Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, ovaj amandman je u setu amandmana, a radi regulisanja uslova održivog korišćenja prirodnih resursa, za koje sada EU donosi i priprema svoju strategiju. To je ono što smo i kao konceptualno različito od stava Demokratske stranke i Predloga zakona izneli i u načelnoj raspravi, a pre svega u oblasti životne sredine gde treba da bude obuhvaćen i tzv. horizontalno povezan sa delovima zakonodavstva i zakonodavstva po oblastima.
Pre svega tu mislimo na vazduh, vodu, prirodu, na prirodne resurse, šume, zemljišta, a kada kažemo - horizontalno zakonodavstvo, znači pre svega procene uticaja na životnu sredinu, na stratešku procenu uticaja, pristup informacijama, učešće javnosti u odlučivanju itd.
Znači, ovaj amandman pre svega želi da ukaže da je neopravdano izbacivanje ovih odredbi i da je oblast potrebno urediti na način da se ovom zakonu daju okviri za utvrđivanje uslova održivog korišćenja prirodnih resursa, da bi se oni ostavili za neke naredne generacije.
Zaista nemam nameru da nešto posebno polemišem sa ministrom, ali ako mi dozvolite vratio bih se na član 73. koji sam ovde pomenuo. Ono što mi je ministar zamerio - da postoji uredba iz 2003. godine koja definiše agenciju za zaštitu životne sredine, slažem se da je ona doneta 2003. godine, ali ćete se složiti sa mnom da zakonodavstvo u oblasti o kojoj sada raspravljamo nije adekvatno i sigurno je da ga menjamo. I logično je da Demokratska stranka ima dobre namere i da svojim amandmanima želi da tekst zakona promeni i prilagodi onome što mi smatramo i procenjujemo da je kvalitetno i dobro.
Zaista mislim da ako izbegnemo činjenice da nam je zakonodavstvo u ovoj oblasti jako loše da je na nivou 70-tih godina, hajde da probamo da zakonodavstvo i Predlog zakona upodobimo sa onim standardima za koje smatramo da su neophodni.
Ne vidim ništa strašno to što je Demokratska stranka predložila, i to što se to eventualno razlikuje od uredbe iz 2003. godine. Mislim da je dobra volja i dobra namera Demokratske stranke pokazana i kroz ove amandmane i kroz čitavu ovu priču. Jasno je pokazano i demonstrirano, i ne vidim razlog za bilo kakvo spočitavanje da Demokratska stranka želi da možda, ne znam, priča demagoške priče ili da ima različiti stav u odnosu na 2003. od stava koji sada zastupa u Skupštini Srbije.

Iskoristiću priliku da obrazložim i član 111. i 112. Mislim da su oni vezani. Član 111. – Prava i dužnosti inspektora, smatramo da ''sistem EMAS'' treba zameniti rečima ''nacionalni sistem EMAS'', a reči "znak EMAS" zamenjuju se rečima "nacionalni znak EMAS" u odgovarajućem padežu u stavu 1. tačka 7) i 8) da se brišu, a posle tačke 9) da se dodaju tri nove tačke koje bi trebalo da glase – 9a – Izvršenje obaveze u pogledu izrade strateške procene uticaja i procene uticaja na životnu sredinu, izrade analize uticaja zatečenog stanja, utvrđivanje ispunjenosti uslova zaštite životne sredine u postupku pribavljanja upotrebne dozvole, odnosno početka obavljanja delatnosti i pribavljanja ekološke dozvole, kao i pribavljanja saglasnosti na uslove i mere zaštite životne sredine u postupku privođenja lokacije k planiranoj nameni i pribavljanja građevinske dozvole. 9b – Sprovođenja propisanih mera i uslova zaštite životne sredine iz ekološke dozvole. 9v – Postupanje sa hemikalijama, štetnim materijama, postupci i mere za slučaj udesa, način i uslovi rada i tehnička opremljenost. Tačka 18) da se briše.
