grupacije i da to funkcioniše na valjan način, onako kako ste se dogovorili.
Što se poslanika Demokratske stranke tiče, a verujem i ostalih kolega iz opozicije, nije problem, mi ćemo raditi, ali ovo govorim zarad javnosti. Javnost u Srbiji mora da zna da opozicija svoj posao radi korektno tako što će učestvovati u raspravi o Predlogu zakona, o podnetim amandmanima se izjašnjavati. Ali, zaista je u najmanju ruku skandalozno da vladajuća grupacija, koja, opet saglasno članu 19, podržava Vladu, kaže da ih ima više od 126, stoji iza svih njenih predloga, donese odluku da radimo do kasno u noć i onda kada tu odluku donesemo, brže-bolje, u roku od 15 minuta, ima vas 57.
Mislim da to nije korektno, bez obzira što poslanici vladajuće grupacije negoduju, to dovoljno govori o odnosu vladajuće grupacije prema Skupštini, o odnosu Vlade prema Skupštini i odnosu prema čitavoj državi, koju ste vi, evo, i kroz ovaj zakon pokušali da na maksimalan mogući način jednostavno dovedete u situaciju da se rugate relevantnim političkim subjektima, a i javnosti Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jedanput iznosim stav Demokratske stranke, koji smo rekli u načelnoj raspravi, da je ovaj zakon pisan u priličnoj meri nerazumljivim jezikom. Zaista je presedan da, prema članu 20, predsednik Vlade može podneti ostavku, koju šalje itd. Ne znam da li je bilo ko imao prilike da vidi jedan ovakav termin da neko, a naročito predsednik Vlade šalje ostavku predsedniku Skupštine ili predsedniku države. To je, što se tiče DS-a, nešto što je apsolutno neprihvatljivo da postoji u Predlogu zakona.
I moji prethodnici su se osvrnuli na stav 3, da predsednik Vlade može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini. Ako želimo da budemo precizni i ako želimo da se osvrnemo na izričit navod koji ovde stoji: "Predsednik Vlade može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini", ako ste već želeli, logičnije je bilo da kažete da predsednik Vlade može obrazložiti ostavku na prvoj narednoj sednici Skupštine Srbije, jer to "u Narodnoj skupštini", ako želite da tumačite na raznorazne načine, može da znači i da se obrati novinarima u zgradi Narodne skupštine i on je svoj posao obavio i ode kući.
S obzirom na to kakav nam je predsednik Vlade i kako je zbunjen, ne bi me čudilo da uđe na vrata, portirima podnese ostavku i ode kući i svoj posao je obavio. Međutim, dobacuju mi kolege – ostavka je ostavka. Što se njega lično tiče, on je svoj posao iz člana 20. ovog predloga zakona obavio. Drugo je pitanje, ono što su moji prethodnici rekli, šta će raditi ostali ministri. Da li će baš Mlađan Dinkić da kaže – predsedniče, da li si se konsultovao sa nekima od nas itd.?
Prema tome, smatramo da je potpuno besmisleno da ovaj stav postoji, iz prostog razloga što i u Poslovniku nije ostavljena mogućnost da se vodi rasprava o tome. Jednostavno, želimo da predsednik Vlade dođe, obrazloži ostavku, a da poslanici o tome ne kažu ni reč. To nije sadržano samo u ovom članu, nego i u prethodnim članovima. Apsolutno nipodaštavanje Skupštine Srbije, omalovažavanje. Jednostavno, predlagač želi da kroz Predlog zakona Vlada sebe stavi u dominantni položaj u odnosu na parlament. Po nama, to je apsolutno neprihvatljivo.
Još jedanput apelujem na predlagača da zaista krajnje dobronamerno shvati naše izmene za popravljanje jednog veoma lošeg zakona koji je predložen od strane Vlade Srbije. Dobar deo kolega iz vladajuće koalicije shvata da je zakon jako loš, ali iz kojih razloga ne žele da sugerišu ministru i njegovim kolegama iz Ministarstva da učine napor u tom pravcu da prihvate naše amandmane, za mene je apsolutno neshvatljivo.
S obzirom da je vladajuća koalicija tražila da radi, a još jedanput predsedavajućeg upozoravam da u ovom trenutku nema dovoljno poslanika u sali za nesmetani rad, molim da, u skladu sa Poslovnikom, utvrdite kvorum, kako bismo mogli dalje nesmetano da radimo i da nastavimo raspravu o predloženim amandmanima.

Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, ponovo smo došli na onaj famozni član 22. stav 3. U prethodnoj raspravi o amandmanima istakli smo neprihvatljiva rešenja, a mislim da je ovo vrhunac neozbiljnosti predloga. Naime, od podnošenja predloga predsednika Vlade za razrešenje ministra do odluke Narodne skupštine ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već njih preuzima član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.
Po kom to zakonu predsednik Vlade oduzima prava koje jedino ovde ima Narodna skupština? Ona bira Vladu, ona bira ministre i nema tog zakonskog osnova koji može da se crpi i da se da pravo predsedniku Vlade da ograniči pravo jednom od ministara da vrši svoju nadležnost. Ovo što smo istakli i u jučerašnjoj i u današnjoj raspravi još jedanput se ispoljava na najbrutalniji mogući način, a to je želja Vlade da oduzme pravo Skupštini, i to je nešto što je za DS neprihvatljivo. Ne može, ali dobro, predstavnici vladajuće koalicije negoduju ili onako šaljivo žele to da prokomentarišu...
Ali, hajde da krenemo od pretpostavke, primera radi, da predsednik Vlade želi da razreši Mlađana Dinkića. S obzirom na to da se ovde u stavu 4. kaže – od podnošenja predloga do glasanja ne može proći manje od tri ni više od 15 dana, kako predsednik Skupštine zakazuje sednice, pa sednica ima dvadeset i kusur tačaka, pa krenemo u martu i završavamo u novembru, onda imamo situaciju da do tog vremenskog perioda, dok se Skupština o tome ne izjasni, Mlađan Dinkić sedi u ćošku ili, što bi rekle moje kolege radikali, kleči na kukuruzu.
To možda deluje šaljivo, ali to je rešenje koje je Vlada predložila ovim članom zakona, a da ne govorim o tome da ministar ne može da obavlja svoja ovlašćenja, već se delegira neko drugi. Ko to može da da pravo predsedniku Vlade, osim Narodne skupštine, da izabere novog ministra? Prema tome, činjenica je da je ovaj član Predloga zakona vrhunac neozbiljnosti.
Još jedanput kažem, i u razgovorima koje sam imao sa predstavnicima vladajuće grupacije dobili smo odobrenje za jedan ovakav amandman, ali još jedanput apelujem na njih da probaju da porazgovaraju sa ministrom, koji mudro ćuti i nema nameru da da bilo kakav odgovor na jedno ovakvo rešenje, da nam kaže šta je razlog, šta ga je rukovodilo da ovo učini i da predloži jedno ovakvo rešenje, koje zaista nigde u svetu ne postoji.
Ali, može da se desi, rekao sam, hipotetički, da imamo situaciju da Mlađa sedi u ćošku ili kleči. Kakvu Vladu imamo, ne bi me čudilo. Nemojte da razgrađujete institucije i vodite računa o tome; dobro je, ma, odlično, negoduju predstavnici vladajuće grupacije, očito ih pogađa konstatacija koju smo izrekli.
Još jedanput apelujem na predstavnika predlagača, na ministra, da razume zahteve Demokratske stranke. Oni su krajnje opravdani. Ovo je jedino moguće rešenje. U ovom slučaju koji ste ovde naveli svašta je moguće. Od ove vlade svašta je moguće i svašta smo videli. Ne bi me čudilo da tamo bude i kolektivno klečanje. Dobro, imali smo prilike da vidimo svašta, a kažem još jedanput, možda se i to dogodi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, normalno, loše rešenje o kome smo govorili u članu 23. sada prožima naredne članove i onda proizvodi negativne posledice u članu 25.
Zaista, još jedanput podvlačim stav da je nemoguće da predsednik Vlade delegira resor nekome drugome, a bez izbora Skupštine Srbije. Tako nešto ne postoji, nemoguće je. Još jedanput podsećamo, vrlo dobro znamo to, pravna praksa nalaže, i slučajevi koje smo imali, malopređašnji primer sa gospodinom Maršićaninom, praktično sedam meseci je funkcionisalo ministarstvo bez ministra.
To je nešto što neki kažu - bilo je bolje. Verovatno, s obzirom kakav je bio gospodin Maršićanin, ali je zaista ovakvo rešenje nešto što predstavlja pravni presedan. Zaista još jedanput molim predlagača, uz puno uvažavanje razloga kojima su se oni rukovodili da ne prihvate amandman Demokratske stranke na član 25, mislim da je zaista tvrdoglavo insistiranje nešto što čini još veću štetu za ovaj predlog zakona.
