Javljam se po ovom amandmanu, malo ću da koristim i vreme poslaničke grupe.
Ono što želim da kažem jeste da se očigledno nastavlja jedna prljava kampanja u nameri da se svi oni koji su nešto uradili za ovu zemlju i svi oni koji su postigli neki rezultat, prikažu kao lopovi i kriminalci. Očigledno da za to služi ne samo ova skupštinska govornica, očigledno da za to služe i lažljivi mediji, oni isti mediji koji su sa istom istinitošću pričali o onima koji danas kroz te medije pokušavaju da plasiraju ovakve neistine.
Gospodin Ilić je rekao da je on jutros, dolazeći na sednicu Skupštine, pročitao taj ugledni "Dnevnik", i da je, eto, saznao jednu neverovatnu pljačku državnog budžeta, a to je da je za jedan bilbord plaćeno 500.000 evra, da se pri tom nije potrudio čak ni da proveri da li je to tačno, a mogu da kažem da je to isto onoliko tačno koliko je tačno da je Mlađan Dinkić najveći lopov i kriminalac u zemlji i isto je onoliko tačno koliko je tačno da zaslužuje sva ona robijaška odela koja…
(Predsedavajuća: Gospodine Duliću, podsećam vas da je na dnevnom redu amandman na član 15. Dakle, molim vas vratite se na taj amandman.)
Tako je amandman na član 15. je sjajan i ja pokušavam da podržim taj amandman i da kažem da ću u danu za glasanje da glasam za taj amandman, jer on suštinski menja ono što taj amandman reguliše i sada pokušavam da obrazložim zbog čega mislim da je taj amandman sjajan, pa malo širim kontekst, pa ću na kraju doći do suštine.
U raspravi koju smo slušali u proteklih nekoliko dana mogli smo da čujemo ogroman broj optužbi i neistine koje su bile plasirane od strane Vlade. Ideja je bila da se svi oni koji su bili pre na vlasti optuže da bi se stvorio jedan okvir u kome sav novac ove zemlje mora da se skoncentriše u ruke jednoga čoveka.
Ja hoću da postavim pitanje gospodinu Iliću da mi kaže – gde je taj bilbord koji košta 500.000 evra bio postavljen, kada je plaćen, sa kojih sredstava budžeta, ko ga je platio i ko je potpisao?
(Predsedavajuća: Izvinite gospodine Duliću, kakve veze ima to sa temom dnevnom reda?)
Nemojte me prekidati, molim vas, koristim vreme svoje poslaničke grupe…
(Predsedavajuća: Moram da vas prekinem, s obzirom da ja moram da se pridržavam Poslovnika, a to je da mora da se govori o temi dnevnog reda, da mene ne bi optužili da kršim Poslovnik, ja vas opominjem, molim vas.)
Upravo pričam o temi dnevnog reda. To je moje prvo pitanje koje postavljam poslaniku.
Moje drugo pitanje koje postavljam Mlađanu Dinkiću, da mi kaže kako je izračunao, a to je rekao u raspravi u načelu…
(Predsedavajuća: Takođe vas, gospodine Duliću, podsećam da danas nije dan za postavljanje pitanja članovima Vlade, pa ako možete da se vratite na temu, molim vas.)
Vraćam se na temu naravno.
Danas je dan za raspravu u pojedinostima o setu od 23 zakona, između ostalog Zakona o fondu.
(Predsedavajuća: Od 24 gospodine Duliću.)
Dvadeset i četiri, o 23 neću da diskutujem, diskutujem samo o jednom.
Postavljam pitanje Mlađanu Dinkiću, da mi jasno kaže gde su reciklažni centri u Subotici o kojima je pričao da sam ja finansirao?
Postavljam drugo pitanje, gde je to potrošeno 80% budžeta Fonda za zaštitu životne sredine na reklame?
(Predsedavajuća: Gospodine Duliću, izričem vam prvu opomenu.)
Čekajte, zbog čega mi izričite opomenu, oprostite?
(Predsedavajuća: Više puta sam vas opomenula u vašoj diskusiji, da se vratite na temu, uopšte niste.
Pročitaću vam član Poslovnika koji to reguliše. Član 109. – opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč, koji pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu.
Dakle, da ne čitam dalje, prepoznali ste se verovatno u tom delu. U tom smislu ste dobili opomenu i ako želite vratite se na temu. Izvolite.)
Zahvaljujem se.
Vratiću se na temu kada bude, nadam se da ćete mi dopustiti da o ovoj temi pričam kada bude rasprava o amandmanima vezanim za Fond za zaštitu životne sredine. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, danas je na dnevnom redu set od velikog broja zakona ali ću se ja osvrnuti na one zakone koji se tiču zaštite životne sredine, odnosno tiču se ukidanja agencija koje su formirane za vreme rada prethodne vlade, kao i ukidanju jedne izuzetno važne institucije koja je formirana za vreme Vlade Vojislava Koštunice.
Kao prvo, mislim da činite veliku grešku i nepravdu prema zaštiti životne sredine koja će ostaviti užasno teške posledice i ugroziti i ono malo što je učinjeno da bi jedna važna evropska politika zaživela u Srbiji na visokom nivou, postala sastavni deo našeg političkog sistema i donela rezultate koje osećaju generacije koje dolaze.
Zaštita životne sredine, tu se potpuno slažem sa koleginicom Vojić, danas nije popularna jer ona košta, ona je investicija u budućnost. Danas svako vodi računa o trenutnoj teškoj ekonomskoj situaciji i nikako da se dese vremena u kojima se tvrdi da nije vreme za inovacije, za modernizaciju, za uspostavljanje evropskog sistema poslovanja i upravljanja određenim institucijama. Uvek stradaju one investicije i one politike koje su najudaljenije percepciji važnosti običnog građanina.
Mi smo u protekle četiri godine, donošenjem seta ekoloških zakona, uspeli da zaštitu životne sredine postavimo na pravo mesto. O tome su u svojim izveštajima govorili međunarodne i domaće institucije i stručna javnost. Meni je drago što sam bio na čelu Ministarstva koje je svake godine u izveštaju Evropske komisije imalo izuzetno pozitivnu ocenu kada je u pitanju postavljanje evropskih standarda u ovoj oblasti. Kada smo sprovodili politike po preporukama EU, uvodili smo institucije koje su bile u potpunosti paralelne institucijama koje postoje u EU i koje postoje u svakoj zemlji EU. Svaka agencija koja je formirana ima svoju instituciju u Briselu sa kojom komunicira, svaka od tih institucija je formirana u skladu sa zakonom koji je takođe u skladu sa zakonom koji postoji u EU i predstavlja deo "aki kominuter" i svaka od tih institucija je usvojila sve ono što su standardi koje treba uspostaviti u ovoj zemlji.
Moje ključno pitanje Vladi danas jeste da li ste se konsultovali sa Briselom, kome mi svakako težimo i opredeljenje je i ove vlade da ova zemlja treba da ide u EU, kada ste ukinuli tako važne institucije kao što je Agencija za hemikalije ili Agencija za jonizujuće zračenje? Pri tom, znate da nijednog čoveka svakako nećete otpustiti i da neće doći ni do kakve uštede ili minimalne uštede kada je u pitanju ukidanje ove dve institucije. To su važna regulatorna tela, ona mogu da funkcionišu u okviru Ministarstva i funkcionisala su do njihovog formiranja. Povratak nazad je korak nazad u našem putu ka EU.
Najviše bih se zadržao na Fondu za životnu sredinu. Ovih dana paralelno sa pokušajem da se legalizuje nešto što bih ja nazvao nenamenskim trošenjem sredstava u budućnosti, traje i pokušaj da se ukidanje Fonda opravda potpuno ružnim i neistinitim argumentima.
Danas sam želeo da sa vama podelim neke informacije koje su apsolutno tačne i možete da ih nađete u svim poslovnim knjigama kada je u pitanju Fond za zaštitu životne sredine. Fond za zaštitu životne sredine je formiran 2006. godine. On nije direktno budžetska institucija, sredstva Fonda ne dolaze iz budžeta Republike Srbije, nego ima svoje sopstvene prihode koji se pune po principu zagađivač plaća, odnosno korisnik plaća, što znači da Fond pune zagađivači koji svake godine moraju da uplate određena sredstva koja se vraćaju u razvoj i zaštitu životne sredine.
Drugi ključni prihod je bio prihod od ekoloških taksi. Postoji još nekoliko linija prihoda koje su se ticale eksploatacije prirodnih resursa. Sve u svemu, Fond je punio svoj budžet isključivo od onih koji zagađuju životnu sredinu i bio je obavezan da taj budžet troši za reparaciju, za podizanje, za unapređenje zaštite životne sredine.
Fond je godišnje prihodovao negde od oko pet milijardi dinara, što u sistemu države kada pričamo o budžetu koji je negde između 800, 900 milijardi dinara, kada se uzme konsolidovani budžet on je mnogo veći i predstavlja jednu jako malu sumu. Kada danas govorite o tome da je način na koji je Fond raspoređivao određena sredstva doveo do toga da nema za plate i za penzije, vi gospodine Dinkiću ne govorite istinu. Sredstva Fonda nikada nisu mogla da budu korišćena za plate i penzije. Da su korišćena na bilo koji način, osim za zaštitu životne sredine, to bi bilo kršenje zakona.
Vi ste u jednoj gledanoj emisiji izrekli nekoliko neistina a najveća neistina jeste da je 80% sredstava Fonda potrošeno na bilbord. Zbog toga sam hteo da podelim informaciju u javnosti na koji način su trošena sredstva Fonda za zaštitu životne sredine.
Uzeo sam 2011. godinu, to je poslednja godina koja je bila cela. Fond je imao prihod od oko 5,1 milijardu dinara. 1,1 milijarda dinara utrošena je za podsticaj i kredite za tretman otpada ili upodobljavanje privrede, poslovanje privrede novim ekološkim standardima. Za komunalno opremanje namenska vozila i zbrinjavanje opasnog otpada utrošeno je 340 miliona dinara, za sanaciju deponija i izgradnju regionalnih deponija utrošeno je 700 miliona dinara, za izgradnju reciklažnih dvorišta širom Srbije utrošeno je 700 miliona dinara, za zaštitu vazduha i monitoring kvaliteta vazduha utrošeno je 280 miliona dinara, za zaštitu voda u 2011. godini utrošeno je 160 miliona dinara, za uklanjanje divljih deponija i rekultivaciju postojećih utrošeno je 680 miliona dinara, za zaštitu prirode i projekte unapređenja prirode utrošeno je 150 miliona dinara, za postavljanje solarnih kolektora i toplotnih pumpi u državnim institucijama, zarad energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije utrošeno je 200 miliona dinara.
Za finansiranje stručnih i naučnih kuća, podrška univerzitetima, utrošeno je 90 miliona dinara. Za rad nevladinih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine utrošeno je 68 miliona dinara i za vrlo važan projekat podizanja svesti i edukacije stanovništva o zaštiti životne sredine rezervisano je 80 miliona dinara u 2011. godini, a realizovano je 65% projekata.
Kada se sve ovo sabere, dolazimo do toga da je na poslove izgradnje infrastrukture zaštite životne sredine, deponija, reciklažnih centara, nabavku komunalne opreme, ugrađivanja filtera koji treba da prečišćavaju zagađeni vazduh, za investicije u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, izgradnja kolektorskih kanalizacionih mreža, zaštitu prirode, unapređenje prirode i mnogo drugog, utrošeno 97,8% sredstava fonda. Samo 2,2% sredstava fonda u 2011. godini, gospodine Dinkiću, utrošeno je za edukaciju, podizanje svesti javnosti, informisanje javnosti o važnosti životne sredine i rad nevladinih organizacija.
Ono što jeste problem i što danas u opštoj histeriji u medijima, u kojoj je neophodno prikazati da svi koji su bivši su kriminalci i lopovi, a svi ovi koji su novi su došli da se sa tim obračunaju, se uzimaju primeri ova 2,2%. Oni se vade bez ikakvog reda, bez ikakvog konteksta, bez ikakve ideje i ulaska u analizu zbog čega je podržavana neka nevladina organizacija ili zbog čega se radilo na izuzetno projektima problematizovanja životne sredine i od toga se pravi podsmeh i sprdnja u javnosti, pokušavajući da se prikaže da su sigurno sve te pare koje su potrošene otišle u nečije džepove, otišle za korumpiranje medija, za promocije političkih stranaka, bez ijednog argumenta, bez uvida u tačno stanje i bez davanja bilo kakve alternative, npr. finansiranju rada vrlo važnog segmenta kao što su nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine u budućnosti.
Tako smo danas čuli podsmehe zbog čega je npr. podržan projekat solarnih punjača, a podsetiću vas, to je projekat naših klinaca, jedne grupe mladih ljudi, koji su u Briselu osvojili jednu od najvažnijih nagrada za istraživačke delatnosti i država je odlučila da im pomogne tako što će to što su oni izmislili i što je dobilo nagradu u Briselu, što ćemo im omogućiti da to postave u Srbiji. To je bio projekat koji smo radili zajedno sa gradom Beogradom. Ponosan sam što smo mi tim ljudima omogućili da oni ostvare taj projekat. Danas ga vi izvlačite i kažete – zašto se ovo finansiralo? Finansiralo se zato što je država morala da pomaže i takve stvari.
Da ne pričamo o sprdnji sa Udruženjem za menopauzu. Mi smo morali da uradimo jednu ozbiljnu studiju uticaja zagađenja životne sredine na ljudsko zdravlje. Kao zemlja, mi imamo užasno veliki problem neplodnih brakova. Neplodni brakovi, odnosno prerane menopauze kod žena, kao glavni uzrok neplodnih brakova, kao i problemi sa sterilnošću muškaraca, su po svim studijama uglavnom izazvani zagađenjem životne sredine. Mi moramo da znamo odakle ta zagađenja dolaze. Moramo da znamo gde su problemi i na koji način da ih saniramo. U toj studiji učestvuju najveći stručnjaci ove zemlje. Ona je dvogodišnji projekat koji je trebao ministarstvu da pomogne da nađe načina da osmisli politiku kako se to više ne bi dešavalo.
Dakle, mi smo se sa svim poslovima bavili temeljno, sistematično, sa nadom da će ta politika jednog dana da proizvede zdraviju životnu sredinu i bolje zdravlje našeg stanovništva. Ako ste hteli da ukinete fond, to ste mogli da uradite na jedan elegantan način. Meni je jasna potreba i moram da kažem da je postojala intencija da se fond ukine i za vreme Vlade u kojoj sam ja učestvovao, ali smo uspeli da sprečimo da se to desi.
Ako ste hteli da novac koji se prikuplja od ekoloških taksi, od zagađenja, ubacite u budžet i preraspoređujete na druge troškove, to ste mogli da uradite bez ove sramne kampanje u kojoj jednu dobru politiku, koja je bila izuzetno uspešna, koja je značajno unapredila sve ono što se ticalo životne sredine, zgazite i da potrete bez bilo kakvog razloga. Nije postojao nijedan razlog da napadate jednu dobru politiku da bi fond ugasili. Mogli ste to da uradite prosto zakonom. Mi bismo se, naravno, bunili. To biste uradili do kraja. Mislim da je to loše.
Ono što bih od vas tražio jeste obećanje koje treba da date ovde pred narodnim poslanicima i pred našim građanima. Životna sredina zaslužuje da bude finansirana. Ona mora biti finansirana. U Srbiji moraju da nastave da se grade deponije, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Srbiji trebaju reciklažni centri, Srbiji treba industrija reciklaže. Srbiji trebaju zaštićena prirodna dobra. Srbiji treba spas od ogromnih zagađenja koja su svuda oko nas. Da bi se to desilo, za to moraju da se obezbede finansije.
Ako ćete mi danas, gospodine Dinkiću, obećati da će Ministarstvo životne sredine imati isti budžet kao što je imalo za vreme ove vlade kroz fond, da ćete omogućiti da se tih pet milijardi dinara troši za zaštitu životne sredine, u srazmeri u kojoj god ministarstvo bude želelo, onda ću da kažem – u redu, nema nikakvih problema, napravili ste dobar posao, čestitam na tome. Ono što se plašim jeste da se to neće desiti. Imam iskustva, svi smo imali iskustva, koji smo učestvovali u radu prethodne Vlade, kako izgleda pregovor oko budžeta. Kada krene da se pregovara budžet, uvek postoje prioriteti i uvek postoji nešto što je najvažnije. Životna sredina, ponavljam, obično nikome nije važna. Naravno, mnogo je važnije da se ima za plate, penzije, socijalna davanja, vojsku, policiju, pa dolazi zdravstvo, pa dolazi obrazovanje. Životna sredina je uvek tamo u ćošku mala, koja treba da prihvati da je sve ovo prioritet i važno. Plašim se da ćemo na ovaj način u potpunosti da ugazimo sve ono što je bio pokušaj da se i životna sredina doživi kao zdravstvo i kao obrazovanje.
Moram da kažem, zameram što danas ljudi koji su došli posle nas u ministarstvo uživaju u činjenici da se njima ukida jedan od najvažnijih instrumenata za sprovođenje politike. Nisam čuo ministarku zdravlja da kritikuje što je njen prethodnik gradio bolnice, domove zdravlja. Ne čujem da neko iz obrazovanja ima bilo kakvu kritiku zbog toga što je prethodnik gradio škole i bolnice, ali čujem da današnje ministarstvo ima nešto protiv toga što smo mi gradili reciklažne centre i deponije i velikodušno prihvata da ta sredstva, umesto da se grčevito bore da ostanu u životnoj sredini, odu u taj tamni vilajet koji se zove republički budžet, pa je onda pitanje koliko će uspeti da ispregovara da se to vrati.
Izneli ste, gospodine Dinkiću, i neke optužbe koje su u najmanju ruku nekorektne. Vi ste rekli da je sigurno bilo nenamenskog trošenja sredstava. Rekli ste da je tu verovatno bilo i nekih zloupotreba. Mislim da ste zaboravili vrlo brzo kako izgleda biti medijski šikaniran, izložen jednim generalnim ostrakizmom.
Vi danas gledate i počeli ste da učestvujete u jednoj kriminalizaciji svih ljudi koji su juče sedeli sa vama. Vrlo dobro znate, vi ste tome bili izloženi i znate kakav je to osećaj, kada vam svako osporava ne samo vašu politiku. Osporavanje politike je u redu. Danas sedimo ovde u parlamentu i o tome debatujemo. Kada vas osporavaju moralno, ljudski, pretvaraju u kriminalca. I vi ste tome bili izloženi. Ne razumem zašto vi morate sada da učestvujete u tome i zbog čega morate da iznosite tako teške optužbe, a da pri tom nemate nijedan argument.
Slažem se da postoje organi koji treba da ispitaju poslovanje svake institucije. Unapred se radujem tome. Ako je bilo zloupotreba, pa neka se dokažu i neka ljudi koji su zloupotrebama učestvovali plate u skladu sa zakonom, pa makar to bilo i u fondu, ministarstvu, gde god. Slažem se sa tim, ali nemojte da etiketirate i da učestvujete u etiketiranju koje danas traje u medijima, koje je ovog puta okrenuto prema meni, a ko zna, možda će sutra biti okrenuto i prema vama, jer jednog dana možete se vi opet vratiti u opoziciju. U stvari, vi nikada niste bili u opoziciji, ali ćete možda jednog dana i kao vlast biti na meti tih istih napada.
Danas ovde čujem citate da je Oliver Dulić zadužio ovu zemlju 50 miliona evra, iz jednog medija, koji o tome što piše svakako ništa ne zna. Onda se navodi da sam zadužio zemlju tako što smo u fondu ostavili potpisane i nerealizovane ugovore za sledeće projekte. Energetska efikasnost od 1,1 milijarde. Da, mi smo oblagali državne ustanove i zgrade po svim gradovima Srbije tokom ove godine. To je bio jedan od najboljih projekata koji smo sproveli. Za dva meseca su sve lokalne samouprave privukle te projekte, i škole, bolnice, domovi zdravlja i vrtići su postali energetski efikasni. Imaju uštede energije sa jedne strane. Sa druge strane su obnovili svoje fasade i postale su lepe. Sjajan projekat. Jesam li to gradio sebi, da me neko optuži da sam ja zadužio ovu zemlju sa tim?
Isto je bilo i sa pitanjima izgradnje reciklažnih centara. Onda se postavlja pitanje – zašto, gde su reciklažni centri? Grade se, jer u ovoj zemlji ne može da se uradi bilo šta preko noći. Za uspostavljanje normalne politike, za izgradnju ekološke infrastrukture su potrebne godine. Ne može da se uradi sve preko noći, ali se gradi u ovom trenutku, pa sam ja onda zadužio zemlju zbog toga što je, nažalost, fond morao da uplaćuje sredstva u dva projekta u kojima smo, gospodine Dinkiću, zajedno učestvovali.
Jedna je pomoć građevini i Fond je morao da da sredstva za pomoć građevini zbog toga što su nastale obaveze, a vaše Ministarstvo nije ispunilo obavezu koju smo imali zajednički kada smo osmišljavali projekat pomoći građevine, a to je da se nađu sredstva komercijalnih banaka, da bi se popunio onaj deo koji predstavlja obavezu Vlade. Vaše Ministarstvo nije uradilo taj posao, pa je iz Fonda zaštite životne sredine to moralo da bude finansirano. Isto kao i drugi projekat, i to je moja velika greška. Užasno mi je sada teško zbog toga što sam uopšte prihvatio da se iz Fonda zaštite životne sredine, kao privremena mera u vanrednim okolnostima, izdvoje određena sredstva za subvencionisanje stambenih kredita. To su stvari koje smo mi uradili i to je greška u 2012. godini.
Vi ćete sada, na osnovu te greške, Fond da ukinete i sva sredstva ćete preusmeriti u budžet Republike Srbije. Nažalost, životnoj sredini se neće vratiti sredstva koja su neophodna i propašće mnogi projekti koji su započeti. Imam poruku za novo Ministarstvo - raskinite sve ugovore koji vam se ne sviđaju. To je vaše pravo. Mi smo vodili politiku koju smo smatrali da treba - određeni procenat ukupnog poslovanja Fonda usmeravati u obrazovanje ovog inače neobrazovanog naroda kada je u pitanju zaštita životne sredine. Nemojte to da radite, nemojte da finansirate i doviđenja. Ali, ono što su ključni projekti koji podrazumevaju izgradnju infrastrukture, to mora da se završi, to ovoj zemlji treba.
Da zaključim, mislim da činite veliku grešku. Mislim da će životna sredina nakon ovih odluka svako pretrpeti određene posledice. Mislim da će to imati svakako i uticaja na izveštaj koji će doći od institucija koje u ovoj zemlji prate stanje životne sredine i mislim da ćemo jednog dana, a nadam se vrlo brzo, opet sedeti ovde i raspravljati i da će Ministarstvo imati potrebu da ponovo definiše koliko sredstava u ovoj zemlji treba da se potroši na životu sredinu, jer je ona važna. Ona je važna za ovu zemlju, ona je važna za buduće generacije, ona je važna za zdravlje našeg stanovništva. Zahvaljujem se.