Obrazloženje je ovde vrlo kratko. Mislim da se ovim amandmanima premošćavaju neusklađenosti koje postoje sa direktivom Evropske unije. Preciziraju se ovlašćenja inspektorata, a konkretno u članu 111, u vršenju inspekcijskih nadzora. Amandmanima ustanovljavamo ono što i želimo, a jeste da se zakonom prati rad od strane inspekcije. Inspekcija mora da radi svoj posao, moraju kazne da budu za sve što je propisano u zakonu, a ne selektivno, nešto što se propiše tek deklarativno i da se posle toga, kako nam i praksa kaže, i ne primenjuje. Zahvaljujem.

Saglasno amandmanu na član 111. želim da kažem da smo na član 119. podneli amandman. Radi javnosti želim da pročitam član 119, koji kaže: "Novčanom kaznom od pet do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako 1) uznemirava, zlostavlja, ozleđuje, uništava divlju faunu, odnosno razara njena staništa". Nakon toga, DS predlaže tri nove tačke 1a, 1b i 1v, koje glase: "1a) Razara i uništava životna staništa, divlje flore i faune, uništava divlju floru, uznemirava, zlostavlja, ozleđuje i ubija divlju faunu, osim lovne divljači i riba, saglasno propisanim uslovima; 1b)  unosi i gaji floru i faunu inostranog porekla radi slobodnog naseljavanja u prirodi, koja bi mogla ugroziti domaće autothone vrste i njihovo rasprostranjenje i unosi i gaji floru i faunu inostranog porekla bez saglasnosti nadležnog ministarstva; 1v) uništava ili oštećuje javne zelene površine, odnosno vrši seču drveća radi izgradnje objekata, bez odobrenja nadležnog organa".
To je ono što DS ima kao primedbu na član 119. Kažem, vezan je za član 111. u onom delu koji se tiče ustanovljavanja rada inspektora. Naša je obaveza da, pre svega, predvidimo sve instrumente da kazne budu zaista adekvatne i da zaista budu primerene za ona lica koja se oglušuju o ono što smo naveli kao predlog amandmana, odnosno na član 119. Predloga zakona.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je set zakona iz oblasti zaštite životne sredine čiji je predlagač Vlada Republike Srbije koji je ovaj predlog usvojila oktobra meseca ove godine i njega čine četiri zakona.
Prva tri su proistekla kao predlog pravilnika od strane prethodne Vlade, znači, kao podzakonski akti, to je Predlog zakona o zaštiti životne sredine, oni su bili pripremljeni, još jedanput da podsetim, od strane prethodne Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine i urađen je u okviru projekta rada i zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine. Taj projekat je počeo 2002. godine, a prema informacijama sa kojima ja raspolažem, trajaće do 2005. godine i koji je usaglašen sa Evropskom unijom.
Predlog zakona je u značajnoj meri prepisan tekst predloga zakona koji je prethodna Vlada utvrdila, kažem, 2002. godine i koji je u potpunosti usaglašen sa propisima EU, bio je pripremljen u javnoj raspravi, dobio je saglasnost i pozitivnu ocenu Evropske komisije i Svetske banke.
Taj predlog zakona prethodne Vlade predstavljao je veliki pomak i realno približavanje propisima EU, međutim, predlog koji je sada pred nama sadrži značajne manjkavosti zbog kojih je DS uložila veliki broj amandmana. Pre svega, zašto smatramo da je on udaljavanje od nekih evropskih standarda? Dakle, u delu koji se tiče izbacivanja poglavlja uslova održivog korišćenja prirodnih resursa za koje donosi EU i priprema strategiju. Ovaj predlog se ograničio na manji korak zaštite. Taj predlog nije u potpunosti i na unapređenje životne sredine.
Imajući u vidu da je Sektor zaštite životne sredine najvažnije poglavlje našeg približavanja EU, mi smo konkretnim amandmanima želeli, pre svega, da učinimo napor da ovaj predlog zakona približimo propisima EU, da ukažemo na nerealnost rokova koji postoje, pre svega, u delu koji se tiče prilagođavanja za našu industriju i u nekim članovima, da preciznije definišemo ili formulišemo pojedine odredbe značenja, terminologiju i sl.
