Hvala.
Poštovani ministre, ja ću govoriti o obe ove konvencije koje su u okviru ove tačke dnevnog reda. Odmah na početku želim da kažem da će DSS, a i Ženska parlamentarna mreža, koja je veoma aktivna u ovom parlamentu, podržati usvajanje ovih konvencija. Posebno je značajna Istanbulska konvencija, zato što je jedan od glavnih ciljeva Ženske parlamentarne mreže upravo borba protiv svih vrsta nasilja u društvu.
Međutim, ono što zabrinjava je da je Srbija usvojila neke prilično dobre zakone, da je usvojila i neke druge konvencije i dokumenta, pa čak mislim da je 2011. godine usvojena i Strategija o borbi protiv nasilja u porodici i nad ženama, a da je nasilje i dalje veoma rasprostranjeno u našem društvu. Čak je i po statističkim podacima nasilje, naročito porodično nasilje sa smrtnim ishodima u porastu.
Da li će ratifikacija i usvajanje Istanbulske konvencije zaista uticati da se stanje popravi, ne znam. Mi smo nedavno i u skupštinskom materijalu dobili izveštaj o tome šta misli Komitet koji prati primenu jedne druge konvencije – Konvencije UN o sprečavanju i zabrani diskriminacije nad ženama i šta oni misle o tome kako Srbija primenjuje tu konvenciju koja je određeni broj godina na snazi u Srbiji.
Srbija je do sada, odnosno Vlada Republike Srbije podnela tri izveštaja. Drugi i treći izveštaj su nekako išli u paketu. Mislim da se čak ta konferencija ili to izveštavanje Komitetu odvijalo u junu ili julu ove godine i ono što smo dobili kao ocenu stanja o tome kako se Srbija bori protiv diskriminacije žena u svom društvu, nisu uopšte ohrabrujuće. Oni nam zameraju, ali nam oni daju i određene preporuke.
Neke od tih preporuka o izveštajima, o tome kako već primenjujemo neke konvencije i međunarodna dokumenta, ovde ću navesti i to naročito u ovom delu koji se odnosi na nasilje nad ženama. Ne znam koliko ste imali priliku da pročitate ta zapažanja Komiteta, ali smo imali priliku od mnogih koleginica koje su iznele sve one probleme sa kojima se sistem i institucije u Srbiji neću da kažem suočavaju, ali probleme koje imaju i koje ne rešavaju. Recimo, u tim zapažanjima i preporukama, tačnije, naglasak je na preporukama, da ministarstva treba da izvrše analizu i izmene Krivičnog zakonika i Porodičnog zakona. Mi volimo da kažemo da imamo, naročito kada je Porodični zakon u pitanju, jedan savremeni zakon, sa nekim dobrim rešenjima, ali znamo, a o tome je i danas bilo reči, da neka rešenja i nisu dobra i na to nas opominje i Komitet UN.
Zatim kažu da se moraju ohrabriti žene da prijave nasilje. Dakle, potrebno je da država vodi jednu stalnu kampanju za podizanje svesti o tome da je nasilje krivično delo i da žrtva nasilja u porodici, naglašavam reč porodica zato što nisu uvek samo žene žrtve porodičnog nasilja, tu su deca, ali bogami su tu nekada i muškarci, da žrtva nije dužna da godinama trpi nasilje, nego da ona ima zaštitu države i da je država ta koja je ohrabri, upravo zato što će imati zaštitu, da prijavi to nasilje.
Šta nam još zameraju? Kažu – da se obezbedi efektivno vršenje istraga, da se počinioci nasilja kažnjavaju sankcijama koje su srazmerne težini zločina, odnosno drugim rečima, da je naša kaznena politika veoma blaga. Velike su razlike između broja policijskih intervencija, broja podnetih krivičnih prijava i broja osuđenih nasilnika. Zatim se poziva država da obezbedi pomoć i pristup zaštiti, odnosno da izgradi ili obezbedi, nisu uvek potrebna ulaganja velikih sredstava i izgradnja posebnih sigurnih kuća, ali da obezbedi sklonište i da su nam nedovoljna izdvajanja iz budžeta.
Videćemo mi koji danas govorimo o ovoj konvenciji, i svi ćemo glasati, šta će biti u predlogu budžeta za sledeću godinu, da li će biti predviđene stavke za otklanjanje nekih od ovih nepravilnosti. Zatim, da se retko izdaje nalog za hitnu zaštitu žena u riziku, odnosno da se ne interveniše dovoljno brzo. To se statistički vidi koliko je uopšte bilo naloga za hitnu zaštitu žene. Da je možda bilo više ovih hitnih mera, možda bi nam manje žena stradalo i manje bi bilo smrtnih ishoda.
Naravno, ono što je takođe veliki problem, to je naše neefikasno, da kažem reformisano pravosuđe, pa su sudski procesi jako dugi. Čak imate podatak da se ni jedan sudski proces protiv nasilnika u porodici nije završio u periodu koji je žena provela u sigurnoj kući. Dakle, žrtva bude smeštena u sigurnu kuću, tu postoji neko vreme u kojem može da boravi u toj sigurnoj kući i kad izađe, taj zbog čega je smeštena tamo je, da ne upotrebim ružnu reč, na slobodi, ali uglavnom nije završen sudski proces. Dakle, isti je problem i kad izađe iz sigurne kuće.