Imam nešto vremena od moje grupe, zbog toga što mislim da je jako važno da se odgovori.
Sada je meni jasno sve gospodine Dinkiću. Pred sobom imate papir u kome je napisana gomila neistina, u politici za koju ste rekli da se ne razumete, gomila tračeva iz frizerskih salona koje biste trebali da proverite pre nego što izgovorite ovde u ovom važnom domu.
Kada pričate o reciklaži i subvencijama reciklažne industrije i spominjete akumulatore i gume i spominjete pitanje zbog čega se to radilo, morate da znate da je to jedan od najvažnijih primena evropskih zakona kada je u pitanju podsticaj za podizanje reciklažne industrije. Upravo zahvaljujući tim merama podigli smo reciklažnu industriju u Srbiji i danas se u Srbiji reciklira 100% guma, 100% akumulatora, jedan veliki procenat elektronskog i električnog otpada, otpadnih ulja, lako se diže i reciklaža polietilena. Napravili smo jedan ogroman iskorak u zelenoj ekonomiji koji je zaposlio gotovo 10 hiljada ljudi.
Kada kažete da su deponije toga u Subotici, znam na šta mislite. Nijedna nije u Subotici. Reciklaža guma je u Sirigu, reciklaža akumulatora je u Somboru. Jedina veza sa Suboticom je što počinje na S i naravno da hoćete da kažete da to ima veze sa mnom. Nema nikakve veze sa mnom. Nijedna reciklaža se ne nalazi u Subotici. Nijedna reciklaža u Srbiji nema veze sa mnom. Reciklaža elektronskog i električnog otpada se danas nalazi u Nišu, u Beogradu, u Pančevu, u Inđiji akumulatori. Tako je.
Po celoj Srbiji se otvaraju reciklažne industrije. Dakle, sve vreme navodite vodu na ovu sramnu vodenicu optuživanja i kriminalizovanja rada jednog čoveka, jednog ministarstva, da biste opravdali nešto što mora da dođu sredstva od ekologije u vaš budžet.
Sve ovo što ste rekli, pročitali, sve su to redovni poslovi fonda. Koliko vaše ministarstvo troši na opravku vozila? I vi imate terenska vozila. Koliko vaše ministarstvo troši na klimatizacije, popravku hardvera? Nemojte da pravimo sprdnju od države. Spustili ste se na taj nivo da hoćete da komentarišete koliko je novca potrošeno na promenu automobilskih guma. To radi svako ministarstvo. To mora da radi i naše bivše ministarstvo. To je, između ostalog, morao da radi i fond kao sopstvene prihode. To vam nisu argumenti za ukidanje.
Ukidanje fonda je potreba da vi centralizujete ceo novac ove države u vaše ruke i da vi to raspoređujete prema vašem nahođenju, prema vašoj politici, prema politici vaše stranke. To je vaša namera. To nemojte da radite gazeći prethodnike i nemojte to da radite koristeći argumente koji ne stoje. Sve što ste pročitali je laž.

