Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, za DS predložena rezolucija predstavlja šamar demokratskoj Srbiji. To je šamar svim onim ljudima koji su deset godina radili na procesu jačanja institucija i demokratizacije države i društva. O čemu se to govori u predloženoj rezoluciji? O navodnom progonu porodice Milošević.
Hajde da se podsetimo ko je zapravo ta porodica Milošević. Govori se o progonu porodice Milošević, koja će crnim slovima biti upisana u istoriju države Srbije; o progonu porodice koja je svesno radila na unakazivanju države i društva; o navodnom progonu one porodice zbog čije je politike na stotine hiljada mladih ljudi napustilo ovu državu.
O navodnom progonu one porodice za čije je vlasti proizvedena nezabeležena hiperinflacija, opljačkana stara devizna štednja, uvedene sankcije, Srbija zaratila sa čitavim svetom. O navodnom progonu one porodice koja je vodila ratove u kojima na kraju nismo učestvovali, u kojima je hiljade ljudi izgubilo svoje živote, a na stotine hiljada prognano sa svojih ognjišta.
O navodnom progonu one porodice koja je proizvodila smrt, glad, bedu, strah i haos. O toj porodici danas parlament Srbije raspravlja.
Demokratska stranka u ovoj raspravi brani onu ponosnu Srbiju koja neće i ne može da zaboravi. Ne da bi se svetili, već da bi to služilo kao upozorenje i nauk za naredne generacije. Demokratska stranka u raspravi brani i onu pristojnu većinsku Srbiju, koja je pod Slobodanom Miloševićem i Mirjanom Marković vređana, ponižavana i gažena.
Zato Demokratska stranka, bez ikakvog ustezanja jedina u Srbiji, jasno i glasno kaže – da, Slobodan Milošević treba i mora da odgovara za ono što je radio proteklih 10 ili 15 godina u Srbiji.
Govorimo o navodnom progonu porodice Milošević, a zaboravljamo da se pitamo šta je sa porodicom Đinđić. Nije li progon to što obezbeđenje sestre ubijenog premijera čita knjige čiji je autor jedan od ubica? Šta je sa porodicama čija su deca zauvek ostala na raznim ratištima? Hoće li se njihovi roditelji ikada poigrati sa unucima, kao što je to imao prilike da uradi Slobodan Milošević?
Govorimo o navodnom progonu one porodice koja je društvo potpuno razorila, sejala strah, pljačkala, u Srbiju uvela principe ucene, pretnje, iznude, kao modele ponašanja društva, sasvim normalne i prirodne, valjda za njih. O toj porodici danas govorimo.
Demokratska stranka i demokratska Srbija zna da nije problem u ovom trenutku u jednom delu predlagača, u Socijalističkoj partiji Srbije, što mi danas ovo pitanje imamo na dnevnom redu. Problem je u onima koji su Srbiju stavili u vremeplov i koji je vraćaju u 90-te godine. Najsrećniji bi bili ti spavači kada bi im se danas vratio Slobodan Milošević, ali bi imali veliki problem šta da rade sa Vojislavom Koštunicom.
Poštujući sve one ljude koji su patili i platili zbog politike Slobodana Miloševića, Demokratska stranka neće i ne može da ih zaboravi i to će činiti istom onom snagom i energijom kao i 3. februara 1990. godine, kada smo obnovili svoj rad, i sa istom voljom kao i 5. oktobra, kada smo krenuli u raščišćavanje Srbije, samo što smo sada iskusniji jer smo imali prilike da vidimo ko je iskreno želeo promene u Srbiji, a ko je želeo da sa dželatima pravi dogovore verujući da može da se Srbija demokratizuje.
Proizvod Koštuničine politike je ova današnja rezolucija. Demokratska Srbija, da konstatujem još jednom, dobila je vruć šamar, ali sam isto tako uveren da će demokratska Srbija, sa Demokratskom strankom započet proces zaustavljen 12. marta 2003. godine, završiti na valjan način.

