Dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je govoriti o setu predloženih zakona, koji su na današnjem dnevnom redu, tim pre što je i moj prethodnik, uvaženi kolega Perić, u onom delu, koji se odnosi na stručno objašnjenje i stručnu kritiku predloženih zakona bio vrlo pohvalan, odnosno pohvalno se izrazio o svim predlozima zakona, naročito o Zakonu o prekršajima.
Stoga moram to da istaknem da u pogledu predloženih rešenja zakona među političkim strankama ili poslaničkim grupama u ovom parlamentu nema bitnijeg neslaganja. Na stranu ćemo ostaviti politička prepucavanja i dežurne kritike vladajućih stranaka ili aktuelne Vlade Republike Srbije.
Ako krenemo od Vlade Republike Srbije, predloženi zakoni dokazuju pravilo koje je duže vremena u funkciji, koje se duže vremena u praksi primenjuje, a to je da se u principu i u ogromnom delu daju kvalitetni zakoni na raspravu i na usvajanje u ovom parlamentu. Počevši od Zakona o prekršajima, moram ukazati da su dosadašnja rešenja u Zakonu o prekršajima u Srbiji bila ostatak prethodnog perioda i drugačijeg društvenog uređenja, drugačijih političkih i društvenih odnosa i ekonomskih odnosa, u krajnjoj liniji.
Niz godina se ukazuje od stručne javnosti i od međunarodne i Evropske zajednice, da rešenja koja su u praksi, odnosno rešenja koja su prihvaćena u Zakonu o prekršajima ne odgovaraju savremenoj pravnoj praksi i savremenim pravnim i civilizacijskim demokratskim rešenjima u razvijenim demokratskim državama. Naročito, da nisu u skladu sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Do primedbi dolazi iz osnovnog razloga, jer su jedni, rekao bih uslovno, paradržavni organi, sudije za prekršaje, odnosno organi za prekršaje, jedan kao sui generis državni organ, koji je imao ingerencije i po zakonu neke ingerencije i nadležnosti, kao i sud, kao i sudija, mogao je izricati kaznu zatvora koja je u direktnoj suprotnosti sa napred navedenom Evropskom konvencijom, koja je u tom delu izričita i ne samo konvencija, nego i sve evropske i svetske konvencije u domenu zaštite prava građana, koja je izričita u tome da samo sudovi mogu izricati kaznu zatvora ili kaznu pritvora.
To je, pored prvog problema, gde je jedan organ, koji nije sud, niti je državni organ, mogao da vodi postupak po nekim pravilima, gde se čak i primenjivao Zakon o krivičnom postupku, u nedostatku rešenja datih Zakonom o prekršajima. Takođe, stoji ovaj drugi i nerešivi pravni problem, enigma, gde ovakav paradržavni, odnosno organ sui generis, organ za prekršaje može izricati kaznu zatvora za koju je ovlašćen po konvenciji, odnosno po svim demokratskim pravima demokratskih država, da izriče jedino sud. Ta dva problema nisu jedini. Postoji niz problema, ali ova dva problema na koje sam ukazao su dovoljan razlog za donošenje novog zakona o prekršajima.
Mi smo bili svedoci svojevremeno predloženog Zakona o magistratima, strana reč za domaću namenu, u vreme 2001, 2002. ili 2003. godine, svejedno, pa još jedan predlog zakona, koji su povlačeni iz procedure, jer su nekritički unošena rešenja drugih pravnih sistema i rešenja iz prakse drugih evropskih država.
To je bilo po principu, ko je sastavljač predloga zakona, on je srazmerno tome gde se školovao, ili ne daj bože da je pod nekim drugim uticajem, i ta rešenja iz tih evropskih zemalja je primenjivao bez određene kritičke doze na rešenje u Srbiji, što je nepouzdano i može izazvati značajno veće probleme od dosadašnjih, a koje smo u funkciji, naročito Zakona o prekršajima i u prekršajnom postupku imali.
Takođe smo kod Zakona o prekršajima imali da su u prvom stepenu sudili organi za prekršaje, u narodu popularno nazvani "sudije za prekršaje", a u drugom stepenu veća za prekršaje, koja su postojala u brojci od 11 na nivou Srbije, gde se i drugostepeni postupak završavao, gde je u praksi dolazilo do neujednačene pravne prakse, odnosno primene zakona.
U Srbiji je postojalo 11, uslovno rečeno, paralelnih pravnih sistema u okviru primene Zakona o prekršajima i primene prekršajnih odredbi. Taj problem je rešen ovim predlogom zakona o prekršajima, s tim što napominjem da su izbegnuti problemi ranijeg zakona i predloga zakona o magistratima, jer je bilo dovoljno vremena za javnu raspravu. Podsetiću, predlog zakona je u skupštinsku proceduru dat 25. jula 2005. godine, a sada je na dnevnom redu, tako da je i pre davanja predloga, odnosno u fazi nacrta, a i sada, u fazi predloga zakona bilo dovoljno vremena za sve primedbe koje se odnose na sadržinu zakona.
Kao što rekoh na početku, bitnih, suštinskih primedbi na zakonska rešenja nije bilo, niti ih može biti s obzirom na predlog zakona. Neizbežno je da Srbija nije ostrvo van prostora i vremena, da nije izdvojeni deo svemira ili izdvojeni deo u Evropi, da Srbija mora da bude u okviru evropskog i svetskog pravnog poretka, te da svoje zakone i da svoj pravni sistem mora da usklađuje sa pravnim sistemom Evropske unije, tim pre što je opšte prihvaćen zadatak i opšteprihvaćena namera svih relevantnih stranaka da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Dodao bih, Srbija je uvek bila deo Evrope, a vreme je da Evropa dođe u Srbiju.
Ovim zakonom se i u tom domenu prekršaja postiže izjednačavanje pravnog sistema. Izmene i dopune Zakona o sudijama i Zakona o sudovima su neophodne iz razloga što se usvaja novi zakon o prekršajima i istim je predviđeno da se pored suda za prekršaje osniva i viši sud za prekršaje. Prekršaji će biti u sudskoj nadležnosti. Primenjivaće se odredbe zakona, odnosno procesne odredbe koje važe za primenu pred redovnim sudovima i time će se u potpunosti postići svrha i otklanjanje dosadašnjih problema u domenu primene, odnosno kažnjavanja za prekršaje.
Stoga ove zakone, u svakom slučaju, treba prihvatiti, jer bitnih suštinskih primedbi koje bi se odnosile na materiju zakona i na predloge date ovim zakonom nije bilo.
Kao što rekoh, ignorisaću političke kritike, jer za političke kritike, naročito neargumentovane, uvek ima mesta.
U pogledu izmena i dopunama zakona kojima se predlažu uvećane kazne za prekršaje, reći ću samo jednu rečenicu, da je pogrešan pristup kritičara koji kažu da građani nemaju dovoljno sredstava za život, pa im ogromnim kaznama i ta nedostajuće sredstva za život i osnovne namirnice oduzimamo. To je zamena teza i to je potpuno pogrešan pristup ovom problemu. Zaprećenim kaznama i velikim kaznama se postiže prevencija i cilj odvraćanja, odnosno velike kazne odvraćaju od izvršenja prekršaja, uostalom i od izvršenja krivičnih dela, ali to je tema za jednu drugu oblast.
Znači, što su zaprećene kazne u većem iznosu, to je ipak volja za pokušajem, za izvršenjem krivičnog dela kod eventualnog učinioca, mnogo manja.