Koliko sam razumeo, sve se na kraju svodi, ne na to što je Fond 97,6% sredstava potrošio apsolutno za razvoj i zaštitu životne sredine, nego se sve svodi na automobilske gume i vi ukidate Fond zbog automobilskih guma. To nije istina.
Što se tiče guma, Zakonom o upravljanju otpadom utvrđen je model po kome se na teritoriji Republike Srbije sakupljaju količine posebnih tokova otpada, one se potom recikliraju u reciklažnim centrima i isplaćuje se subvencija, koja je identična subvencijama koje postoje u svim zemljama u regionu, na prerađene količine otpada. Fond je nakon nalaza inspektora plaćao isključivo prerađene, odnosno reciklirane količine otpada.
Taj papir koji imate pred sobom je apsolutna neistina. Dakle, vas su dezinformisali. To je slična vrsta dezinformacije kao na početku ove strašne kampanje koja se dešava sadašnjoj opoziciji oko priče o lavovima i ne znam kakvim kavezima na Paliću. To je slična vrsta dezinformacije. Vi ovde dolazite i pričate o politici u koju se ne razumete, pričate o nečemu što je apsolutna neistina, jer kad spominjete 1,1 milijardu, ona je isplaćena za sve troškove, odnosno subvencije reciklažne industrije na teritoriji cele države, ne samo što se tiče akumulatora i guma, nego i što se tiče elektronskog otpada, otpadnih ulja i svega drugog, koji su sakupljeni i prerađeni na teritoriji Republike Srbije. Toliko je sakupljeno i toliko je prerađeno. To je sve otpad koji je tretiran kao opasan. On je otklonjen iz prirode, otklonjen je sa deponija, recikliran je u skladu sa evropskim standardima i stvorio je nova radna mesta i stvorio je dobit.
Voleo bih da izračunamo, gospodine Dinkiću, vi i ja, koliko je tih subvencija koje ste vi davali privredi otvorilo zaista radnih mesta, a koliko je otvorila ova mizerna suma u odnosu na budžete koje ste vi imali kada je u pitanju zaštita životne sredine. Ta politika je otvorila u Srbiji 10.000 novih radnih mesta. Nijedan kilogram uveženog otpada nikada nije subvencionisan iz Fonda, to vam tvrdim. Ukoliko je to neko uradio, taj je prekršio zakon i slažem se da treba da bude kažnjen. To nismo radili mi.