Gospodine Nikoliću, i ja i svi poslanici Demokratske stranke, i poslednji član Demokratske stranke, mogu uvek i u svako doba sve vas u oči da pogledaju. Svestan sam političkog ožiljka koji nosim zbog afere Bodrum. Ne krijem se i ne bežim od toga, ali da vas podsetim, Demokratska stranka je po tom pitanju načinila možda i politički presedan u Srbiji.
Onog trenutka kada je predsednik Srbije, da vas podsetim, predsednik Srbije, Boris Tadić, a u tom trenutku nosilac izborne liste, saznao za informacije kojim nismo raspolagali, javnosti je to saopštio. Odgovorni političari tog trenutka podnose ostavke na svoje funkcije na kojima su bili. To sam učinio, i izvinili smo se građanima. Hoćete li se vi izviniti građanima za ono što ste radili sa SPS-om proteklih godina? Nisam imao prilike da tako nešto čujem.
Još jednom kažem da uvek mogu da vas pogledam u oči i uvek možemo da odemo u Kragujevac, ja i vi, da vidimo šta ko od nas i koliko vredi.

Drago mi je što je gospodin Vučelić priznao da je lagao, krao, otimao, uništio državu Srbiju...

Po članu 100... da je jedan od glavnih protagonista ratno-huškačke politike bio na RTS-u. Drago mi je, gospodine Vučeliću, što mi vi prigovarate o tome.
Samo da vas podsetim, jeste li vi beše onaj čovek koji je sa, koliko beše, stotina hiljada švajcarskih franaka školovao ćerku, a dotle građani nisu imali dinar da kupe deci hleb i mleko. Jeste li ono beše vi taj čovek koji je toliko moralan, pošten i čestit, pa da nam vi o tome govorite.
Uostalom, očigledno je da vam Milošević ne veruje, jer se on bar seća, a i javnost Srbije, šta ste mu pričali posle 5. oktobra, da je taj čovek van sveta, da živi u nekoj drugoj dimenziji, da nema veze sa realnošću; da je verovao Milošević u vas, vama bi se obratio, matičnoj stranci, da ga branite, ne bi tražio podršku u radikalima.
Prema tome, nemojte Vučeliću, zaista, jedino kako mogu da vas kvalifikujem povodom ovoga što ste govorili, to je: užasno je to što radite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislimo da je suštinski važno pitanje koje obrađuje amandman na član 5. Predloga zakona. Iz tog razloga, gotovo pola sata traje rasprava o ovom pitanju. DS smatra da je predloženi amandman civilizacijski iskorak koji država Srbija treba da učini po ovom pitanju.
Postojeća formulacija, a to su i brojne prethodne kolege govorile, koja kaže da svako ima pravo da odlučuje o rađanju, složićete se, potpuno je nejasna i suviše je uopštena. S pravom postavljam pitanje ko je to "svako" i koga je pod tim "svako" zakonodavac predvideo, koja su to lica? Da li su to lica koja su najstarija u porodici, da li su to svekar ili svekrva, da li je to lokalni sveštenik, da li je to neko ko zaista nema pravo da se ovim pitanjem bavi, do isključivo majka, odnosno žena?
Imali smo brojne primedbe i uvažavam i jednu i drugu stranu, i argumente koje smo čuli u prilog opravdavanja našeg amandmana i argumente o osporavanju našeg amandmana, argumente koje smo imali od strane gospodina ministra, ali apelujem da pokažemo dovoljno hrabrosti i spremnosti da ovo pitanje rešimo na adekvatan način.
Još jedanput podvlačim civilizacijski važno pitanje – prirodno pravo žene, odnosno majke je da odlučuje o rađanju. Nema nikog drugog do upravo nje. Pri tome ne zadiremo u pravo o slobodnom planiranju porodice, jer se to ovim članom i ovim amandmanom ne remeti.
Takođe, ovaj amandman poštuje i svu osetljivost pitanja, koje smo imali u načelnoj raspravi, o rodnoj ravnopravnosti. Ona se ovim amandmanom i rešenjem koje smo mi predložili ne ugrožava, jer ono se ovim pitanjem, kažem još jedanput, ne bavi.
Zato još jedanput želim da apelujem na ministra da pokaže dovoljno spremnosti i hrabrosti da prihvati naš amandman, da zajednički iskoračimo jedan korak napred i da pokažemo da ovde ima dovoljno energije i snage da jedno ovakvo suštinsko pitanje regulišemo na valjan način. Još jedanput apelujem i pozivam ministra da prihvati ovaj amandman.
Ukoliko ne budemo imali dovoljno razumevanja, još jedanput molim sve kolege poslanike da obrate pažnju na ovaj amandman i na član 5. Predloga zakona, kako bismo ovo pitanje regulisali na jedini mogući prirodan način, poštujući pravo žene da jedino ona odlučuje o rađanju.