Još nešto što bih mogao podsetiti, u principu u najvećem delu za izvršenje kazne za učinjeni prekršaj je, ipak, u ogromnom delu potrebna volja učinioca, u znatno manjem delu je dovoljan nehat i to ne bilo koji vid nehata. Te s toga kod eventualnog učinioca veća zaprećena kazna utiče na to da se mane, bukvalno rečeno, mogućnosti i pokušaja za izvršenjem krivičnog dela. Stoga treba zadržati veći opseg i veću visinu zaprećene kazne, čime će se u praksi, primeni i u pojedinačnom izricanju kazni moći postići određena individualizacija i time određena pravednost u izricanju kazni i kaznenoj politici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 2001. godine učestvovao sam na taj način što sam diskutovao povodom izmene krivičnog zakona više puta, desetak puta, bio sam učesnik u raspravama izmene zakona iz domena pravosuđa, u vreme "Sablje", u vreme i u nevreme, a danas mogu reći da mi je zadovoljstvo da ću veoma kratko, neću oduzimati vaše vreme, učestvovati u raspravi povodom današnjeg predloga dnevnog reda u pogledu zakona iz domena krivičnog zakonodavstva.
Konkretno, radi se o Predlogu krivičnog zakonika, Predlogu zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Predlogu zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Predlogu zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku i veoma maloj izmeni, odnosno Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Zadovoljstvo mi je da kažem da ovaj mali korak u pogledu zakona koji će biti usvojeni, ali veoma značajan korak uz pomoć Vlade, veoma značajan korak u vođenju države Srbije, državne zajednice SCG tamo gde vekovima pripada, u evropsku zajednicu naroda. Ovi predlozi zakona su, kao i prethodni, a očekujem kao i budući o kojima ćemo raspravljati, moderni zakoni koji su zasnovani na pravnoj tradiciji srpskog društva, kao i na modernim evropskim saznanjima u pogledu pravne nauke.
Ovim zakonima, naročito krivičnim zakonikom, koji je u proceduri skoro godinu dana i, kao što je ministar Stojković istakao, u ovom vremenu od godinu dana bilo je prostora i ukoliko je bilo želje svih da na adekvatan način sa stručnog stanovišta unaprede predlog zakona i daju svoje amandmane. Veliki broj amandmana je dat na predloge zakona, naročito govorim o Predlogu krivičnog zakonika, jedan ogroman deo amandmana je usvojen, kao što smo čuli od gospodina Stojkovića.
Ja sam od početka učestvovao i podnosio amandmane, učestvovao u tom procesu izgradnje predloga zakona i usvajanja amandmana i mogu reći da suštinskih primedbi u dosadašnjem procesu usvajanja zakona nije bilo i to današnja rasprava u načelu pokazuje. Postoje određene primedbe u pogledu pojedinačnih rešenja, u pogledu nekih pojedinih krivičnih dela, odnosno predloženih načina i formulacije o pojedinim krivičnim delima, ali bih primetio da je to veoma mali deo krivičnog zakonika.
Kao što ste čuli, Srbija po drugi put dobija krivični zakonik nakon 1860. godine. Osnovna ideja iz pravne teorije je da najveći deo krivičnih dela, odnosno dela kojima država kao nosilac sile kažnjava za protivpravno ponašanje treba utvrditi jednim krivičnim zakonom, odnosno kodifikovati krivična dela i zbog toga taj krivični zakon dobija naziv krivični zakonik.
Sećam se svog pitanja početkom 2001. godine, prilikom prve izmene krivičnog zakona, upućenog tadašnjem ministru pravde – kada će Srbija dobiti krivični zakonik, a odgovor je bio – vrlo brzo, za neki mesec. Međutim, to "vrlo brzo" je moralo da sačeka ovakvu vladajuću većinu, ne bih podvlačio vladajuću većinu jer je očigledno da će gotovo sve poslaničke grupe podržati predlog ovih zakona, morala je Srbija da čeka četiri godine da takav predlog dođe na dnevni red.
To je osnovna zasluga ne samo vladajuće većine, nego i Vlade koja mnogo više radi nego što govori, mnogo više se bavi konkretnim radom i postizanjem rezultata nego sopstvenim propagiranjem. Pored onih uspeha koji su dolazili u proteklim danima i mesecima, bićemo svedoci uspeha koji će tek doći zasluženo, koji će tek biti priznati od strane međunarodne zajednice, a naročito od Evropske unije i koji će ubrzati...
Namerno izbegavam reč reforma, jer su neki koristili reč reforma godinama i nisu ništa učinili za reformu ovog društva i svih zakona, čije usklađivanje sa nekom osnovom evropskog zakonodavstva mora da usledi u svim zemljama, kako u onima koje su odskora članice Evropske unije, tako i u zemljama koje će biti punopravni članovi, kakva je u ovom trenutku Srbija, odnosno državna zajednica SCG.
Kao što rekoh, o Predlogu krivičnog zakona je bilo najviše reči danas, opravdano.
Dobijamo krivični zakonik, dobijamo kodifikovan zakon o krivičnim delima, osim manjeg dela gde će posebnim zakonima biti predviđena određena krivična dela čije uklapanje u krivični zakonik u ovom trenutku, zbog njihovog manjeg značaja, nije opravdano.
Ono što danas nije dovoljno, po meni, označeno, to je da ćemo dobiti novi zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Manji broj zemalja u Evropi ima posebno krivično zakonodavstvo u pogledu maloletnih učinilaca krivičnih dela.
Mi smo ranije imali posebne glave u Krivičnom zakonu o postupku prema maloletnim učiniocima, kao i u procesnom postupanju. Ocena je razvijenih evropskih zemalja, kao i ljudi koji su sačinili ovaj predlog zakona, da naša država treba da donese poseban zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela.
Ovakav zakon se kod nas donosi prvi put. Rešenja kako ovog zakona, tako i svih ostalih su, kao što rekoh, u domenu moderne pravne teorije zasnovane na pravnoj tradiciji u Srbiji, s tim što bih normalno stavio ogradu, i složićete se sa mnom, da ipak pravna tradicija u Srba nije nešto značajno dugog veka i da smo u bližoj i daljoj istoriji zakonska rešenja usvajali zavisno od toga da li se pisac školovao u Francuskoj, Austriji ili Nemačkoj, pa su utoliko i takva rešenja prihvatana u tim zakonima.
Ne želim da umanjim pravnu tradiciju u Srbiji koja je u proteklim decenijama izgrađena, ali moram da se pridružim onome što je danas za ovom govornicom rečeno – da je novim Predlogom krivičnog zakonika Srbija krenula korak dalje od neposredne istorije koja je bila 2002, 2003. ili 1951. godine. To je gospodin Mamula vrlo detaljno obrazlagao, pa ne bih ponovo obrazlagao taj razvoj krivičnog zakonodavstva u Srbiji.
Takođe, na dnevnom redu je i razmatranje Predloga zakona o izvršenju krivičnih sankcija, takođe još jedan zakon koji prati moderna stremljenja, koji je zasnovan na tome da u krivične sankcije treba uvrstiti društveno koristan rad, te da, kao i u svim modernim i razvijenim zemljama, akcenat treba staviti na novčano kažnjavanje. Svesni smo ograničenja koja u ovom trenutku postoje u Srbiji, ali je intencija za svaku pohvalu.
