Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8034">Donka Banović</a>

Govori

Kolege iz DSS i ja smo predložili da se doda novi član u ovaj predlog zakona, kao što ste pročitali, naslov iznad ovog novog člana 2, dakle, to bi bilo u ovom delu gde su opšte odredbe, naslov je "Jezik". Tu predlažemo dodavanje tri nova stava. Govorila sam o ovome i kada sam govorila u načelu, ali ću ponoviti.
U prvom stavu predlažemo sledeće – zakoni i drugi propisi, kao i drugi akti, objavljuju se na srpskom jeziku ćiriličnim pismom. Drugi novi stav koji predlažemo je – međunarodni ugovori i drugi međunarodni akti, kao i presude Evropskog suda za ljudska prava, objavljuju se i na jednom od svetskih jezika na kome su zaključeni, odnosno doneti. Treći stav – da propisi i drugi akti koje donosi organ lokalne samouprave pored srpskog jezika objavljuju se i na jeziku nacionalne manjine u skladu sa zakonom.
Predlagač zakona, ovde je to gospodin Đurđević, on predstavlja predlagača zakona. Razgovarali smo i u raspravi u načelu. To smo dobili i u obrazloženju kao razlog zbog čega se ne prihvata. Vi kažete da je pitanje službene upotrebe jezika predmet uređivanja Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma i to je nešto što svi znamo i to se podrazumeva. Međutim, smatrala sam da treba da stoji i ova odredba u jednom ovakvom zakonu i da to što to piše, regulisano je i nekim drugim zakonom, nije baš neki osnovni argument zbog čega to treba odbiti.
Kada je reč o ovom drugom stavu, da se međunarodni ugovori i drugi međunarodni akti, kao i presude Evropskog suda za ljudska prava objavljuju, obično je to originalni jezik. Dakle, uglavnom je to, mada su i neki drugi svetski jezici u opticaju, uglavnom je to engleski jezik, pa se onda u "Službenom glasniku" objavljuje samo prevod.
Zašto sam insistirala i ostala pri tome, a volela bih da ovaj amandman prihvatite, pa zbog toga što se često kod nas dešava u svakodnevnoj praksi da se određeni termini različito tumači. Uglavnom su tu u pitanju različite političke opcije koji se tumače različito, kako im to odgovara i kako oni smatraju da im to odgovara, što se tiče dnevne politike.
Podsetiću vas na, mislim da je to bilo prošle godine, kada je potpisan, kada je tim koji je učestvovao u tzv. pregovorima sa kosovskim Albancima, kada je potpisan protokol, nije to bio sporazum nego je tada već bio protokol sa kosovskim Albancima o integrisanom upravljanju granicom. Na engleskom je to "integrejted border kontrol", a inače sam i profesor engleskom, tako da mislim da sam ovde barem dovoljno stručno, da se ta reč "border" koja zaista i samo znači granica, kada su u pitanju države, da smo mi poslanici a i građani doživljavali i čuli da su prevodili reč "border" onako kako im je odgovaralo.
Demokratska stranka Srbije je tražila odgovore – kako je moguće da se potpisuje takav protokol koji govori o integrisanom upravljanju granicom? Onda smo dobijali odgovore da to nije protokol o integrisanom upravljanju granicom, nego da je to u stvari protokol o upravljanju prelazima. Dakle, ta reč se tumačila kao prelaz, ili da je to dogovor, odnosno protokol o administrativnim prelazima.
To apsolutno nije bilo tačno. Zaista je to bio, kao što vidimo i danas jer se iz greške u grešku nastavlja taj put, da je to u stvari bio protokol o integrisanom upravljanjem granicom.