Poštovano predsedništvo, prepoznao sam se u delu diskusije gospodina ministra. Mislim da je argumentacija sa kojom je ministar izašao pred poslanike, obrazlažući argumente za ili protiv našeg amandmana na član 5, upravo pokazala da argumentacija sa kojom raspolažete zaista ne stoji. Ta argumentacija da nije u skladu sa Ustavom, i o tome možemo sa pravne strane svakako imati velike razloge i za i protiv, pokazuje kolika doza otpora postoji prema amandmanu na član 5. Predloga zakona.
Pošto ste otprilike parafrazirali ono što sam rekao kada sam pod terminom "svako" naveo i lokalne sveštenike, ali to zaista tako stoji, pogotovo ako imate na umu činjenicu da je zadnjih par meseci vođena javna kampanja o zabrani abortusa, pa smo se sa pravom pitali, kao poslanici Demokratske stranke, da li je predloženi tekst, odnosno član zakona jedno seme koje će na kraju da se primi, a sve u cilju one kampanje o kojoj smo govorili, da je to početak jednog procesa koji ne treba da bude u jednoj civilizovanoj, evropskoj, modernoj Srbiji.
Zaista, formulacija "svako" je nešto što je za nas neprihvatljivo. Ako smo konstatovali u načelnoj raspravi da ovaj zakon u velikoj meri menja balkanska pravila ponašanja, ne vidim zašto bismo jednu formulaciju koja će u dobroj meri da zakomplikuje odnose ostavili na snazi.
Ako insistiramo na poštovanju prirodnog prava žene da odlučuje o rađanju, time ne zadiremo u slobodno planiranje porodice. To su dva suštinski različita pojma. Takođe, vodimo računa i o toliko pominjanoj rodnoj ravnopravnosti. Ona takođe ovim članom nije povređena, ali insistiramo na jednom prirodnom pravu žene da odlučuje o tome da li će rađati ili ne.
Svaki moderan, normalan zakon sadrži u sebi i odredbe koje su definisane nekim drugim zakonima, konkretno u ovom slučaju prirodnim pravom. Zato poslanička grupa Demokratske stranke do te mere insistira, smatrajući da je daleko logičnije, normalnije rešenje da stoji "žena", a da pri tome, uz svu argumentaciju sa kojom vi raspolažete i sa kojom mi raspolažemo, tvrdimo ipak da neće biti povređen Ustav; da formulacija da žena slobodno odlučuje o rađanju nije protivustavna odredba i jednostavno ne može da stoji formulacija sa kojom ste vi izašli pred nas. To u dobroj meri možemo da tumačimo i kao postojanje jedne doze otpora prema predloženom rešenju.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, i juče i danas ponavljam priču da je zaista jako tužno što mi već drugi dan raspravljamo, a nema ministra finansija.

Da li je, kao što reče jedan naš kolega, on u šumi ili nije mene ne interesuje, kao i sve vas ovde. Ali jako je važno da ministar finansija bude u sali i odgovori na sva pitanja.

Mi ovde ponaosob imamo pitanja, informacije koje želimo sa njim da razjasnimo. Očito je da takvim gestom nipodaštava Skupštinu, ali to dovoljno govori i o samom ministru, i o Vladi.

Ono što sam kao amandman na član 3. imao, vezano i za amandman koji smo zajedno kolega Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda i ja podneli, što zaista smatramo da je pravičnija raspodela nego što je to navedeno u zakonu. Smatrali smo da opštine, gradovi i grad Beograd treba drugačije da budu zastupljeni što se učešća u porezu na zarade tiče i da to ne sme da bude ujednačena stopa od 40%.