Pojedinim amandmanima smo naglasili da termin – zaštita životne sredine, odgovara nivou upravljanja životnom sredinom i ne uzima u obzir ni sanaciju i unapređenje životne sredine, kao ni sistem zaštite životne sredine u okviru koncepta održivog razvoja. Termin – zaštita, svakako je prevaziđen termin i opredeljuje se za jedan koncept upravljanja životnom sredinom i on je za nama.
Takođe, u jednom setu amandmana predlažemo uslove održivog korišćenja prirodnih resursa i time bi se regulisali uslovi na koje se naslanjaju i drugi zakoni. Regulisanje uslova održivog korišćenja resursa je jedan važan segment odvajanja dela od onoga ko koristi resurse, ko ih eksploatiše, da sam određuje način kako će činiti. Ovim amandmanima smo pre svega želeli da ukažemo da je neopravdano izbacivanje ovih odredbi i da je oblast potrebno urediti na način da se ovom zakonu daje okvir za utvrđivanje uslova održivog korišćenja prirodnih resursa, da bi ostavili za neke generacije koje dolaze posle nas.
Veoma je značajna činjenica da je građanima Srbije sada pitanje ekologije svakako jedno od najprioritetnijih pitanja, ali takođe treba napomenuti da ekološka praksa naših građana nije baš sjajna. Svuda oko nas, gotovo na svakom koraku, nalaze se brojne male deponije koje nam niko nije doneo i koje su naš proizvod, naše delo. Ne možemo sa jedne strane imati visoku ekološku svest, a sa druge strane nisko ponašanje i to je nešto na čemu moramo zajednički raditi.
Prvi i osnovni uslov da se nešto u praksi promeni jeste set zakona o kojima danas raspravljamo. Neprihvatanjem amandmana koje je DS podnela zakon će ostati nedorečen. Ovo moramo gledati kroz prizmu da je našoj državi u procesu približavanja EU potrebno samo u oblasti zaštite životne sredine doneti oko 500 propisa.
Zato deluje nelogično da je ovaj posao koji može biti obavljen sada, ostavljen da to uradi neka naredna Vlada, neka naredna Skupština, jer je činjenica da ovaj zakon mora da ide na doradu, odnosno na dopunu, pogotovo u delu, ja kažem da je to neshvatljivo, ako imamo na umu činjenicu da je Srbija sa zakonima iz oblasti zaštite životne sredine na nivou, podvlačim – na nivou, sedamdesetih godina prošlog veka.
Znači mi moramo strahovito brzo da radimo, strahovito puno da radimo i mislim da vremena za ovakve eksperimente kakve nam je predložila Vlada i resorno ministarstvo nemamo. Demokratska stranka svojim amandmanima želi da utvrdi jasan pristup države prema prirodnim bogatstvima, da konačno država ustanovi prirodna bogatstva i životnu sredinu kao kapital, kao jednu ekonomsku kategoriju. Demokratska stranka pre svega želi da Srbija ima jasan pravac i u ovoj oblasti.
Jako smo obradovani činjenicom, podvlačim još jednom činjenicu, da ovaj zakon pravi jedan veliki iskorak napred, a toliko smo razočarani tvrdoglavim ponašanjem Ministarstva i Vlade da se ne prihvati jedini mogući pravac kojim Srbija treba da ide u ovoj oblasti, u oblasti sistema zaštite životne sredine.
Demokratska stranka će se o setu ovih zakona izjašnjavati tako što će pratiti kako će Ministarstvo odlučivati o našim amandmanima i na osnovu toga ćemo svoj konačni stav oko glasanja ili neglasanja za ovaj zakon i doneti.

Uvaženo predsednišvo, moja sama najava šta će da se desi otprilike rezultirala je time da poslanička većina pravi kvorum.
Slažem sa svim ovim što se dešava, ali pretpostavljam da gospodin Obradović, koji se javlja, neće imati ništa protiv, da bi mogao adekvatno da učestvuje u raspravi.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 82. stav 2, i tražim da utvrdite kvorum, da bi gospodin Žarko Obradović mogao da se adekvatno obrati Skupštini, u onom broju koji je potreban da bi Skupština mogla da radi.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, dobro jutro! Lepo radite, upravo onako u skladu sa onim intencijama koje je promovisala Vlada kojoj vi pripadate, da radite rano ujutru, a pretpostavljam da i predsednik Vlade nije u pižami, nego da gleda ovu sednicu, i verujem da je i on radno raspoložen, kao što smo i mi ovde.