Ono o čemu je bilo puno reči danas, to je da naše institucije nisu dobro povezane, da je loša saradnja između centara za socijalni rad, policije i tužilaštava.
Na osnovu onoga kako ovu konvenciju, koja je već na snazi dugi niz godina, primenjujemo, bojim se da ne pruža neku nadu da ćemo i ovu konvenciju nešto mnogo bolje primeniti ako nešto ne promenimo.
Sada ću par reči da kažem o Konvenciji o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvajanja. To je ova druga konvencija o kojoj govorimo.
Inače, međunarodno usvajanje, to ste i vi verovatno pročitali kao i ja, nisam mnogo znala o tome, u obrazloženju, da je to jedan relativno novi fenomen, da se pojavio negde posle Drugog svetskog rata, da je ta oblast bila prilično neregulisana i tu je bilo mnogo zloupotreba, tako da vidim da sve te konvencije koje pokušavaju da pravno urede ovu oblast su u stvari pokušaj da se upravo to uredi zakonima kako treba, pa je to i cilj i ove konvencije, s tim što, verovatno ste pratili iz medija, neke države imaju jako loše iskustvo kada je u pitanju ovo međunarodno usvojenje.
Znate, na primer, da je Ruska Federacija zabranila međunarodno usvojenje, jer su imali neka loša iskustva. Ne znam da li je ta država uopšte imala ovu konvenciju, moguće da nije, pa da su zbog toga i nastajali ti problemi.
Uglavnom, ova konvencija je usvojena 1993. godine pod okriljem Haške konferencije međunarodnog privatnog prava i ona je, takođe, poznata kao Haška konvencija. Međutim, ovih dana su građani Srbije čuli za jednu drugu Hašku konvenciju. Slična je tema te konvencije. Takođe se naziva Haška zato što je to taj paket konvencija koji je tada i usvojen, jer se na tu Hašku konvenciju pozvao sudija u sudskoj jedinici u Valjevu, inače sudija ljiškog suda, kada je odlučio da devojčica Rea Metejević bude vraćena, upotrebiću reč i isporučena svom ocu koji živi u Zagrebu, ocu zbog koga su njena majka i Rea boravile nekoliko meseci u sigurnoj kući. Dakle, taj sudija je odlučio da nasilniku vrati dete. O tome je upoznata cela javnost Srbije. Juče su u svim medijima građani Ljiga pokazali šta misle o toj odluci. Ministarstvo pravosuđa je, po meni, prilično kasno reagovalo. Uputilo je neku preporuku, ali to je sada stvar koja nije nikako rešena.
Na početku sam rekla da će Demokratska stranka Srbije glasati za ovu konvenciju, međutim zaista više nemam poverenja ni u ovo naše pravosuđe, tako da se bojim da će i ova Haška konvencija o međunarodnom usvajanju biti zloupotrebljena od strane nekog sudije.
Mislim da je dobra prilika da ste vi tu, vi nam i onako retko dođete, ali pretpostavljam da ste i vi svesni problema sa kojima se danas u Srbiji suočavaju i roditelji, i hranitelji i usvojitelji.
Mi smo kao poslanička grupa i kao poslanici dobili puno predmeta od hraniteljskih porodica širom Srbije, jer tu ima prilično velikih problema. Uglavnom je to na relaciji hraniteljske porodice i centri za socijalni rad.
Gospodine ministre, ne znam da li je do vas stigao predmet? Dakle, o ovome govorim zato što me je ta hraniteljska porodica zamolila da o tome govorim. U pitanju je hraniteljska porodica Marković iz Smederevske Palanke, gde je za mesec dana, odnosno 2. septembra, Centar za socijalni rad odlučio da po hitnom postupku devojčicu staru dve godine, koja je imala samo deset dana kada je smeštena u tu hraniteljsku porodicu, bez ikakvog razloga izmesti u drugu hraniteljsku porodicu, da bi je ta hraniteljska porodica pripremila za usvojenje.
Na internetu je peticija preko 10.000 glasova, najviše sugrađana porodice Marković. Najlepše vas molim da vi lično pogledate ovaj predmet. Taj upravni postupak je završen.
Vi ste iz Ministarstva već poslali rešenja, itd. Ni u kom slučaju ne želim da utičem ni na koji način. U pitanju je upravni spor. Molim vas zaista da pogledate o čemu se radi. Puno je o tome bilo reči u medijima i ako ništa da usporite taj postupak usvojenja dok ne preispitate sve ove postupke koji su prethodili.
Hraniteljstvo i prelazak, da li u drugu hraniteljsku ili u usvojenje, to mora da ima neku proceduru koja mora da se poštuje i moraju da se izvrše adekvatne pripreme, a sve to je u interesu deteta. Inače, ova deca doživljavaju strašne traume gde se to uradi na ovako nagao i loš način. Hvala.