Da smo bili u pravu da nema potrebe da sednicu Skupštine, koju ste jako loše planirali, danas produžavate potvrđuje činjenica da smo sada već ušli u 20. maj. Osim toga što nema kvoruma, to smo više puta konstatovali, što se poslanika Demokratske stranke tiče mi ćemo raditi, ali je činjenica da nam se ministar umorio. Nema ga.
Rekao sam da nikakva korist od njega ni kada ga ima ni kada ga nema, ali je što se Demokratske stranke tiče jako važno da ako je već predložio ovaj zakon ispoštuje poslanike, i ako je već zahtevao i tražio da Skupština radi u kasne sate, onda je barem dužan da prisustvuje u sali. On je predstavnik vladajuće većine, njega je ta većina izabrala i barem je dužan da ispoštuje poslanike i da ih sasluša, ako im već ne odgovara i ako im već piše obrazloženja, koja su zaista bez komentara zbog čega se odbijaju amandmani koje su poslanici Demokratske stranke podneli na Predlog zakona.
Zaista mislim i još jednom predlažem vladajućoj većini, za vas je daleko bolje, nije problem za poslanike Demokratske stranke, za vas je daleko bolje da prekinete danas ovu sednicu, nastavite sutra. Tada ćete se verovatno i ohladiti, i shvatiti da smo sa predloženim amandmanima zaista želeli i imali nameru da ovaj ovako loš zakon, gotovo neprimenjiv, pokušamo da popravimo koliko god je to moguće.
Još jedanput apelujem na predstavnike vladajuće većine da shvate kao dobru nameru i gest Demokratske stranke da ovaj zakon, koliko god je to moguće, popravi. Ako i dalje budete insistirali – još jedanput kažem, osam članova je obrađeno za više od šest i po sati, podsećam vas, čeka vas zakon o državnoj upravi i 45 amandmana, ako se ne varam – ovim tempom, što se DS tiče, završićemo sutra, verovatno oko 20,00 časova. Još jedanput podsećam, ima i nekih sednica odbora zakazanih, pa molim predsedavajuće da vode računa o tome kako bismo kao revnosni poslanici imali mogućnost da prisustvujemo i tim sednicama odbora. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su moji prethodnici jasno i glasno rekli šta je razlog zbog čega zahtevamo da se član 6. briše.
Osim toga što ne postoji to ustavno ovlašćenje koje sada Vlada preuzima i zbog čega se pitamo zašto onda postoji Ustavni sud Srbije, želim da govorim i o tome što moja prethodnica gospođa Čomić nije želela da govori, o političkoj nameri.
Ali, ako se ovako postavi ovaj član, onda možemo jasno da govorimo i o tome kakva je namera bila predlagača, zašto želi zapravo da vrši nadzor, koji su razlozi, da bi eventualno u slučaju, što smo i u načelnoj raspravi rekli, gde su se lokalne samouprave konstituisale ne po volji vlasti u Srbiji, da bi se vršio politički pritisak na njih. Možemo da pretpostavimo da je to jedan od razloga.
Ako već tako nešto žele da sebi stave u zadatak, Vladi Srbije, onda je logično bilo da predvide i sankcije za slučaj da se oceni da su pojedine odluke u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Šta će se desiti ukoliko su pojedine odluke lokalnih samouprava bile zapravo u saglasnosti sa Ustavom, a tumačenjem, željom ili voljom ministra ili njegovih saradnika te pojedine odluke bile osporene? Ko će za to, odnosno za neprimenjivanje tih odluka snositi posledice?
Prema tome, mislim da je osim, što su moji prethodnici rekli, lošije formulacije, odnosno neprihvatljive formulacije da vrši nadzor, prihvatljivije bilo da je Vlada rekla – osim toga što dobacuju kolege da je podnela ostavku - to bi najbolje bilo, da se sami pomere –u članu 6. da će se starati o primeni Ustava i zakona. To je daleko prihvatljivija formulacija, nego što preuzima ovlašćenja koja, ni po jednim članu, a naročito ne po članu 125. Ustava Republike Srbije, Vlada sebi ne sme i ne može dati.
Još jednom apelujem na ministra da shvati dobru volju predlagača ovog amandmana, Demokratske stranke i gospođe Čomić, i prihvati predloženi amandman. Time bismo za trenutak, u malim delovima, ovaj zakon prilagodili Ustavu i napravili da on, u nekom delu, ipak liči na zakon koji treba da reguliše jednu ovako važnu oblast.