Ako budete galamili, probudićete predsednika Vlade.
Amandman na član 37. koji je podneo naš kolega Martić usmeren je na očuvanje onog koncepta koji je zagovarala prethodna vlada i očuvanje onog koncepta koji smo mi definisali kroz ovaj zakon koji vi ovde menjate. Predlagač zakona i ovog člana ukida i definitivno devetogodišnje osnovno obrazovanje i vraća ga na osmogodišnje.
Mi smo i u prepodnevnom delu, pa i u toku jučerašnjeg celog dana, govorili i zagovarali da je koncept koji smo mi postavili tokom protekle godine nešto što smatramo krajnje normalnom koncepcijom daljeg razvoja obrazovanja u Srbiji. Očito da nemamo razumevanja u Vladi, odnosno u nadležnom ministarstvu, i evo kao proizvod jednog takvog nerazumevanja je upravo i ovaj član zakona, odnosno promena koja se odnosi na devetogodišnje, odnosno sada osmogodišnje obrazovanje.
Naš amandman predlaže zadržavanje rešenja koje postoji u zakonu i smatramo da je ono jedino optimalano. Verujem da će većina u ovoj skupštini imati razumevanja za ovaj naš amandman, ali kada smo već kod većine, zamolio bih da, u skladu sa članom 82. stav 2, utvrdimo kvorum.

Na samom kraju, ovaj zakon će ući u istoriju, to sam želeo da kažem. Pet sati je ujutru i treba da služi na čast ministarki prosvete što zakon po hitnom postupku, što zakon mimo procedure, mimo Poslovnika, što zakon na silu donosi, a koji će kreirati sudbinku generacija.
Pet sati je i pet minuta. Dobro jutro ministarka, dobro jutro želim novoj Vladi, a nadam se da će predsednik Vlade da se probudi. Želim samo da kažem na kraju da ste jedan efikasan, moderan zakon unakazili i uništili tradicionalnim rešenjima, restriktivnim rešenjima. I neka vam služi na čast, ako zaista to imate. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, još jednom u ime poslaničke grupe DS-a moram da izrazim nezadovoljstvo što je i ovaj zakon po hitnom postupku i što je ovo 12 sednica u redovnom zasedanju i ni jedan jedini zakon nismo imali po onoj proceduri koju predviđa Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, već su svi zakoni brže - bolje donošeni po hitnom postupku. Eto, još jedan od važnih sistemskih zakona, a o tome je i gospodin Knežević govorio, ne sadrži svoje puno obrazloženje u tekstu zakona, a navedeni su nedovoljni razlozi za hitan postupak.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao jedan od najznačajnijih akata u oblasti obrazovanja, donosi se mimo utvrđene procedure, bez mišljenja aktuelnog prosvetnog saveta, na osnovu člana 12. važećeg zakona. Tako to, mogli bismo da kažemo, rade oni koji poštuju zakon i institucije. Takođe, sve bez javne rasprave, sve bez stručnog mišljenja.
Ministarstvo prosvete u ovom periodu nije informisalo prosvetnu i širu javnost o svrsi i namerama da čini izmene i dopune Zakona o sistemu obrazovanja, već je to suprotno deklarisanoj transparentnosti u radu Vlade činilo tajno i skriveno.
Moram da istaknem da je prilikom donošenja zakona koji vi sada menjate otprilike 20.000 aktera učestvovalo u javnoj raspravi i logično bi bilo da se jedan broj, ako ne u istom obimu, a ono barem delimično sličnom, uključio u javnu raspravu prilikom donošenja izmena i dopuna ovog zakona.
Kažem, neophodno bi bilo takođe, ako to nije napravljeno, onda da je postavljeno pozitivno mišljenje stručne javnosti. Toga ovde nije bilo.
