Hvala, gospodine potpredsedniče.
Iskoristila bih tu mogućnost iz Poslovnika da drugi deo diskusije dođe
ovako na kraju. Juče sam imala problema sa glasom, pa nisam planirala da ovo delim. Vidim da vi, ministre, delite ocene za diskusije, pa ne bih volela da budem neocenjena ovaj put.
Juče sam uglavnom govorila o jednoj od najvećih zamerki na ovaj zakon, a to je ovakva liberalizacija tržišta. Zameramo što niste poštovali reč ljudi koji rade u Železnici Srbije. Gospodin Babić, gospodin Atlagić i poslanici SNS su govorili o rezultatima koje je gospodin Simonović, direktor Železnica, ostvario za samo četiri-pet meseci. Da li su ti podaci tačni ili nisu? Ne mogu da proverim. Bivši direktor Železnica nije dobio reč da nam kaže da li su svi ti podaci tačni, ali to nije važno.
Važno je da vi niste uvažili mišljenje generalnog direktora Železnice zato što je izjavio 27. marta, dakle, pre mesec dana je on rekao da Železnice Srbije neće otežavati položaj države u pregovorima oko evropskih preporuka za liberalizaciju transportnog tržišta, ali srpske železnice još za tako nešto nisu spremne. To bi za najveću srpsku transportnu kompaniju bila neravnopravna tržišna borba. To je čovek, koji je na čelu Železnice, izjavio pre mesec dana.
Spremajući se za ovu diskusiju svašta sam nešto saznala. Saznala sam da se od ove godine održava i tzv. Železnički biznis forum. Prvi Železnički biznis forum je održan krajem aprila na Mokroj Gori. Dakle, tu koliko sam mogla da saznam iz medija, iz časopisa koje izdaje Železnica Srbije bilo je dosta stručnjaka, privrednika itd. Tu je bila jedna grupa od 100-150 ljudi. Ne znam, ministre, da li ste prisustvovali tom forumu, ali se tu čulo dosta zanimljivih stvari. Između ostalog da je potrebno pet do sedam godina Srbiji da modernizuje i restrukturira Železnice Srbije, dakle kompletan sistem, i da je potrebno oko 2,5 milijardi evra da se taj sistem dovede u neko pristojno stanje kako bi bio spreman da izađe kao ozbiljan igrač na to otvoreno tržište transporta. Mene zabrinjava što vi niste poslušali reč struke.
Sada ću nešto malo drugačije da kažem, što se tiče zakona zato što smo mnogo podataka čuli od svih diskutanata. Osvrnula bih se na neke druge članove ili na neke zamerke koje imam na ovaj zakon, a to je, na primer, da su kroz neke članove neke procedure, neke metode razrađene do najsitnijih detalja, što bi narod rekao – ide se baš u sitna crevca, pa se onda stiče utisak da je to možda moglo da bude rešeno nekim podzakonskim aktima. Dobro, to je stvar onoga ko je pisao zakon. To i nije velike problem.
Sa druge strane neke druge stvari nisu regulisane dovoljno detaljno. Na primer, tu je glava, mislim da je treća, gde se govori o direkciji za železnice gde imate dobro navedene sve nadležnosti koje će ta buduća direkcija, koja sada postoji, ali dobija i neke druge nove nadležnosti, zaista dobro pobrojane. Zato nema ili ima jako malo reči o organizaciji same te posebne organizacije, kako je vi definišete. Dakle, opet to može da bude neki unutrašnji akt organizacije. Zar u ovom nekom zakonu ne bi trebalo da stoji ko rukovodi direkcijom i na koji način se bira rukovodilac direkcije za železnicu? Tu smo uložili jedan amandman koji bi mogao malo da popravi, ali ne nešto drastično.