Još jednom apelujem na ministra da shvati ozbiljnost ove situacije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, osim obrazloženja koje je gospođa Čomić dala, u prilog teze ili tvrdnje Demokratske stranke da je ovaj zakon pisan dosta nerazumljivim jezikom, s obzirom da je član 10. naveo da Vladu čine predsednik, jedan ili više potpredsednika i resorni ministri. Naredni stav kaže: "Vlada može imati i ministre bez portfelja".
Zaista ne znam da li se nekome svidela više ova reč "portfelj" od "resora". Više bih voleo da dobijem objašnjenje iz ministarstva koja je razlika između resora i portfelja. Da li ima razlike? Razumem da ima razlike između Dinkića i Koštunice, mada neke kolege dobacuju da tu baš neke razlike nema. Ali, što se tiče resora i portfelja, mislim da u ovom slučaju predlagač mora da vodi računa o tome šta predlaže. Da li imamo Vladu koja ima resore, odnosno resorne ministre i ministre bez resora? O tome je gospođa Čomić vrlo jasno i precizno govorila.
Naš amandman ne uskraćuje mogućnost niti pravo bilo kojoj vladi, pa ni ovoj, niti bilo kojoj narednoj, da ima ministre koje može da zaduži za određena pitanja i koja neće imati direktne resore. Zato smatramo da je jako značajno i važno da se preciznije definiše sastav, mandat i, pre svega, unutrašnja organizacija Vlade. To u predloženom članu 10. nije definisano.
Još jednom kažem, a mislim da smo to i u načelnoj raspravi rekli, voleo bih da mi neko iz Vlade objasni razliku između portfelja i resora. To je jako značajna razlika. Razumem, kažem još jednom, ili ima ili nema razlike između Koštunice i Dinkića, ali između resora i portfelja, voleo bih da resorni ministar, koji danas brani ove zakone, ili njegovi saradnici, daju već jednom stručno mišljenje o tome koja je to razlika.
Što se nas tiče, smatram da tu apsolutno razlike nema i da pomodarstvo ili želja da se neka reč, koja nam se dopala, umetne u Predlog zakona, jeste nešto što može biti lične prirode, ali što ne sme da postoji kao reč u zakonu koja, u priličnoj meri, ili sama o sebi ne govori gotovo ništa.
Zato još jedanput pozivam predlagača, osim što mudro ćuti čitav dan, da izađe, možda u roku od dva-tri sata, da prihvati predlog našeg amandmana, jer on daleko bolje i preciznije definiše predloženi član. Hvala.

Zahvaljujem. Uz dužno poštovanje prethodnika, mislim da zaista brani neodbranjivo. Iz prostog razloga što upravo predloženi član zakona to ni na koji način, što je on govorio, ne može da potkrepi.
Ako želimo da imamo "jakog predsednika" i dobru koordinaciju, kako on to navodi ovde, da daje uputstva i zaduženja, to ne može da zavisi, konkretno u ovom slučaju, u Vladi koju imamo, samo od predsednika Vlade i od ministarstava koja su podeljena po feudima.
Kakvu Vladu trenutno imamo? Vladu koja je napravljena upravo tako da svakoj stranci unutar vladajuće koalicije zadovolji određene tražnje ili njihove privatne interese. Kolege dobacuju, ne želim to što oni dobacuju da komentarišem, ali to je činjenica.
Da li u ovom slučaju imamo predsednika Vlade, koji svojim autoritetom može da kaže da ima stabilnu Vladu. Nema je. Nema je, ma koliko to predstavnici vladajuće grupacije žele da ovde predstave. Da li je naš amandman zaostavština nekog vremena ili ne.
Činjenica je da je član 12. stav 3. zaostavština samoupravljanja. Nigde u svetu ne postoji da član Vlade može zahtevati da Vlada odluči da li je predsednik Vlade prekoračio svoja ovlašćenja, u slučaju kada mu daje neka uputstva ili posebna zaduženja. A šta je to nego samoupravljanje.
A šta ako se utvrdi da je predsednik Vlade prekoračio ovlašćenje? Gde su sankcije? I zašto Vlada i ministri raspravljaju o tome da li je predsednik Vlade prekoračio ovlašćenja?