To govorim zato što smo unazad tri, četiri, pet godina imali drugačiju stopu. Ona je iznosila 58% za grad Beograd, 50% za gradove Kragujevac, Niš i Novi Sad i 45% za ostale opštine. Sredstva koja su se ubirala po osnovu poreza na promet su služila da se rasporede tako da nadomeste onaj iznos koji su opštine i gradovi ubirali i koji je nedostajao da bi skupštine, odnosno lokalne samouprave mogle nesmetano da funkcionišu.

Šta je to što mi zameramo? Zato što je ministar prilikom kreiranja budžeta punio budžetski deficit sredstvima koja su lokalne samouprave ostvarivale, odnosno koje će ostvariti po osnovu transfernih sredstava za 2005. godinu. I vi imate informaciju da je on predvideo za transferna sredstva 13,8 milijardi. Složićete se, to je i većina mojih kolega prethodnika reklo, daleko manji iznos nego što je bio u 2004, nego što je to bio u 2003. godini. To je činjenica. Sada kad napravite raspodelu videćete da sve ostale lokalne samouprave imaju daleko manje budžete i nominalno i realno, nego što je to bilo ne za 2004, nego za 2003. i unazad.

Zato smo smatrali da je pravičnija, logičnija podela da se dozvoli i da gradovi dobiju ono što je njihovo. Sada smo upali u zamku koju nam je ministar postavio, da se predstavnici lokalnih samoupravi glože između sebe i da pokušaju da otmu jedni drugima, najviše Beogradu, zato što je ovakvom podelom Beograd dobio jako veliki iznos, koji kada pogledate 5.600.000.000 i kad pogledate gradove, primera radi Novi Sad – 740, Kragujevac,– 300, Niš – 500, a o manjim opštinama da i ne govorim, i to je ono što smeta.

Ne smemo da dozvolimo da uđemo u zamku. Kao poslanik iz Kragujevca ne tražim za Kragujevac milostinju, tražim realnu postavku. To ne traži niko od vas ko dolazi iz vaših lokalnih samouprava, dok predstavlja svoje građane, ne traže milostinju. Traže realni iznos i to je normalna postavka.

Prošle godine u martu ste imali priliku, kada je Vlada formirana i kada je predložen ovaj zakon, da je Kragujevcu zakinuto 200 miliona. Sada je zakinuto svim lokalnim samoupravama.

Videćete, od januara zavisićemo od ministra, da li će nam 15-og, odnosno 25-tog u mesecu proslediti transferna sredstva. To je nešto što smatramo nakaradnim razmišljanjem, naopakim postavljanjem funkcionisanja lokalnih samouprava i to je potpuno odsustvo zdravog razmišljanja, da lokalne samouprave treba same da kreiraju svoju budućnost.

Ne da ulazimo u zamku – zašto Beograd sebi pravi dve, tri ili pet fontana ili parking prostora, hajde da svaka lokalna samouprava od svojih sredstava koje ubere, razvije se na način na koji treba da se razvija. To je zdravo razmišljanje.

Na taj način smo gospodin Bogdanović i ja i kroz amandman na član 2, i ja kroz amandman na član 3. smatrali da je pravičnija podela koju zastupa DS. Očito da gospodin Dinkić, koji je danas u šumi, nema ta razmišljanja i očito da ima problem, ali taj problem, iskreno se nadam, razrešićemo na nekim novim budućim izborima, kada ćemo postaviti zdravu vladu. Hvala vam.