Stvarno se izvinjavam što moram ponovo da se javim. Gospodine Dinkiću, pokušavam da vas uverim u jednu stvar koja je apsolutno tačna. Koristite podatak koji neistinit. Dobili ste ga od ljudi koji su namerno podmetnuli taj podatak da biste vi bili glasnogovornik i da biste vi bili ta udarna pesnica koja treba da ukine fond i da biste vi bili čovek koji pokušava da kriminalizuje rad jedne institucije koja je radila apsolutno sa zakonom.
Dakle, nije potrošena milijarda i sto miliona dinara na uvoz akumulatora i guma. Država ne uvozi akumulatore i gume. Država prijavljene količine kontroliše, a samo one količine koje reciklira subvencioniše po cenama koje se definisane Vladinim uredbama.
Dakle, to nije istina. Izneli ste istinu da su te gume i ti akumulatori stacionirani u Subotici. Recite mi tačno lokacije gde se to desilo? Kažite mi tačne lokacije gde u Subotici stoje gume i akumulatori? Recite mi to? Recite mi šta vam znači 80% sredstava je potrošeno u političku kampanju? Osmi političkom kampanjom ne smatrate otvaranje reciklažnih centara, reciklažne industrije, subvencionisanje reciklaža, zapošljavanje ljudi u komunalnim preduzećima u smislu da se čiste divlje deponije, izgradnje regionalne deponije, izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Osim ako predizbornom kampanjom ne smatrate i projekte koje smo zajednički radili, kao što je pomoć građevini.
Dakle, iznosite netačna podatak i napadate potpuno ne argumentovane ljude. Treba da se napravi revizija. Slažem se sa tim. Neka napravi svako izveštaj ko je grešio i ko je kršio zakon. Ali, to ne može da bude argument da se jedna ovako važna institucija ugasi.
Molim vas, još jedanput, kažite mi na kojoj lokaciji tačno u Subotici se nalaze ti akumulatori i te gume. Vi ste to rekli u skupštinskoj raspravi. Iako, ste uhvaćeni u neistini oko te stvari, budite sigurni da i ja, i svi ovi ljudi znaju da je neistina sve drugo što ste izneli.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, biću vrlo kratak. Očigledno je da je u raspravi koja je trebala da opravda ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine korišćena potpuno netačna i neistinita argumentacija i zaključio bih tu raspravu i kazao radi građana i radi istine da je Fond za zaštitu životne sredine trošio novac za reciklažu posebnih tokova otpada u skladu sa zakonom i da je činjenica da je u Srbiju uvezeno 140 tona akumulatora ili 80 tona guma efemerna količina u odnosu na one količine koje se generišu na teritoriji Republike Srbije. Svake godine na teritoriji Republike Srbije se sakupi 25 hiljada tona guma i 27 hiljada tona akumulatora. Fond za zaštitu životne sredine je plaćao reciklažu tih količina.
Što se tiče uveženih količina, one ne postoje i one ne mogu da budu subvencionisane i ukoliko je to bio razlog za ukidanje Fonda on je bio potpuno nepotreban i netačan. Tražim da mi gospodin Dinkić kada bude došao samo odgovori, i dalje nisam dobio odgovor na kojim to lokacijama u Subotici se recikliraju gume i akumulatori. Kada budem dobio te odgovore izvinuću se javnosti što nisam govorio istinu, a pošto sam siguran da te odgovore neću dobiti nadam se da ću bar da dobijem izvinjenje kao neko ko je sa njim korektno sarađivao. Hvala puno.

