Ovaj amandman je sporan zbog toga što se u zakonu uopšte ne pominje kabinet predsednika opštine, tako da se amandmanom predviđa biranje članova kabineta za organ koji nije predviđen zakonom.
Zbog toga je amandman sporan, kao i svi oni kasniji amandmani, koji su vezani za kabinet predsednika opštine.

Predlog zakona o budžetu je navrat - nanos predat poslanicima, tako da u prvoj rundi razgovora o ovom budžetu prošle nedelje nije bilo dovoljno vremena za ocenu i primedbe. Što se tiče budžetskih prihoda, oni su kao i kod svih budžeta neizvesna okolnost i mogu se planirati na osnovu očekivanja. Mislim da su budžetski rashodi realni. Uopšte, budžetski rashodi i struktura budžeta su prilično jasni, a budžet je na prvi pogled, optimistički planiran. Pregledan je i dosta je racionalno zamišljen, ali naravno i sa dosta mana.
Pre svega, budžetski račun je zasnovan na precenjenom dinaru. Ugrožava ostatke industrije i izvoz. Prosto rečeno, politika kursa nije tržišna i na takvom kursu NBJ, kursu dinara, napravljen je državni proračun. Na delu je apresijacija dinara, iako je MMF, doduše sa zakašnjenjem, savetovao umerenu depresijaciju dinara, da bi se smanjili problemi vezanog kursa. Po programu Fonda, politika kursa bi morala da bude kvartalno razmatrana i korigovana, ali se verovatno sada čeka valutna zamena od 1. januara, kada euro bude stupio na scenu.
Iz budžeta je jasno da su otplata stranih dugova i pomaganje Fondu PIO, dali prilično veliki pečat ovom budžetu. Međutim, smatram da bi u pogledu agrarnog budžeta moglo da dođe do preraspodele budžetskih sredstava, zbog toga što agrarni budžet podržava četvrtinu domaće ekonomije. Vi ste, gospodine Đeliću, rekli da zapadne zemlje za potrebe poljoprivrede izdvajaju 10-15% budžetskih sredstava, a da je udeo seljaka u tim privredama oko 2%. Obzirom da je kod nas broj seljaka, odnosno poljoprivrednika daleko veći, smatram da je u pogledu agrarnog budžeta trebalo da predvidite veća izdvajanja za potrebe poljoprivrede. Zašto agrarni budžet nije veći meni uopšte nije jasno, ako industrijska proizvodnja beleži pad, a imamo politiku fiksnog kursa dinara.
To što je povećanje društvenog proizvoda ove u odnosu na prethodnu godinu dostiglo 4% treba da zahvalimo poljoprivredi, njenoj proizvodnji i njenom rastu od 20%, što su potvrdili i naši poznati ekonomski stručnjaci. Nužno je ulaganje i liberalni izvoz poljoprivrednih proizvoda, što mi nemamo. Ovako, imamo situaciju da je maloprodajna cena hrane koja ulazi u potrošačku korpu u Mađarskoj niža nego u Srbiji, što ste vi tek nedavno saznali (ta maloprodajna cena hrane, kada je reč o nekim drugim susednim državama, kao što je Austrija, takođe je manja nego ovde), posebno što je to otprilike za 20%, što je i vas iznenadilo, tim pre što je u Mađarskoj daleko veći standard nego ovde. Oni imaju preko pet milijardi deviznih rezervi. Porez na promet na prehrambene proizvode u Mađarskoj je niži, pa ste verovatno vi zato došli na ideju da se smanji porez na promet osnovnih životnih namirnica u ovom budžetu, koji ste nazvali budžetom preživljavanja.
Inače, u Agrarnom budžetu ima i nekih nejasnoća, pa se nameće pitanje da li u okviru tog dela budžeta imamo skrivene budžete, recimo, kada je reč o visini sume od 915 miliona za zdravstvenu zaštitu životinja. Ona je veća nego u ovogodišnjem budžetu, pa se nameće pitanje otkud tolika suma kada je zaštita životinja bila obavljana i tokom ove godine?
Budžet sadrži sredstva za očuvanje standarda, nazivan i socijalnim budžetom, ali se otvara pitanje životnog standarda u vezi cene benzina, koja je, takođe, izgleda uzeta u obzir prilikom ovih budžetskih raspona i određenih suma koje su po razdelima raspodeljene. Ovo je posebno važno zbog toga što sada kod nas cena benzina iznosi 45 dinara, odnosno marku i 50 pfeniga, dok je u Austriji marku i 47 pfeniga, u Bugarskoj marku i 35 pfeniga, u Rumuniji marku i 17 pfeniga, u BiH marku i 30 pfeniga, u Sloveniji marku i 60 pfeniga, u Francuskoj, gde često svraćate, marku i 80 pfeniga. Ovo su podaci sa Interneta, a pojavljuju se i u poslednjem broju "Ekonomista", gde ste vi dali intervuju. Ono što ste rekli - da je u okruženju benzin skuplji nego kod nas - nije tačno.
Sedam dana pre poskupljenja benzina gospodin Goran Novaković, ministar energetike, rekao je da neće doći do promene cene derivata i da one neće biti korigovane, pre svega, zbog pada cene nafte. NIS ostvaruje dobit od 30 dolara po toni, od čega jedna trećina ide za puteve, socijalna davanja i obnovu rafinerija. To je objavljen podatak. Novaković je najavio i pojeftinjenje derivata. Međutim, do toga nije došlo. Zbog pada cene nafte u svetu, benzin bi u Srbiji trebalo da bude 27 dinara po litri, a ne 45, tako da nije jasno, ili je jasno, zašto je ova cena predviđena i zašto je ona uticala na ovakav budžet? Mene zanima šta će biti sa novcem iz donacija, odnosno sa onih 37 miliona eura za puteve, koji su najavljeni ove godine; najavljen je kredit za puteve od 100 miliona eura za ovu godinu, kao i obećanih 70 miliona eura na proleće 2002, kada je godišnje održavanje puteva u Srbiji 125 miliona dolara.