I ovaj zakon će u svojoj primeni, moguće je, ukazati da je potrebno nešto dopuniti. Međutim, kada u osnovi imamo jedan dobar zakon koji je prošao kritike, koji je prošao dorade u svim institucijama i od strane svih dobronamernih, lako ćemo eventualne nedostatke, koji bi se pokazali u njegovoj konkretnoj primeni, otkloniti.
Takođe, na dnevnom redu je i Predlog zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku. Ovo je materija koja je umnogome bila neregulisana ili površno regulisana u našim zakonskim tekstovima, pa je stoga za svaku pohvalu i ovaj predlog zakona.
Na kraju, Predlog zakona o krivičnom postupku je sa vrlo malim izmenama, u pogledu nadležnosti Bezbednosno-informativne agencije, pa je stoga potrebno izvršiti izmenu zakona. Sa ovim se zaokružuje jedan proces donošenja krivičnih zakona sa kojima, ponovo podvlačim, država Srbija može demokratski, odgovorno postupati, stvoriti uslove za odgovoran rad, odgovorno ponašanje građana, stvoriti uslove za državu u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom i zakon biti jednako oštar za sve.
U tom smislu i ovaj parlament zaslužuje pohvale, kao i prethodna sednica parlamenta, a znate na šta se odnosila prošlog petka, kao i sva ova postupanja, svi zakoni i sva naša nastojanja idu u pravcu da dobijemo pravnu, demokratsku državu u kojoj će biti zadovoljstvo živeti i u kojoj će biti zadovoljstvo biti građanin.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću biti dug u obrazlaganju ovog predloga zakona, jer su to gospodin ministar, kao i članovi DSS, u ovom prepodnevnom zasedanju učinili na prikladan način i razumljiv način.
Ja bih malo uneo deo polemike, odnosno jednu dozu polemike u razmatranje ovog zakona, međutim, očigledno onih iz opozicije koji osporavaju zakon nema, pa je teško polemisati s njima. Uostalom, oni u polemici nisu dosledni, pa ću polemisati sa njihovim stavovima, odnosno sa stavovima koje su ovde izneli. Gospodu radikale nisam uopšte pomenuo.
Oni su izneli stavove, mislio sam na jednu drugu političku grupaciju, koja iznosi i zastupa, da ste to pratili, došli bismo do toga, koja za svoju političku filozofiju i svoj program uzima preporuke jednog savetovanja.
U redu da mi ne znamo te preporuke savetovanja, nego to su dobili svi poslanici pre nekog meseca, a izgleda da su samo neki to sačuvali i iznose ove stavove. Međutim, ukazao bih i da po tom savetovanju, osnovno što se kaže o Predlogu zakona, ovom koji razmatramo, stoji samo jedna rečenica - učesnici okruglog stola složili su se da je predlog zakona o zaštitniku građana u značajnom delu potpuno usaglašen sa standardima dostignutim u demokratskim društvima u ovoj oblasti.
Toliko je trebalo da kažem gospodi koja dovode u sumnju, koja sebe smatra reformatorima, a nas iz DSS, Vladu i premijera dr Vojislava Koštunicu kočničarima reformi, pa kažu da je preuranjeno sa zakonom. Kako to reformatori sprečavaju reformu, reformu koja je u principima i duhu zapadnoevropskih demokratija i Evropske unije, zajednici kojoj težimo?
Kako to preuranjen zakon, a nije preuranjen Zakon o lokalnoj samoupravi, gde je potpuno nakaradno u jednom delu materije, koju ne treba da obrazlažem, ubačen i zaštitnik građana, bez ustavnog osnova takođe. Kako to da postoji ombudsman na nivou Vojvodine, reč je izvorno švedskog porekla i znači zaštitnik, a da ne postoji na nivou Republike Srbije.
Da nije to, dame i gospodo, da se oni zalažu da taj institut postoji samo na nivou Vojvodine, koja je regija u Švedskoj, s obzirom da je ombudsman, a ne u Srbiji.
Svaka čast Ministarstvu i Vladi zbog Predloga ovog zakona. Potrebno je da u zakonu jedna institucija, odnosno organ koji se sui generis uvodi ovim zakonom, ima naziv u duhu pravne istorije i institucija, tradicije srpskog društva i srpske države. Zato je potpuno primereno da to bude zaštitnik građana, kao što je i predloženo, a ne ombudsman, sa nekim značenjem koje je potpuno apstraktno i u potpunoj suprotnosti sa saznanjima, znanjima i sa uobičajenim pravilima u Srbiji.
Znači, ombudsman je uspešno implementiran u Vojvodini i tamo treba da postoji, a mi moramo da čekamo u Srbiji. Verovatno je starija država Vojvodina, po njima, pa ću da kažem kao oni pod znacima navoda, kao što oni vole da kažu. Da li to znači, i da li je kritika zakona samo u tome, nastojanje da Srbija nema zaštitnika građana, a da to bude ustupljeno nižim nivoima vlasti, da li je to svojevrstan vid ili nastojanje, verovatno će odgovoriti na ovo, neće moći da ćute, da li je to nastojanje za dalje urušavanje države Srbije?
Ovaj predlog zakona o zaštitniku građana nije težnja ka centralizaciji Srbije, što smo čuli jutros, odnosno danas. Oni upravo sa drugačijim nazivom od naziva zaštitnika u Vojvodini ili zaštitnika na lokalnoj samoupravi pokazuju, kao što stoji u zakonu, da imaju drugačije nadležnosti, da republički zaštitnik građana štiti republičke zakone i povredu republičkih zakona, i kontroliše postupanje organa koji primenjuju te republičke zakone i ugrožavaju prava i slobode građana.
To znači da čak obrađuju u jednom delu zakona i to šta će se desiti ukoliko lokalnom zaštitniku građana, odnosno pokrajinskom ombudsmanu bude podnet zahtev koji po svojoj sadržini i suštini treba da rešava zaštitnik građana na nivou Republike. Potpuno je jasno i vidljivo iz Predloga zakona koliko onaj koji kritikuje zakon, predložena rešenja ili upućuje amandmane želi da bude dobronameran.
Za mene je potpuno neshvatljivo da oni ističu nepostojanju ustavnog osnova za uvođenje zaštitnika građana, a uopšte ne pominju po kom to ustavnom osnovu i po kom zakonu je, kako se zove ona funkcija, narodne kancelarije. Koliko je to narodna kancelarija dokazuje i to što ne mogu da se setim njenog imena. Znači, narodna kancelarija, po kom je to ustavu i po kom zakonu i u čijoj organizaciji, ko je propisao postupak. Da li je to po švedskom ustavu.
Dame i gospodo, Vlada i nadležno ministarstvo su, poštujući sva ograničenja Ustava, važećeg, dali najbolji predlog zakona o zaštitniku građana. Nijedan zakon nije idealan, to sam više puta pomenuo. Zakon postaje idealan tokom primene i u njegovoj primeni su izmene i dopune nekada nužne i moguće.
Nijedan početni tekst zakona, barem u istoriji se tako dešavalo, nije u onom krajnjem i idealnom obliku donet. On je podložan promenama i dopunama.
Tako i ova rešenja koja je predlog zakona dao, u svojoj primeni će ukazati na sva dobra rešenja i eventualno manje dobra rešenja koja treba menjati. Tu nema dileme. Ovaj parlament je nadležan kako za donošenje, tako i za promenu tog zakona. Znači, u domenu onih rešenja koja postojeći ustav dozvoljava, ocenjujem da je ovo potpuno rešenje u skladu sa međunarodnim pravilima, u duhu pravne tradicije i u duhu našeg pravnog sistema važećeg.