Očito da je gospodin Albijanić sebi dao za pravo da preuzima i sudsku funkciju, pošto je čovek malo više ušao u vlast i voli da preuzima ingerencije, ali što se mene lično tiče, izražavam zadovoljstvo što postoji predstavnik vlasti, ovakav, oličen u liku i delu gospodina Albijanića.
Što se učešća DS i mene lično u vlasti u Kragujevcu tiče, tačno je, nismo na vlasti. DS je izgubila izbore u septembru ove godine, ali je G17 bio statistička greška u Kragujevcu. Toliko oko toga.
Sam po sebi gospodin Albijanić dovoljno govori o stranci kojoj pripada. Čuo sam da planiraju da vas promene. Molim ljude iz G17 – ne činite to, zaista ste na najbolji način slika i prilika vlasti i grupacije koju predstavljate. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, zaista moram još jedanput da istaknem, pre svega, nezadovoljstvo. Govorimo o važnim zakonima koji se tiču funkcionisanja lokalnih samouprava, a čitavog se dana ministar nije udostojio da barem jedan minut posveti ozbiljno svemu onome o čemu poslanici govore, o Predlogu zakona.
Takođe, moru da izrazim i protest, dakle, na koji način Vlada predlaže ovaj zakon i kako se on donosi. Nikada se do sada nije desilo da bude donet budžet, i to je ono što je DS zamerala, a da paralelno sa tim ne idu sredstva koja su namenjena za funkcionisanje lokalnih samouprava.
Kada smo to iznosili, tada je vama bilo važno da završite jedan politički problem za vas, jer takva vam je koalicija, neka ide budžet, a lokalne samouprave, o njima ćemo polako.
Takođe, ovo je druga godina da ministar finansija ne obavlja konsultacije sa gradovima i opštinama. Druga godina i budžet koji mi donosimo i sredstva koja su vezana za funkcionisanje lokalnih samouprava, a malopre nam je ministar pričao o tome kako je u ovoj sali imao konsultacije sa predstavnicima lokalnih samouprava. Ne vidim odakle potreba predstavnicima vladajuće grupacije, ako su zadovoljni sa sredstvima, da podnesu skoro 40 ili 50 amandmana, jer to ukazuje da dogovora nije bilo.
Takođe nam je ministar u uvodnom izlaganju rekao da je razgovor i utvrđivanje kriterijuma izostao zato što su bili lokalni izbori u septembru, to je zaista nedopustivo, ali šta ćete, takav nam je ministar.
DS ističe da u 2005. godini budžeti lokalnih samouprava neće biti razvojni. Zašto? Po ovoj projekciji, Kragujevac će imati budžet koji će i nominalno i realno biti manji nego što je bio budžet za 2003. godinu. Reći ću vam kako to u ciframa to izgleda. Godine 2003. budžet Kragujevca je bio dve milijarde i 47 miliona dinara ili tada izračunato negde skoro 35 miliona evra.
Za 2005. godinu i sa sredstvima što smo naknadno dobili, Kragujevac neće preći cifru od milijardu i 800 ili 900 miliona, što je daleko manji iznos nego što smo imali pre dve godine.
Mogu da budem zadovoljan činjenicom da je Kragujevac naknadno dobio 200 miliona dinara, ali taj princip nije dobar. Ministar je ustanovio princip koji ima cilj, a to se potvrdilo amandmanima, da će samouprave, jedna prema drugoj, pokušavati da otmu, a ne da se napravi jasan i precizan dogovor. Ministarstvo se za sve to vreme pravi potpuno nevešto, smatrajući da ono ne treba da učestvuje u tom procesu. Ako napravite projekcije vrlo jasne, videćete da smo zaista u pravu i da ono što smo sada istakli zaista stoji kao činjenica.
Kragujevcu je takođe u martu, sećate se, tada smo govorili, oduzeto i to se po konačnoj projekciji svelo na 200 miliona dinara. Sada pitam da li je to praćenje o čemu je gospodin Dinkić govorio, i o čemu je javno obavestio ne samo mene, nego sve moje kolege iz Kragujevca, da će to vratiti kroz budžetske rezerve. Kada je predstavljao budžet poslaničkoj grupi DS-a udostojio se da čak meni i mojim kolegama tvrdi kako su vraćena sredstva iz budžetskih rezervi i vrlo dobro znam da to nije istina.
Govore nam ovde da je ova postavka realna, potpuno je netačna i još jedanput podvlačim, mogu da budem zadovoljan što je Kragujevac dobio još 200 miliona, ali želim da istaknem da Kragujevac ovde ne sme da se potcenjuje.
Ne zaboravite, radi se o gradu, o univerzitetskom centru, privrednom centru. On ne traži milostinju od Ministarstva. Mi tražimo realne principe. Mi tražimo normalno funkcionisanje. Isto tako, kao predstavnik jedne odgovorne političke organizacije smatram da je ministar bio dužan ... (Predsednik: Zahvaljujem se, vreme.) Dozvolićete mi.
Da je dužan bio da se dogovara sa lokalnim samoupravama. Ali, isto tako, napravićemo problem, da će pojedini predstavnici stranaka u javnost izaći sa informacijama da, eto, oni lupe rukom o sto, narede ministru finansija da reši problem, on se sakrije u mišiju rupu i pošalje 200 miliona Kragujevcu. (Predsednik – hvala vam najlepše.)
Takav princip nije dobar. Demokratska stranka smatra da je ovaj zakon ponižavajući za lokalnu samoupravu. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, mislim da je i gospodin Živković otprilike rekao šta je ono što DS želi ovim amandmanima. Ovih sedam članova ima za cilj da operacionalizujemo kako se to...