Vi ste najavili da će prosečna plata u 2004. godini biti 280 maraka mesečno, kada budemo već imali iza sebe tri godine članstva u Savetu Evrope. Sada je prosečna plata 230 maraka mesečno, dok je potrošačka korpa 400 maraka, i to ne puna i mahom od robe druge klase. Ovo u vezi standarda vas pitam zbog najave za iduću godinu, jer je ovih dana Elektrodistribucija Srbije najavila isključenja struje za 20 do 30 hiljada potrošača dnevno. To je podatak od 21. decembra, izjava gospodina Lutovca, koja nije demantovana. Ne znam da li je do toga došlo, ali ako se zaista krene tim tempom isključenja, mislim da onda iduće godine neće biti problema oko održavanja standarda.
Pored toga, moram da vam kažem da nije jasno zašto su prilično velika sredstva izdvojena za agencije? Recimo, imamo Ministarstvo kulture, ali imamo Agenciju za kulturu, kao i niz drugih agencija.
Pored toga, kada je reč o reprezentativnim objektima, meni nije jasno zašto to nije ponuđeno za prodaju, jer ako su to objekti građeni posle Drugog svetskog rata, onda ne pripadaju starim vlasnicima pre Drugog svetskog rata i ne ulaze u okvire denacionalizacije. To je trebalo prodati.
Inače, ima nekih bizarnih detalja u budžetu. Recimo, Savez rezervnih vojnih starešina treba da dobije, prema ovom budžetu, milion i 900 hiljada dinara. Pošto smo sve probleme rešili, samo je još ostalo da Savez rezervnih vojnih starešina dobije dva miliona dinara. Pored toga, u nekim stavkama za sport dotacije sportskim i omladinskim organizacijama su 238 miliona dinara, tako da se nameće pitanje da li je onda socijalna situacija tako napeta kada za dotacije sportskim i omladinskim organizacijama treba izdvojiti 238 miliona dinara.
To bi bile neke od primedaba. Inače, pogledao sam i pet poslednjih budžeta Srbije, tako da mislim da je ovaj budžet, uz sve zamerke, pravljen u ovoj datosti u kojoj živimo. Nisam video u stručnoj javnosti argumente koji od ove datosti omogućavaju bolji budžet. Međutim, mislim da je nužno prestrukturiranje sredstava, jer bez toga ono što ste ovde rekli i budžet koji ste ponudili su protivrečni.
(Miroljub Veljković: Hoćete da glasate za budžet?)
Da, glasaću za budžet. Video sam neke vaše ideje, čudi me da to niste u poslednjih pet-šest godina rekli za ovom govornicom, nego tek sada. Žao mi je što nisam bio jasan.

Prema Poslovniku je dozvoljeno formiranje ovakvih odbora, a ova tačka dnevnog reda je prihvaćena od većine poslanika, iz čega zaključujem da postoji raspoloženje da se o ovom pitanju raspravlja. Štampa je prva pokrenula pitanje oko proizvodnje i prometa duvana, jednim delom na senzacionalistički način, ali je i deo štampe koji podržava program Vlade Srbije takođe otvorio ovo pitanje, iznoseći niz indicija i činjenica koje zahtevaju da budu zaista proverene. Pored toga, Vlada Srbije je u nekoliko navrata rekla da je tržište sive ekonomije smanjeno, ali je naveden jedan procenat u kome ne postoji kontrola od strane Vlade za to tržište, tako da je i to jedan od razloga koji nas je opredelio da pred ovu skupštinu izađemo sa predlogom za formiranje anketnog odbora.
Kao što ste primetili, vremenski period u kojem će se utvrđivati proizvodnja i promet duvana nije utvrđen, tako da onaj predlog da oni koji se smatraju pravom opozicijom uzmu učešće u ovom radu nije loš, jer mislim da oni imaju iskustva kao prethodna vlast, pa bi tu mogli da pripomognu u razjašnjavanju niz činjenica.
S druge strane, ova država je primljena u Interpol. To je, s jedne strane, priznanje, ali i obaveza i ispunjeni uslovi nisu ispunjeni za svagda, već će stalno biti proveravani. Pored toga, koliko se može zaključiti, ova država će uskoro pokucati i na vrata Saveta Evrope. Da bi se postalo član Saveta Evrope, država mora imati jasnu situaciju na mnogim poljima, a posebno kada je reč o onome o čemu danas govorimo, o proizvodnji i prometu duvana. Onima koji su rekli da je ovo predloženo da bi se išlo utuk na utuk, preporučujem da druge ne procenjuju prema sebi. Stoga ovaj predlog preporučujem vašoj pažnji i očekujem da ćete ga prihvatiti.

 Budući da je jasno da - Amerika i Engleska nisu postale zemlja proleterska, a i da Kanada nije zemlja udruženog rada, došli smo do privatizacije i do Predloga zakona o radu. Za prihvatanje ovog zakona najveći problem će biti stanje svesti i nespremnost ljudi da prihvate jedno novo vreme.