Ko koga bira u ovoj državi? Prema tome, zaista, iz najbolje namere da razumem mog prethodnika, znam da je teška pozicija braniti neodbranjivo, naročito ovakav tekst zakona, mogu da razumem činjenicu da ima nameru da pokuša da javnost i vladajuću većinu uveri u valjanost Predloga zakona, ali je isto tako i činjenica da je član 12. nešto što u sebi sadrži davno prevaziđena vremena, samoupravljanje, i činjenica je da kroz ovaj član nećete moći da date politički autoritet sadašnjem predsedniku Vlade, jer on ni prilikom formiranja Vlade taj autoritet nije imao, iz prostog razloga što je pravljenjem ministarstava po volji političkih stranaka, formiranjem Vlade po feudima, taj autoritet izgubio.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, šta reći posle predstavnika poslaničke grupe koji podržava Vladu Republike Srbije. Mnogo toga je rekao i apsolutno se, u jednom delu, slažemo oko pitanja kada će na dnevni red doći predlog zakona o Narodnoj skupštini. To ovde, u svakom slučaju, nedostaje.
Što se tiče predloga zakona koji su pred nama, oni su, prema oceni Demokratske stranke, veoma loši i zasigurno neće i ne mogu, kako je to ministar u uvodnom izlaganju rekao, da neke stvari jasnije urede i da se izvrši prilagođavanje današnjim potrebama.
Zašto to kažemo? Iz prostog razloga što je set ovih zakona pisan apsolutno nerazumljivim jezikom, što je neprimenljiv i što u dobroj meri zadire i u druge materije definisane posebnim zakonom, a naročito Ustavom Srbije. To se odnosi pre svega na zakon o Vladi. Pojedine odredbe predloženog zakona su apsolutno prepisane iz Ustava Srbije.
Kada pogledamo Predlog zakona o Vladi videćemo da on sadrži, kao što rekoh, brojne nedorečenosti, a u najmanju ruku i poprilične nejasnoće. Znači, da krenemo redom, član 6. Predloga kaže, Vlada uzima pravo da vrši nadzor nad ustavnošću i zakonitošću opštih akata drugih skupština, a konkretno u ovom slučaju autonomnih pokrajina, opština, gradova, grada Beograda, javnih preduzeća itd.
Vlada je uzela sebi za pravo da se direktno meša i da vrši pritisak pre svega na one lokalne samouprave u kojima vrše vlast predstavnici drugih političkih organizacija, koje nisu po volji vladajućoj grupaciji. To jasno proizilazi iz Predloga ovog zakona, odnosno člana 6. koji sam napomenuo.
Uzeto je pravo koje je isključivo po ovom pitanju dato samo Ustavnom sudu Srbije. Ne znam zašto Vlada Srbije sebi uzima nešto što ni po jednom zakonu njoj ne pripada. Šta će biti u slučaju ako se pojedina akta ispostave da nisu u suprotnosti sa Ustavom? Ko će snositi posledice zbog toga? To u konkretnom članu nije navedeno, nema kaznenih odredbi.
Član 12. stav 3. je apsolutna zaostavština samoupravljanja i tu se vidi kakvo je stanje u Vladi Srbije. To je najslikovitiji primer nesposobnosti. Čitam: član Vlada može zahtevati da Vlada odluči da li je, prilikom izdavanja obaveznih uputstava, predsednik Vlade prekoračio svoja ovlašćenja. Sada, primera radi, može Mlađan Dinkić da kaže – predsedniče, sram vas bilo, vi ste prekoračili ovlašćenja. Onda hajmo da glasamo o tome. On kaže, stidim se, izvinjavam se. Zamislite kakva ovlašćenja i kakve obaveze Vlada reguliše između članova.
Član 17. definisao je u slučaju prestanka mandata Vlade kako i šta se radi, pa svakome ko imalo zna o pravu, vrlo je jasna odredba da do izbora nove vlade Srbije prethodna Vlada vrši poslove iz njene nadležnosti. Nije tačna konstatacija ministra u obrazloženju da se predloženim rešenjem rešava i to pitanje, koje je u prethodnim zakonu bilo prilično nedorečeno.
Član 22. stav 3. je apsolutni vrhunac neozbiljnosti. Ovo govorim zbog onih koji nisu imali prilike da vide ovaj zakon, i dobrog dela poslanika, a pre svega vladajuće grupacije, koji nisu pročitali. A evo o čemu se radi. Od podnošenja predloga predsednika Vlade za razrešavanje ministra, do odluke Narodne skupštine, ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već njih preuzima član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.