Predlogom novog zakona, slobodno možemo da ga nazovemo novim zakonom, jer on praktično menja gotovo više od polovine važećeg zakona, ne vrše se izmene u cilju njegovog poboljšanja, već se vrše potpune promene obrazovnog sistema, a promene sistema, složićete se, ne rade se u roku koji je manji od ovoga koji smo mi imali, imali ste prilike da čujete u prepodnevnom delu rasprave, 14. maja smo dobili zakon na stolu, odnosno kao poslanici smo imali prilike da vidimo i konačni tekst i konačnu verziju.
Najbolji primer da ovaj zakon nije dobar jeste što se uvode neke institucije koje su postojale u periodu za vreme Miloševića ili pre Miloševića. Jedna od takvih jeste Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. To je jedna institucija koja je ugašena Zakonom od 1992. godine. Nije mi jasno, kao i poslanicima DS-a, zašto se žuri sa menjanjem obrazovnog sistema, a da prethodno nismo videli konačan ishod ovog sistema, koji je u prethodnom periodu formiran.
Jednostavno je neko iz Ministarstva ili lično sam ministar smatrao da je dovoljno što je obavljen razgovor sa pojedinim prosvetnim radnicima iz Zemuna i to je dovoljno. Da li stvarno želite da popravite ovaj zakon ili želite da sve što je prethodna vlast donosila, bez ikakvih stvarnih razloga, promenite. To ne razumemo, ne razumemo brzopletost, isključivost, jer znamo da će tu najveću cenu platiti upravo deca.
Nažalost, konstatovano je, to još jedanput podvlačim, da će ovog puta da se formira škola koja će biti sasvim suprotna od onoga što smo mi definisali u prethodnom zakonu. Vama ne treba škola po meri svakog deteta, već vam pre svega trebaju deca po meri škole. Izjava jednog od zamenika ministra da je prethodna reforma usmerena na dete, a ova će biti na usmerena na nastavnika, u prvom trenutku mi se učinila kao lapsus, ali kada sam pažljivo pogledao zakon video sam da nema lapsusa.
U članu 96. izbacuje se stav da vaspitno-disciplinska mera može da se izrekne učeniku samo za učinjenu povredu u toku tekuće školske godine i produžava se rok za pokretanje disciplinskog postupka sa 15 na 60 dana. Takođe, član 101. je interesantan. Ukinute su odredbe da učenik ponavlja razred sa više od četiri slabe ocene i vraća se staro rešenje da učenik ponavlja razred sa dve nedovoljne ocene, i da popravni ispit polaže samo u jednom roku, u avgustovskom, a ne kao što je to u ovom zakonu da popravlja slabu ocenu u dva roka, junskom i avgustovskom. U istom članu predlaže se ocenjivanje učenika najmanje dva umesto najmanje četiri puta u toku polugodišta, što je svakako, složićete se, podrška kampanjskom učenju. To je nešto što je sigurno loše.
Takođe, tvrdnje da se ovaj zakon implementirao u sebe i one delove koje je dala EU ili se sa njom složila EU jednostavno ne stoje. Naime, zemlje EU su usvojile još 2001. godine strateške ciljeve obrazovanja do 2010. godine. Ti strateški ciljevi, pokušaću samo kratko da ih nabrojim, zahtevaju pre svega unapređenje kvaliteta i efikasnosti sistema obrazovanja i obuke, unapređenje obrazovanja i stručnog usavršavanja nastavnika, to ovde ne postoji ili je suženo. Jedan od strateških ciljeva jeste olakšan pristup svim sistemima obrazovanje i obuke u svetlu vodećih principa, veća privlačnost učenja; toga ovde nema. Otvaranje sistema obrazovanja i obuka ka spoljašnjem svetu, jačanje veza između sveta rada i istraživanja društva u celini, unapređenje nastave stranih jezika, sve su to otprilike ciljevi koji nažalost ne stoje u Predlogu zakona koji mi ovde imamo.
Da li je moguće da obrazovnu politiku kroje ljudi koji u svojoj političkoj zaslepljenosti ne shvataju da se nauka o obrazovanju razvija, da se njena dostignuća moraju uvažavati i da se ne smeju ignorisati, pre svega, obaveze da u svemu tome moramo imati punu odgovornost prema deci.