Neko kaže da bi trebalo da prođe prelazni period. Prelazni period traje 55 godina ovde, pa koliko još prelaznih perioda treba da prođe. Tu svest je najbolje izrazio jedan bivši političar, koji je rekao da mu je podjednako važan univerzitet koliko i bilo koja zemljoradnička zadruga. Naravno, to se oseća do dana današnjeg.
Ovo društvo je živelo na socijalnom kompromisu između vlasti i naroda po principu "evo vam nekakav standard, nemojte dirati vlast", a posle smo došli do toga da je to koštalo 20 milijardi dolara duga. Budući da su neki rekli da ovaj predlog zakona nije dobar: da li možda treba da vratimo onaj zakon za vreme čijeg delovanja je milion ljudi otišlo na rad u inostranstvo; ili da vratimo onaj zakon za čijeg vremena je zemlja zadužena 20 milijardi dolara duga; ili da vratimo onaj zakon koji je važio za ono vreme kada je predsednik Vlade Republike Srbije, Stanko Radmilović, sa ove govornice rekao da se iz suve drenovine ne može iscediti kap vode.
Tako smo saznali da je privreda Srbije propala pre sankcija, a ne kako nam je objašnjeno - posle sankcija. U situaciji kada su radnici višak rada a vode se kao fiktivno zaposleni, postavlja se pitanje da li jedna fabrika koja ima 10 hiljada zaposlenih, a treba da ima pet hiljada, ovu razliku od pet hiljada ljudi treba da otpusti.
Takođe se postavlja pitanje da li poslodavci imaju pravo da otpuštaju. Kakvo pravo imaju ako nemaju pravo da otpuštaju. Naravno, zakon ovde predviđa i određene socijalne programe - kako zbrinuti višak zaposlenih i kako ih prekvalifikovati. Mislim da su to dobre strane ovog zakona i da bi odlaganje reformi bilo samoubilačko, jer svet neće čekati da mi donesemo najbolje zakone da bismo mogli da se uklopimo u moderno društvo.
Socijalni mir je ovde kupovan, pa smo videli kako je taj socijalni mir brzo ispario. Međutim, ono što je za mene vrlo važno, to je da su u izradu ovog predloga zakona kao konsultanti bili uključeni Svetska banka i Vlada Nemačke. Mislim da je to poruka za sve nas. Ne verujem da je slučajno Svetska banka dala predloge za ovaj zakon, a i Vlada Nemačke.
Ako ovaj zakon ne bude prihvaćen to će imati svoju cenu, isto kao što će prihvatanje ovog zakona imati cenu. U ovoj situaciji smo u prilici da opet biramo između dva zla i da izaberemo ono koje će biti manje. Eto, to bi bilo ono što sam mislio ovom prilikom da kažem o ovom zakonu.

Pre svega, kada je reč o prvom članu, govori se o tome da su privredne komore interesne, samostalne i po svom osnovu stručne organizacije koje povezuju zajednički poslovni interes preduzeća i preduzetnika.
Ako preduzeća i preduzetnici znaju šta je njihov poslovni interes šta će im privredne komore? Ko bolje zna od preduzetnika šta je njegov poslovni interes i ko bolje od njega poznaje situaciju na domaćem tržištu? Ovo kažem zbog toga što je u izjašnjenju povodom amandmana rečeno da amandman poslanika Vukosava Tomaševića nije prihvatljiv, jer je predložio da članstvo u komori bude dobrovoljno.
Ako je ministar, dobro tumačeći odgovarajuće članove zakona, rekao da se podrazumeva da je članstvo dobrovoljno onda ne znam zašto amandman koji se odnosi na članstvo kao dobrovoljno nije prihvaćen. Zaista ne znam kakva su rešenja u Austriji, Nemačkoj, Italiji i Španiji, ali bi amandman da je članstvo u komori dobrovoljno trebalo da bude prihvaćen.
S druge strane, kada je reč o delatnosti komore, u članu 10. vidim da se tu i tamo delatnosti isprepliću i sa nekim delovima delatnosti Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, pa ima dupliranja delatnosti, između ostalih, menadžment, zatim poslovno povezivanje, utvrđivanje zajedničkih interesa itd. Pored toga, nije jasno šta će biti ako privredna komora ne pruži dovoljno informacija.
Ako se ovde kaže da pruža organizovanu i stručnu pomoć, šta ako ne pruži stručnu i organizovanu pomoć? Ili, ako ne prouči pitanja koja se odnose na privredne grane zastupljene u komori? Ili, ako ne dođe do unapređenja uspostavljanja ekonomske saradnje sa inostranstvom? Ili, predstavljanje ne bude adekvatno u inostranstvu? Ili, ako ne bude pravih, pravovremenih i kvalitetnih informacija? Kakvu odgovornost ima komora?
A, iz članova se zapravo vidi da je članstvo obavezno, tako da za one koji budu bili u komori, to što će morati da izdržavaju komoru, što komora neće biti na budžetu države, nije nikakva uteha ako delatnost privredne komore ne bude bila u skladu sa zakonom, odnosno ako ne ispuni zakonom preuzete obaveze.
Recimo, pokretanje inicijative o antidampingu, ili pružanje pomoći svojim članovima u vezi sa finansiranjem i kreditiranjem. Ako banke budu dobre, šta će privredna komora da preduzetnicima pomaže oko finansiranja.
I, u posebnom delu, u članu 11. koji se odnosi na to da će komore davati potvrde o bonitetu svojih članova, šta ako bonitet potvrde ne budu bile valjane? Na osnovu čega će ih davati, ako svako ko se interesuje za to može da dobije informaciju u trgovačkom sudu i registru da vidi kakvo je stanje u određenoj firmi ili da se raspita kod poslovnog partnera sa kojim sarađuje kakva su njegova sredstva na bankarskom računu.