Dilema da li primenjivati Ustav ili dati neka rešenja, takvo je takođe rešenje iz ovog savetovanja i to je neki koji garantovano nije pravnik, pa je predložio da 15.000 građana predlaže zaštitnika građana. Dilema da li primenjivati Ustav ili ne, pa čak ima i nekih zastupanja oko toga da ne primenjujemo Ustav, i suviše mnogo podseća na onu čuvenu izreku upućenu sudijama pre nekoliko decenija - drugovi sudije, ne držite se zakona kao pijan plota.
Tako bi sada i ovi naši pragmatični da se ne drže Ustava nego da izmisle građanskog branioca, da ga neposredno na izborima biraju građani, ko bi drugi. Ili još bolje, da ih predlaže Soroš, a biraju neke nevladine organizacije. To bi rešenje bilo u duhu tih kritičara.
Drugi je problem što kod protivljenja ovom zakonu nema suštinskih kritika. Osnovni problem protivljenja ovom zakonu je šta onda sa narodnim kancelarijama, koje su "slavno" za ovo vreme prošle. Šta će onda narodne kancelarije da rade? Preći će u narodne kuhinje. Izvinjavam se zbog neozbiljnosti.
Reći ću samo još dve reči, s obzirom da nam vreme prepodnevnog rada ističe, još dve rečenice ću reći oko toga koja je nadležnost, jer bilo je dileme oko toga koja je nadležnost zaštitnika građana i šta to on može učiniti kada nema vlast, silu, kada ne može kažnjavati. Organ, odnosno institucija zaštitnika građana nigde u svetu, a ni ovim zakonom, nije predviđen ni kao sudski, ni kao upravni organi, niti kao parasudski, niti kao državni. On jeste državni organ utoliko što ukazuje na nepravilnosti, naročito u primeni pojedinačnih akata, a može i preko zakonodavne inicijative ukazivati i na neke pojave koje treba menjati novim zakonima.
Znači, zaštitnik građana nije taj ko može obustaviti odluku nekog organa. Zaštitnik građana nije ni to, a i takvo čuli smo zalaganje sa ove govornice, da bi on mogao da presuđuje kod rada sudova. On bi onda bio organ nad organima, još idealno - da ga izaberu nevladine organizacije, po predlogu Soroša, i onda da upravlja čak i Skupštinom i Vladom. To bi bilo idealno stanje u rasturanju države Srbije.
To je kritizerstvo, i gospodin Radosavljević će izaći to da obrazloži, a ne da dobacuje. Ponašanje je osnov kulture, a to će obrazložiti kad dođe na red nakon pauze.
Ukazivanje da mi nemamo pravnike koji su se 10 godina bavili zaštitom prava građana, jer, kao, tek nekoliko godina postoji demokratija, potpuno je apsurdno, jer mi imamo pravnike koji su se 60 i više godina bavili zaštitom prava građana i sloboda građana. Ljudi, to je advokat. Radili su taj posao 60 godina. Imaju 80 i kusur.
Ta kritika oko toga da nemamo kadrove i da treba smanjiti potrebne godine radnog iskustva, samo je upućena na to da zaštitnik građana bude što manje stručan i da se samim njegovim postavljenjem u potpunosti anulira težnja za stvaranjem jednog ozbiljnog organa koji će biti uklopljen u pravni sistem države.
Takođe, zalaganja da zaštitnik građana može biti iz neke druge struke, osim pravne, u najmanju ruku je problematično. Moguće je da u ovom mom nastupu nisam otvorio sve polemike, ali u razmatranju po amandmanima voljan sam da čujem i odgovore onih koji sebe smatraju prozvanim.

Dame i gospodo, prema iskustvima mojih prethodnika teško je zaključiti o kome, odnosno o kojim zakonima se radi i koji su zakoni na dnevnom redu. Stekao sam utisak da se ovde raspravlja, otprilike, o Zakonu o zaštiti malih stranaka ili Zakonu o zaštiti imena, likova ili dela pojedinih ljudi.
Na dnevnom redu danas imamo objedinjenu raspravu Predloga zakona o državnoj upravi i Predloga zakona o državnim službenicima. Ne bih se pridružio raspravama koje se bave jednim insinuacijama, opštim političkim pitanjima ili demagogijom, jer je ozbiljnost ovih zakona, njihova težina, težina u pogledu stručnosti, težina u pogledu organizacije državne uprave kao jednog veoma važnog segmenta moderne pravne države kojoj ova Srbija teži.
Imam zadovoljstvo da govorim o ovim zakonima i isto je uvećano time što ogromna većina prethodnih govornika i prošlih dana, odnosno juče, pa i ovog prepodneva, malo kritikuje zakon. Nema bitnih, nema suštinskih kritika zakona, osim onih koji ili nisu pročitali zakon ili ne poznaju suštinu zakona.
Ovo su zakoni koji ipak zahtevaju jednu kvalitetnu raspravu, poslaničku raspravu, ipak zahtevaju neka znanja koja se stiču na pravnom fakultetu, čak ne samo i to. Ovo je materija državne uprave, ovih zakona, i zahteva užu specijalnost u ovoj oblasti.
Ovde se razmatraju termini, razmatraju instituti koji su dosta usko i pravnički determinisani. Stoga nije moguće uvoditi političke ili populističke termine ili, kako to neko voli da kaže često za ovom govornicom, prosta tumačenja. Prosta tumačenja nisu dopuštena u ozbiljnim pravničkim rasprava, u ozbiljnim, čisto pravničkim zakonima.
Kao što rekoh, radi se o jednoj oblasti države, odnosno državnoj upravi koja je veoma značajna za funkcionisanje moderne države. Mi smo u prethodna dva dana od strane ovlašćenog predstavnika, gospodina Balinovca, dobili sva objašnjenja potrebna i nužna za razumevanje zakona. Njima ne treba mnogo sa stručnog stanovišta, odnosno ne treba ništa dodati. Potrebno je ograničiti se, i ja ću se sada ograničiti u svojoj raspravi, ipak na one oblike pojamne koje će najveći sloj, odnosno najveći deo građana Srbije ispravno razumeti.
Ovo nije revolucionarni zakon u tom smislu da će omogućiti razvoj privrede, da će omogućiti ostvarenje onih populističkih izjava ili ciljeva koje sadašnja opozicija lutajući, nemajući svoje prepoznavanje kritike vlasti, odnosno Vlade, pokušava da koristi, stari ram za novu sliku, što bih ja rekao. Znači, kritike su slične kao jaje jajetu, po svakom zakonu koji predloži Vlada, a samo se menja ime zakona za kritiku i otprilike daju isti argumenti sa populističkog i čisto političkog stanovišta.
Dakle, nedostatak kritike s jedne strane dokazuje da su predlozi ovih zakona kvalitetni, da to niko nije osporio, da je predlog dat u saradnji sa međunarodnom zajednicom, evropskom zajednicom, u saradnji sa svim stručnim ljudima i institucijama u državi Srbiji, da je plod jednog ozbiljnog rada, analize uporednih prava više zemalja, naročito evropskih zemalja i da je rešenje naših specifičnosti, odnosno specifičnosti države Srbije, u ovoj oblasti.
Niko od prethodnih govornika nije postavio pitanje svrsishodnosti donošenja novih zakona. I to stoji da je svrsishodnost donošenja zakona prisutna, jer, kao što rekosmo, prethodni zakon po kojem se postupa, a to je Zakon o državnoj upravi, Zakon o radnim odnosima radnika u organima državne uprave donet je 1991. i 1992. godine, nakon donošenja Ustava iz 1990. godine.