Smatram da je u ovom zakonu mestu da se svaki takav sporazum objavi i na jeziku na kojem je potpisan, pogotovo kada mi u Skupštini kao poslanici dobijamo na ratifikaciju ugovore i sporazume, dobijamo i originalnu varijantu, uglavnom je to na engleskom jeziku, a dobijamo i prevod. Tu se praktično "Službeni glasnik" ne bi pojavljivao kao neko sada treba da obezbedi prevođenje, nego bi ti sporazumi, a nadam se i one koje Vlada uputi koji nisu predmet ratifikacije, da se i oni mogu objaviti na originalnom jeziku, da bi prestala ova igra različitog prevođenja i da bi se na kraju optužili prevodioci da je bio loš prevod.
Treći stav govori o nekim aktima koje lokalna samouprava odluči da objavi u "Službenom glasniku". Povukla sam one amandmane i sasvim ste u pravu, jer sam u pogrešnom članu predvidela da lokalna samouprava objavljuje neke akte. Tačno, to nije obaveza lokalne samouprave, ali se vrlo često lokalne samouprave odlučuju da objave neki svoj akt u "Službenom glasniku", iako nemaju tu obavezu. U većini službenih glasnika imate jedno poglavlje gde piše – lokalna samouprava, ali jeste, to nije obaveza i povukla sam ove amandmane.
Međutim, ostajem pri ovome da smatram da, kada stigne neki akt koji nije takav da se obavezno u "Službenom glasniku", ali ako je odluka lokalne samouprave da to uradi, ukoliko je to lokalna samouprava u kojoj je u upotrebi jezik i pismo neke nacionalne manjine, a to je opet regulisano Zakonom o službenoj upotrebi jezika, da je ta lokalna samouprava dužna da pošalje i na jeziku nacionalne manjine koji se govori u toj lokalnoj samoupravi. Jednom rečju, smatram da jedan ovakav član ne bi bio višak, nego da bi zaista bio koristan da stoji i u ovom zakonu koji govori o objavljivanju akata i drugih propisa.
Ne morate da računate kao repliku, ovlašćeni sam predstavnik, imam i vreme grupe, i nije baš ni replika.
Razumem da je i možda ovo neravnopravna borba. Vi ste dr prava a ja nisam. Ali, nije ni borba nego razmena mišljenja. Kao narodni poslanik imam već jako mnogo iskustva što se tiče različitih zakona. Meni se čini da postoje tu dve vrste, da kažem, škola u pisanju zakona. Do sada se dalo primetiti da, bez obzira što je nekim zakonom neka materija vrlo detaljno regulisana, da imamo određene članove u nekim drugim zakonima koji se i pozivaju na taj zakon, ali ih oni nanovo i opet regulišu, kako bi i na tom mestu bilo potpuno jasno.
Juče smo imali raspravu o zaštiti prava pacijenata i imali smo član gde se govorilo o zabrani diskriminacije po raznim osnovama. Dakle, bez obzira što u pravnom sistemu postoji Zakon o zabrani diskriminacije, mislim da je to od 2011. ili čak 2010. godine, u mnogim zakonima mi kao predloge, kasnije to bude i usvojeno imamo članove koji govore o zabrani diskriminacije. Sada sam pomenula taj zakon. Na primer, tu je i zakon koji smo nedavno imali – Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. I tu je bilo nekoliko članova koji govore o zabrani diskriminacije.
Zatim, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sigurno ima jedno deset članova gde se govori o zabrani diskriminacije. Moguće da neki pravnici smatraju da je to prenormirano. Možda neki ne smatraju, ali ja vam prosto iznosim neko iskustvo da smo i mi poslanici očigledno izloženi različitim pravnim školama, da kažem.
Zato sam mislila da zaista ovaj zakon, koji je tehničke prirode, da kažem, on ne reguliše mnogo toga, reguliše vrlo detaljnu tu jednu oblast, daje mesto za ovakav jedan član. Uostalom koliko god to grubo sad delovalo, ako unesemo i ovaj član, onda i "Službeni glasnik" koji jeste zadužen za objavljivanje svih zakona i pravnih akata kako treba, on u nekom slučaju može da bude i kontrolni mehanizam, jer on može da kaže – dobro, vi ste nam dostavili, mi ćemo to tako objaviti, ali smatramo da treba da nam dostavite i, na primer, englesku varijantu ili verziju.