Kako može predsednik Vlada da ograniči pravo ministru koga je birala Narodna skupština Republike Srbije da ne radi svoj deo posla, da ne obavlja poslove u svom resoru? Ko je koga ovde birao u Srbiji? Da li je to Vlada ili predsednik Vlade birao parlament ili je obrnut slučaj.
Primera radi, da se desi jedan ovakav slučaj i na primer predsednik Vlade podnese zahtev za razrešenje Mlađana Dinkića, primera radi, kako dobro radi Skupština, kako smo hitri i kako dobro predsednik predlaže dnevni red, sa 20 i kusur tačaka, pa sednica traje od marta do maja, što bi moje kolege rekle do marta naredne godine, može da se desi da taj predlog dođe posle tri meseca na raspravu. Dotle ministar nema pravo da vrši ovlašćenja iz svog resora. Da li je to normalno u ovoj državi?
Što se tiče samog predlagača, on u ovom zakonu zadire u delokrug rada Narodne skupštine, meša se u nadležnost i preuzima ovlašćenja Skupštine Srbije. Odnos Vlade prema Skupštini Srbije je takav da se Vlada stavlja u dominantni položaj u odnosu na parlament, a Skupština je prema ovom predlogu zakona oličena samo u vladajućoj grupaciji. Predstavnici ostalih političkih stranaka koji ne daju podršku Vladi Srbije kao da ne postoje.
Opet malo preciznosti, pomenut je član 38, učešće u radu Narodne skupštine: "Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupštine pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje je predložila Vlada." Stav 2. potpuno nejasan: "Pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje Vlada nije predložila dužni su da učestvuju na zahtev Narodne skupštine." Ko? Predstavnici Vlade. To se podrazumeva. Ne sme ništa da se podrazumeva. Zakon mora biti potpuno precizan i jasan. Što bi opet rekle moje kolege, njih ionako neki put i nema u Skupštini.
Malo da se osvrnemo na zakon o državnoj upravi, uvode se državni sekretari umesto dosadašnjih zamenika, nema posebnih objašnjenja zašto državni sekretar, a ne kao što je to bilo do sada, zamenik ministra. Osnovna ideja je da se dođe do depolitizacije državne uprave.
Vlada nam nije odgovorila šta je to nju sprečavalo da do sada izvrši depolitizaciju državne uprave. Koje su to kočnice postojale i šta je to sprečavalo njih da takav mehanizam uspostave još prilikom izbora marta prošle godine. Ova vlada, kroz navodnu depolitizaciju, predloženim rešenjima stvara sebi i svojim kadrovskim rešenjima koje je dovela dodatnu zaštitu kroz donošenje jednog ovakvog zakona. Ovo je jedan elegantan primer stvaranja prostora za apsolutni upliv političkih ljudi u državnu upravu.
Što se tiče DS, mislim da smo i u načelnoj raspravi jasno i glasno rekli zašto smo protiv ovih zakona. Mislim da je navođenje ovih i ovakvih članova jasno i slikovito prikazalo kakvu Vladu imamo.
S obzirom ko je pisao Predlog zakona, ne čudi me zašto još imate te samoupravljačke odredbe koje se sadrže u Predlogu zakona, konkretno u Predlogu zakona o Vladi. DS ne može i neće prihvatiti ovakve predloge zakona. Hvala.

Jeste.

Gospodine predsedavajući, zamolio bih predsedavajućeg, ako se toliko već stara da primenjuje Poslovnik, da malo umiri poslanike...

Na član 4. Predloga zakona narodni poslanik Gordana Čomić podnela je amandman tako da glasi: "Vlada zastupa Republiku Srbiju kao pravno lice."
Šta je zapravo ovim amandmanom predlagač amandmana želeo da pojasni ili precizira? Član 4. Predloga zakona o Vladi kaže: "Vlada zastupa Republiku Srbiju kao pravno lice i pri tome vrši prava i obaveze koje Republika Srbija ima kao osnivač..."
Definisanje zastupanja Vlade Srbije odnosi se prvenstveno na iznošenje stavova Vlade pred nekim drugim institucijama, da li domaćim ili međunarodnim, u slučajevima sporova ili zaštite interesa Vlade ili Republike Srbije, odnosno u slučajevima kada se Republika tretira kao pravno lice.