Ovim predlozima zakona koji su imali jedan problem, to je postojanje starog Ustava koji je uveliko bio ograničavajući faktor za savremena i moderna zakonska rešenja iz ovih predloga zakona, uspešno je taj problem u ovim predlozima zakona prevaziđen, tako da pred nama stoji, odnosno da je u proceduri Predlog zakona o državnoj upravi i Predlog zakona o državnim službenicima koji u potpunosti poštuju kako naš pravni sistem, tako i sva moderna rešenja modernih evropskih država.
Ovaj zakon o državnoj upravi i državnim službenicima je nadgradnja. On donosi nova rešenja koja će uspešnije omogućiti delovanje državne uprave i koja će, kao što smo to u obrazloženju predlagača, odnosno ovlašćenog predstavnika čuli, omogućiti da se naročito u domenu zapošljavanja formira jedan kurs da uspešni mogu napredovati u službi, odnosno da dobiju određenu motivaciju radnici, odnosno uposlenici državne uprave za uspešniji, odnosno kvalitetniji rad. Sa te strane, kao što rekoh, nije bilo bitnih kritika, a o tome ćemo u pojedinostima, niti upućeni amandmani kritikuju predložena rešenja.
S toga bi trebalo ove predloge zakona bez značajnijih intervencija, osim nekih amandmana, o tome ćemo u pojedinostima, prihvatiti. Ovi zakoni će omogućiti da se u Srbiji stvori državna uprava kao važan elemenat države; da se stvori državna uprava koja će biti moderna, demokratska, profesionalizovana, depolitizovana do mere do koje je to moguće i da to prema zakonu, prema društvenim nastojanjima i nastojanjima vlasti bude jedan trajniji proces.
Kritike upućene na račun Vlade Vojislava Koštunice prilikom razmatranja ovih zakona su potpuno neumesne i govore više o kritikama, a o radu Vlade govore postignuti rezultati. Rezultati su evidentni i samo maliciozni, zlonamerni mogu ih osporiti govoreći da su nedovoljni, da su navodni kočničari reforme, svi oni koji su u prethodnom periodu, a naročito predstavnici prethodne Vlade koji su se pozivali na reformu, u tom smislu i u tom cilju nisu ništa radili. Reforma nije samo priča, reforma su dela. Reforma su dela koja je za protekli period učinila Vlada Republike Srbije, a sastavni deo tih malih koraka prema velikom cilju moderne Srbije su predlozi ova dva zakona na dnevnom redu.

Hvala gospodinu Markoviću što mi je omogućio... Replika.

Da, replika, pomenut sam.
Gospodin Marković je nezadovoljan. Traži ubrzavanje procesa tj. donošenje zakona o povraćaju imovine. Gospodin Marković zaboravlja da su oni imali tri godine, a neki još i mnogo više godina. Nisu ništa preduzeli. Imali su u proceduri zakone.
Ova vlada radi i praktično pokreće pitanje povraćaja imovine, ali verovatno po inerciji oni žele kritizerstvom i navodnim otežavanjem položaja Vlade da postignu neke političke poene.
Gospodine Markoviću, s obzirom da ste me prozvali, reagovao sam, jer ste vi imali šanse, apsolutnu vlast, toliko apsolutnu, i protivustavnu i nadustavnu vlast da ste mogli protivustavno da zavodite vanredno stanje, hapsite ljude, pa ste valjda mogli i da vratite tu imovinu.
Inače, ovo je vaše zalaganje potpuno providno, zalaganje za ubrzavanje procesa privatizacije, neću reći vi lično ali vaša stranka, ako nije bila kočnica, bar je mogla da to uradi mnogo ranije, 2001. godine, kada je bilo mnogo lakše doneti zakon.
Ova vlada je u mnogo težem položaju, jer je odmakla privatizacija. Mnogo je teže doneti sada taj zakon nego 2001. godine. Stoga bi bilo povoljnije za vas da definitivno podržite nastojanje i predlog ovog zakona, kao što ćete, očekujem, i podržati, jer je upravo to osnovno rešenje - krenuti u postupak vraćanja, a kada će u potpunosti biti vraćena imovina, to će zavisiti od mogućnosti države.

Dame i gospodo, prošao je ceo dan od usvajanja Studije o izvodljivosti, a to kod vas izaziva smeh, jer kritizerstvu nema mesta.
Oni tamo u zadnjim redovima su tri godine uništavali institucije i vršili vlast, pozivali se na Evropu, na reforme i nisu uspeli da urade ništa. Juče su pokušali da preuzmu zasluge i kažu da je to njihova zasluga, da je to njihova odluka. Ima drugih kritizera radi kritizerstva, koji iz populizma smatraju nepotrebnim ulazak Srbije, odnosno ulazak državne zajednice Srbija i Crna Gora u EU.
Ništa se nije desilo u protekla 24 časa, jer ste svi vi to znali, a naročito mi iz DSS-a, da gospodin Vojislav Koštunica, predsednik Vlade, svoje obaveze i posao koji preuzme uvek izvršava. Najviše njegovom zaslugom ova vlada je uspela ono što prethodne dve ili nekoliko vlada, uz podršku ogromnog broja stranaka ili Evrope i čitavog sveta, nisu uspele.
Zašto? Najbolji dokaz je bio upravo poslanik koji se kritizerski odnosio prema Studiji o izvodljivosti i prema današnjim tačkama dnevnog reda, a prepoznaće se, jer je iz iste političke grupacije poslanika koji se sada zabavljaju u zadnjem redu.
Ja sam mislio da je ministar energetike imao propuste i da ga treba kritikovati, ali ovaj prethodni gospodin je upravo dokazao svojim kritizerstvom i argumentima da treba kritikovati ministra energetike, upravo zato što je samo taj gospodin promenjen.
Pod firmom stručnjaka mnogi ljudi iz tog resora energetike su ostali na svojim položajima, prave kočnice i prave probleme ne samo u svojim firmama, javnim preduzećima, nego i čitavom sistemu, odnosno državi. Prethodni gospodin govornik je upravo dokazao da treba kritikovati rukovodioce i samog ministra ovog resora zašto nije promenio te ljude, kritizere obojene isključivo partijskom bojom, zašto je verovao u njihovu stručnost kada su oni opstali samo zbog svog političkog kritizerstva i političkih boja. To će ostati ministru energetike kao zadatak za sledeći period i kao tema za razmišljanje.
Ono što sam hteo da kažem, to je da od ove tri spojene tačke, o kojima raspravljamo danas, najbitnija tačka, kojoj bih poklonio najviše pažnje, jeste upravo strategija elektroenergetskog razvoja. Moguće je uputiti određene kritike da je strategija trebalo da bude deo jedne ozbiljnije strategije privrednog i ekonomskog razvoja Srbije, da je trebalo da bude deo jedne opšte strategije u tom smislu, te da je u donošenju ove strategije i u njenom stvaranju morao da učestvuje veći broj ministarstava. Pomenuo bih neizbežno Ministarstvo nauke i ekologije.
Stoje te kritike. Međutim, stoji i odbrana da ova strategija i obaveznost njenog donošenja proizilaze iz Zakona o energetici i da ovo ministarstvo, bez obzira na sve kritike i propuste u svom radu, zaslužuje i pohvale, jer je svoje obaveze ispunilo i dalo predlog strategije elektroenergetskog razvoja.