Mislim da ste svi svedoci da sam bio spomenut. Naravno, tema je bio Zakon o planiranju i izgradnji i ja kao jedan od autora.
Gospodine Dinkiću, vi u poslednje vreme imate ozbiljne probleme sa istinom. Meni je jako žao što ste zaboravili da je i taj zakon o planiranju i izgradnji izglasan, između ostalog, vašim glasom na Vladi, pa potom i glasovima vaših poslanika na Skupštini. Potom je izmenjen i dopunjen nakon rasprave koju smo upravo imali sa SRP-om, kada smo pokušali da ubrzamo i da skratimo procedure, jer smo svi bili suočeni sa činjenicom da on ne funkcioniše u nekim lokalnim samouprava, a negde i te kako dobro funkcioniše. Pa ste potom vi bili jedan od ljudi koji se uverio da Zakon o planiranju funkcioniše kada su u pitanju projekti koje ste radili, što znači da je zakon dobar, a da ne valjaju oni koji ga sprovode.
Jedva čekam da vidim šta ćete vi to da menjate u Zakonu o planiranju i izgradnji. Svi smo svesni toga da je on uveo ozbiljan red u oblast urbanizma, jer danas 100 % lokalnih samouprava ima izgrađen prostorni plan, a preko 80% lokalnih samouprava je u završnim fazama da izgradi urbanističke planove što je prvi put u istoriji da se desilo upravo zahvaljujući tom zakonu. Takođe se prvi put i istoriji desilo da je Srbija dobila katastar nepokretnosti. Neke države su to dobijale tokom 18. i 19. veka upravo zahvaljujući zakonima koji su to regulisali.
Jedini problem koji danas u implementaciji Zakona o planiranju i izgradnji postoji je problem na nivou lokalnih samouprava, pravobranilaštava i krajnje instance, to je vaše ministarstvo. Da vam kažem i da vam otkrijem tajnu, pošto ste rekli da se u to ne razumete. Samo poterajte vaše ljude u Ministarstvu finansija da rešavaju drugostepene postupke kada je u pitanju konverzija i pustićete u promet hiljade hektara zemlje koje u ovom trenutku stoje. Dakle, kod vas je problem, gospodine Dinkiću.
Molim vas samo jednu stvar. Kada uzimate da cenite ljude po radu, setite se kako ste do samo pre neki mesec sa tim ljudima sarađivali, a o vašoj besmislici i laži da je 80% sredstava Fonda za zaštitu životne sredine trošeno u reklamu, ću da se naravno obratim kada na mene dođe red i nadam se da će nas barem pustiti da vam to što imamo da kažemo govorimo tokom večeri, a ne tokom jutra sledećeg. Hvala.

Sad se javljam i neću se više javljati, zaista pošto je danas nešto drugo tema, ali sve ovo što imate kao primedbu pogotovo na konverziju, trebali ste da iznesete kada ste zajedno sa nama u Vladi sedeli i za taj zakon glasali.
Vi vrlo dobro znate gospodine Dinkiću, da smo mi zajedničkim snagama pokušali da lomimo ponekada vrlo tvrdokornu kičmu onim administracijama koje nisu dovoljno efikasne da bi sve procedure uspele, da bi investitori došli. To smo zajednički radili, gotovo u svim fabrikama i svim investicijama, koje smo kao prethodna Vlada radili. To smo na primer radili na Staroj planini, na svim vašim projektima, i vrlo dobro znate da nikada nije bio problem. Nije bio problem, ne zbog toga što zakon ne valja, nego nije bio problem zbog toga što su dobri ljudi seli u jednom mestu i pokušali da zakon sprovedu na pravi način.
Vi danas ovde pričate o tome da treba menjati zakon zbog toga što neke administracije nisu u stanju da ga sprovedu. Mislim da treba edukovati, učiti administraciju i to je ono što je ključni problem.
Što se tiče katastra nepokretnosti, to je takođe sada kod vas u rukama, drugi stepen svih procedura, odnosno postupaka koji se vode kada su u pitanju imovinsko-pravni odnosi je kod vas i vrlo brzo možete da otkočite konverziju. Konverzija više nije proceduralni problem. Problem je u tome što nema nikoga više ko sme da potpiše do kraja to i sve se prebacuje na vaše ministarstvo.
Savetujem vas pre nego što kvalifikujete rad nekog čoveka, ili kvalitet nekoga zakona, nemojte da slušate eksperte Svetske banke. Da, loša je situacija. Mi nismo bežali od toga, ali loša situacija nije posledica rada jednog ministarstva ili jedne Vlade. Loša situacija je posledica je činjenice da decenijama u nazad je oblast urbanizam bila zapuštena, da se o njoj nije vodilo računa, i da smo kada smo krenuli u reformu znali da će biti potrebne godine i godine da edukujemo administraciju i da uspostavimo procedure koje su brze. Sada smo na dobrom putu da se to uradi. Vi ste na dobrom putu da to uraditi, samo nemojte da po svaku cenu menjate zakon koji, tvrdim vam, uz određene izmene može da bude i te kako efikasan i pogotovo nemojte da kvalifikujete rad ljudi sa kojima ste dobro sarađivali.
Hvala vam puno.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, na fonu ovoga, ove činjenice da vladajuća većina uviđa da postoje amandmani i opozicije koji idu u korist ostvarivanja bolje funkcionalnosti budućih ministarstava, samo bih vas pozvao da obratite pažnju i na amandman u članu 8. koji je trebao da reši takođe jedno usaglašavanje, odnosno usklađivanje sa zakonom koji je u međuvremenu donet.
Vi ste predvideli da Ministarstvo za saobraćaj, pored svih svojih nadležnosti, izdaje upotrebne dozvole za saobraćajne objekte i infrastrukturu. To je isključiva nadležnost ministarstva koje se bavi građevinom, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Kao prvo, Ministarstvo saobraćaja nema kadrovski potencijal, nema dovoljno znanja i stručnosti da izda takav jedan upravni akt. Sa druge strane, Zakon o planiranju i izgradnji je predvideo da ministarstvo nadležno za građevinu izdaje takve upravne akte. Tako da, zamolio bih vas samo da obratite pažnju, pošto ste već na Odboru utvrdili sa se ovaj amandman odbija, pozivam vas da se u danu za glasanje eventualno izjasnite o njemu. Hvala puno.