Zahvaljujem. Znači, sa nivoa tog deklarativnog dela, kao što stoji u Predlogu zakona, ovim amandmanima, pre svega, želimo da utvrdimo kako se daju dozvole, između ostalog, koliko prirodnog resursa može da se koristi, plan korišćenja prirodnih resursa ili dobara. Dozvola treba da predstavlja mogućnost da se zbog toga što nekih resursa ima jako malo, npr. podzemnih voda na određenim lokacijama, da se i njihova upotreba u tom delu ograniči.
Suština naših amandmana je da bi se dobilo od strane ministarstva mogućnost da vrši kontrolu koliko se koristi šljunka, koliko se kopa kamena u kamenolomu, da se zabranjuje i kažnjava, preispituje, odnosno oduzimaju određene dozvole. Ministar nam je juče zamenom teza pokušao da objasni kako se ovim zakonom konkretno odvaja, što kaže malopre, nož od pogače.
Mi mislimo da to ovaj zakon nije precizirao, pa upravo zato želimo da amandmanima napravimo jasnu podelu u tom delu koji se tiče same nadležnosti. Onaj ko koristi resurse i ministarstvo koje daje dozvole na ekonomskom principu ne bi smeli da budu u kontroli te inspekcije. Znači, da li se tiče rudarske, da li se tiče šumarske, vodoprivredne, već inspekcije koja treba da brine pre svega o resursima i njihovoj održivosti. To je ona inspekcija životne sredine. Smatramo da su amandmani zapravo poboljšanje postojećeg teksta. To je ono što smo govorili u načelnoj raspravi, to je ono za šta se ovim amandmanima konkretno i zalažemo. Hvala.

Gospodine ministre, u vezi člana 36, želimo pre svega da decidirano stoji, a ne samo da se podrazumeva ribarstvo i lovstvo. Znači, činimo pre svega napor da se problemi tipa balkanskih ptica reši, a želim da podsetim da je izvoz, pa i zaštićenih ptica bio do polovine 2003. godine u nadležnosti savezne države i da je tadašnja savezna vlada, koja je na granici bila, zaposlila i brojevima i slovima nula ekoloških inspektora da to kontrolišu.       
Ne možemo reći da je za to odgovorna bila prethodna vlada, s obzirom da je jako kratak vremenski period posle toga koji je Vlada imala, ali su stvari svakako počele nakon toga da se menjaju. Mi želimo ovim amandmanom jednostavno da to i preciziramo, da ostavimo prostor da sadašnje ministarstvo i sadašnja Vlada zaista svoj posao rade na način na koji to i treba da se radi i da ovim amandmanom pre svega omogućimo da se ovaj problem i sistemski reši.
Da iskoristim priliku, malopre je ministar pomenuo, ne želim da repliciram, ali još jednom želim da definišemo jasan stav Demokratske stranke o pitanjima koja smo pomenuli pre pola sata.
Mi insistiramo na tome da ministarstvo daje dozvole na ekonomskom principu, ali isto tako da ne bude u kontrolu bilo koje inspekcije. To je ono što smatramo kao suštinski problem i kao suštinsku zamerku i oko tih koncepata se očito razlikujemo.