Ono što treba kritikovati, to je da je ova strategija, pored analiza koje je dala, previše uopštena. Primetio sam, a to je ocena svih poslanika iz južne Srbije, da je premalo ili nimalo prostora dato južnoj Srbiji. Podsetio bih vas da to nije tendencija od juče ili od pre neku godinu, da je to višedecenijska tendencija i da smo praktično u ovom trenutku došli do toga da je južna Srbija ubedljivo najnerazvijeniji deo Srbije. To je deo Srbije koji je možda pomalo u shvatanjima većine onih koji nemaju osnovne životne probleme koje imaju ljudi u južnoj Srbiji čak jedno egzotično ostrvo, egzotični deo Srbije.
Ljudi iz južne Srbije imaju, pored problema koji tište sve preostale žitelje Srbije, i probleme koji tište samo njih, zato što su upravo u tom delu Srbije. Stoga stanovnici južne Srbije ne traže ništa specijalno, mada zbog onoga što je činjeno do sada decenijama, godinama, što su činile, odnosno nisu činile sve prethodne vlade, pa delimično i ovo ministarstvo, čiji je predlog ova strategija, zaslužuju da imaju ravnopravne uslove. Zaslužuju da mogu pod jednakim uslovima osnovati firmu i u Novom Sadu, i u Beogradu, i u Kragujevcu, i u Vranju i u Trgovištu, ukoliko uopšte većina zna gde je taj grad.
Ljudi iz južne Srbije mnogo više rade i mnogo teže žive. Većina njih to zna. U centralnoj Srbiji, ili metropoli, ili metropolama, ukoliko smatramo da ih ima više, u gradovima Srbije oni obavljaju najteže poslove, koje žitelji tih gradova neće. Oni su i dunđeri, i čistači i ne znam šta sve; ne govorim o tim zanimanjima pežorativno, ali to su teška zanimanja koja moraju obavljati ljudi iz južne Srbije.
S druge strane, gospodin ministar Naumov, koji je više puta posetio južnu Srbiju, ni drugi ministri ne pružaju dovoljno podrške izjednačavanju položaja južne Srbije sa ostalim delovima Srbije. Na rečima smo svi mi veliki, na rečima je moguće sve, ali u praksi nema gotovo ničega.
Podsetiću vas na jedan primer privrede južne Srbije. Privatizovali smo jedno veliko preduzeće, sa sumnjivom cenom, to je "Zdravlje" iz Leskovca, zaslugom prethodne Vlade, preduzeće "Simpo" je prodalo "Vlasinsku rosu", fabriku vode za dobre pare. Sve ostalo je sitno i to je privreda južne Srbije. Od čega da krene, ne polazi od nule; ako privreda i žitelji centralne Srbije ili Vojvodine idu ispred toga, kreću od nule, onda južna Srbija kreće od minus deset, neće dostići ni tu nulu, neće dostići položaj centralne Srbije.
Svi ovo znamo. Ja sam ovo više puta rekao, znam i ja, ovo je moralo da se kaže zbog ljudi iz južne Srbije kojih se većina političara seti, naravno, pomenuću i ja neparlamentarnu stranku, kada osvajaju neke glasove u izbornim kampanjama. Nakon toga, taj deo Srbije je za sve investicije nepostojeći deo zemlje.
Uostalom, kako bi moglo jedno preduzeće iz južne Srbije da bude konkurentno preduzeću iz Novog Sada koje ima jeftiniju energiju, infrastrukturu, tržište blizu. Kako bi moglo to privredno preduzeće iz južne Srbije da samo podnese troškove transporta plus troškove skupe energije? Preduzeća južne Srbije su prinuđena da koriste skupu energiju i samim tim nisu konkurenta svojim proizvodima.
Sada završna reč o strategiji. Strategija je predvidela koridor 10. Jedan pomoćnik ministra je ovih dana rekao da koridor 10 ide od Subotice do Niša, zatim do Dimitrovgrada – potpuno netačno. Koridor 10 ide prema Skoplju i Solunu, a ovo je krak prema Bugarskoj. U toj strategiji je lepo predviđena izgradnja gasovoda Niš-Dimitrovgrad, a gasovoda nema ni u naznakama ispod Niša, nema privrednih uslova.
Bez obzira na političke stranke i politička ubeđenja, jer drugačije nije moguće, pokušali smo da svim kapacitetima, uz pomoć svih stranaka koje žele bolje Srbiji, potpomognemo privredni razvoj i sve ostale uslove življenja u južnoj Srbiji. U skladu sa tim, bez obzira na političku pripadnost, a ne zaboravljajući kome pripadamo, ja ne zaboravljam, za Jablanički i Pčinjski okrug osnovali smo Savet za privredni razvoj. Na tom savetu se bavimo životnim pitanjima, pokušavamo na bilo koji način da dobijemo pomoć viših vlasti.
I ovaj moj nastup je usmeren na to da pokušam da utičem na gospodina ministra da pokloni veću pažnju tom delu Srbije, da nam pomogne. Ovo sam bio dužan kako zbog građana južne Srbije, tako i zbog uvaženog kolege Mike Pešića i rekao sam. Hvala.

Dame i gospodo, gospodine ministre, uvažene kolege poslanici, meni je pripala ta čast od nekih poslanika većine, poslanika DSS, da o ovom zakonu kažem neku reč.
Biću veoma kratak, s obzirom da u dosadašnjim diskusijama nije bilo drugačijeg mišljenja niti primedbi na Predlog zakona o preuzimanju nadležnosti vojnih sudova, vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva. Barem za ovom govornicom nije istaknuta primedba sa bilo koje strane, od bilo koje političke grupacije.
Takođe, nije bilo primedbi ni od stručne javnosti, pa stoga možemo bez uvijanja reći da je predlagač zakona ili Ministarstvo pravde za ovaj predlog zakona zaslužilo sve pohvale, bez obzira što je, kao što je i uvaženi kolega Krasić pre mene rekao, ovaj zakon po broju odredbi, odnosno po broju članova jedan mali zakon, a koji je na svoj način deo i predstavlja jedan sistemski zakon.
Takođe je i orijentacija Ministarstva da se preuzimanje nadležnosti izvrši ovakvim zakonom, ne donošenjem većeg broja zakona, pet, šest ili više, upravo ispravna i da je najlakše, odnosno najispravnije i politički i pravno doneti ovakav zakon, te da od sledeće godine, odnosno od 1. januara ili 31. decembra ove godine redovni sudovi postupaju u ovim krivičnim delima koja su do sada bila i nadležnost vojnog zakonodavstva.
Takođe je i jedino moguće i ispravno opredeljenje predlagača, a ja se nadam bez ikakvih dilema i nas u Skupštini, da usvajanjem ovog zakona omogućimo da se pri redovnim sudovima u vojnim odeljenjima sudi za vojna krivična dela. Uslovno rečeno kažem “vojna” krivična dela, jer to su ona dela, kao što znate, o kojima su do sada postupak vodili vojni sudovi.
Rešenja data zakonom su u potpunosti, kao što rekoh, usklađena sa dosadašnjom praksom, odnosno sa pravnim sistemom i u potpunosti su celishodna našem današnjem trenutku.
Upravo bih izazvan diskusijom koju pozdravljam, diskusijom mog prethodnika, ukazao da Predlog zakona i ovaj zakon koji ćemo doneti nikako ne ide za tim da želi na bilo koji način da umanji ugled vojske. Naprotiv, ne da nema nikakve veze, nego donošenje ovog zakona ima upravo za cilj povećanje ugleda i vojske i državnih institucija, kako u Srbiji, takođe i u državnoj zajednici.
