Hvala, gospođo predsedniče. Poštovane kolege narodni poslanici, gospođo ministre, pretpostavljam da niste skoro imali teži i neprijatniji zadatak nego što je ovaj danas, a to je da dođete u Skupštinu i da nam branite ovaj predlog rebalansa za budžet za 2009. godinu.
Naime, nije neobično da postoji rebalans budžeta. Mi smo imali prvi rebalans u aprilu ove godine. Dakle, po nekim pokazateljima i trendovima je bilo jasno da će deficit biti veći od planiranog, ali je trebalo da dođete sa ovim ili malo drugačijim rebalansom u septembru, zato što su se ti trendovi u toku godine i nastavljali. Ovako, vi dolazite sedam dana pred kraj ove kalendarske godine, budžet za 2009. godinu važi do 31. decembra 2009. godine, i sama ta činjenica je smešna. Jer, na šta se sad odnosi plan u ovom rebalansu? Na sledeću nedelju, je l' tako?
Zato mislim da bi bilo mnogo poštenije i mogao je predsednik Vlade gospodin Cvetković da dođe i objasni odakle rebalans budžeta na kraju decembra i da objasni kako su njegovi ministri (ipak je on na čelu Vlade, a svi su ministri trošili) trošili te dodatne 34 milijarde, koliko se povećao deficit od poslednjeg rebalansa.
U aprilu je deficit bio 70 milijardi dinara, a sada vidimo da je u ovom rebalansu deficit 104 milijarde dinara. Tako da bi se moglo reći da je Vlada, odnosno da su ministri nezakonito trošili taj novac zato što nisu blagovremeno podneli rebalans na taj budžet i o tom bi se rebalansu, naravno, razgovaralo u Narodnoj skupštini.
Svaki budžet ili rebalans bi trebalo, samo to izgleda nije slučaj kod nas, da bude plan i program jedne vlade o tome kako će trošiti sredstva građana. Međutim, mi smo ovde dovedeni pred svršen čin. Ovaj rebalans nije rebalans, on je praktično izveštaj narodnim poslanicima o izvršenju budžeta. Dakle, mi ovde ne možemo da kritikujemo rebalans u smislu da kažemo - nije vam to dobro planirano, mi mislimo da treba da uradite ovako i ovako. Mi ovde sad možemo samo da analiziramo ovaj izveštaj o izvršenju.
A šta vi, u stvari, nama kažete kroz ovaj rebalans? To da su prihodi u budžetu manji od očekivanih i da je deficit veći od onog projektovanog rebalansom u aprilu. Dakle, deficit je porastao sa, ponoviću, 70 milijardi na 104 milijarde dinara, a za kompletan budžet za 2009. godinu se može reći da postoji manjak od oko milijardu evra.
Interesantno je da se pogledaju prihodi od PDV-a u ovoj godini i vidi kako su se prognoze i predviđanja Vlade pokazala netačnim, a to takođe pokazuje da ova vlada ne ume da planira kako treba i da ne predviđa dobro.
U budžetu za 2009. godinu prihod od PDV-a je bio planiran u iznosu od 338 milijardi dinara, to je bilo u budžetu. Kasnije se, u prvom rebalansu, pošto se videlo da priliv od PDV-a i nije baš kao što je planiran, kaže da će biti priliv 302 milijarde, ali nažalost ni to nije ostvareno. Tako u ovom drugom rebalansu, koji je praktično izveštaj o izvršenju, vidimo da je u ovoj godini prihoda od PDV-a prikupljeno svega 296 milijardi. Dakle, 42 milijarde je manje od predviđenog, odnosno od projektovanih prihoda ili priliva od PDV-a.
Šta ta činjenica o tome kako se ubira PDV pokazuje ili šta to indirektno govori? To da u Srbiji nema privredne aktivnosti, pa samim tim nema ni priliva od PDV-a i da, ukoliko ova vlada ozbiljnije ne shvati situaciju i ne pokrene privredu, neće biti moguće finansirati rashode države.
Recimo, znamo da u budžetu za 2010. godinu, ovom koji ste juče izglasali, 63% rashoda ide na plate i penzije. Neka se to u nekom trenutku popne na 73%, onda možemo da proglasimo bankrot. Onda nam više ne trebaju ni budžeti ni rebalansi.
Još jedno pitanje se nameće. Pošto je očigledno da loše planirate i prognozirate i nemate pravu sliku o tome kakvi su zaista trendovi o punjenju budžeta, a trendovi su još od sredine 2008. godine prilično negativni, onda se postavlja ključno pitanje - odakle vam optimizam za priliv od PDV-a, recimo, za budžet za 2010. godinu?
Vi ste u tom budžetu predvideli priliv od PDV-a 325 milijardi iako imate iskustvo iz 2009. godine da realno ne treba očekivati toliki priliv od PDV-a. Ali, to je opet vaš problem, odnosno ova skupština može da očekuje verovatno još nekoliko rebalansa i u sledećoj godini, ali bi bilo dobro da ti rebalansi budu na vreme, a ne da budu izveštaj o izvršenju.
Ova vlada je i neodgovorna. Vlade u drugim zemljama sva raspoloživa sredstva usmeravaju na oporavak i očuvanje domaće privrede. A šta radi Vlada Srbije? Ona ne posmatra šta rade druge vlade u regionu i u zemljama EU. Naša vlada je, recimo, u ovom budžetu za 2010. godinu predvidela izdvajanja subvencija za privredu u ukupnom iznosu od tri i po milijarde dinara ili oko 0,5% tog budžeta, dok je, recimo, cifra za usluge po ugovoru 4,8 milijardi dinara.