Tačno je da se prethodni sistem više bazirao i odnosio na profesionalne obaveze nastavnika, a u cilju veće efikasnosti kvaliteta učenja dece, ali zar je to loše.
Zato predlažemo Narodnoj skupštini da ovaj predlog zakona ne prihvati ili još bolje rešenje da Ministarstvo, odnosno Vlada ovaj predlog zakona povuče iz procedure, iz prostog razloga jer kvalitetno obrazovanje je nacionalni interes, a ne stranački interes.
Želimo školu koja će biti usklađena sa standardima EU i međunarodnim konvencijama, jer škola koja uvažava individualne potrebe, interesovanja i mogućnosti svakog deteta ponaosob je jedini preduslov za kvalitetno obrazovanje. Ovaj zakon je retrogradan zakon, ovo je loš zakon i poslanici DS-a, i pored sve želje da glasaju i poprave ovaj zakon, ne mogu prihvatiti Predlog zakona koji je podnelo nadležno Ministarstvo.
I u skladu sa članom 82. stav 2, s obzirom da sve radite po hitnom postupku, zahtevam da utvrdite kvorum, jer sumnjam u verodostojnost elektronskog sistema.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je jako važna tačka dnevnog reda, a da je ovde jako mali broj poslanika vladajuće koalicije, izražavam sumnju u elektronski sistem, pa vas molim da, u skladu s članom 82. stav 2, utvrdite kvorum za dalji nastavak sednice. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, predlagač ovog zakona nastavlja jednu ustaljenu praksu koju je lansirao ministar finansija, da pre nego što predloži zakone, ne sprovede jednu javnu raspravu, pogotovo o ovako važnim zakonima kao što je ovaj paket zakona iz oblasti pravosuđa, ne konsultuje se struka. Imali smo prilike da vidimo kako to izgleda u poslednjih par sati, kada struka daje svoje mišljenje o tome zašto je izostavljena i zašto se nije pitala o ovakvim zakonima.
Još jedanput kažem, ovaj model je instalirao minsitar finansija, a sada nastavlja, nažalost, i resorni minsitar za pravosuđe. Voleo bih da ta praksa vrlo brzo i prestane.
Šta donose ovi zakoni? Krenimo redom. Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa se donosi, kako sam predlagač kaže, da bi se povećala ovlašćenja Visokog saveta pravosuđa sa premisom da to telo čine isključivo pravni stručnjaci. Ne znam ko je to telo činio do sada, da li su to neki drugi stručnjaci koji nisu iz oblasti prava i da li to sada dobijamo i u ovoj oblasti, jednu malu ekspertsku grupu. Imali smo ih i do sada više, pa mislim da nije naodmet da imamo još jednu.
Pojedinim rešenjima suštinski se odstupa od principa zastupljenosti sudija i svih stepena sudova u ovom telu, što svakako nije valjano rešenje. To se prožima i kroz ostala dva predloga zakona, kroz Predlog izmena Zakona o sudijama, takođe se prožimaju loša rešenja iz pomenutog zakona.
Sudije će po ovom predlogu biti pod kontrolom kolega razvrstanih u Visokom savetu pravosuđa i u novoformiranom nadzornom odboru.
Formiranjem nadzornog odbora kao tela za unutrašnju kontrolu, rad sudija će oni sprovoditi, vršiti njihovu kontrolu, daje se ovlašćenje istom da po pritužbi ili samoinicijativno kontroliše sudske predmete. Po ovome predlagač zanemaruje činjenicu da je u sudovima pritužba česta pojava, da se one često javljaju kao neosnovane, da su često neistinite i da postupanje po njima vodi povlačenju predmeta iz rada, zbog kontrole, što, normalno kao posledicu vodi zaustavljanje rada, odnosno usporavanje rada sudova, što svakako nije dobro rešenje. Logičnije bi bilo predložiti da taj posao obavljaju predsednici sudova ili taksativno nabrojati razloge za aktivno postupanje po konkretnim stvarima za određene slučajeve.