Tako, mislim da je ovde delatnost prilično detaljno razrađena, ali da nije predviđena nikakva odgovornost ako komora ne ispunjava svoje obaveze iz člana 10. Eto, to su neke od primedaba i zato mislim da ovako nepotpun zakon, sa ovakvim rešenjima, ne bi trebalo prihvatiti.

Ovaj predlog zakona, kao što ste čuli, nećemo moći da podržimo, obzirom na već istaknute argumente da postoji uredba koja ne može biti ukinuta ovim zakonom, kako nam je i ministar u svom prvom obraćanju naglasio.
Sa druge strane, budući da će se ova agencija baviti, kako je objašnjeno ovde u članu 7, konsaltingom i marketingom, nameće se jedno pitanje: šta će biti ako ti saveti ne budu bili dobri, ako konsalting i marketing budu loši? Da li će agencija zaključiti neki ugovor sa nekim osiguravajućim zavodom za naknadu štete onima kojima bude davala loše stavete ili loš marketing, jer ovako agenciju ništa ne obavezuje.
Nameće se pitanje šta ako agencija da loše savete, jer ima loše procene, pa lošu prognozu, ne predvidi privredne tokove, ne dođe do pravih informacija, a korisnici usluga agencije se oslone na te informacije, na taj, kako se kaže, konsalting i na marketing ili menandžment. Iz toga vidim da agencija nema nikakvu odgovornost. Naravno, ni raniji predlog SPS-a nije to sadržao, bio je takođe veoma loš i zato nije prihvaćen. Prema tome, nema razloga da ističete svoj predlog kao neki bog zna kako veliki primer za ugled. I to je bio loš predlog.

Obzirom da je usvojen Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa, svi amandmani na Predlog zakona o javnom tužilaštvu, i to na članove 39, 40, 42, 43, 48, 49, 50, 55, 56, 57, 58, 59, 61, 62, 63, 65, 66, 67, 71, 73, 75, 78. i 93. postaju protivni Zakonu o Visokom savetu pravosuđa. Zato je takav redosled zakona bio, što ste naravno razumeli, pa vam čestitam na efikasnosti.

Predlažem da se uskladi sa stavom Odbora i da bude sa pridevom "svojom čašću".

Paket zakona o pravosuđu, koji smo predložili, kao što ste i sami videli, još jedan je akt ili pretenzija na originalnost. Tu novih ideja nema. To je već nešto što je bilo poznato u proteklim decenijama, samo je sada uobličeno na jedan način koji nije nailazio na prihvatanje u dosadašnjem parlamentarnom životu.
Organizacija pravosuđa kao državni problem i organizacija pravosuđa kao posebna grana pravosudnog prava do sada su bili zapostavljeni u ovom društvu i od nauke, i od školskih i fakultetskih programa pravnih fakulteta i zakonodavstva, što je i bilo razumljivo kao posledica dugogodišnjeg sistema jedinstva vlasti.
Ustavi Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije su proklamovali princip podele vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu i doveli do promena, pa donekle i podstakli razvoj ove grane prava, jer ne samo da su postojeća rešenja bila konzervativna, već su pokazala da puka podela vlasti na navedene tri nije dovoljna. Reforma u organizaciji rada pravosuđa zahteva i reformu pravnog sistema, pre svega reformu studija prava, oslobađanje od pravnog konzervativizma, osavremenjavanje prava, bez gubitka veze sa stanjem nacionalne stvarnosti.
Pravno mišljenje je decenijama ovde formirano kao legalističko, po kome je pravo ono što je sadržano u zakonima, bez obzira kakva im je sadržina. Na toj školi mišljenja su školovane generacije pravnika. Pravo je imalo zadatak da negira poredak zasnovan na vlasti koja je bila zanat i doživotna privilegija.
U takvim okolnostima državni razlog i održavanje i odbrana status kvoa su azbuka poretka. Etika, religija, prirodno pravo i pitanje vrednosnih orijentacija nemaju gotovo nikakav uticaj u aritmiji opsadnog i vanrednog stanja, garniranog permanentnim oskudicama.
Pored promena u domenu materijalnog prava, nužna je i, sa stanovišta organizacije rada pravosudnih organa vlasti, promena procesnog zakonodavstva, jer bez temeljne promene procesnog zakonodavstva nema efikasnosti pravosudnog sistema, u skladu sa savremenim odgovorima koje su dali nauka i praksa sveta na krizu pravosudnog sistema.
Neophodno će biti i formiranje posebnog pravosudnog budžeta, kako Zakonom o platama pravosudnih funkcioneri ne bi bili pretvoreni u činovnike sistema. Već danas zaposleni u pravosuđu ne mogu deliti sudbinu ostalih u društvu, već moraju biti mnogo bolje plaćeni od mnogih.
Uz sve navedeno, podela vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu mora biti sprovedena u potpunosti i očuvana, jer se predugo konstituisala. Kada je reč o Predlogu zakona o sudijama, taj zakon uređuje pitanje položaja i statusa sudija, dok se pitanje organizacije sudova uređuje zakonom o uređenju sudova.
Pored toga, zbog značaja sudijske funkcije i prava i dužnosti sudija jasno je da je razdvajanje ove dve oblasti nužno. Uz to, takvo rešenje postoji i u nekim drugim zakonodavstvima, recimo francuskom i nemačkom zakonu o sudijama, a postojala su takva rešenja i u zakonima Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
U prvoj glavi Predloga u načelima (čl. 1. - 10.) preciznije se nego u dosadašnjim rešenjima utvrđuju nezavisnost, stalnost i nepremestivost sudija i materijalna nezavisnost kao temelj statusa sudije. Imunitet sudije u izricanju pravde je predviđen da bi se posebno naglasilo ustavno pravo sudije za mišljenje ili glas koji su učinjeni u vršenju sudijske dužnosti.