Predloženi stavovi u članu 4. zakona koji sam pomenuo nemaju mesta u zakonu o Vladi, što smo i u načelnoj raspravi istakli, jer tekst zakona ne odgovara onome što je predlagač želeo da nam kaže ili što je imao kao ideju, jer na nedosledan i na neelegantan način daje inventar samo nekih slučajeva, gde smatramo da ne mogu biti uređeni ovim zakonom.
Svi slučajevi zastupanja su uređeni nekim zakonima koji već postoje i zato nema potrebe da oni budu posebno navedeni i u ovom zakonu. Vrlo dobro se zna da Vlada zastupa Republiku Srbiju kao pravno lice i to je sasvim dovoljna formulacija, koja će biti jasno i precizno definisana kroz zakon.
Pozivam predlagača da još jednom razmisli o našem amandmanu, time ćemo preciznije definisati ko zastupa Vladu, odnosno Republiku Srbiju kao pravno lice.

Dame i gospodo narodni poslanici, saglasno članu 4. i član 5. sadrži jednu formulaciju koja je, barem što se stava 2. tiče, za nas potpuno neprihvatljiva.
Naš predlog je u ovom slučaju, barem što se postojećih zakona tiče, naročito Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, daleko precizniji, i smatramo da je predloženo rešenje mnogo bolje nego što je to sadržano u članu 5. Predloga zakona, gde smo prema amandmanu konstatovali da Vlada raspolaže imovinom državnih organa i organizacija u skladu sa zakonom. Predloženi tekst zakona nudi nam drugačije rešenje. Takođe, sadrži ovu odredbu o kojoj je moj prethodnik govorio - ako zakonom što drugo nije određeno.
Dalje, naročito stav 2. smatramo da je neprihvatljiv, baš iz pomenutog razloga što već postoji jedan zakon, Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Sada se kaže da Vlada može ovlastiti svog člana da raspolaže delom imovine Republike Srbije. Mislimo da je to apsolutno neprihvatljivo, da je to apsurd i sasvim je logičnije predloženo rešenje koje smo dali ovim amandmanom.
Više puta smo isticali smetnju postojanja Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, ali koliko god on smetao moramo konstatovati činjenicu da je ipak polazeći od njega u ovom slučaju, ukoliko želimo da se dosledno pridržavamo zakonitosti, prihvatljivije rešenje koje smo ponudili, nego što je to Vlada kroz svoj deo poslova i naročito u opisu posla preuzela mimo postojećeg zakona.
Još jednom zaista sa čuđenjem mogu da konstatujem da je Vlada odbila da prihvati amandman koji, osim što tekst Predloga zakona čini daleko boljim, preciznijim, sa druge strane usklađuje sa već postojećim zakonom koji definiše jednu ovakvu oblast.

Dame i gospodo, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, moji prethodnici su već napomenuli, pred nama je predlog zakona koji je samo u toku prošle godine dva puta povlačen iz skupštinske procedure. Oba puta je povučen, da li zbog preambiciozno utvrđenog dnevnog reda od strane predsednika Skupštine ili jednostavno nepoznavanja pravila skupštinskog rada i skupštinske aktivnosti. Ovaj važan zakon je dočekao maj mesec 2005. godine. Toliko o dobroj zakonodavnoj aktivnosti koju smo imali u proteklom periodu.
Dakle, Predlog zakona je, kao što je ministar sam konstatovao, u najvećem obimu utvrdila prethodna vlada, odnosno kako se on izrazio, da budem precizan, njegovi prethodnici. Možemo slobodno reći da o ovom zakonu raspravljamo u vreme kada je sezona uveliko otpočela, tako da sam po sebi zakon neće biti u punom obimu primenjiv za ovu godinu, tek od naredne 2006. godine biće potpuno primenljiv. Da je bilo dobre volje i valjanog utvrđivanja značaja predloga zakona, svakako da bi on mogao već od januara 2005. godine da bude u punoj snazi. Dotle će u oblasti turizma ili turističke privrede stanje biti veoma loše.
Demokratska stranka konstatuje da Vlada Srbije nema čak ni koncept kako i na koji način započeti rad na razvoju turizma. Nema strategije razvoja turizma u Srbiji. Podsećam da je njegov prethodnik u Vladi Srbije sačinio strategiju, da se ona nalazi u Ministarstvu, ali da je tu strategiju već trebalo neko do sada da pogleda, ako ne i sam ministar. To se do danas nije dogodilo.