Na tom istrajavanju je DSS uvek bila u svojem dosadašnjem ponašanju i programu, a kao što vidimo i ova republička vlada je upravo na tim zadacima, kao što je do sada pravilno i isticala. Stoga, ne treba mnogo gubiti vreme oko usvajanja ovog zakona. Rešenja su poznata i poslanicima i građanima, rešenja su ona koja su, kao što rekoh, jedino moguća i u skladu sa pravnom naukom, pravnom praksom i pravnim sistemom države Srbije i državne zajednice Srbija i Crna Gora. Stoga u svakom slučaju treba podržati donošenje ovog zakona.

Dame i gospodo, isključivo ću o zakonu. Nastojaću da vaše vreme što efikasnije iskoristim, odnosno naše vreme, i o Predlogu zakona o državljanstvu Republike Srbije mogu reći da je jedan od onih zakona, a ogromnu većinu takvih zakona predložila je Republička vlada, koji su moderni, koji vode Srbiju u budućnost, u integraciju sa Evropskom zajednicom.
Ovo nije kvazireformski zakon, kako je sve svoje zakone i predloge proglašavala prethodna Vlada, i toliko o prethodnoj Vladi. O njoj ne treba više uopšte raspravljati. Ovo je zakon koji suštinski rešava pitanje jednog osnovnog ljudskog prava svih građana, a to je pravo na državljanstvo.
Rešenja data ovim zakonom su veoma liberalna. Rekao bih da nije ni moguće napisati liberalniji zakon o državljanstvu. S te strane ovo je veoma hrabar zakon i tu Ministarstvo i ministar unutrašnjih poslova zaslužuju sve pohvale i priznanja. Vrlo su retka ovakva liberalna rešenja koja državljanina Srbije stavljaju u prvi plan, koja na jedan moderan način, moderniji i liberalniji od same međunarodne konvencije stvaraju uslove, odnosno regulišu pitanje sticanja i gubljenja državljanstva.
Tu dolazimo do izuzetka, a to je da od nekih koji će ga podržati ovaj predlog zakona dobija određene kritike jer je previše liberalan. U tom delu moguće je prihvatiti određena rešenja. Siguran sam da će ministar, odnosno predlagač zakona prihvatiti sve dobronamerne predloge koji su u duhu ovog zakona o državljanstvu.
Stoga mogu pohvaliti i sve dobronamerne diskusije koje su se danas odvijale u ovom parlamentu. Ograničavam se isključivo na diskusiju o zakonu, jer su za ovom govornicom, osim sitnih primedbi na zakon, isticali svi njegovu suštinu, odnosno njegovu modernu nit. Neki su rekli čak i sistemski zakon, nema mnogo grešaka, jer kao što rekoh uređuje osnove odnosa između građanina Srbije i države koju će, nadam se, uz ovakve predloge zakona koji su u desetinama predloženi i usvojeni na ovoj skupštini, u predstojećem periodu, uz nove zakone, uz nova moderna evropska rešenja, približiti Srbiju i u dogledno vreme uvesti u Evropsku zajednicu. Hvala.

Sam amandman koji su dali podnosioci, amandman na stav 1. traži da se umesto reči "kada u toku postupka oceni da je to celishodno" zameni rečima: "na saglasan predlog stranaka". Da se stav 2. briše, a zatim u stavu 4. umesto reči: "nije dozvoljena posebna žalba" da se zameni rečima: "dozvoljena je posebna žalba". Sam amandman na stav 1. i na stav 4. su međusobno kontradiktorni i neodrživi. Ne znam šta je predlagač mislio, ali nije uvideo tu osnovnu nelogičnost, jer kada traži da se zastaje sa postupkom na saglasan predlog stranaka šta će onda žalba kada su se stranke usaglasile. Onda je žalba potpuno iluzorna.

Dame i gospodo, u vezi sa Zakonom o parničnom postupku, Predlogom zakona o parničnom postupku i Predlogom zakona o izvršnom postupku malo je toga moguće dodati nakon uvodnog izlaganja ministra pravde gospodina Stojkovića. Iz ovih prvih reči zaključujete da će DSS i ja kao prvi koji diskutuje o tom zakonu u potpunosti dati podršku ovim zakonima, odnosno Predlogu zakona o parničnom postupku i Predlogu zakona o izvršnom postupku.
Ono što vrlo kratko želim reći je nesumnjiva potreba građana –pravda. Izraženo je i preko mnogih poslovica da je narodu potrebna pravda. To je tačno. Građanima je potreba pravda, ali brza i efikasna pravda.
Svedoci smo ostataka pravnog sistema koji je proizvod jednog samoupravnog socijalističkog društva. Ne samo na kritici tog društva i tog uređenja i tog sistema, već i boreći se za modernu pravnu državu sa utvrđenim pravom i ostvarivanje prava građana, potrebno je doneti zakon koji će uzeti u obzir, odnosno inkorporirati sva dosadašnja dostignuća u domenu pravde i prava u državama sveta, odnosno u demokratskim državama sveta.
Treba pohvaliti angažovanje i vlade i ministarstva pravde na donošenju novih zakona. Ne mogu izbeći da ne ukažem na to da je i prethodna vlada imala i vremena i prostora i ideja. Čak smo dobijali i obećanja ranijeg ministra pravde da će vrlo brzo pristupiti izradi ovih zakona, ali toga nije bilo godinama, odnosno da pune tri godine nije bilo ni naznake da će se ući u razmatranje ovih zakona.
Ovi predlozi zakona su savremeni. Njima su obuhvaćene sve preporuke Saveta Evrope. Njima je obuhvaćena i usklađena i savremena pravna teorija demokratskih država, kao što rekoh. Malo je primedbi koje bi bile osnovane, malo je pravnih primedbi koje bi mogle pretrpeti kritiku, odnosno koje ne bi mogle dobiti adekvatan odgovor.
Ono što bih u jednoj rečenici rekao svim kritičarima koji traže više promena je da zbog pravne tradicije, navika, kulture i svih uslova u društvu neophodno promenama treba prići sa određenom dozom opreznosti. Treba pristupiti oprezno i promene treba da budu postepene.
Zbog toga u potpunosti smatram da su predlozi zakona o parničnom postupku i o izvršnom postupku na mestu i da ih treba ovakve kakvi su usvojiti. Hvala.

Dame i gospodo, ovo je neverovatno. Oni koji su krivili ovu vladu i vladajuću većinu ovde da su spori, da zaustavljaju reforme, kažu: brzi ste, polako. Šta je bilo njima pa tri godine nisu nijedan zakon promenili? Njihov ministar pravde i njihovo ministarstvo, njihova vlada se nisu bavili životnim problemima i predlaganjem zakona. Nisu, osim toga što su napadali DSS i vladajuću koaliciju ovde da usporavaju reforme, da zaustavljaju Srbiju i vraćaju unazad, a sada kažu da idemo prebzo, da Vlada ide prebrzo. Da Ministarstvo pravde koje je toliko zakona za kratko vreme dalo, mogla je i ona prethodna Vlada da postoji i 99 godina, ne bi dala toliko zakona kao ovo Ministarstvo za manje od osam meseci.