Odbili ste amandman, ja sam htela da možda to bude malo preciznije ili malo da pooštrim priču. Uglavnom se to odnosi na stav 2. koji kaže, znači član 6, u "Službenom glasniku se objavljuju i drugi akti Vlade za koje to određeno posebnim zakonom ili za koje Vlada odluči da se objave u "Službenom glasniku" i akti predsednika Vlade u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Znam šta je meni ovde zasmetalo, ova rečenica "za koje Vlada odluči da se objave u "Službenom glasniku"", smatrajući generalno da je svaki akt koji Vlada donese javan dokument i da on treba da bude objavljen u "Službenom glasniku". Predložila sam dopunu ovog stava "i svi drugi akti Vlade". Znači, prosto sam htela da eliminišem ovu slobodnu volju za koje odluči.
Odgovorili ste mi da je to nepotrebno i da postoje zaključci Vlade koji nekada nisu od opšteg značaja. Dobro, prihvatam da takvi postoje. Možda biste mogli da nam navedete primer nekog zaključka koji nije od značaja.
Dakle, ovaj amandman je u stvari predlog da se doda novi stav posle drugog stava. Inače, tu se govori o aktu čije objavljivanje u "Službenom glasniku" nije obavezno. Predložila sam dopunu tog člana, i to da glasi ovako – u "Službenom glasniku" je zabranjeno objavljivati najavu događaja, reklamne oglase, informacije i druga obaveštenja koja nisu u vezi sa delatnošću organa pravnih lica i fizičkih lica.
Opet ova priča da li je nešto prenormirano ili ne. Vi ste u obrazloženju zbog čega odbijate ovaj amandman ili ovaj novi stav rekli da je to regulisano Zakonom o oglašavanju. Slažem se, jeste, u tom zakonu je detaljno koješta, kada je u pitanju oglašavanje, razrađeno. Koliko se i taj zakon poštuje, to je već druga priča. Ne bih ulazila u to, ali smatram, s obzirom da je ovo "Službeni glasnik", da treba da stoji i šta ne sme da se objavljuje u tom "Službenom glasniku", odnosno da to ne može da služi za reklamiranje nekih događaja. Ko zna, možda neko pravno ili fizičko lice u nekom trenutku odluči da neki svoj proizvod reklamira.
Smatrala sam da to treba navesti. Znate, kada nešto ne piše, kada nešto nije definisano, onda može doći do zloupotreba. Ovo je jedan od amandmana za koji sam smatrala da ćete ga prihvatiti. Ako ne piše nešto, neki to protumače tako da je to dozvoljeno.
Izvinjavam se kolegama što sam dosadna, ali moram da branim amandmane koje smo podneli.
Ono što se ovde primećuje u ovom predlogu zakona jeste da se ne govori o tome šta je delatnost, pa i osnovna delatnost ili proširena delatnost Javnog preduzeća "Službeni glasnik" dočim se reguliše ili govori o tome kakav je sastav nadzornog odbora javnog preduzeća i tu su ispoštovane izmene Zakona o javnim preduzećima, gde više ne postoje upravni odbori, nego su sada to samo nadzorni odbori, pa ću pročitati. Inače, ovaj amandman i naslov iznad ovog novog člana – delatnost javnog preduzeća. Smatrala sam, pošto ovo jeste Zakon o "Službenom glasniku", ali o javnom preduzeću koje je zaduženo da obavlja ovaj posao, da treba navesti i koji su to poslovi javnog preduzeća.