Predsedavajući žuri, probaću da ga poslušam i da ističem da sam sa zadovoljstvom došao u "Skupštini" i po amandmanima sam za "govornici".
Na član 57. stav 5. posle reči: "stručne" predložili smo da se dodaju reči: "sa iskustvom i akreditovane". Znači, tražimo da merenje rada akreditovane laboratorije i da samo iz grupe akreditovanih laboratorija ministar može da ovlasti laboratoriju za određena merenja. Ako ne budemo ovo imali, u suprotnom, možemo očekivati nastavak jedne tužne prakse i situacije da svaki podatak koji izađe iz naše zemlje bude tretiran, pre svega, kao relativan.
Tu moramo da se osvrnemo na trenutno stanje institucija. Dakle, mislim na institucije koje vrše monitoring, a koje su ovlašćene zakonom. One jednostavno nemaju ni adekvatne domaće akreditacije, a o međunarodnim ne treba trošiti reči. Znači, za merenje nije dovoljno biti samo stručan, potrebno je da se poseduje određeno iskustvo. Potrebno je da postoje određene akreditacije, što je važno za sve naše građane, jer će na taj način tačno znati kakvu vodu pijemo, kakav vazduh udišemo, kao i to da podaci pre svega budu priznati i od strane međunarodnih institucija.
Ako zakon ne obezbedi da merenja rade laboratorije kojima verujemo, znači, pre svega stručne i akreditovane, onda gradimo sistem mogućnosti da ministarstvo bira ili ministar po nekim svojim ovlašćenjima, po nekim svojim kriterijumima, normalno, oni će to naplaćivati, a korist od svega toga građani neće imati. Znači, smatramo da je rešenje koje smo predložili amandmanom daleko bolje nego što je u Predlogu teksta zakona. Hvala.

Poštovani gospodine ministre, da je bilo dobre volje mogli ste da izvršite pravno-tehničku redakciju, mogli ste i sami da podnesete amandman na postojeći tekst zakona. Očito da u ovom slučaju nije bilo dobre volje i vi sada prebacujete meni odgovornost zašto pojedine reči koje stoje nisu u duhu onog zakona onog dela koji ste vi predvideli ovim članom. Prema tome, smatram da je bilo dobre volje, mogli ste izvršiti redakciju, mogli ste ovaj tekst usaglasiti sa članom 57. i nikakvih problema ne bi bilo.
Prema tome, mislim da nije korektno da mi na taj način spočitavate nešto što smatram da je postojala dobra volja, moglo se rešiti na zadovoljstvo vas i predlagača amandmana.

Poštovani predsedniče, član 73. predloga zakona, reči: "agenciji za zaštitu životne sredine" zamenjuju se rečima: "agenciji za životnu sredinu". To je ono o čemu smo govorili i u načelnoj raspravi. Amandmanom podsećamo da agencija ne treba da bude samo za zaštitu životne sredine.
Ono što smo rekli u načelnoj raspravi termin - zaštita životne sredine odgovara nivou upravljanja životnom sredinom koji ne uzima u obzir unapređenje, ne uzima u obzir sanaciju životne sredine, kao ni sistem životne sredine u okviru koncepta održivog razvoja. Reč "zaštita" opredeljuje se za jedan prevaziđen koncept upravljanja životnom sredinom da bi se ovaj zakon, kojim se uređuje zaštita životne sredine, primenio, kako se kaže u članu 1. Predloga zakona, potrebno je ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine.
Na to smo imali primedbe kada je ova Vlada formirana, zamerali zašto jedno takvo ministarstvo ne postoji kao posebno i posebno stručna kontrola od strane agencije za zaštitu, odnosno za životnu sredinu. Ovim amandmanom mislim da još jednom pokazujemo koja je konceptualna razlika između predloga zakona i onoga što amandmanima želi Demokratska stranka da promeni.