Kada je ovaj novi budžet prvi put predstavljen u Medija centru, predsednik Vlade Cvetković je rekao da je budžet za 2010. godinu razvojni. Sigurno nije razvojni kada je privreda u pitanju. Možemo jedino da kažemo da je razvojni za sve one koji rade po ugovoru o delu, da je razvojni za ugostiteljske usluge itd., ali sigurno nije razvojni za privredu. Znate, mi u DSS smatramo da ovaj budžet nije razvojni, nego da je razorni. Ponoviću, razvojni nije ako 63% rashoda ide na plate i penzije.
Možda je vama već malo i neprijatno, ali mi, prosto, nemamo izbora, nego da vas podsećamo na bombastična obećanja iz kampanje s početka 2008. godine. Između ostalog, obećali ste 200.000 novih radnih mesta, a od toga nema ništa. Zatim je predsednik Tadić na jednoj sednici Glavnog odbora DS-a govorio o tome da se odustaje od obećanja za 200.000 novih radnih mesta i poručio radnicima i zaposlenima u Srbiji da čuvaju ta svoja radna mesta, da ih slučajno ne izgube, a on će im pomoći u tome da ih oni sačuvaju. Međutim, bojim se da ni to obećanje nije ispunio.
U ovom trenutku imamo preko milion nezaposlenih, tako da je negde oko 16,5% građana Srbije nezaposleno, a umesto uspešnih preduzeća, gde bi radili radnici i gde bi se otvarala nova radna mesta, danas u Srbiji imamo oko 70.000 nelikvidnih preduzeća.
Dakle, prihodi su smanjeni. A, šta mislite - da li je Vlada skresala troškove i rashode? Nije. Naši ministri i predsednik Vlade Cvetković stalno govore o štednji. Neko je neki dan, kada je bilo minus 20 u nekim gradovima u Srbiji, u Beogradu je isto bilo jako hladno, pozvao građane i rekao im da moraju da štede na grejanju. To je bio vrhunac bezobrazluka. Zašto? Zato što građani već dovoljno štede. Građani znaju koliki su kućni budžeti i ne mogu da dozvole da imaju rupe u svojim kućnim budžetima, kao što to može da dozvoli sebi jedna vlada. Dakle, Vlada ima ogromnu rupu u kućnom budžetu, ali bez obzira na to, rashodi se ne smanjuju.
Ne govorim ovo napamet. To je nešto što mi iz opozicionog DSS-a dobro osećamo i vidimo. Međutim, pre par nedelja je Državna revizorska institucija izašla sa jednim veoma ozbiljnim izveštajem i taj izveštaj, u stvari, govori kako se ova vlast, kada joj je velika rupa u kućnom budžetu, ponaša neodgovorno i bahato.
Državna revizorska institucija je, zbog toga što nema ni ljudske ni druge resurse koji su neophodni, uspela da napravi reviziju u nekim segmentima. Kažu da su svega 27% tih transakcija uspeli da kontrolišu, u četiri ministarstva, u tri uprave i u jednoj direkciji. Ono što taj izveštaj pokazuje je frapantno i veoma zabrinjavajuće.
Opet pokazuje da je ova vlast rasipnička i da joj ne pada na pamet da štedi. Jedino joj pada na pamet da štedi na penzionerima, da im se zamrzavaju penzije i u narednoj godini. Zatim su našli način da štede i na porodicama sa decom. Nedavno smo imali i Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici, pa u tom obrazloženju piše da se budžet neće moći realizovati uspešno ukoliko se i taj zakon ne usvoji. Dakle, Vlada može da štedi na građanima i na različitim kategorijama, ali ne može da štedi u okviru svoje kuće.
U tom izveštaju revizora stoji, na primer, neke ću stvari navesti, da je potrošeno 56 miliona dinara na ugostiteljske usluge, u svim ministarstvima. Moja koleginica Milica Vojić-Marković je izračunala da bi za taj novac sve narodne kuhinje u Srbiji koje funkcionišu u ovom trenutku mogle da rade tri meseca. Korisnika u narodnim kuhinjama ima 25.000. Taj bi novac bio dovoljan za finansiranje svih narodnih kuhinja ti ljudi bi mogli da se hrane tri meseca.
Izveštaj je takođe pokazao da su ministarstva i uprave kršile Zakon o javnim nabavkama, da su se trošili i pravili milionski troškovi pod firmom "reprezentacija", da su mnogi ugovori o delu neopravdani i da su honorari astronomski.
Još jedno zanimljivo otkriće. Ne znam da li gospođa ministar u ovom trenutku već zna šta se desilo sa tim novcem, ali DRI je, između ostalog, otkrio da se za 380 miliona dinara od donacija koje su pristigle gubi svaki trag, odnosno da se ne zna kako je utrošeno 380 miliona od nekih donacija. Svako ministarstvo dobija donacije za jedan deo tih sredstava, dakle postoje kroz papir i u toj kontroli je utvrđeno kako su potrošene, ali za 380 miliona se ne zna. Možda je ministar Dragutinović imala vremena da pogleda taj izveštaj revizora i možda sada već zna šta se dešava sa novcem iz donacija.
Sve u svemu, ponavljam, mislim da je ovde trebalo da bude predsednik Vlade gospodin Cvetković, zato što je on taj koji treba da nam objasni i odgovori na pitanje kako se to trošio i kakvi su bili rashodi i po kojim planovima i odlukama od poslednjeg rebalansa u aprilu. Gospođa Dragutinović jeste ministar finansija, ali ona sigurno ne može da bude odgovorna za sve one ministre i za celokupnu Vladu koja se veoma bahato i neodgovorno ponaša. Hvala.