Predlažem da - delatnost javnog preduzeća je izdavanje "Službenog glasnika", priprema za objavljivanje, objavljivanje i održavanje elektronskog izdanja, priprema za štampu i objavljivanje štampanog izdanja "Službenog glasnika". Pod dva – prodaja štampanog izdanja "Službenog glasnika", pod tri – umnožavanje i prodaja snimljenih, zvučnih, video i kompjuterskih zapisa, pod četiri – izdavanje i prodaja zbirki propisa, komentara propisa, zbirki sudskih odluka, obrazaca, knjiga i stručnih časopisa, i pet – vršenje i drugih poslova određenih statutom javnog preduzeća koji su u funkciji ostvarivanja propisane delatnosti.
Drugi stav je – da poslove iz stava jedan, tri, četiri i pet ovog člana javno preduzeće može da vrši ako njihovo objavljivanje ne ugrožava obavljanje osnovne delatnosti. Šta sam u stvari htela? Dakle, ovde ima nekih pet delatnosti koje sam ja predvidela, a to su delatnosti koje danas to javno preduzeće radi, ali prosto da su prve dve, kako ja nazivam osnovne delatnosti, i da sve ove druge neke delatnosti koje "Službeni glasnik" na osnovu svog statuta može da obavlja, su takve da ih može obavljati, ali da one ne smeju da ugroze tu osnovnu delatnost.
Kada sam govorila u raspravi u načelu, pomenula sam, a to sam ja saznala iz štampe, da bivši direktor "Službenog glasnika", sadašnji v.d. "Službenog glasnika", da oni optužuju jedan drugog za malverzacije, za manjak u kasi, za to da su se objavljivale knjige i časopisi koji stoje u magacinima i da je "Službeni glasnik" postao fabrika za knjige koje se ne mogu prodati.
Kada sam govorila o tome bila sam precizna, u smislu da ja nemam razloga da verujem niti bivšem niti sadašnjem, ali ako postoji neki problem u tom preduzeću, da to prosto treba videti. Zato sam htela i da se jasno navede koje su prioritetne delatnosti tog javnog preduzeća, a da on može obavljati i ove neke druge, ako to ne ugrožava osnovne delatnosti. Iz iskustva vidimo da su ove neke proširene delatnosti na neki način ugrozile ove osnovne delatnosti koje to javno preduzeće prosto mora i po ovom zakonu da obavlja.
 Nije replika, imam vreme ovlašćenog, da trošim to vreme.
Opet govorim na osnovu nekog poslaničkog iskustva, da mi i dobijamo različite predloge zakona i kada je ovo u pitanju. Mogu da prihvatim i vašu argumentaciju, da iz formalnih razloga nije mu ovde mesto, a ja opet smatram da, mada bi u tom slučaju i Skupština ovde kršila neki zakon, ali smatram da ne bi bilo zgoreg da i u ovom zakonu piše šta je osnovna delatnost javnog preduzeća, iako prihvatam vaše argumente.
Mi smo neki dan imali Predlog zakona o železnici, pa smo imali obrnutu situaciju, gde se govorilo o Direkciji za železnice, mada je to drugačije pravno lice i toga sam svesna. To je posebna organizacija gde smo imali delatnost sigurno jedno 50 različitih delatnosti koje će ta organizacija obavljati. Nije bilo reči o sastavu same Direkcije, o tome ko rukovodi, kako se bira, na koliko itd. Onda je gospodin Milutin Mrkonjić, koji je taj zakon branio, govorio suprotno, da će i to da radi Vlada itd.
Razumem ja da su to različiti statusi ili pravna lica, ali opet mislim da je, zarad odgovornog i domaćinskog poslovanja ovog javnog preduzeća, ovde trebalo navesti šta su osnovne delatnosti i obaveze, a šta su sporedne. Hvala.
Ovo je član  26. koji reguliše, kako smo mi i u raspravi u načelu govorili, jednu od novina u ovom zakonu, a to je da, osim štampanog oblika "Službenog glasnika", sad imamo i elektronsku formu, odnosno izdanje "Službenog glasnika", mada je to nešto što postoji, već to korisnici upotrebljavaju i koriste, ali sada se i zakonom to reguliše.