Šta se još može zameriti? Može to da ima dosta ne određenih formulacija, odnosno nedorečenosti. Na nekoliko mesta se koristi izraz "po pravilu", pa ću ja kao primer navesti član 23. U tom članu stoji da upravljač infrastrukture po pravilu dodeljuje trase voza jednom godišnje po usklađivanju zahteva za dodelu trase voza u postupku izrade reda vožnje, a najduže za period važenja reda vožnje. Tu je sve u redu. Ove smo zamerke iznosili i 2011. godine kada je bio ovaj zakon. Dakle, vi kažete – jedanput godišnje, a onda ubacujete termini – po pravilu. Dakle, kada stavite po pravilu, ono može jedanput godišnje, ali i ne mora. Znam, vi ste u obrazloženju navodili da se mogu pojaviti situacije kada to mora da bude čak i češće, ali onda je to trebalo regulisati nekim stavom, a ne po pravilu. Znači, po pravilu možete, a i ne morate.
Znači, ima dosta takvih nedorečenosti. Recimo, kao primer za nedorečenost je da u jednom članu kažete da će se, mislim da je to u vezi pravljenja rasporeda korišćenja infrastrukture, nisam sigurna, ali uglavnom kažete da ako se pojavi takav spor, da će se onda naći rešenje u okviru razumnih granica. Dakle, ovo je nešto što nijedan pravnik, onaj ko treba da primenjuje zakon ili se nađe da rešava takav jedan spor, šta znači – razumne granice? To opet zavisi od pojedinca. Neko je kao osoba razuman, pametan itd, pa su njemu te razumne granice široke, dok, s druge strane, imate ljude koji nisu takvi pa su oni njima uski. Znači, ovo je jedna jako relativna i nedorečena formulacija. Mi smo tu uložili amandman.
Imamo oko 20-ak amandmana. Videćete i neke amandmane koje smo kao sugestiju dobili od Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom, zato što ste kroz razne članove gde navodimo da se moramo pridržavati nekih standarda o pristupačnosti za osobe sa invaliditetom, mi smo kroz svoje amandmane predložili da se ti članovi poprave i ja se nadam da ćete obratiti pažnju na to. Ovo su jako važne izmene.
U članu 15, o kome je već bilo reči, gde je predviđeno da upravljač infrastrukture može da obustavi javni prevoz putnika i robe na železničkoj infrastrukturi na kojoj prevoz nije rentabilan, ovo je član koji je DSS predložila da se briše. Prosto je nedopustivo da se ni kroz ovaj ceo zakon nekako ne vidi kakva je specijalna uloga svake železnice ili železničko-transportnog sistema za jednu zemlju. Dakle, ne može se sve meriti kroz profit i kroz dobit. Postoje neki drugi interesi ozbiljnih država koji se moraju uzeti u obzir. To su: vojno-bezbednosni interesi, pitanje stanovništva, migracija, do toga da ne smete da dozvolite da određena područja, kao što se sada dešava, ostanu pusta. Između ostalog, ostaju pusta i zato što nemaju odgovarajuće saobraćajne veze sa nekim centrima. Žao mi je što ste uopšte stavili jedan ovakav član i ja mislim da je on veoma opasan.
Kad pogledam Pirotski okrug, tu imamo četiri grada. Vi ste juče govorili o tome u kakvom je stanju infrastruktura od Niša do Dimitrovgrada, puno se govorilo da će se ta deonica elektrificirati i da tu ne postoji taj koridor i da se Dimitrovgrad ne graniči sa sada već zemljom koja je EU, bog zna na šta bi to ličilo, kada je ionako taj deo jako loš. Rekli ste da ste se odlučili da više radite na severu. Ja se nadam da ćete se u nekom sledećem periodu odlučiti da malo više radite na jugu i istoku. Kada već govorimo o Pirotskom okrugu, moram da spomenem grad Babušnicu koja nema prugu ali se…
(Predsedavajući: Vreme.)
…očigledno neće niko nikada ni odlučiti da krene u izgradnju nekog dela pruge jer to ne bi bilo rentabilno, ako već gasimo i ove koje postoje. Ali, Babušnica ima jako loš put…
(Predsedavajući: Ako me niste čuli, ponavljam da je utrošeno vreme vaše poslaničke grupe.)
Hvala.