U pogledu pritvora ipak smatram da bi bolje rešenje bilo da u tom pogledu sudija bude izjednačen sa statusom narodnog poslanika i da u tom pogledu ne bi mogao biti bolje zaštićen.
Pravo na udruživanje i stručno usavršavanje, kao posebna prava, doprinose očuvanju nezavisnosti i samostalnosti, kao i profesionalizmu.
Što se tiče Predlog zakona o uređenju sudova, kao što ste imali prilike da vidite, predloženim promenama teži se organizacionom uređenju sudova na način koji nije nov, jer je poznat u zakonodavstvu Evrope i Kraljevini Jugoslaviji. U našoj dosadašnjoj praksi, a posebno u poslednjoj deceniji, stvarna nadležnost sudova dovela je do preopterećenosti sudova, posebno drugostepenih, a naročito Vrhovnog suda Srbije, neujednačenošću sudske prakse, nametnute kao izvora prava.
Rasterećenje sudova bi bilo omogućeno formiranjem apelacionog suda Srbije. Naime, opštinski i okružni sudovi bi imali prvostepenu nadležnost, a apelacioni sud bi rešavao, odlučivao o žalbama na odluke okružnih sudova. Na vrhu piramide bi ostao Vrhovni sud. Okružni sud bi zadržao i žalbenu nadležnost, a ostao bi drugostepeni sud u odnosu na opštinski sud.
Obrazovanjem upravnog suda se preuzima i prvostepena nadležnost Vrhovnog suda u toj materiji, čime se Vrhovni sud takođe rasterećuje.
Predloženo je formiranje trgovinskog i višeg trgovinskog suda za materiju privredno-pravnih odnosa.
Ideja o obrazovanju visokog saveta pravosuđa nije nova i plod je stare težnje da se do postavljanja ili izbora sudija dođe tako što bi sudiju postavljalo ili pak izbor predlagalo stručno i politički neutralno telo, nezavisno i samostalno od zakonodavne i izvršne vlasti, pa i sudske vlasti.
U Francuksoj, Italiji i Portugaliji postoje državni saveti za pravosuđe, u čiju nadležnost ulazi izbor i razrešenje sudija i javnih tužilaca, njihovo napredovanje, vršenje disciplinske vlasti, inicijativa za obrazovanje sudskog budžeta, pravosudna uprava, stručno usavršavanje i drugo. Sastavljeni su od struke priznatih, afirmisanih i uglednih pravnika, sudija, javnih tužilaca, ali i advokata i profesora prava, koji svojim znanjem, životnim i profesionalnim iskustvom i integritetom mogu da garantuju profesionalno vršenje tih poslova. A profesionalizam i u pravosuđu sadrži dva kvaliteta: znanje i savest! Kod nas u Zakonu o sudovima Republike Crne Gore postoji Pravosudni savjet.
Ustav Srbije daje mogućnost da se formira takvo telo od eksperata republičkog ranga. To bi bila institucija koja bi predlagala izbor sudija i imenovanje sudija, javnih tužilaca i javnih pravobranilaca, pa bi takav izbor bio poveren struci i ne bi zavisio od dosadašnjih načina izbora, kako je to predlagao Odbor za pravosuđe i upravu, uz često rutinsko odlučivanje i nepoznavanje činjenica. Na ovaj način bi bila izvršena suštinska promena u dosadašnjem izboru pravosudnih funkcionera, koji su birani na predlog Odbora za pravosuđe i upravu. Odbor je sastavljen od poslanika, te je jasno da izbor zavisi od političkih činilaca i odnosa snaga. Isto važi i za izbor javnih tužilaca i njihovih zamenika.
Ustavna rešenja su uslovila i različita rešenja u pogledu nadležnosti visokog saveta pravosuđa u pogledu odlučivanja o sudijama, sa jedne strane, i javnih tužilaca i njihovih zamenika, sa druge strane. Pored predloženih rešenja koja ukidaju dosadašnji način uticaja poslanika, političkih ličnosti koje nemaju znanja ili dovoljno znanja, ni vremena da celovito ispitaju stručnost kandidata za funkcije u pravosuđu, nužno je i da slobodno javno mnjenje ostvari demokratski uticaj na izbor i status pravosudnih funkcionera, a naročito stručna javnost.
Pored toga, ono što do sada nije zaokupljalo pažnju parlamenta, pa ni stručne javnosti, je Predlog zakona o javnom tužilaštvu.
Funkcija javnog tužilaštva nije na zadovoljavajući način normativno rešena, iako bitnih prepreka u Ustavu Srbije i SRJ nema. Postojećim zakonskim rešenjem je, protivno Ustavu Srbije, javno tužilaštvo uređeno kao posebna vrsta državne vlasti. Javni tužioci su podređeni samo republičkom javnom tužiocu, a on Narodnoj skupštini. Javni tužioci i njihovi zamenici su skoro izjednačeni sa sudijama, iako u Ustavu nema osnova za takav njihov status. Iz nekih odredbi Zakona o javnom tužilaštvu gotovo da proizilazi da je javno tužilaštvo ne samo samostalan organ, nego i nezavisan, iako to Ustav ne propisuje, kao i sud.