Osnovno i posebno izdanje "Službenog glasnika" je u PDF formatu, HTML formatu itd. Mi predlažemo da se dodaju dva nova stava i to da: "Elektronsko izdanje "Službenog glasnika" se potpisuje elektronskim potpisom i objavljuje se na internet stranici javnog preduzeća.". To je jedan stav. I četvrti stav, gde bi se jasno reklo da: "Elektronsko izdanje "Službenog glasnika" je besplatno.".
Neću opet otvarati diskusiju o tome da li treba da se potpisuje elektronsko izdanje "Službenog glasnika" elektronskim potpisom. Mi Zakon o elektronskom potpisu imamo od 2005. godine. Nekoliko je firmi registrovalo sertifikaciono telo, mislim da je to i PTT Srbije uradio, i samo mogu da konstatujem da mi je žao što vidim da to nije zaživelo u praksi ili jako retko. Mislila sam da je i ovo elektronsko izdanje, gde bi taj elektronski potpis štitio integritet elektronski potpisanog dokumenta. I ovo četvrto, smatram da je elektronsko izdanje za sve korisnike tog izdanja mora da bude besplatno. Hvala.
Požurila sam, ali praktično se ovo odnosi i na član 29.
Vi ste govorili o članu 28. i da se to tu podrazumeva, a ja ću ga pročitati, jer se meni čini da to u članu 28. ne stoji. Ovde je već reč o toj drugoj novini, o pravno-informacionom sistemu – uspostavlja se pravno-informacioni sistem Republike Srbije kao zbirka podataka u elektronskom obliku, koja sadrži elektronski oblik "Službenog glasnika", arhivu službenih glasila, bazu koja sadrži registar i tekstove važećih propisa i drugih akata Republike Srbije objavljenih u "Službenom glasniku," bazu koja sadrži sudsku praksu, druge podatke o pravnom sistemu Republike Srbije i vezu sa pravnim aktima EU. Stav 2. - pravno-informacioni sistem se objavljuje na internet stranama javnog preduzeća. Ovde vidim samo opis pravno-informacionog sistema i šta on sve sadrži, ali ne vidim u ovom članu da je to besplatno.
U članu 29, gde su dva stava, vi kažete – u bazi, koja sadrži registar i tekstove važećih propisa i drugih akata objavljenih u "Službenom glasniku", svim korisnicima interneta dostupni su, bez naknade, nezvanično prečišćeni tekstovi propisa, originalna službena glasila. Hajde da prihvatim da zbog ovog člana 29. vi ne želite da prenormirate član 27, jer, ako je reč o elektronskom obliku, onda smatram da i tu treba jasno da stoji jedna rečenica da je taj elektronski oblik besplatan za sve korisnike.
Sada ću reći i o sledećem amandmanu na član 29, gde predlažemo brisanje tog drugog stava gde stoji – za pristup ostalim podacima…
Dobro. Hvala.
Ovaj amandman govori o toj drugoj najvećoj novini ovog zakona, u stvari, ovaj zakon, to što već postoji, ali ga ne vodi javno preduzeće "Službeni glasnik", je taj pravno-informacioni sistem. Mi predlažemo amandmanom da se za pristup ostalim podacima, koje sadrži pravno-informacioni sistem, plaća naknada čija se visina određuje aktom javnog preduzeća, na koju saglasnost daje Vlada.
Dakle, mi predlažemo brisanje ovog drugog stava zato što, ako već formiramo i imamo taj pravno-informacioni sistem, onda smatram da je sve što se nalazi u tom pravno-informacionom sistemu od značaja za sve korisnike. Zato smatram da bi taj celokupan pravno-informacioni sistem trebao da bude besplatan za korisnike. Za pristup ostalim podacima, ne znam koji su to ostali podaci za koje bi trebao korisnik da plaća neku vrstu nadoknade.