Što se Visokog saveta pravosuđa tiče i nadzornog odbora, svakako da se ovim dezavuiše uloga predsednika okružnih sudova, predsednika opštinskih sudova; uvođenje nadzornih odbora koji se bira iz redova sudija Vrhovnog suda i koji lako može da inicira promenu bilo kog predsednika suda u opštinskim i okružnim sudovima širom Srbije. Znači, smanjuje se dužina mandata predsednika sudova, što znači da sve sudije izabrane 2001. godine, veoma lako dospevaju na promenu i pojačavaju se odredbe vezane za nezavisnost sudova, odnosno njihova nezavisnost se ovim predlozima i uskraćuje.
Što se Predloga zakona o tužilaštvima tiče, član 29. je svakako najinteresantniji (zbog vremena ću morati da skratim raspravu). Predlog ovog zakona ima, u članu 29 za mene šokantno diskriminatorski karakter, prema izabranim javnim tužiocima i njihovim zamenicima, prema odredbama člana zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu iz jula meseca 2003. godine. Dakle, jedino ova lica podležu jednom novom izboru. Predlagač je, barem po meni, trebalo da bude toliko iskren i da zaista kaže šta mu je prava pozadina svega ovoga, i da zaista kaže ili da nam potvrdi da se u ovom slučaju ne radi o revanšizmu. Sumnjam da iza svega ovoga ipak ne stoji loša namera.
Gospodine ministre, iskoristio bih ovu priliku da vas podsetim da su predlozi zakona o kojima mi govorimo zakoni koje je vaša poslanička grupa u prošlom mandatu predložila, da je to plod delovanja tima iz vaše stranke i po tom osnovu verovatno i nemate pravo da kritikujete stanje u pravosuđu, ono radi po zakonima, a to je vaših ruku delo.
Ovim predlozima, koje mi danas imamo, ne unapređuje se pravosuđe. Ovi predlozi ne valjaju i iz razloga koje sam malopre izneo i iz razloga koje su iznele moje kolege pre mene, poslanici DS neće glasati za predloge zakona. Hvala.

Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, amandman na član 5. je suštinski vezan za član 2. koji definiše  funkciju. Prema ovom zakonu se smatra da je funkcija ono što funkcioner vrši na osnovu izbora, postavljenja i imenovanja u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, opštine, grada itd.
U članu 5. stav 1. se kaže: "Funkcioner može prihvatiti drugu javnu funkciju samo uz saglasnost organa koji ga je postavio ili imenovao na javnu funkciju". Ne vidim zašto je izostavljen deo koji se tiče lica izabranih na javne funkcije, naročito onaj deo koji se odnosi na funkcionere koji javnu funkciju vrše kao izabrani od organa koji je neposredno izabran od samih građana, kao što je to npr. Narodna skupština ili skupština teritorijalne autonomije.
Sa druge strane, smatram da na ovaj načn preciznije definišemo član 5, koji jasno kaže i obuhvata čitavu onu oblast kojom je definisana funkcija predviđena kao javna funkcija i funkcioneri u članu 2. ovog zakona.
Zaista, još jedanput izražavam žaljenje što Vlada Srbije, znam da je hiperatktivna ovih dana, ali mislim da je u obavezi, po Poslovniku, da nam dostavi mišljenje na amandmane, bez obzira što smatraju da opozicija nije važna i bitna u ovom parlamentu. Ne vidim svrhu zbog čega ministar sedi ovde i koja mu je svrha ako ne može da nam kaže kakav je stav Vlade prema svim amandmanima koje su poslanici opozicije podneli na Predlog zakona.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, raspravljamo o zakonima koji sigurno nisu mogli ili nisu smeli da budu razmatrani u jedinstvenoj raspravi, ali to je želeo predlagač, kao i ovde formirana većina, i tako su i napravili.
Budžet sigurno ima najveći značaj od pomenutih zakona i o budžetu ću sigurno najviše govoriti. Činjenica je, i to smo više puta u toku izlaganja rekli, da ovaj budžet nema ni trunke razvojnog dela u onome što pokušava predlagač da nam objasni; to zaista stoji i to je realnost. Kada pogledate cifre, jasno vam je.
U toku kampanje stranke sadašnje vlasti su punih usta govorile o tome kako treba smanjiti javnu potrošnju - toga u budžetu nema. Interesantno je da su kritičari prethodne vlade, kada god su govorili o Vladi, uvek pominjali agencije. Ne vidim da su izbrisali agencije, čak su proširili asortiman pa su prešli na kancelarije. Znači, sada imamo malo veći asortiman: kancelarije i agencije.