Poštovani gospodine predsedniče, reklamiram isti član povrede Poslovnika i zaista bih želeo da vam dam jedan prijateljski savet. Taj savet proističe iz činjenice da sam ja pre nekoliko godina bio u situaciji u kojoj ste vi danas i mislim da imam pravo to da vam kažem. Dakle, nama je svima stalo da se ova vlada izglasa i svima nam je stalo da se taj posao najzad završi, da vi počnete da radite i da se država stabilizuje. Stalo nam je da se konstituišu institucije, ali to ipak mora da se uradi na jedan način koji treba da bude u duhu i u skladu onoga što ste proklamovali kao neku buduću politiku.
Sada je jako kasno. Drago mi je da se mandatar vratio, odmah da kažem, izuzetno mi je drago zbog toga, ali mislim da u ove sitne sate ne postoje više uslovi da mi možemo da radimo i da razgovaramo na način kako se to inače radi. Ne mora Vlada da se formira u danu kada ste to zamisli, već smo i onako prešli u sledeći dan. Vi ste i onako već najavili da će glasanje o Vladi da bude sutra u 12,00 sati. Molim vas, budite mudri, izgradite svoj autoritet između ostalog i na ovoj sednici, tako što ćete sada prekinuti sednicu i zakazati nastavak u 10,00 sati. To vam je prijateljski savet, siguran sam ispred svih poslanika opozicije. Mi želimo sutra u 10,00 sati da nastavimo da razgovaramo sa mandatarom i da predlažemo i da kritikujemo sve ono što će biti buduća politika Vlade. Hvala vam puno.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je jedan set ratifikacija različitih sporazuma koji značajno treba da poprave i da dovrše projekte u mnogim oblastima našeg života.
Kao predsednik Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja nešto više da vam danas kažem o razlozima zbog čega je važno da se donese zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Hipo-Alpe-Adria Banke i Societe Generale Banke kada je u pitanju dovršetak izgradnje stambenog kompleksa "Stepa Stepanović" u Beogradu, a na račun građevinske direkcije Srbije. Verujem da ćemo tokom dana imati prilike da razgovaramo i o drugim projektima i očekujem da će tokom današnjeg dana nekoliko mojih kolega ministara takođe prisustvovati raspravi po ostalim temama.
Kao što znate, svetska ekonomska kriza je dramatično pogodila ekonomiju svih zemalja sveta. Dramatičan pad je bio upravo u oblasti nekretnina i u građevinskom sektoru. Tokom 2010. i 2011. godine upravo zbog te krize, zbog izuzetno velikog pada tražnje na tržištu nekretnina i pada aktivnosti u građevinskom sektoru, bez posla je samo u Evropi ostalo pet miliona građevinskih radnika. Nažalost, taj negativni trend nije zaobišao i našu zemlju. Mi smo tokom 2009. godine, predviđajući da će trend u građevinskom sektoru biti negativan, kao Vlada Republike Srbije doneli odluku da reagujemo i da delujemo kroz poseban zakon, a to je Zakon o pomoći građevinskoj industriji i kroz pokretanje nekoliko velikih projekata koji bi trebalo da uposle građevinsku operativu.
Tada je zamišljeno da Republika Srbija postane aktivni učesnik u građevinskim delatnostima u Srbiji, što dugo nije bila gotovo nekoliko decenija, i tada se po hitnom postupku formiralo nekoliko velikih i kompleksnih projekata. Možda najveći i najizrazitiji od njih je bio upravo iskorišnjeće vojnog zemljišta na prostoru kasarne "Stepa Stepanović", odnosno nekadašnje kasarne "4. juli", zarad izgradnje velikom stambenog kompleksa. Pored toga smo tokom 2010-2011. godine pokrenuli 250 građevinskih projekata širom Srbije i ovih dana očekujemo pokretanje postupka socijalne stanogradnje, izgradnje 1700 stanova u 12 gradova na teritoriji Republike.
Zahvaljujući svim ovim projektima, uspeli smo da nakon izuzetno velikog pada u građevinskom sektoru i nakon izuzetno negativnih statistika koje smo imali, da u 2011. godini, upošljavajući građevinsku operativu, postignemo dobre rezultate i završili smo 2011. godinu sa ukupno 17% rasta u građevinskom sektoru i po tome smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja je imala rast u građevinskom sektoru tokom krizne 2011. godine. Projekat pomoći građevinskoj industriji u uslovima svetske ekonomske krize je uspeo do sada da uposli negde 80 hiljada građevinskih radnika koji svakako ne bi imali posla i sigurno ne bi imali posla da nije bilo ovih projekata. Uposlili smo nekoliko stotina velikih građevinskih preduzeća i hiljade malih građevinskih preduzeća. Značajno smo uposlili kapacitete u proizvodnji građevinskih materijala i postigli efekat koji je zacrtan kada je ceo projekat zamišljen i kada je ceo projekat od samoga početka realizovan.
Napominjem da je celokupan projekat pomoći građevinskoj industriji realizovan u najkraćem mogućem roku i da je upravo aktivnost građevinskih preduzeća na lokaciji kasarne "Stepa Stepanović" i širom Srbije najbolji odgovor na sve one kritike koje su u početku bile oko nesposobnosti države da ovakve projekte vodi ili dovođenje u znak pitanja da li država treba da reaguje i da bude aktivan učesnik u građevinskim aktivnostima ili je to nešto što treba prepustiti privatnom sektoru.
Odmah da kažem, ideja i plan države nije da bude stanograditelj i u budućnosti. Država treba da ostane značajan i aktivan partner u izgradnji socijalnih stanova, a većina aktivnosti operative, kada je u pitanju stanogradnja, treba da se prepusti privatnoj inicijativi. Takođe, donošenjem Zakona o javnom-privatnom partnerstvu otvorena je mogućnost da u budućnosti država ostane aktivan učesnik u aktivnostima u građevinskom sektoru kroz modele javnog-privatnog partnerstva. Verujem da ćemo u budućnosti nekoliko takvih modela moći da predstavimo.
Razlozi zbog čega je neophodno da se ovaj kredit realizuje su u tome što je potrebno da se prikupe dodatna finansijska sredstva da bi se ovaj projekat kompletno zaokružio finansijski. Nama je za dovršetak ovog projekta koji je vredan negde oko 250 miliona evra neophodno da iznađemo još nekoliko desetina miliona evra. Upravo zbog toga što su sve poslovne banke imale veoma striktne uslove i donele odluke da prekinu aktivnosti u projektnom finansiranju u stanogradnji i bilo kakvih drugih finansiranja kada je u pitanju aktivnost u prometu nekretnina bilo je neophodno da se iznađe dodatnih 35 miliona evra koji su potrebni da bi se ovaj projekat završio. Iz tog razloga bilo je neophodno da se ova sredstva obezbede. Ova sredstva su obezbeđena kroz kredite koje je država Srbija, odnosno Građevinska direkcija, uzela od ove dve banke. Ukupna vrednost svih ovih kredita je oko 35 miliona evra.
Hoću odmah da kažem da ovo nisu krediti koji se uzimaju zarad javne potrošnje.
Danas ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije samo faktički donosimo odluku o davanju garancija za realizaciju ovih kredita, koji će biti realizovani kroz model projektnog finansiranja, gde nijedan budžetski dinar neće biti utrošen u izgradnji ovih stanova, nego će ti sanovi biti prodati po tržišnim cenama i sav novac koji se na taj način u prihoduje će biti vraćeni građevinskoj direkciji, odnosno, neće biti bilo kakav segment javne potrošnje koje bi opteretio budžet Republike Srbije.
Upravo iz razloga da se ovaj projekat uspešno finalizuje pozivam vas da za ovaj zakon glasate, kao što vas pozivam da glasate i za sve druge zakone koji su današnja tačka dnevnog reda. Zahvaljujem se.