Takođe, kada je bila rasprava u načelu, govorilo se o tome od kakvog su značaja npr. zapisnici, pregledi ili komentari određenih sudskih postupaka. Moguće je da ste pod tim ostalim podacima smatrali takve neke spise, nešto što je iz sudske prakse. Mislim da ćete se složiti sa mnom da je to iskustvo ili ta sudska praksa od značaja kako za advokate i ljude koji rade u tužilaštvima, u sudstvu itd, ali i za svakog pojedinačnog građanina. Hvala.
Pošto ste čuli argumentaciju iz nekoliko poslaničkih grupa i od poslanika koji čine skupštinsku većinu, kao i opozicije mislim da sada na neki način vrlo vešto pravnički sad to malo cepidlačite. Pošto sam predlagač tog amandmana da sam promenila ili dodala da će biti i sudska praksa ili drugi propisi, kako u ovom članu 29. stoji. Dakle nije navedeno u tom – sudski propisi, već samo sudska praksa. Možda tu ima još nešto, ali je i to. Onda biste vi prihvatili.
Narodni poslanici se nisu setili da promene član 33, inače biste vi to prihvatili. Uvažavam vašu snalažljivost kao pravnika i mogu da kažem da ste verovatno donekle u pravu.
Međutim da vam kažem, kada dobijemo predlog budžeta, pošto će se pojaviti i stavka finansiranje JP "Službenog glasnika", to će verovatno biti razdeo u okviru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Iz te stavke tog razdela nećemo videti da se "Službenom glasniku" odvaja toliko i toliko za finansiranja baze podataka o drugim propisima, odnosno sudske prakse. U toj stavci ćemo videti kao što i uglavnom za sve korisnike budžeta, dobijemo "Službeni glasnik", tamo imamo plate, doprinose i osiguranja itd. i za njihovu delatnost biće neka stavka. Živi bili pa videli. Videćemo to kada dobijemo predlog budžeta.
Smatram da to što nije promenjen član 33. nije razlog da vi odbijete ovaj amandman, ali naravno možete da ostanete pri svom stavu.
Hvala.
Naslov iznad ovog člana 6. glasi – pravo na dostupnost zdravstvene zaštite.
U Predlogu zakona stoji da pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite.
Mi amandmanom predlažemo da se ovaj zadnji deo rečenice briše, odnosno da se briše – a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite.
Smatramo da, ukoliko ovaj stav ostane ovako kako je predložen da se u suštini ništa neće promeniti.
Dakle, ovo je praktično simulacija prava, odnosno da će biti veća dostupnost zdravstvene zaštite jer, ovo inače jeste jedan deklarativan stav, međutim ukoliko vi kažete da je dostupnost, zdravstvena zaštita će biti dostupna i kvalitetnija, onda podrazumevam dostupnija i kvalitetnija, neto što je u ovom trenutku, jer donosimo jedan zakon koji govori o pravima pacijenata
Ukoliko to ostane ovako apsolutno se ništa neće promeniti. Tim pre, vi u obrazloženju kažete odnosno ceo zakon ograničavate nekim drugim zakonima koji su važeći, a to je Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju.
Svesna sam da nekada mora da bude usklađivanje, međutim onda se postavlja pitanje zbog čega uopšte ovaj zakon donositi i zašto bi ti zakoni bili stariji.
Ja nisam pravnik, ali ovo je novi zakon koji reguliše neka druga prava i trebalo bi da se poboljša postojeća situacija. Vi nas stalno vraćate na to da nekim drugim zakonima je to drugačije regulisano, pa ovim zakonom to ne može.
Dakle, ukoliko ostane da dostupnost zavisi od materijalnog stanja sistema onda se apsolutno tu ništa neće promeniti. Takođe se pozivam i na Evropsku povelju o pravima pacijenata gde se utvrđuje pravo na pristup, što podrazumeva da svaki pacijent i pojedinac ima pravo na pristup zdravstvenim uslugama bez ograničenja ovoga prava. Tačno je da mi nismo ovu konvenciju ratifikovali još uvek.