Naime, predlog za izbor zamenika, kao i svih okružnih i oštinskih javnih tužilaca i njihovih zamenika, Narodnoj skupštini podnosi republički javni tužilac, a ne Odbor za pravosuđe i upravu Skuštine.
Ministar pravde u tom pogledu nema ovlašćenja. Uz to, i pravila o unutrašnjem poslovanju tužilaštva samostalno donosi republički javni tužilac, a ne ministar kao u slučaju sudskog poslovnika. U Zakonu o državnom tužilaštvu Crne Gore javni tužilac je organ izvršne vlasti i ništa više.
Prema sadašnjem rešenju Republički javni tužilac Srbije vezan je za političke predstavnike Narodne skupštine iz Odbora za pravosuđe i upravu i nije odgovoran ni izvršnoj vlasti, ni stručnom ekspertskom telu. Stoga se može reći da jedini uticaj na javno tužilaštvo imaju politički faktori, kako institucionalni, tako i stranački, i njihova moguća klijentela.
Predložena zakonska rešenja polaze od toga da su javna tužilaštva po Ustavu samostalni državni organ, ali ne i posebna državna vlast. Iz predloga navedenog zakona se vidi smanjenje ovlašćenja republičkog javnog tužioca, uz povećanje ovlašćenja izvršne vlasti i kroz pravo ministra pravde da pokrene postupak za razrešenje svih tužilaca i njihovih zamenika, kao i da udalji republičkog javnog tužioca, da postavi vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca, da pokrene postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje republičkog javnog tužioca. Visoki savet pravosuđa, kao ekspertsko telo, imenuje zamenike i predlaže izbor javnih tužilaca, a u drugom stepenu utvrđuje razloge za razrešenje javnih tužilaca, zamenika i republičkog javnog tužioca, a rešava i o drugim pitanjima statusa tužilaca, posebno o prigovoru, o udaljenju tužilaca i slično.
Visoki savet čine dva javna tužioca, kao i republički javni tužilac, ministar nadležan za pravosuđe, predsednik Vrhovnog suda Srbije, kao i jedan član kojeg na predlog ministra i republičkog javnog tužioca izabere Narodna skupština. Uočljivo je da javni tužioci tu nemaju većinu. O prigovoru republičkog javnog tužioca na odluku kojom je udaljen sa dužnosti Visoki savet pravosuđa odlučuje u proširenom sastavu, koji čini šest sudija, predsednik Vrhovnog suda Srbije, dva javna tužioca i dva istaknuta pravnika koje je u visoki savet pravosuđa izabrala Narodna skupština.
Položaj javnih tužilaca i njihovih zamenika prema dosadašnjem zakonskom rešenju, je skoro isti sa položajem sudija. Predloženim promenama se uvodi zato taj problem u ustavne okvire. Jasno je da po ovom predlogu javni tužilac može imati položaj sličan sudiji, ali ne i isti. Zamenika javnog tužioca, koji inače nije ustavna kategorija, ne bira i ne razrešava Narodna skupština, a i zamenik nije stalna funkcija po ovom predlogu.
U pogledu uređenja i nadležnosti javnih tužilaštava, javno tužilaštvo je samostalni državni organ, koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela i preduzima druge radnje za šta je zakonom ovlašćen. Niko izvan javnog tužilaštva nema pravo da određuje poslove javnom tužiocu i zamenicima javnih tužilaca, niti da upravlja njima poverenim predmetima.
Javno tužilaštvo se ustanovljava kao državno nadleštvo, dakle ustanova koju čine javni tužilac, zamenici tužioca i osoblje.
U pogledu hijerarhije niži javni tužilac i zamenik javnog tužioca nisu dužni da izvrše obavezno uputstvo za koje smatraju da je nezakonito, dok prethodno o tome ne dobiju mišljenje republičkog javnog tužioca, odnosno neposrednog višeg javnog tužioca, čime se sužava mogućnost zloupotrebe ovlašćenja.
Kada je reč o nadležnosti javnih tužilaca, rešenja su slična koja ima i postojeći zakon, a novina je da zahtev javnog tužioca za prekid i odlaganje izvršenja pravosnažne odluke po sili zakona više ne odlaže odnosno prekida izvršenje, kao do sada. Pored toga, novina je da pred trgovinskim sudovima postupaju okružni, a ne više opštinski tužioci.
U poglavlju o upravi u javnom tužilaštvu predviđa se institut vršioca dužnosti javnog tužioca, koga, kad javnom tužiocu prestane mandat, predstavlja republički javni tužilac i mandat mu traje sve dok novi javni tužilac ne stupi na dužnost, a najduže godinu dana. Vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca postavlja ministar pravde.
U pogledu odgovornosti tužilaca važno bi bilo da se u predstojećim promenama Zakona o krivičnom postupku takođe pojača odgovornost javnog tužioca.
Kad je reč o uslovima za izbor, valjalo bi precizirati da uz ostale uslove javni tužilac može biti izabran pod onim uslovima koje predviđa Zakon o državnoj upravi.
Predlogom su predviđeni razlozi za prestanak dužnosti, uslovi za navršenje radnog veka, razlozi za razrešenje, posledice razrešenja i posledice prestanka dužnosti zamenika javnog tužioca.
Predviđena je i disciplinska odgovornost i u tom pogledu razlozi za tu vrstu odgovornosti isti su kao i kod sudija.
To je ukratko ono čime smo se rukovodili kada smo ovo predložili, pa ovaj paket zakona preporučujemo vašoj pažnji i očekujemo da će biti prihvaćen.