Predlagač je naglasio da su planirani izdaci veći u ovoj godini nego što je to bilo u odnosu na 2003. godinu za 19,2%. Kako onda da tumačimo činjenicu da je u novom Ministarstvu za kapitalne investicije - koje je objedinilo dva velika ministarstva, Ministarstvo građevine i urbanizma i saobraćaja i telekomunikacija - kada saberete one iznose od prošlog budžeta, skoro četiri milijarde sredstava manje.
Ne vidim kakav je to razvoj i šta će iz tih sredstava ići za razvoj i velike kapitalne investicije u Srbiji.
Takođe u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike (opet ministarstvo koje je objedinilo prethodna dva ministarstva) manje je sredstava za skoro 6 milijardi.
Za 5,6 milijardi je manji tranzicioni fond. Zašto kažem tranzicioni fond, a on je interesantan pogotovu za grad iz koga ja dolazim. Tranzicioni fond ove godine ima dve milijarde, odnosno planirane su 2 milijarde i 100 miliona i želim, gospodine ministre, da vas pitam da li znate da u gradu Kragujevcu postoji Zavod za zapošljavanje i obrazovanje koji se direktno finansira, odnosno plate tih ljudi se ostvaruju iz budžeta i njihov iznos je samo u prošloj godini za 6.000 ljudi bio 770 miliona dinara.
Da li hoćete da im kažete da više nema Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje? Ali, onda morate da budete dovoljno hrabri pa da zaista kažete - da, želimo da vas ukinemo i ne interesujete nas. Da li je posao restrukturiranja privrede uopšte interesantan i važan za ovu vladu, kada predviđa tako "obimna" sredstva, koja su tri ili nešto više puta manja u odnosu na prethodna?
Da kratko pređem i na zakon o obimu sredstava i učešću gradova i opština; gospodine ministre, ja sam iz Kragujevca i žao mi je što ste konstatovali da je Kragujevac uskraćen za 45 miliona dinara. Ne prihvatam izvinjenje, jer sve opštine u Srbiji su otprilike ostale na onom iznosu, a grad Kragujevac je uskraćen za 45 miliona i mi treba da se zadovoljimo time što imamo vaše izvinjenje. Ne, ja želim da to ispravite i to je vaša dužnost, 45 miliona dinara nisu mala sredstva, pogotovu ne za Kragujevac.
Predloženim zakonom drastično je smanjeno učešće grada Kragujevca u porezu na promet, tako da je dovedeno u pitanje finansiranje poverenih poslova koje grad Kragujevac ima, znači, socijalna zaštita, društvena briga o deci, kultura, fizička kultura. Ne verujem da ćemo sa ovako krnjim budžetom, bez obzira koliko god neko smatra da su to mala, zanemarljiva sredstva, uspeti da sve ove obaveze ostvarimo.
Iz razloga o kojima smo govorili, moje kolege poslanici iz Demokratske stranke i ja u kratkim crtama u vremenu koje sam otprilike imao, poslanici DS-a neće glasati za predložene zakone. Hvala vam.

Gospodine ministre, lepo sam sabrao, ali ste vi još lepše i slađe oduzeli Kragujevcu 45 miliona. Nemojte me učiti o proceduri. Ja sam dobio Predlog zakona dan pred početak sednice. Prema tome, to je bio problem Vlade. Ako ste toliko ozbiljni, trebalo je taj predlog mnogo ranije da pošaljete.

Razumem da je to brzo, da ste imali kratak rok od 15 dana, ali mi je zaista žao, ako ste primetili da Kragujevcu nedostaje 45 miliona, kao predlagač ovog zakona mogli ste to da podnesete u vidu amandmana i da tu grešku ispravite, a ne da apelujete na gospodina Bogdanovića, niti na bilo koga od poslanika iz Kragujevca. Prema tome, žao mi je, nepoznavanje procedure vas ne oslobađa odgovornosti da ste Kragujevcu zakinuli 45 miliona. Hvala.