Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministre i poštovane kolege narodni poslanici, gospođa ministar je verovatno primetila da su svi poslanici koji su govorili podsetili nas, građane i ministra da smo prvi zakon iz ovog seta zakona kojima će se urediti elektronsko poslovanje usvojili još daleke 2004. godine.
Na prošloj sednici je bio Zakon o elektronskoj trgovini, sada nam je na redu Predlog zakona o elektronskom dokumentu. Ima još nekih zakona koje će Narodna skupština morati da usvoji ako želimo da ovu oblast, barem što se zakonske regulative tiče, uredimo kako treba. No, ne mogu gospođi Matić da stavim na dušu da je ona jedina odgovorna zbog kašnjenja svih ovih ostalih zakona.
Dakle, 2004. godine je započeo proces razvoja tog pravnog okvira koji je neophodan za razvoj elektronskog poslovanja, a posebno postojanje u tom zakonu kvalifikovanog elektronskog potpisa, jer on predstavlja značajan segment elektronskog dokumenta. Ovaj zakon je korak dalje u tom pravcu. Što se tiče same oblasti elektronskog poslovanja, ona je u Srbiji, u čemu se svi možemo složiti, prilično nerazvijena, neuređena i do sada smo vrlo malo uradili na njenom razvoju.
Početkom ove godine, Društvo informatičara je organizovalo okrugli sto sa temom – Primena elektronskog potpisa u Srbiji. To je bilo, praktično, četiri godine nakon usvajanja Zakona o elektronskom potpisu. Učesnici te diskusije su se složili da ima još puno problema i nedostataka. Oni su, između ostalog, govorili i o nedostatku adekvatnih zakona, o tome da nisu usvojeni neki podzakonski akti, mada mislim da je od januara, ili marta, ne sećam se tačno kada je bio ovaj okrugli sto, tu napravljen pomak, usvojeno je nekoliko podzakonskih akata. To je bila prva zamerka sa tog okruglog stola.
Druga, s kojom se svi moramo složiti, jeste da sporo ide razvoj tih paketa servisa, kako se to naziva, odnosno paketa usluga u pojedinim sektorima. Dakle, jedno je kada postavite i donesete sve zakone i podzakonska akta koja su neophodna, a drugo je koliko pojedini sektori, odnosno grane razviju taj svoj unutrašnji paket servisa i usluga, odnosno koliko su oni sposobni da građanima i privredi omoguće komunikaciju ili poslovanje uz pomoć elektronskog potpisa.
Jedini svetao primer tu su možda banke, odnosno svima nam je poznat taj koncept E-banking, da su banke, uglavnom, iskoristile šansu i da se veliki broj platnog prometa ili tih transakcija, kada je o bankama reč, odvija i uz upotrebu elektronskog potpisa. Čak postoje podaci da neke banke 50% svog platnog prometa obavljaju koristeći, barem do sada, a sada će i ostale elemente koristiti, elektronski potpis.
Takođe, svakom ko prati ovu oblast ili ga interesuje, poznato je da je prošle godine Javno preduzeće PTT Srbija formiralo prvo javno sertifikaciono telo.
Na taj način se Pošta upisala u evidenciju Ministarstva za telekomunikacije kao prvo akreditovano telo za izdavanje kvalifikovanih digitalnih sertifikata, tako da je i u decembru prošle godine Pošta počela da dodeljuje te elektronske sertifikate i elektronske potpise.
Ovo je pitanje i za gospođu ministar, kada bude odgovarala na sva naša pitanja, a to je – koliko je do sada tih akreditovanih tela upisano, da li je ostalo samo na tome da je to jedino Pošta? Tu se postavlja i pitanje monopola, jer ako u bilo kojoj oblasti samo jedno telo, ili jedno preduzeće obavlja neki posao, onda se tu mogu otvoriti različiti problemi, može da bude u pitanju monopol; s obzirom na to da je taj paket u decembru koštao 6.500 dinara, što uopšte nije malo, ako bi bila veća ponuda, onda bi verovatno i cena mogla da bude malo niža.
Još jedan primer da pojedini sektori nisu razvili unutrašnje pakete servisa i usluga jeste upravo javna uprava. Uglavnom je u toku zamena naših starih ličnih karata novim ličnim kartama. Na tim ličnim kartama postoje oni čipovi, u čipovima postoji elektronski potpis, upravo zbog toga što će to moći da se koristi i građani mogu na taj način sebi da olakšaju život. Međutim, opet imamo slučaj da ti od kojih bi oni tražili te usluge nemaju razvijen svoj unutrašnji sektor.
Opet jedno pitanje za gospođu ministar – da li Ministarstvo za telekomunikacije, za koje smatram da je, ne mogu da kažem odgovorno, ali bi moglo da se nađe na usluzi i raznim sektorima, može da pruži pomoć, da li su planirane obuke, edukacije, kakvu vrstu pomoći Ministarstvo za telekomunikacije može da pruži?