Predložene izmene nemaju analizu priliva taksi u budžet Srbije, a bez toga ne možemo ozbiljnije raspravljati o predloženim izmenama - kakav je bio tempo naplate poslednjih nekoliko godina, kolika je osnova naplaćene takse, koliko se naplaćivalo prinudnim putem - pa da tek onda, na osnovu toga, dobijemo predlog za izmenu Zakona o naplatnoj taksi.
Na ovaj način se ne može bitno poboljšati položaj zaposlenih u pravosuđu. Pre svega, sam Zakon o platama određuje kako se vrši isplata zarada svih zaposlenih, pa bi bilo nužno, kada se već govori o poboljšanju položaja zaposlenih u pravosuđu, da i oni imaju poseban zakon po kome bi ostvarivali primanja. Smatram da u ovom trenutku zaposleni u pravosuđu, pa i policiji, ne bi mogli da dele sudbinu mnogih zaposlenih, već bi morali da budu mnogo bolje plaćeni.
Što se tiče strukture taksenih obaveza, mislim da bi ona morala da bude izmenjena, detaljnije precizirana. Uz to, nije jasno zašto se uopšte predlaže naplata takse putem taksenih maraka, kada je naplata putem gotovog novca efikasnija, pa bi to onda bolje doprinelo većem prilivu novca u budžet Srbije.
Pored toga, da bi se smanjio pritisak na sudove, nužna je reorganizacija pravosuđa u Srbiji. Nužno je formiranje novih vrsta sudova, ali pre svega poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih, jer će to smanjiti priliv tužbi, odnosno pritisak na sudove, zato što će onda sudije efikasnije raditi jer će biti materijalno stimulisani.
Naravno, treba voditi računa da, kada je reč o sudskim taksama, odgovarajući deo priliva ide u tužilaštva i pravobranilaštva, da oni ne budu zapostavljeni kao deo pravosuđa. Zato smatram da amandmanima može doći do smanjenja taksenih obaveza koje su predložene u ovom zakonu, ali ne može doći do bitnih izmena ovog zakona, koji ne bi trebalo prihvatiti ovako kako je predložen.

Kakav parlament, takav i predlog izmene poslovnika. Tačno je da ovaj  predlog ograničava prava poslanika, ali ne pravi nikakvu diskriminaciju. Oni koji su do sada zbog svog statusa u parlamentu, kao predsednik Skupštine, predsednik poslaničke grupe, član Vlade, imali privilegije, imaće i od sada.  Cilj je da se poveća efikasnost rada. Ta tugovanka za Poslovnikom iz 1994. godine je potpuno besmislena. Šta je taj  poslovnik doneo Srbiji? Koji su zakoni doneti - radi snošljivijeg života, sa onakvim predsednicima Skupštine, pre i posle  1994. godine - Unković, Bakočević, Aranđelović, Tomić. Što ih ne predložiste za poslanike, da se setimo tih sjajnih dana?
Bilo je primedaba da je odbor za privatizaciju kao predlog zakasnio. Pa, u Srbiji deset godina traje privatizacija. Što deset godina niste predlagali odbor za privatizaciju? Da se ne bi videlo kako privatizacija teče. Šta me gledate? Kao, izneneđeni ste. Znalo se na šta ta privatizacija liči.
(Predsednik: Molim vas da se smirite malo. Prekinite sa dobacivanjem.)
Što se tiče čitanja, mislim da je ta primedba potpuno osnovana. Zaista bi trebalo da ostane pravo da govornik čita govor, naročito zbog onih ljudi kojima drugi pišu govore. Zbog toga bi trebalo ostaviti pravo na čitanje. Sankcije koje su predložene, nisu ništa novo. Ne bi trebalo da se iznenađujete. Te ideje postoje u evropskim poslovnicima. Ovde se igra fudbal po pravilima Evropske fudbalske federacije, a kada se predlaže neki poslovnik iz Evrope, onda to nije u redu.
Što se tiče nekih poslanika koji su povezivali poslovnik, obaveštenost i neobaveštenost, da vas obavestim, da je bivši predsednik bio dobro obavešten prošle godine, ne bi raspisivao izbore.

Većina sudija i nosilaca pravosudnih funkcija danas u Srbiji su izabrani na ta mesta u poslednjih 10 godina, ili su bili ranije sudije, pa su zahvaljujući Ustavu Srbije zbog stalnosti sudijske funkcije i danas sudije.  To smo imali u  vidu kada smo vršili procenu predloga i ocenu situacije u pravosuđu. Velika većina pravosudnih funkcionera, posebno sudija, veoma je korektno radila svoj posao, u granicama između minimuma i optimuma profesionalne korektnosti.
Problem je bio što su neka zakonska rešenja bila takva da su mnogi postupali po zakonima i sukobljavali se verovatno sa svojom savešću, pa i to treba uzeti u obzir.
Moram da vam kažem da smo pregledali materijale u arhivi Skupštine, službene glasnike i mogu da kažem da nije bilo mnogo izdvajanja mišljenja za sudije koji danas obavljaju tu funkciju. U proteklih 10 godina velika većina sudija je imala podršku poslanika, koji su sada dobrim delom u opoziciji. Nemojte da zaboravite da ste davali podršku velikom broju nosilaca pravosudnih funkcija.
Naravno da je tu bilo primera koji se ne mogu zaboraviti, mislim na onog ministra pravde Tomu Ilića, koji je rekao da će autobusima dovoziti sudije kakvi su potrebni u datom trenutku. To od njega niko nije tražio, koliko sam obavešten, da tako nešto kaže, to niko nije tražio od onih koji su ga izabrali na to mesto, a to je bio valjda gest da se iznese u javnost i on je dočekao danas da je pred penzijom kao predsednik Okružnog suda u Leskovcu.