Meni je žao jer bi to bila jedna od važnijih konvencija koje treba ratifikovati u ovom domu, tako da ukoliko ne prihvatite ovaj amandman da znaju i pacijenti i svi korisnici da se u suštini ništa neće mnogo promeniti.
Izvinjavam se, ako sam upotrebila reč nekih zakona. Meni je jasno da su to sistemski zakoni za ovu oblast, međutim ja zaista i ovaj zakon koji ste predložili, koji govori o pravima pacijenata zaista doživljavam kao bazični zakon koji bi morao da bude bazičan i sistemski zakon kada su u pitanju prava pacijenata. Zato kažem da ne vidim, sad će ovo biti zakon koji je manje važan i moraće sve da bude usklađeno zato što postoje neki zakoni odnosno ova dva koja su više važna. Ja ovaj zakon doživljavam kao bazični i trebalo bi da bude.
Moram da repliciram kolegi koji mi je preporučio da čitam reč po reč i rečenicu po rečenicu, da bih shvatila uopšte i da nisam razumela član. Ja obično tako i radim, čitam reč po reč pa dođem i do rečenice i nekako uspem da shvatim o čemu se radi. Mislim da sam ovde jako dobro razumela o čemu se radu, iako nisam bila prisutna kada je bila rasprava u načelu, jer sam u to vreme bila na jednom mnogo važnijem mestu nego što li je tada bila Skupština, ali to je već stvar kako ko o čemu razmišlja.
Vraćam se na ono o čemu sam govorila. Mislim da se neće mnogo toga promeniti u pravima pacijenata uopšte ako ostane ovakvo ograničenje. Dakle, mi smo apsolutno svedoci. Pre svega, neko ovde reče da naš sistem ne može da podnese. Ne može, zato što se u ovom sistemu jako dugo nedomaćinski posluje i troši se novac na neke stvari na koje ne bi smelo da se troši novac kada je u pitanju zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje, ali, to je neka druga priča. Takođe, jasno mi je da ne može u svakom selu da bude niti kardiohirurg, niti skener, itd. Valjda je ovaj zakon tu da zaštiti prava i onih ljudi koji ne žive u gradovima gde postoje klinički centri, pa postoji neka procedura, postoji uput, itd. Valjda se radi o tome da zaštitimo prava svih onih koji žive van gradova.
Uostalom, u drugom članu se i kaže da ne sme da bude diskriminacije. Zato ja mislim da sam jako dobro razumela ovaj član i dalje stojim pri tome da ovaj amandman treba da se prihvati.
Hvala.
Rekla bih da vi, kolege, imate želju da započnete ovde neku svađu preporukama da vam je drago ili mišljenjem da vam je drago da sam čitala reč po reč i da sam konačno shvatila. Mislim da to ne bi trebalo da bude nivo diskusije.
Vi navodite sad neki primer iz Švedske? Znam, i u drugim državama se čeka jako dugo zato što to nije uobičajena neke česta procedura. Ne daj Bože da svi moramo da idemo na magnetnu rezonancu. Neki ljudi provedu ceo život zdravo, da kažem, da ne moraju čak ni da idu, ali zato ne verujem da u Švedskoj čekaju godinu i više dana na operaciju katarakte oka.
Mi znamo da imamo listu čekanja čini mi se od 55.000 pacijenata, koji se čak zakazuju i za 2016. godinu, tako da mislim da bi ova diskusija trebalo da bude diskusija u jednom drugačijem tonu.
Što se tiče toga gde smo, gde su poslanici DS bili onog dana kada je bila ova diskusija, onda ću reći gde smo bili. Bili smo na skupu koji su organizovale četiri opštine sa severa Kosmeta. Bilo nam je čast da prisustvujemo tom skupu i da pošaljemo poruku da se ne slažemo sa onim što se potpisuje i što se potpisalo u Briselu.