Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospođo ministre, bezbroj puta smo ovde iznosili argument, i moje kolege koje su do sada obrazlagale ovaj predlog zakona, da kada jedan predlog zakona ima samo 19 članova, a na tih 19 članova imamo 124 amandmana, a što je interesantno, izgleda, samo kada je ovaj zakon u pitanju, imamo amandmane koji dolaze od poslanika koji čine opoziciju u Skupštini, ali ima dosta amandmana i od poslanika koji čine, da kažem, vladajuću većinu, neizvesno je kako će taj predlog zakona proći kada bude dan za glasanje, zato što će se, bar poslanicima tako izgleda, teško sakupiti 126 glasova, odnosno da će biti 126 poslanika koji će podržati Predlog zakona.
Naime, nekoliko dana grupa poslanika iz Poslaničke grupe manjina, odnosno iz SVM-a, obrazlaže svoj amandman koji se odnosi na jedan broj gradova u Vojvodini. Bilo bi dobro kada bi i drugi poslanici mogli da imaju tu vrstu, ili da poseduju taj ''kontrolni paket'', pa je, možda, to ideja da ovde poslanici naprave lobi grupe za određena područja ili teritorije u Srbiji. Možda bismo i mi tako uspeli, ako ništa drugo, onda da se o našem amandmanu bar ozbiljno razmišlja.
Juče sam govorila o tome da postoje četiri načina, pa ću to i da ponovim, da se i Vlada Republike Srbije, i ministar pravde gospođa Malović, izvuku iz ovog problema, onako elegantno, odnosno četiri načina da se ovaj zakon popravi.
Prvi, koji nije popravka, nego je povlačenje Predloga zakona, a slažem se da treba da se napravi drugačija mreža.
Međutim, nije urađena dobra analiza. Zato svi imamo toliko zamerki na Predlog. Takođe, znamo da ovaj predlog zakona nije toliko hitan, zato što će on stupiti na snagu tek 1. januara 2010. godine. Znači, ima još vremena, odnosno Ministarstvo ima godinu dana da napravi ozbiljnu analizu i da izađe s drugačijim predlogom mreže sudova. To je prvi način.
Drugi način je da se usvoji amandman kolege Srđana Spasojevića koji predlaže da se taj član briše, pa kada bismo izbrisali taj član, onda bi ostao član koji važi u sadašnjem zakonu, ili sadašnja mreža sudova. Ili, da se usvoji amandman koleginice Milice Radović iz DSS-a koja predlaže brisanje i predlaže da ostane stara mreža, ili da se, pak, usvoje amandmani koji dolaze od poslanika DSS-a. Mi smo ulagali pojedinačne amandmane na ovaj član i svaki poslanik je u amandmanu, otprilike, obuhvatio po dve tačke, i to se uglavnom podudara i sa teritorijalnom organizacijom, odnosno s okruzima.
Moj amandman se odnosi na tačku 5, a tačka 5) predlaže da u Pčinjskom okrugu ostane samo jedan osnovni sud, i to u Vranju, za teritoriju opština Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište i za grad Vranje, sa sudskim jedinicama u Bosilegradu, Bujanovcu, Vladičinom Hanu, Preševu i Surdulici. Predlažem da se tačka 5. briše i da ostane mreža kakva je sada, odnosno da ostanu da postoje opštinski sudovi u Vranju, Bujanovcu, Bosilegradu, Vladičinom Hanu, Preševu i da ostane Opštinski sud u Surdulici.
Drugi deo mog amandmana se odnosi na tačku 23. Tu je predloženo da postoji jedan osnovni sud u Pirotskom okrugu, dakle, u Pirotu, za teritoriju opština Babušnica, Bela Palanka, Dimitrovgrad i za grad Pirot, sa sudskim jedinicama u Babušnici, Beloj Palanci i u Dimitrovgradu.
Inače, u Predlogu zakona, u samom tekstu postoji greška, piše: "u Beloj Palanki", ali nije, treba da stoji: "u Beloj Palanci", to će se verovatno popraviti.
Predlažem da se ta tačka briše i da se dodaju nove tačke. Prva bi bila tačka 23 – da ostane da postoji Opštinski sud u Pirotu, da postoji Opštinski sud u Babušnici i da postoji Opštinski sud u Dimitrovgradu. U Beloj Palanci i sada postoji Odeljenje Niškog suda. Međutim, Vlada nije prihvatila moj amandman, uz obrazloženje da se to ne uklapa u novu koncepciju mreže sudova i da je Vlada odlučna da ukine 104 suda u Republici Srbiji.
Naravno, mi smo i predlagali ove amandmane zato što se ne slažemo s tom koncepcijom, tako da je obrazloženje logično. Takođe, smatramo da pravosudni sistem neće biti efikasniji. Naprotiv, pojaviće se potpuno novi i drugačiji problemi, koji će opet usporiti funkcionisanje pravosudnih organa.
Zatim, nije tačno da će se ovim predlogom izvršiti racionalizacija. Nije racionalizacija samo smanjenje broja pravosudnih organa sa 138 na 34.
Ono što je najupečatljivije, to su bile tvrdnje, koje smo ovde čuli, da će se na ovaj način smanjiti korupcija u pravosuđu. To nije način da se rešava problem korupcije ni u jednoj oblasti. Prema raznim istraživanjima, a građanima i nama nisu potrebna istraživanja da bismo znali da korupcija postoji, kada je reč o pravosuđu i u pravosuđu, ali i da postoji korupcija u zdravstvu, nažalost, postoji korupcija u prosveti, postoji korupcija i u politici.
