Hvala gospođo potpredsednice.
Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, ovo svoje izlaganje bih o ovom predlogu zakona započela sa nekoliko zanimljivih pojedinosti. Prvi registar žigova u Srbiji je osnovan 1921. godine, u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U tom registru je bilo registrovano 1.700 žigova. Prvi registrovani žig u Srbiji, odnosno zaštićeni znak je bio znak "diktafon" čiji je vlasnik tada, a i danas Korporacija "Diktafon". Dakle, to je još uvek žig koji postoji.
Osim tog žiga od tih prvo registrovanih žigova u Srbiji, doduše uglavnom su to strani žigovi, danas je u upotrebi svega 19 žigova, to su neke poznate svetske marke, odnosno žigovi i to kao što su "Mercedes", "Varta", "Singer", "Kolinos", ali bogami i naš znak, odnosno žig "Merima".
Zaključno sa 31. decembrom 2011. godine u Srbiji je bilo registrovano 149.000 žigova, a funkcija žiga, ili pravno zaštićenog znaka je da potrošaču omogući da razlikuje robu ili uslugu proizvođača, odnosno fizičkog ili pravnog lica od istovetne ili slične robe nekog drugog proizvođača, odnosno fizičkog i pravnog lica. Dakle, to je funkcija žiga. Navela sam i definiciju, onako malo komplikovano zvuči ali u stvari svaki zaštitni znak, odnosno žig je pomoć potrošaču kako bi on kupio, kada želi da kupi neku originalnu robu ili da uzme neku originalnu uslugu i da to može da razlikuje od nečega što je krivotvoreno ili što je piraterija.
Čuveni žigovi imaju neverovatne vrednosti, imaju neverovatnu moć, a i te vrednosti mogu da se pretoče, odnosno da se iskažu cenom. Najskuplji, odnosno najvredniji čuveni svetski žig, kao i što pretpostavljate, jeste "Koka-kola" koja vredi na tržištu 69 milijardi dolara. Sledeći najvredniji iskazano u dolarima čuveni žig jeste "Majkrosoft" koji danas na tržištu vredi 65 milijardi dolara. Kod nas se u vredne i poznate žigove ubrajaju žigovi kompanija kao što su Kompanija "Štark", "Bambi", "Jelen", u poslednje vreme mi je drago što mogu da kažem, a to je i žig "Zlatiborac".
Na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu imamo izveštaje za nekih poslednjih možda 10 godina, to je barem na sajtu, a pretpostavljam da Zavod kao jedna stara organizacija ima izveštaje i iz nekih ranijih perioda. Ali, u poslednjih deset godina su na sajtu ti izveštaji i iz svakog sektora imate izveštaje šta je te godine urađeno ili se radilo u Zavodu. Poslednji izveštaj koji je objavljen, godišnji izveštaj koji je objavljen na sajtu Zavoda je za 2011. godinu, pa ću ja koristiti i te podatke. U tom godišnjem izveštaju, dakle za 2011. godinu, stoji da je Zavodu podneto 6.955 prijava za registraciju žigova, od tog ukupnog broja jedna trećina prijava, dakle za registraciju žigova, su podnete direktno Zavodu za intelektualnu svojinu, a dakle dve trećine su preko Međunarodnog komiteta koji mislim da ima sedište u Ženevi. Od podnetih prijava odobrena, odnosno izvršena je registracija ili registrovano je 6.228, znači čini mi se negde oko 80% da je prihvaćeno. Dakle, kada je Zavod obavio sve one procedure koje i obavlja pre nego što odobri registraciju određenog žiga.
Najzastupljeniji žigovi, odnosno najveći broj prijava za registraciju žigova, odnosno zaštićenih znakova, su iz oblasti farmaceutskih, odnosno za farmaceutske proizvode, zatim za prehrambene proizvode, za poslovne usluge, kancelarijski proizvodi, znači proizvodi od hartije, usluge obrazovanja i zabave. Ovi podaci takođe nam dosta toga govore kada govorimo o tome koja je jedna od najmoćnijih industrija danas u svetu, ako vidite da je najviše traženo da se zaštite farmaceutski proizvodi, tako je verovatno u svakoj državi, onda je to takođe pokazatelj o tome koje su najmoćnije, jedne od najmoćnijih industrija danas u svetu.
Ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama važećeg Zakona o žigovima je izmenjeno nekih tridesetak članova. Mislim da ovaj predlog zakona ima 33 člana kojima se menjaju postojeći članovi u važećem zakonu i o tim je vrstama izmena detaljnije govorio ministar Obradović. One se mogu grupisati, a on je to i učinio, u nekoliko vrsta izmena. Dakle, negde su vršene izmene kako bi se otklonili terminološki nedostaci. Na nekim mestima je predlagač hteo preciznije da protumači neke članove ili da se nešto definiše da bi postalo jasnije. Tako je recimo prvi član, čini mi se kojim se menja član 4. gde se malo precizira šta se sve može zaštititi, odnosno registrovati kao zaštićeni žig. Tu je malo prošireno i malo preciznije i mi to i pozdravljamo takve vrste izmena.
Takođe, je ministar Obradović, a to piše i u obrazloženju da su neke, odnosno veliki broj izmena, da je u stvari uslovljen usaglašavanjem ili prihvatanjem određenih rešenja iz tzv. evropskih direktiva da bi to od Evropskog parlamenta koje je upućeno Evropskom savetu itd. Inače, ovo je jedan od razloga koji mi se čini da se kopira i ide uz svaki predlog zakona, a to je valjda da biste i nama poslanicima, da bi ste nas tako ubedili kako se zdušno radi na usaglašavanju našeg zakonodavstva sa evropskim pravom, pravom EU. Da vam pravo kažem, dragi predlagači, nama poslanicima je malo dosadila ta rečenica, a čini mi s eda je i građanima Srbije, da su dosadile te direktive koje nam svakodnevno stižu iz EU.
Da vas podsetim, verovatno ste slušali jutros vesti, da je najnovija ili najsvežija direktiva funkcionera ili predstavnika zemlje koja je član EU ili da kažem vodeća, a to je da nam je ambasador Nemačke poručio juče, danas su to preneli mediji, da bi Nemačka volela da Srbija i tzv. država ili republika Kosovo, da razmene ambasadore, da se ta saradnja Beograda i Prištine podigne na ambasadorski nivo. Zato vam kažem da su građani Srbije prilično umorni od tih evropskih direktiva.
Vraćam se sad na ovo vaše obrazloženje, da je to usklađivanje sa evropskim direktivama. Htela sam da kažem da je Srbija umorna od direktive, ali da ste ovo mogli i drugačije da obrazložite. Razumemo šta ste hteli ovim da kažete, da u nekim državama, neke su evropske, neke nisu, da postoji mnogo veće iskustvo u ovoj oblasti, pre svega zato što te države imaju mnogo razvijeniju industriju, pa se mnogo duže i obimnije bave uopšte intelektualnom svojinom, pa i zaštitom žigova.
Dakle, neosporno je da mi treba da vidimo kako su neke zemlje bolje rešile neke stvari od nas, prosto, zato što imaju mnogo veće iskustvo, tako da vas molim da nam više ne pišete da je to usklađivanje sa evropskim direktivama, nego da je to prosto prihvatanje nekih boljih rešenja.
Kao što rekoh, DSS i poslanici smatraju da su neke izmene opravdane, ali isto tako smatramo da neke izmene nisu opravdane.
Poslanici DSS su podneli 12 amandman i o tome ćemo detaljnije govoriti kada bude rasprava u pojedinostima. Sada neću na to gubiti vreme, ali ću da ukažem na jednu grupu vaših predloženih izmena i dopuna, našta smo mi takođe podneli amandmane, a to su članovi u izmenama i dopunama 24, 25, 26, 27. kojima se menjaju članovi iz važećeg zakona 74, 75, 76. Ukoliko ste stigli da pogledate amandmane, onda znate o čemu govorimo.
Predložili smo da ove vaše izmene se brišu zato što se na neki način mešate u posao sudija, odnosno kroz ovaj zakon se daju uputstva sudovima i sudijama tako da postupaju u određenim sporovima kada su u pitanju sporovi oko ove problematike, odnosno oko žigova.