O samom predlogu zakona je, uglavnom, bilo reči. To je da se ovim zakonom uređuje procedura postupanja s elektronskim dokumentima. Tu imamo definisano kako se prima dokument koji je u elektronskom formatu, kako se izdaje potvrda o prijemu elektronskog dokumenta, kako se čuvaju duplikati. Predviđeno je da se elektronski dokumenti čuvaju onoliko dugo koliko je za neku oblast predviđeno da se čuva dokument koji je do sada bio, možda će još uvek biti neko vreme, u papirnom obliku. Tako sam barem ja shvatila.
Međutim, mislim da to neće moći tako da funkcioniše. Ne znam tačno, mi imamo, nisam sigurna da li je zakon ili uredba o kancelarijskom poslovanju, zatim imamo Zakon o arhivama. Mislim da ti zakoni neće moći da uključe tek tako i postojanje elektronskih dokumenata i da će biti neophodno, barem, doneti i zakon o elektronskim arhivama, da bismo pratili i ove elektronske dokumente.
Zatim, u zakonu su i članovi koji govore o vremenskom žigu, i to prema obavezama koje proističu upravo iz te uredbe o kancelarijskom poslovanju i Zakona o upravnom postupku, zato što ima puno transakcija, da tako kažem, ili u tom poslovnom svetu mnogo toga zavisi od datuma.
Da li su predloženi članovi u Predlogu zakona sasvim dovoljni da zaštite da ne može da dođe do falsifikovanja datuma, odnosno da neko promeni vreme na kompjuteru, pa da vi kasnije zakasnite da reagujete itd.? Mislim da je svima jasno koliko je važno da ne dođe do falsifikata.
Ono što mogu da kažem, jeste da je ovaj predlog zakona prilično dobar. Poslanička grupa DSS-a je podnela nekoliko amandmana koji se tiču rokova. O tome će biti više reči kada budemo govorili o amandmanima u raspravi o pojedinostima. Moj kolega Milan Lapčević je izneo još neke zamerke, no o tome će biti reči kada bude rasprava u pojedinostima.
Nemam još mnogo vremena, ali htela bih da iskoristim ovu priliku, kad već govorimo o modernim tehnologijama, da lažem da su i naša deca i naši mladi ljudi u velikoj opasnosti kada je u pitanju način na koji koriste Internet. Prema anketama u nekim evropskim državama, 90% mladih, čak i dece, koriste Internet. Mi nemamo tako precizne podatke kada je reč o Srbiji, mada svi možemo da primetimo da iako je nizak standard, roditelji se veoma trude da nabave i kupe kompjuter, zato što je danas i odrastao čovek, ako nema tu osnovnu informatičku pismenost, nepismen, a kamoli deca koja se tek školuju.
O opasnostima nepravilnog korišćenja Interneta mislim da nikome od vas ne moram nešto posebno da objašnjavam. Dakle, imamo mlade koji tako koriste Internet, a bezbedonosna kultura kada je u pitanju upotreba Interneta je veoma loša, posebno kada su roditelji u pitanju, zato što naša deca mnogo više o tome znaju negoli roditelji. Ja imam dva dečaka u osnovnoj školi i što se tiče zaštite deteta od kompjutera, ona se svela na to da sam napravila šifru koju oni ne znaju, pa im ponekad uključim i ostavim im neko vreme da oni to koriste. To nije dovoljno.
Znam da je Ministarstvo 2009. godinu proglasilo godinom zaštite dece od Interneta, pa je to još jedno pitanje. Kako ta kampanja teče? Dakle, ovo je već šesti mesec, prošlo je pola godine. Cilj znam, dakle, edukacija i upozoravanje i mladih, i roditelja, i nastavnika, i svih koji koriste Internet na sve opasnosti i kako treba Internet koristiti sigurno.
Koje su aktivnosti do sada sprovedene? Koliko je škola, ako je to bilo predviđeno tom kampanjom, uključeno u sve to? Da li možda čekate sledeće polugođe? Koliko će uopšte, u ovom slučaju, školske dece biti obuhvaćeno?
Da li možemo, posle završetka te kampanje, ili projekta, da i mi u Skupštini od vas očekujemo neku vrstu izveštaja ili nalaza, gde biste nam rekli gde su danas naša deca i mladi kada je u pitanju Internet i koliko su u opasnosti?
Potpuno je jasno da tehnološke mere...
(Predsedavajuća (Gordana Čomić): Vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je iskorišćeno.)
... dakle, potpuno je jasno da samo tehnološkim ili tehničkim merama ne možete da to uradite, da je tu potrebno mnogo toga drugoga uraditi. Hvala.