Moram da kažem da su bili konsultovani i Vrhovni sud i advokatske komore. To nije bila do sada praksa. Redovno sada dolaze predstavnici advokatskih komora Srbije da kažu svoje mišljenje. Da ih nismo zvali, oni bi rekli da ignorišemo struku. Kada smo ih zvali, videlo se da nemaju predloge. Gotovo da ni jedna advokatska komora u Srbiji nije imala predloge. Tu i tamo je bilo primedaba zbog nekih predloga, a pitanje je koliko su se pri tome rukovodili kriterijumima struke, a koliko nekim ličnim razlozima.
Zato su predlozi ovakvi kakvi jesu. Kakve su prilike, takvi su i predlozi, i nemojte da ne zanemarujemo ono što je svima poznato.
Naravno, mislim da ono što je ovde osporeno treba ozbiljno uzeti u obzir, treba uzeti u obzir i to da ako među kandidatima za sudije ima stranaca, odnosno ljudi koji imaju dvostruka državljanstva, onda to po kriterijumima Ujedinjenih nacija o nezavisnom sudstvu, ne bi moglo da bude uvaženo, jer onda i oficiri mogu imati dvostruko državljanstvo, i članovi Vlade i doplomate itd.
To su neki od razloga, za koje sam smatrao da treba da skrenem pažnju. Mislim da je naš razgovor i debata o izboru sudija, priča o svima nama pomalo.

Dobili ste izmene Predloga odluke o izboru sudija i predsednika okružnih i opštinskih sudova. Kao što ste videli, predlaže se brisanje predloga za okružne sudove u Vranju, Leskovcu i Subotici, a za područje Okružnog suda u Požarevcu briše se predlog za predsednika Opštinskog suda u Žabarima.

Kakve su prilike, takav je i Predog ovog zakona. Smatram da bi ga trebalo podržati jer nijedna suštinska primedba nije izneta. Ovo je stari problem, oko 30 godina. Gledao sam kada su ljudima rušili kuće, a oni stavljali barjake i slike političkih svetaca kako kuća ne bi bila srušena. Tako smo došli do 900.000 objekata divlje gradnje.
Gradnja je bila divlja, dažbine su bile pitome, kasa se punila, kupovao se socijalni mir. Tih naselja ima svuda u Srbiji, ima ih ovde u prestonici i ovde su u prestonici u jednom periodu ta naselja odigrala ključnu ulogu. Mislim na one prizemljuše pored Sava centra, kada su neki dolazeći ovde iz nesvrstanih zemalja mogli da se osećaju kao kod svoje kuće, da osete pravu domaću atmosferu pored tih favela i slamova.
Ovde su bile primedbe da su kazne stroge, pa da se prisetimo kolike su kazne bile po Zakonu o javnom informisanju. Gde vam je tada bila milost, sada ste se setili malog čoveka, brinete o njemu i to je lepo, posle 10 godina. Nemojte samo da ga rasplačete. Naravno, ne mogu da ne kažem da nije bilo nekih pokušaja se poboljša izgradnja kroz neke propise, tako se pojavila i ona ideja o kineskim četvrtima, "Evropolisu". Naravno, ideja je neslavno prošla, kao i predlagači. To je bilo u ono vreme kada se pojavila ideja o konfederaciji sa Grčkom, a kasnije i o savezu sa Rusijom i Belorusijom.
Što se tiče divlje gradnje urbanističke mafije, zašto niste podnosili prijave ovih 10 godina? Ko je kontrolisao Ministarstvo policije, Ministarstvo pravde, Republičko tužilaštvo, Vrhovni sud, ko je sedeo u Ministarstvu za građevinarstvo i urbanizam? Mogli ste da podnesete prijave, Zakon o krivičnom postupku iz 1976. godine dozvoljava obmanu, nedozvoljene dokaze, dozvoljava trikove, a trikove sadrži i ovaj novi Ustav, žabljački, i zašto niste podnosili prijave? Taj zakon dovodi okrivljenog u poziciju da se raspravlja sa sudom o slovu osude. Mislim da je licemerno kada se sada prisećate da je u nekim mestima iz kojih dolazite bilo kriminala, divlje gradnje, zloupotrebe položaja i što ste ćutali? U čijem interesu ste ćutali?

Smatram da Predlog ovog zakona treba prihvatiti, jer do sada suštinske primedbe nisu iznete. Ovako predloženi praznici upravo pokazuju da mi priznajemo da živimo u hrišćanskoj civilizaciji i da je ovo 2001. i vernicima i ateistima. Ateizacijom se ne dovodi u pitanje hrišćanska civilizacija.
Mislim da i ateisti nemaju razloga da budu protiv verskih praznika koji su predloženi u ovom zakonu. Konačno dolazi dan kada se ovde ukida 7. juli i 28. mart, dva praznika, dve nomenklature koje su uzurpirale pravo da određuju šta treba da slavimo.
Imam primedbu u pogledu 4. člana, jer se ovde pominju u tački 2. katolici. To nije dovoljno jasno. Trebalo bi da se naglasi da je reč o rimokatolicima, jer - "katolici" - samo za sebe ne znači ništa. Mislim da bi to trebalo da se precizira, jer je nerazumljivo.
Što se tiče Vidovdana i konteksta koji je ovde u različitom vidu pominjan, mislim da ne treba da koristimo teške izraze, kao recimo - izdajnici. Znate, 5. oktobra je u Srbiji završen Drugi svetski rat.