Pa, nekoliko stvari: prva, naravno, da odgovorim na ovo pitanje.
Samo da podsetim gospodina Vitoševića, pošto je on odmah posle 5. oktobra bio savezni ministar za poljoprivredu, da je 1999. godine, tj. te 2000. otkupljeno, ako se ne varam, 1.512.000 tona pšenice, tj. rod 1999. na 2000. godinu. 2001. godine, rod 2001. godine, ovde smo raspravljali u parlamentu, otkupljeno je 32.000 tona samo, to je 50 puta manje. Šta su radili ti seljaci sa tom pšenicom? Šta hoćete da kažete, da je 50 puta manje proizvedeno? Nije, i tako je ubijena poljoprivredna proizvodnja, tako su ti seljaci faktički upropašćeni, jer nisu mogli da prodaju pšenicu.
Za to služe robne rezerve. Država kada ima pšenicu na tržištu i kada želi da sačuva ona onda otkupi po garantovanim cenama, a posle toga raspolaže tom pšenicom. Možda će prodati čak i jevtinije, ovo što si ti govorio, da interveniše na tržištu i da stvori odgovarajući, uslovno rečeno, gubitak, ali ja zaštitila tu poljoprivrednu proizvodnju.
I kad već se zakačinješ, što bi naš narod rekao, ko je platio ono brašno koje ste podelili u oktobru mesecu, onih stotine hiljada tona na terenu, ko je to platio? Podsećam vas, Vlada Srbije je odlukom u februaru mesecu, da ne pogrešim koliko milijardi dinara je plaćeno zato što su podeljeni po privatnom spisku raznim pekarima po Srbiji. Zna se i ko je potpisao tu odluku. O tome je ovde vođena rasprava, vi tada niste bili u parlamentu, ne u ovom sazivu, nego u prošlom sazivu.
Ovo nije optužba ni vama, jer niste vi bili ministar poljoprivrede Srbije, nego su činjenice. Tadašnji ministar na to nije imao odgovor, kao što nije imao odgovor kako to da je prethodne godine otkupljeno 1.512.000 tona pšenice, a te godine je otkupljeno 32.000.
U tom smislu sam govorio o robnim rezervama. Robne rezerve su neka vrste narodne banke. Koliko je značajna narodna banka Amerike, toliko su i američke robne rezerve značajne za uspostavljanje ravnoteže na tržištu i očuvanje odgovarajuće poljoprivredne proizvodnje za koju je država zainteresovana. Ne kažem da je zainteresovana u ovom trenutku za pšenicu, možda za neku drugu poljoprivrednu kulturu, ali za tu za koju je zainteresovana ona mora da obezbedi i povoljnije kredite, a ne 60% za sve kredite da bude depozit; mora da obezbedi i stimulaciju, kada je reč o nadoknadi, o tome sam govorio, i kada je reč o kiriji.
Drugo, naravno da je ovaj zakon i socijalna politika. Nisam rekao samo socijalna. Uostalom, šta drugo država treba da radi, čak i kada se zalažete potpuno za neoliberalizam, nego da unosi i element socijalne politike u svaki zakon, s tim što on nije na nivou onoga što vi govorite - osamdesetih godina, naravno, kada nije država vlasnik svega, nego u potpuno drugim uslovima, ali u svakom zakonu mora da postoji element socijalne politike, ne samo socijalna politika.
Ako me pitate i ako pitate nas u SPS-u da li podržavamo da ovi kombinati (PIK "Bečej" i PKB) postanu vlasništvo države Srbije, da država upravlja, apsolutno to podržavamo. Ne mislim da je država uvek loš gazda. Država je loš gazda, a ako je loš gazda, onda je loš i vlasnik, onda je loša i vlast. Da vas podsetim, država je vlasnik i HE "Đerdap", EPS-a i NIS-a itd, pa ne znači da je loš vlasnik. Ona je loš vlasnik tamo gde nije dobro, ali tamo gde želi i ima interesa, ona može biti dobar vlasnik i dobar je vlasnik i može dobro da upravlja.
Samo je suština da li je ona zainteresovana da pusti poljoprivredu potpuno na tržištu, pa da se desi to što vi kažete, ili je zainteresovana za neku poljoprivrednu proizvodnju. Danas vas baš briga da li će se proizvesti višnja i po kojoj ceni će biti ili će sledeće godine biti sva stabla višnje kod Hraneta Perića odsečena, pa sledeće godine, kada je duplo veća cena, onda ćemo da kažemo – sadite, a onda oni neće da sade.
Prema tome, rekao sam i na početku da je nama mnogo važniji ovaj član 71. i član 72. gde se zabranjuje prodaja. Kroz to mi anuliramo ovo, a ne mislimo da bi se narušio zakon ni prihvatanjem ovog amandmana, ali potpredsednik tj. bivši ministar poljoprivrede nije prihvatila, pa idemo dalje.