Slažem se sa vama, gospodine Jovanoviću. Rasprava bi svakako bila kvalitetnija da su ovde i moje kolege ministri. Ono što mogu da kažem to je da će oni tokom dana doći. Očekujemo da će doći i ministar Žarko Obradović, očekujemo da će doći u Skupštinu i ministar Milutin Mrkonjić. Oni će doći uskoro i ja sam danas ovde.
Molim vas jednu stvar, uvek onaj koji dođe, a dođe zato što je to njegova obaveza, zato što to Poslovnik nalaže, ali dođe i da bi ispoštovao ovaj dom, on uvek dobije grdnju i dobije kritiku na račun onih koji nisu tu. Molim vas da, prosto, kada ministri budu došli, sa njima debatujete i polemišite o drugim temama, danas sam došao da branim konkretno jedan zakon, da branim argumente i razloge zbog čega je potrebno da se da garancija države. Naravno da ćemo odgovoriti na sva pitanja. Hvala.

Hvala vam na pitanju. Znam da ste vi svesni da ja nemam u ovom trenutku odgovor na to pitanje, ali ću se potruditi da vam ministar Petrović lično odgovori u najkraćem mogućem roku, i vama i javnosti. Hvala.

Hvala vam puno. Mislim da je dobra vest za građane Pančeva sama činjenica da je prema najnovijim podacima, koje je dostavila Agencija za zaštitu životne sredine, a koji su posledica permanentnih merenja, odnosno monitoringa vazduha koji se u Pančevu dešava, na nekoliko lokacija Pančevo je izašlo iz grupe najugroženijih gradova kada je u pitanju zagađenje vazduha.

Mislim da je većina građana Pančeva toga i svesna, jer smo faktički danas pitanje zagađenja vazduha u Pančevu sveli na akcidentne pojave kada postoje toplotne inverzije, odnosno meteo uslovi kada se spusti magla. Vi vrlo dobro znate da tada kada se to desi, s obzirom da smo učinili još jednu stvar, koju smo smatrali da je izuzetno važna, a to je da prema međunarodnim konvencijama i prema našem jasno izraženom stavu kako ministarstva tako i Vlade da građani moraju da budu informisani o stanju sopstvene životne sredine, postigli smo da danas zagađenje vazduha, kretanje koncentracije, pogotovo benzena i PM10, bude dostupno i na internetu.

Mi uvek kada postoje povećanja imamo odmah arm, dakle, ne samo od industrije, ne samo od medija i inspekcija, nego i od samih građana. Upravo iz tog razloga, kao što znate, u nekoliko navrata, pogotovo u kriznim mesecima, a krizni meseci su tokom jeseni, iz prelaska iz jeseni u zimu, kada dolazi do velikih razlika u atmosferskom pritisku i temperaturi, mi smo nekoliko puta zatvarali pogodne rafinerije, pogotovo pretakanjem. Učinili smo, naravno, sve, i vi ste toga svesni, da rešimo problem Petrohemije, odnosno da se isfinansira i dovrši basen, u stvari natkrovnjavanje egalizacionog basena, što je značajno smanjilo koncentraciju ispaljivih supstanci u vazduhu.

Na kraju, može se reći da smo uspostavili sa Naftnom industrijom Srbije, odnosno sa Rafinerijom u Pančevu dogovor da se svaki put kada se ove pojave dese bez pogovora izvrši svaki nalog, bez obzira na potrebe, odnosno tražnju tržišta i one probleme koje eventualno u snabdevanju gorivom takve odluke inspektora da izazovu. Naravno, nisu uvek privrednici srećni zbog toga, ali ono što smo dokazali u poslednjih nekoliko meseci i godina jeste da nam je pre svega zdravlje i životna sredina, pogotovo u Pančevu, mnogo važnija od toga.

Problem Pančeva će postojati dokle god imamo stara postrojenja i dokle god imamo instalacije, odnosno tehnologiju koju su građani, u vreme kada su postojali drugi standardi zaštite životne sredine. Vi znate da u ovom trenutku Naftna industrija Srbije izdvaja ogromna sredstva koja se investiraju u zaštitu životne sredine, ne samo u Pančevu, nego na teritoriji cele zemlje. U Pančevu u ovom trenutku je na delu izrada potpuno novih postrojenja koji bi trebali da na jedan potpuno moderan način, u skladu sa evropskim standardima, prenesu, odnosno konvertuju proizvodnju i koji bi trebali da pančevačku rafineriju, odnosno samo Pančevo skinu u potpunosti sa liste gradova u kojima postoje instalacije koje zagađuju životnu sredinu. Nadam se da će se to desiti do tog predviđenog roka, a to je kraj 2014. i početak 2015. godine.

U ovom trenutku Ministarstvo životne sredine zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine radi na tome da se izdaju sve neophodne dozvole i da dinamika radova, koja u ovom trenutku traje, bude praćena adekvatnim tehnološkim procesima koji su potvrđeni od strane naših revizionih komisija, odnosno da država bude aktivni učesnike u praćenju svake od komponenti koje se ugrađuju tamo. Mogu da vam dam i jedan širi izveštaj vezan za sam način na koji se radi u ovom trenutku.

Ono što mogu da kažem građanima Pančeva i celokupnoj javnosti, mi smo izuzetno zadovoljni kako se dinamika odvija. Ono što možemo već u ovom trenutku da potvrdimo od strane naših stručnih službi, dakle, nema sumnje da onog trenutka kada staro postrojenje bude prekinulo sa radom i kompletna proizvodnja, odnosno Rafinerija nafte se prebaci u novo postrojenje, vi zaista nećete imati ni jedan razlog za permanentnu brigu, osim, naravno, o nekim akcidentnim situacijama koje niko od nas ne može da predvidi.

Ministarstvo je izradilo nove akcione planove za objekte u južnoj zoni. Sa svakim od zagađivača smo postigli dogovor o načinu i postupanju u različitim situacijama. Što se tiče Petrohemije, ostaje nam samo da se nadamo da će nakon ove akvizicije koja se desila, ulaska Naftne industrije Srbije, odnosno Gasproma u nju, da će se doći do svih neophodnih investicionih poduhvata koji bi trebali definitivno da reše i da modernizuju postrojenja. U svakom slučaju, možemo da kažemo da je u ovom trenutku situacija značajno bolja nego što je bila nekad.

Ono što ostaje hronični problem, ne samo u Pančevu, nego i u mnogim drugim gradovima, jesu individualna ložišta. Kao što znate, 40% Srbije se greje zimi u individualnim ložištima. Jedan značajan procenat Srbije se greje preko gradskih toplana na ekološki neprihvatljive energente, poput mazuta. To sve izaziva zagađenje životne sredine. Mi to sve merimo i svesni smo toga, ali bez velikih investicija u ovu oblast u godinama, da ne kažem decenijama, ne možemo da učinimo značajnije pomake. Mislim da svako od nas mora da bude svestan toga.

U Pančevu su investirana ogromna sredstva da se polako zatvaraju individualna ložišta, da se gradi sekundarna mreža gasa. Znam da se to i u ovom trenutku radi. Očekujemo od grada Pančeva inicijativu da se taj projekat produži i u budućnosti i mislim da će to značajno smanjiti opterećenje zagađenja životne sredine kada je u pitanju grad Pančevo.

Naravno, jedna od ključnih stvari koju ćemo tokom 2012. godine uraditi kao ministarstvo jeste finansiranje projekata energetske efikasnosti, koje će usled investicija u oblaganju zgrada izolacionim materijalima, javnih objekata i privatnih objekata, omogućiti da se više energije uštedi, manje energije proizvodi i da se smanji potreba za proizvodnjom energije, pogotovo u domaćinstvima koja koriste individualna ložišta, odnosno ogrev za zagrevanje svojih prostorija.