Međutim, nikome do sada nije palo na pamet da se, zbog toga što svi znamo da postoji korupcija u policiji – ukine policijska stanica u nekom gradu. Dakle, nije to način da se rešava korupcija, to se mora rešavati na drugi način.
Poslanici su govorili o odsustvu pravih kriterijuma, ili o tome da nisu primenjeni svi kriterijumi koje je trebalo primeniti. Mi vidimo da se tu spominje putna infrastruktura, nekad, broj stanovnika, nekad.
Međutim, to nije, čini mi se, bio jedan sveobuhvatan pogled na to da li nekom gradu treba ukinuti sud ili ne. Znači, tu je trebalo uzeti u obzir sve kriterijume, i veličinu opštine, i broj stanovnika, i razuđenost, i stanje putne infrastrukture, geografski položaj određene opštine, broj predmeta (rešenih, nerešenih) i, naravno, nacionalni sastav stanovništva koje živi u određenom gradu, ali i privrednu razvijenost.
Ukidanje opštinskih sudova nije samo pitanje pravosuđa, nego je to ujedno i političko i ekonomsko pitanje. Šalje se loša poruka građanima koji žive u tim mestima gde se sudovi ukidaju. Zatim, podriva se politika ravnomernog regionalnog razvoja.
Ovde govorim o dva okruga – Pirotskom i Pčinjskom. Svi znamo da su to okruzi koji spadaju u one za koje slobodno možemo reći da su siromašni. Međutim, poslanici, nažalost, stalno ovde govore za svoje gradove, ili sredine iz kojih dolaze da su siromašne, odnosno, opšti je zaključak da je Srbija još uvek prilično siromašna zemlja.
Nezaposlenost u nekima od ovih mesta je i preko 40%. Znači, vrlo su male razlike, kada je nezaposlenost u pitanju, između Dimitrovgrada, Bosilegrada, Surdulice – uglavnom, tu je jako malo ljudi zaposleno. Takođe, imaju potrebu da se stanovništvo iseljava, znači, imamo odlivanje stanovništva iz ovih sredina.
Loša je poruka i za investitore, jer, kada govorimo o regionalnom razvoju, loše je kada nekome ko se zainteresuje za vašu opštinu i lokalnu samoupravu kažete da nemate ni opštinski, ni osnovni sud.
Znači, od naših obećanja da ćemo voditi računa o regionalnom razvoju i obećanju Vlade da će se otvoriti 200. 000 radnih mesta, izgleda da nema ništa. Ja ću uzeti za primer moju opštinu, Dimitrovgrad, iako je ona jedna od najmanjih u ova dva okruga, da bih rekla zašto ne treba ukinuti opštinski sud u Dimitrovgradu.
To je opština koja se istočnim delom graniči s Republikom Bugarskom, i to u dužini od 75 kilometara. Recimo, kada je reč o Bosilegradu, tu imate državnu granicu sa Bugarskom od oko 54 kilometara, a Surdulica ima 42 kilometra; znači, govorimo o pograničnim opštinama. Opština je veoma razuđena. Najudaljenije selo od centra je udaljeno 42 kilometra. To su sela u predelu Stare planine, gde su zimi vremenski uslovi otežani, tako da je nekom građaninu iz najudaljenijeg sela jako teško doći do Dimitrovgrada, a kamoli da nastavi put da bi stigao do prvog suda, još 30 kilometara.
Zatim, ono što je važno za Dimitrovgrad, kao i za druge opštine u ovim okruzima, jeste da je to grad u kome živi više nacija. Većinu čine Bugari, a žive, naravno, i Srbi. Dakle, bugarska nacionalna manjina je većina u tom gradu, kao što je, recimo, i u Bosilegradu, i pripadnici bugarske nacionalne manjine, koji to zahtevaju, komuniciraju sa sudom i komunikaciju na sudu vrše na bugarskom jeziku, kako u sudskim postupcima, tako i prilikom ostvarivanja drugih prava na sudu.
Dakle, ukidanje sudova, kao što je Sud u Dimitrovgradu i u nekim drugim višenacionalnim sredinama, će veoma otežati osnovno ljudsko i manjinsko pravo pripadnicima nacionalnih manjina.
Kada je reč o samom opštinskom sudu u Dimitrovgradu, bilo je, recimo, u 2006. i 2007. godini 3.800 predmeta. Do novembra ove godine je primljeno 1.300 predmeta, a broj se odnosi na sudeće predmete.
To je jedan drugi pogled na to zašto neke sudove ne treba ukidati. U Surdulici je, pre par godina, obnovljen, dograđen, čak, izgrađen i novi deo zgrade Suda, tako da i Sud u Surdulici i tužilaštvo funkcionišu u veoma dobrim uslovima, dok takvi uslovi neće postojati za rad Osnovnog suda u Vranju, koji će se povećati brojčano. Naravno, imaće mnogo više posla nego što bi svi ovi drugi sudovi imali.
Ja apelujem na vas gospođo ministre da razmislite o tome, zato što je puno poslanika predložilo da povučete ovaj zakon i da ga malo bolje analizirate – postojeću situaciju i mrežu sudova, i da nam dođete s nekim boljim predlogom. Hvala lepo.