Elementi turističkog proizvoda u Srbiji su i dalje nedefinisani i neprepoznatljivi. Kada se oni obrade, to se čini stihijski, haotično i uglavnom po nekom ličnom nahođenju pojedinaca. Stranih investicija u turizmu nema. Mnogo se u proteklom periodu govorilo o tome kako će veliki broj stranih kompanija doći da investira u Srbiju. To u ovom konkretnom slučaju gotovo da ne postoji. Do danas se po ovom pitanju apsolutno ništa nije učinilo. Privatizacija hotela je potpuno zaustavljena, zadržan je sistem rada koji je, slobodno možemo da konstatujemo, apsolutno prevaziđen i neprilagođen savremenim turističkim tokovima.
Takođe, za Demokratsku stranku veoma je nejasno kako se i po kojim kriterijumima plasiraju budžetska sredstva.
Primer Kopaonika i primer investiranja u ″Geneksove″ žičare veoma je neobičan, pa pitam gospodina ministra da li je ministar finansija prilikom investiranja u ″Geneksove″ žičare konsultovao bilo koga, ako ne lično samog ministra trgovine i turizma.
Gde je u tom slučaju tender? Gde je u konkretnom slučaju javnost? Da li je tu bilo kakvih zloupotreba? To ostaje veoma nejasno pitanje. Zašto se tek tako investira u vlasništvo jedne firme koja kasnije od eksploatacije ostvaruje ne baš mali i zanemarljiv prihod, a dotle razvojni projekti u oblasti turizma ne mogu da se finansiraju?
Podsećanja radi, turističke signalizacije u Srbiji gotovo i da nema i samo sa tim sredstvima koja su otišla u pomenute objekte moglo se mnogo toga popraviti i dovesti u red u oblasti turističke signalizacije.
Kako je čitava grana bez koncepta, kao što smo rekli, tako je bez koncepta i promocija turističkih potencijala Srbije. Nije urađena niti utvrđena nijedna tačka turističke ponude koja predstavlja motiv za dolazak u Srbiju. Način obrade podataka, merenja turističkog prometa je apsolutno neadekvatan. Praćenje posebnih efekata potrošnje, na primer, gotovo i da ne postoji. Politika prodaje smeštajnih kapaciteta ne postoji, svako kreira svoju individualnu politiku, bez obzira na kvalitet i stepen popunjenosti i slično.
Šta je ovo ministarstvo moralo u proteklom periodu da uradi, a nije učinilo, da se stanje, koje smo u najkraćim crtama napomenuli, popravi? Nije bilo stimulisanja za ulaganje u razvoj, nije bilo efikasne kreditne politike. Stanje u tom delu, pre svega od resornog ministra i ministarstva, mora se drastično popraviti. Mora se voditi odgovarajuća poreska politika kojom bi se stimulisao razvoj i ulaganje u turizam u Srbiji.
Imajući u vidu sve ove navedene probleme, deluje zaprepašćujuće činjenica da nam posle godinu i više dana resorno ministarstvo izađe sa svojim prvim zakonom iz resora koji oni pokrivaju, zakonom koji je, da vas podsetim još jedanput, u najvećem delu kreiran od strane prethodne vlade Srbije.
Moram da vas podsetim, malopre se predsednik skupštinskog odbora požalio na nedostatak većine. Skupštinski Odbor za trgovinu i turizam nije usvojio godišnji izveštaj resornog ministra ne zato što nije bilo dovoljno poslanika vladajuće većine, već su glavni razlozi upravo u nedostatku dobre komunikacije sa predsednikom Skupštine i manjku zakonodavne aktivnosti, koja je u ovoj oblasti apsolutno neophodna i gde je Ministarstvo pokazalo svoju veoma veliku usporenost. Ne znam odakle i od koga im to.
Što se poslanika DS-a tiče, konačni stav o Predlogu zakona ćemo doneti nakon izjašnjavanja o određenom broju amandmana. Neki su prihvaćeni na nadležnom odboru, postali su sastavni deo teksta, ali moram da istaknem da je, što se DS-a tiče, daleko veća šteta da nemamo zakon, nesaglediva šteta, zato što je zakon čekao godinu i nešto više dana da se pojavi pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.
U svakom slučaju, prema broju usvojenih amandmana poslanici DS-a će se opredeljivati u danu za glasanje, a u načelnoj raspravi učestvovaće i ostale moje kolege koje će svakako izneti i razloge zbog kojih smatramo da je ovaj zakon trebalo mnogo pre da bude u skupštinskoj proceduri.