Ovaj amandman se odnosi na član 14. koji govori o drugim nadležnostima u oblasti obrazovanja kada su u pitanju nacionalni saveti nacionalnih manjina.
Ako ste ovo pažljivo pročitali kao što sam ja, onda ćete videti mnoge nadležnosti, između ostalog je to da nacionalni savet može da predloži osnivaču, znači Republici, AP ili jedinici lokalne samouprave, osamostaljivanje izdvojenog odeljenja škole u kome se nastavi izvodi na jeziku manjine.
Prilično dobro poznajem situaciju kada je obrazovanje i kada je mreža škola u pitanju, i mreža škola u Srbiji, u pokušaju je i vrsta racionalizacije. Imali smo ovaj zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, verovatno će biti izglasan u petak, gde se kroz promenu načina finansiranja praktično pokušava i neka racionalizacija školskih mreža.
Ima mnogo izdvojenih odeljenja, gde imate po dva, tri, četiri, pet učenika. U tim izdvojenim odeljenjima nastavu pohađaju i deca koja jesu pripadnici nacionalne manjine i deca koja nisu pripadnici nacionalne manjine.
Ako se nacionalnom savetu da ova vrsta ovlašćenja da može da predloži osamostaljivanje izdvojenog odeljenja, onda verujte da će svi nacionalni saveti, upravo da bi spasili te tzv. male škole od ukidanja zbog neracionalnosti njihovog funkcionisanja, pribeći ovom mehanizmu.
Kada već govorimo o racionalizaciji, znate li kakva je razlika između škole i izdvojenog odeljenja. Razlika je u tome što izdvojeno odeljenje nije opterećeno administracijom. Administracija je zajednička u centralnoj školi, a u izdvojenom odeljenju su učenici i nastavni kadar. Tu nemate direktore, nemate sekretara, nemate posebno računovodstvo. Dakle, ova mogućnost je suprotna težnjama da štedimo, zbog svih nedaća koje su nas zadesile.
Juče smo razgovarali o Fondu za zaštitu životne sredine, pa smo imali u obrazloženju da se ne osniva nadzorni odbor zbog efekata svetske ekonomske krize i želje da država štedi. Ako budemo imali sad mnogo novih škola koje su nastale na osnovu izdvojenih odeljenja, onda to neće biti niti racionalizacija, a da ne govorim da čim govorite o izdvajanju, osamostaljivanju itd, da se opet nameće i da će ovaj zakon zbog nekih stvari da nanese dosta štete samim pripadnicima nacionalne manjine zbog toga što će doći na neki način do getoizacije i segregacije.
Još je ovde jedna neobična stvar, kada je u pitanju učenik, ovde su sada i odrasli, nacionalni savet daje svoje mišljenje u postupku prekvalifikacije i dokvalifikacije. Ovo mi uopšte nije jasno.
Dakle, kakve veze ima što je neko pripadnik, recimo, rumunskog naroda i ima potrebu za kvalifikacijom i dokvalifikacijom, zato što je ostao bez posla pa hoće da na tržištu rada nađe novi posao i on je rešio to da uradi, kakve to veze ima sa nacionalnim savetom? Zašto bi nacionalni savet uopšte imao priliku da se meša u te stvari.