Hvala, gospodine potpredsedniče.
Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, vi danas planirate da usvojite ovu rezoluciju kako bi se ojačala uloga parlamenta u procesu evropskih integracija. Tako barem stoji u obrazloženju.
Slažem se sa tim da parlament treba da ima značajnu, naročito kontrolnu ulogu kada je u pitanju izvršna vlast u ovoj zemlji, ali ne zbog evropskih integracija, već zbog svih procesa koji se u društvu dešavaju i koji imaju direktan uticaj na život građana.
Da smo mi malo ili mnogo objektivniji i da nismo tako zaslepljeni zvezdicama na zastavi EU, mi bismo danas na dnevnom redu imali jednu sasvim drugačiju rezoluciju koja bi, npr, mogla da glasi „Rezolucija o odbrani Republike Srbije od evropskih integracija“ ili bismo na dnevnom redu imali raspravu o odgovornosti Vlade i ministara koje ovaj dom bira i svim njihovim aktivnostima koje ugrožavaju ustavni poredak, nacionalne interese i ekonomski opstanak ove države.
Pokušaću ukratko da objasnim zbog čega nijedan poslanik iz DSS nije stavio potpis na ovaj predlog rezolucije i zbog čega u danu za glasanje nećemo glasati za ovakvu rezoluciju.
Počeću od početka, od preambule i stava 1. Ja ću samo deo pročitati. Strateški cilj Srbije je da postane punopravna članica EU. Mi se ne slažemo sa tim i tako definisanim strateškim ciljem.
U stavu 2. preambule se kaže da punopravno članstvo doprinosi ukupnom društvenom napretku Republike Srbije i boljitku njenih građana, a sa ovim se apsolutno ne slažemo.
Smatramo da je taj strateški cilj trebalo u potpunosti odbaciti, taj cilj da Srbija treba da postane članica EU, ali potpuno 2008. godine, kada su 22 zemlje članice EU priznale lažnu državu Kosovo i EU dan danas svim silama radi na tome da na našoj teritoriji napravi i izgradi šiptarsku državu, pri tome nam otima imovinu i otima resurse.
Mi smatramo da taj strateški cilj treba preispitati, povesti jedan ozbiljan dijalog i eventualno posle tog dijaloga ozbiljnog redefinisati naše odnose sa državama članicama EU, jer se za Srbiju ceo taj proces integracija pretvorio u niz uslovljavanja i ucena, pa kada je reč o ovim budućim pregovorima, kojima se moje kolege raduju, ono se u stvari u glavi svakog građanina postavlja samo jedno pitanje, a to je šta će se sve tražiti od nas dok budemo sedeli u sobi za čekanje, jer posle svih ovih ustupaka i žrtava stigli smo do čekaonice i sada čekamo taj novi spisak želja EU, a te neke želje diktira sam Hašim Tači.
Ova Vlada na čelu sa Dačićem se baš svojski potrudila da ispuni sve zahteve iz prve liste ucena, odnosno Briselskog sporazuma, pa ova Vlada sprovodi sve neustavne uredbe prethodne Vlade za koje se u predizbornoj kampanji govorilo da će se te uredbe odbaciti i da će se preispitati, pa ova Vlada razvija dobrosusedske odnose sa svojom pokrajinom. Dakle, razvija dobrosusedske odnose sa sobom, Srbija. Ova Vlada ukida institucije u sopstvenoj pokrajini.
Trenutno, ako pratimo štampu, se malo zapelo oko finalnog ukidanja sudova na Kosmetu, ali nas zato teše iz Vlade i kažu da će oni do kraja biti kooperativni, a to, kako vidimo, u prevodu znači da će Srbija odustati od svojih zahteva i da će prihvatiti ono što traži pregovarač Hašim Tači.
Pre neki dan ste imali da su policajci, koji su do sada bili radnici MUP Srbije, postali deo KPS i najavljeno im je da će ići na obuku, odnosno na usavršavanje u Vučitrn i tamo će se obrazovati, odnosno izučavaće zakonodavstvo Kosova, koje će, kao pripadnici KPS, morati da brane.
Takođe neki dan granični prelazi su još pre par meseci izgrađeni, ali su počele da se naplaćuju carine, pa imamo da nam je jedan ministar iz Vlade u medijima izjavio da je to u stvari dobro, jer će se novac od ubiranja carina na tim prelazima koristiti za finansiranje opština na severu Kosova.
Kao najveći dokaz ljubavi prema EU i sprovođenju Briselskog sporazuma je taj što je ova Vlada sopstvene građane na Kosovu i Metohiji naterala da učestvuju na lokalnim izborima koje je raspisala Atifete Jahjaga. Mislim da je to jedinstven primer u svetu. O tome kako su ti izbori sprovođeni, kakva je to bila slobodna volja birača, o tome nemam vremena sada da govorim, ali vi svi znate kako je to izgledalo.
Dakle, Vlada Srbije smatra da je zaslužila pregovarački okvir i početak pregovora, tj. početak, odnosno novi spisak ucena koji će ovaj put biti složene u 35 odvojenih poglavlja. Postoji jednostavno rešenje za spas ove države i spas naroda i svih građana, a to je politička neutralnost ili spoznaja da postoji život i izvan političkog saveza koji se zove EU i ekonomskog i da u svetu postoje zemlje koje su spremne i žele da sarađuju sa Srbijom, kao sa uvaženim i ravnopravnim partnerom, a da baš i ne bi trebalo da pristajemo da imamo tretman kao neka kolonija.
Takođe, je potrebno organizovati referendum i pitati građane šta oni misle, ne o ulasku u EU, nego pre nego što bude kasno, šta oni uopšte misle o evropskim integracijama i da li Srbija treba da nastavi ovim putem?
Kada je reč o samoj deklaraciji, zaista ne vidim na koji način se mnogo ili da li se uopšte jača uloga u ovim pregovorima i određivanju pregovaračkih pozicija? Tačno je da je tu puno definisano neke međusobne komunikacije i da tu ima dosta izveštavanja. Međutim, recimo, u tački 17. kaže – da Vlada dostavlja predlog pregovaračke pozicije Odboru za evropske integracije, da se tu pregovaračka pozicija razmatra, da članovi Odbora mogu da daju svoje primedbe i mišljenje. To dostavljaju sad Vladi, odnosno na tim sastancima će biti prisutni predstavnici Vlade i Vlada razmatra te primedbe Odbora, ali na kraju ipak je Vlada ta koja usvaja i o tome obaveštava kako izgleda pregovaračka pozicija.
Dakle, ja ne vidim da tu ima mnogo nekog velikog uticaja na sam proces izrade tih pregovaračkih pozicija. Hvala.
(Jadranka Joksimović, s mesta: Da li može replika?)