Mi, poslanici, imali smo mnogo predloga zakona. Neke smo čitali, neke nismo uspeli da pročitamo, ali nigde nismo naišli da se kroz jedan zakon, koji donosi izvršna vlast, daje uputstvo sudu kako da postupa. Potpuno je jasan razlog zbog čega ste vi to hteli. Možete, recimo, naći u štampi da su se vrlo često sudije obraćali Zavodu za intelektualnu svojinu da im pomogne kako da reše neki spor, odnosno da prosto nisu znali kako da postupe zbog toga što ne postoji ni neka duga sudska praksa pa da vide kako je to ranije rešavano. Onda je dolazilo do velikih ili dugačkih odlaganja, a ta odlaganja stvaraju određene gubitke proizvođačima itd.
Dakle, vaša namera je jasna i ona se može razumeti, ali mislimo da ne možete na ovaj način da dajete uputstva sudu. Prvo, ta uputstva su štura, kratka. To nije zakon o tome kako sud da postupa, nego samo kroz nekoliko članova vi dajete uputstvo.
Pročitaću koje mi izmene smatramo da treba da brišete u ovom predlogu zakona. To je član 74. važećeg zakona. Naslov je "Postupak po tužbi". Predlažemo da vi obrišite ovu dopunu koju činite.
Stav 2. "Postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana je hitan". Onda: "Postupak po tužbi zbog povrede prava iz prijave sud će prekinuti do konačne odluke nadležnog organa po prijavi". Dalje u Uputstvu stoji, to je već sledeći član gde se govori o privremenoj meri: "Ako postoji opasnost od nastanka nedoknadive štete na strani nosioca prava, sud može da odredi privremenu meru bez prethodnog saslušanja protivne stranke".
Mi smatramo da su sve ove dopune nedopustive i da prosto ne možete da se mešate u rad suda.
Ovo poslednje što sam pročitala se takođe malo kosi za zdravom pameću. Možda će me neko demantovati i reći da se to negde drugo radi, ali ako već sud odredi ili hoće da odredi privremenu meru, onda vi kažete – bez prethodnog saslušanja prethodne strane. Kako će da donese odluku ako ne čuje tu drugu stranu? Samo na osnovu mišljenja jedne strane. Prosto, logički ovo nije po meni u redu.
Vi ste ovim svojim izmenama i dopunama hteli da ukažete na taj jedan veliki problem koji postoji u oblasti pravne zaštite intelektualne svojine i to je ustvari problem srpskog pravosuđa. Pored svih ostalih problema, mi imamo i taj problem, da sudski organi, odnosno sudije i svi koji rade u sudu, pa onda i tužioci, čak i policija nisu dovoljno obučeni, odnosno nemaju odgovarajuće obrazovanje, da tako kažem, kada je ova materija u pitanju ili, pošto je ministar obrazovanja tu, da nedostaju specijalizacije iz ove oblasti.
Odluka o sporu u ovoj oblasti, znači, uopšte intelektualne svojine, ali i žigova, može da stigne do 42 suda u Srbiji. Toliko je ovih prvostepenih sudova u ovom trenutku. Dakle, teoretski, može svaki od tih sudova da dobije takav jedan predmet, a onda svega dva sudska veća, što će reći samo takva dva suda imaju ljude, odnosno stručnjake koji se isključivo ovim bave. Dakle, moglo bi se reći da su ta dva na neki način upućena u ovu materiju od ovih ostalih 40.
Znam da je Zavod za intelektualnu svojinu svojevremeno razgovarao sa ljudima iz Pravosudne akademije i da ste sa Akademijom dogovarali određene specijalizacije, da tako kažem, odnosno obuke. Mislim da Pravosudna akademija nema zvanične specijalističke studije, ali da ima neke druge moduse, da se određeni broj ljudi koji upišu Pravosudnu akademiju, to su ljudi koji su završili pravne nauke, da se krene u izvođenje takvih specijalizacija, što bi mnogo pomoglo u radu sudova kada je ova oblast u pitanju.
To bi bilo jedno pravno i dugoročno rešenje. Dakle, intervencije kroz neki zakon sa uputstvima sudova su kratkoročne mere, a jedine dugoročne i prave mere su upravo to, da zaista obrazujemo ljude za ovu oblast.
Inače, postoje različite specijalizacije za pravnike. Tek kad počnete da čitate ove silne zakone onda saznate koliko je sve različitih oblasti i materija i da tu postoji veliki broj različitih oblasti i da to ne može sve jedna osoba da radi. Hvala na pažnji.