Sve u svemu, mislim da od početka kada smo zacrtali ovu novu politiku do danas, bez obzira što situacija još uvek nije sjajna, jesmo postigli značajne rezultate i nadam se da će to i građani Pančeva moći da potvrde. Mi smo svesni da je potpuno neprihvatljivo i gotovo nemoguće živeti u Pančevu ponekada u nekim danima ili noćima kada je prosto nemoguće da dođe do isparivanja supstanci u atmosferu, odnosno kada se zagađujuće supstance vraćaju i padaju na grad izazivajući povećanje koncentracije, pogotovo benzena u vazduhu koji su ponekad nekoliko puta veći od dozvoljenih. Ali, i vi ste svesni da tada u tom trenutku smo uspostavili mehanizam da inspekcija reaguje odmah, zatvara pretakališta, zatvara sve neophodne tehnološke procese da bi došlo do zaustavljanja tog zagađenja i obično se to desi u najkraćem mogućem roku.

To ćemo nastaviti da radimo u budućnosti, ponavljam, bez obzira na veliko nezadovoljstvo koje to izaziva u rukovodstvu Rafinerije. To ćemo raditi sve dok potpuno prestane i svaki razlog da imamo mogućnost da do povećanja zagađujućih supstanci u vazduhu dođe. Ukoliko želite sve ovo mnogo šire, naravno, mogu da vam dostavi i pisanim putem. To ću zatražiti od mojih stručnih službi i vi ćete to lično imati kao odgovor da prenesete građanima Pančeva. Hvala puno.

Hvala na pitanju. Mislim da je uvek dobro da se dileme koje u javnosti postoje na neki način razreše. Parlament je dobro mesto za to. Naravno, svi smo svedoci činjenice da naša javnost vrlo često na vesti koje bi mogle da izazovu određenu vrstu uznemirenja, reaguje, između ostalog, zbog tvrdnji nestručnih ljudi koji se pojavljuju u medijima, a vrlo često je to i pitanje dnevne politike, pa smo imali prilike da čujemo i kada je u pitanju nuklearni otpad i generalno opasni otpadi u Srbiji. Mnogi čak i narodni poslanici ili predstavnici političkih stranaka izjavljuju stvari koje apsolutno ne stoje.

Prvo, po Zakonu o zaštititi od jonizujućih zračenja, kao i po Zakonu o upravljanju otpadom, apsolutno je zabranjeno uvoziti opasni otpad ili bilo koji drugi otpad koji sadrži karakteristike nuklearnog otpada. Mi kao država spadamo u red onih država, a njih je ogromna većina u svetu, gde je zabranjeno uvoziti bilo koju vrstu otpada koji može da ugrozi životnu sredinu, odnosno zdravlje ljudi, pogotovo ukoliko ne postoje adekvatna postrojenja u kojima se taj otpad prerađuje, što sa našom državom jeste slučaj.

Kada pričamo o nuklearnom otpadu, moram odmah da kažem da je to neka vrsta podeljene nadležnosti, da je za Institut "Vinča" odgovorno Ministarstvo nauke. Što se tiče Agencije za jonizujuće zračenje, podeljena je nadležnost između Ministarstva životne sredine i Ministarstva nauke. Vrlo kratko bih dao informacije.

Kao što znate, Institut "Vinča" postoji mnogo decenija, on je formiran i kreiran kao institut koji bi se bavio tada veoma aktuelnim pitanjem nuklearnih programa koje su države od 50-tih godina formirale na svojim teritorijama. Jugoslavija je bila jedna od zemalja koja je bila izuzetno aktivna u istraživanju u oblasti nuklearnih nauka. Institut "Vinča" je, između ostalog, bilo mesto gde se sakupljao nuklearni otpad koji je dolazio sa teritorije cele Jugoslavije. Negde u ovom trenutku, odnosno do trenutka dok nije izgrađeno novo skladište, u starom skladištu je na potpuno neuslovan način skladišteno negde oko 3.000 kubika nuklearnog otpada. Pored toga je skladišten i nuklearni otpad koji je korišćen u eksperimentima tokom vremena bivše Jugoslavije, i to 13 kilograma istrošenog nuklearnog goriva sa visoko obogaćenim uranijumom i negde oko 2,5 tone istrošenog nuklearnog goriva sa nisko obogaćenim uranijumom, koji je tokom prošle ili pretprošle godine veoma efikasno transportovan u zemlju porekla a to je bila Rusija, pošto je to uvezeno iz SSSR negde 60-tih ili 70-tih godina, nisam siguran.

Dakle, novo skladište koje je izgrađeno u skladu sa međunarodnim standardima, izgrađeno je iz sredstava koja je ova država dobila, u vrednosti od 2,5 miliona evra, je upravo služilo da se u njemu na bezbedan i siguran način skladišti onaj otpad koji je ostao iz vremena bivše Jugoslavije ili onaj otpad koji se generiše na teritorije naše države svake godine.

Hoću da kažem da negde između nekoliko desetina i nekoliko stotina kubika nuklearnog otpada se svake godine generiše na teritoriji Srbije. Odakle dolaze ti otpadi? Pre svega, dolaze iz zdravstvenih ustanova, potom iz industrije, dolaze iz nekih naučno-istraživačkih eksperimenata koji se obavljaju. Hoću da kažem našim građanima, mali broj njih zna da je nuklearni otpad, na primer i delovi gromobrana koji su zamenjeni u međuvremena, javljači požara, mnoge stvari koje imamo u našem okruženju, oni se tretiraju kao nuklearni otpad. Sve to što se sakupi se skladišti, ovoga puta od kada otvorilo novo skladište, skladišti se na bezbedan i siguran način. To će tako da se nastavi da se skladišti i u budućnosti.

Dakle, mi smo samo dobili mesto gde se na bezbedan i siguran način skladišti onaj otpad koji se generiše na našoj teritoriji. Pošto su tu bile sumnje da ćemo postati zemlja koja će sada uvoziti nuklearni otpad, to apsolutno ne dolazi u obzir. Mi imamo redovne kontrole Agencije za jonizujuće zračenje, kao i carinskih službi, MUP i svih nadležnih službi kada je u pitanju sprečavanje transporta eventualnih nuklearnih otpada kroz našu zemlju bez adekvatne papirologije. Sve je to nešto što je definisano i na neki način se vodi kroz izuzetno striktne međunarodne direktive.

Dakle, svi oni transporti koji ulaze na teritoriju naše zemlje, koji prolaze kroz našu teritoriju se mere, između ostalog i na jonizujuće zračenje. Dešava se da naši nadležni organi na granicama vraćaju terete u kojima se eventualno primeti da postoje bilo kakva povišenja radijacije, upravo da bi zaštitili naše stanovništvo. Vrlo često možete da čujete da se vrati kompozicija, pogotovo sa građevinskim gvožđem, sa različitim vrstama metala koji služe za transport, da se vraćaju sa naše granice, da ne bi prošli kroz našu teritoriju, koji eventualno imaju povišeno jonizujuće zračenje. Dakle, u ovom trenutku smo opremljeni kao zemlja da se borimo protiv toga.

Takođe hoću da kažem da, zahvaljujući jednom projektu koji je učinjen od strane Ministarstva životne sredine, mi imamo uspostavljenu mrežu ranog monitoringa bilo kakve vrste nuklearnog akcidenta, odnosno merenja zračenja na teritoriji cele naše zemlje. Mi svakog trenutka možemo da znamo ukoliko postoji negde povišenje toga, znali bi sigurno i da postoje bilo kakvi emiteri, odnosno izvori jonizujućeg zračenja na teritoriji naše zemlje.

Sve u svemu, sa ovim skladištem smo dobili adekvatan prostor. Ponavljam, apsolutno je zabranjen uvoz svake vrste otpada koji spada u kategoriju nuklearnih otpada. Tako će, siguran sam, biti i u budućnosti.

Moram da pomenem i sa ovog mesta, ne postoji bilo kakav razlog za brigu ili uznemirenje naše javnosti zbog činjenice da smo završili još jedan od velikog broja poslova koji moramo da završimo kada je u pitanju upravljanje opasnim otpadom.