Kažete da Zakon o parničnom postupku nije bio na javnoj raspravi. Znate da je neistina. Gospodo radikali ne dobacujte, korektan sam prema vama. Ovo se odnosi na one iz DS-a koji su u pravnoj zabludi najčešće. Oni nisu radili svoj posao. Oni koji rade na valjaju zato što rade. Jedan gospodin koji se najviše buni, koji zloupotrebljava Poslovnik, a koji je doneo u saradnji sa svojim stranačkim kolegom, koga nažalost danas nema ovde, javnu raspravu kaže da su uskraćeni su za raspravu u načelu, a gospoda nisu obavili svoju dužnost poslanika.
Uredno su njihova imena prozivana. Oni nisu bili tu i izgubili su to pravo. Ja ne znam zašto sada predsedavajući, odnosno zamenik predsednika ne primenjuje mere iz Poslovnika, koje su upravo ta gospoda propisali, pa i nas izbacivali i neki iznosili, kažnjavali i oduzimali mandate.
Oni sada oko jednog člana 7. koji tačno konkretne primedbe i amandman gospodina Šarovića, o tome je bilo najmanje reči, odnosno uopšte nije bilo reči. Gospoda kritikuju ceo zakon, kritikuju paušalno, sumnjiče, upotrebljavaju različite napade i reči, pokušavajući da omalovaže rad Ministarstva i Vlade. Osnovni argument je u tome, ovo je odgovor upravo na ono što su do sada iznela gospoda, a osnovni odgovor je njihov da ova Vlada, ova Skupština, ovo ministarstvo radi i donosi zakone. Oni su imali mogućnosti, imaju i sada mogućnosti da se izjasne, a mi, setite se, pre samo godinu i nešto nismo imali bilo kakva prava, bez obzira što smo bili poslanici.

Dame i gospodo, prethodni poslanik, uvaženi kolega, reče i ostade živ. Njegova diskusija nema nikakve veze sa zakonom i ja prigovaram predsedavajućem da je bio u obavezi da ga upozori. To je povreda Poslovnika koju neću reklamirati, samo ukazujem.
Dame i gospodo, mislim da je na poslanicima da odgovorno, u interesu građana, u interesu države učestvuju u diskusiji i daju argumente za i protiv nekog zakona, a ne da iznose, neću reći prejaku reč, neke totalne nebuloze. Meni, gospodo, nećete nikako dosaditi, niti ćete me izbaciti iz ravnoteže jer sam naučio da mi se dobacuje i neće mi uopšte smetati.
Što se tiče zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, Predlog zakona je normalan sled onog prethodnog zakona o stečajnom postupku. Ja sam, i ne samo ja, svi poslanici Demokratske stranke Srbije i vladajuće koalicije ukazivali su na prednosti novog predloga zakona o stečajnom postupku. U tome smo imali podršku i nekih drugih poslaničkih klubova, odnosno stranaka koje ne učestvuju u koaliciji. Ovaj zakon je normalan sled prethodnog zakona i potrebno je da se ovim zakonom o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika regulišu postupak, način i uslovi za stečajne upravnike.
Danas važeći Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji (a njegov prvi usvojeni oblik je iz 1989. godine, sa izmenama iz 1993. i 1996. godine) nije detaljnije regulisao materiju vezanu za profesiju, standarde i status stečajnih upravnika. Ovim zakonom o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika upravo se to postiže i predlaže se jedan moderan zakon koji je u skladu sa intencijom i težnjom Vlade i vladajuće koalicije za pospešivanjem privrednog razvoja i uključivanja u normalne tržišne tokove i tržišnu utakmicu.
Zašto baš agencija za licenciranje stečajnih upravnika? Zašto to ne radi sud kao što je to do sada radio, po nekim neutvrđenim kriterijumima? Podsetiću da je tako dolazilo do situacije da je bilo ljudi koji su vodili više desetina ili dvadesetak stečajnih postupaka, odnosno mogli su da budu stečajni upravnici u isto toliko firmi, odnosno preduzeća.
Iluzorno je da će oni u takvom slučaju da svoj posao stečajnog upravnika vode odgovorno i u interesu dužnika, poverioca i države. Nije bilo čvrstih kriterijuma, tako da je moglo doći do raznih zloupotreba.
Nije nužno da dođe do zloupotreba, ali čim nema kriterijuma, onda se ostavlja na volju pojedincima, da li to bio sudija u trgovinskom sudu ili stečajno veće, da bez jasno utvrđenih kriterijuma postave lica koja su mogla ali nisu morala imati odgovarajuću stručnu spremu i iskustvo da budu stečajni upravnici.
U praksi se dešavalo da je bila jagma za mesto stečajnog upravnika u preduzećima gde se još imalo šta prodati ili možda privatizovati iz stečaja, obično privatizovati na nezakonit način, dakle prelivanjem iz društvenog ili državnog kapitala u privatne džepove; a tamo gde nije bilo kapitala, odnosno osnovnih sredstava koja bi mogla biti prodata ili brzo privatizovana, nije bilo interesovanja, pa su trgovinski sudovi i stečajna veća bili u velikim mukama kako da pronađu stečajnog upravnika.
Ovim predlogom zakona se predviđaju kriterijumi, postupak i zato je mnogo ispravnije da se osnuje agencija za licenciranje stečajnih upravnika, da taj posao ne rade ni sudovi, niti ministarstvo, bilo privrede ili neko drugo ministarstvo u okviru Vlade Republike Srbije, jer industrija, odnosno privreda i privredni subjekti, njihovo poslovanje i funkcionisanje prevashodno moraju biti podložni nekim privrednim zakonima, odnosno tržišnoj utakmici i tržišnim uslovima.
Stoga će organ, agencija koja se za licenciranje stečajnih upravnika osniva najbolje moći da organizuje i sprovodi te poslove, počev od sprovođenja i propisivanja ispita za stečajnog upravnika, preko izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licenci za obavljanje poslova stečajnog upravnika, vršenja nadzora nad radom stečajnih upravnika, prikupljanja i obrade statističkih i drugih podataka, te predlaganja nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom i kodeksa etike, kao i sve druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom.
Ova agencija je ustavna kategorija i u skladu sa zakonom, jer prema važećem ustavu, što je intencija i svih savremenih ustava u Evropi (time ne kažem da je naš važeći Ustav savremen, njega je nužno menjati), agencije se mogu osnovati samo na osnovu zakona i potrebno je da budu odgovorni osnivači, u ovom slučaju u parlamentu Republike Srbije, a nadzor nad radom agencije po ovom zakonu vršiće Vlada.
Time će sve zloupotrebe biti u velikoj meri onemogućene, a izbeći će se oni problemi koji su do sada postojali, kao što sam rekao, da pojedinci, bilo kod stečajnog veća ili preko sudija trgovinskog suda, mogu da odlučuju bez nekih čvrstih argumenata, odnosno neće biti proizvoljnog odlučivanja.
Organi agencije su klasični i to su, kao kod drugih agencija koje se osnivaju zakonom, upravni odbor, nadzorni odbor, direktor. Ova rešenja su u skladu sa savremenim pravnim principima i savremenim ustavima evropskih država.
Stoga očekujem da će kao DSS i sve druge stranke u ovom parlamentu kojima je stalo do stvarnog privrednog oživljavanja u ovoj državi, do stvarnog razvoja, do stvarnog poboljšanja životnog standarda, uključenja u svetske tržišne i ekonomske tokove, glasati za ovaj zakon. Hvala vam.

Dame i gospodo, iz dosadašnjih diskusija poslanika očigledno je da su sve političke stranke koje imaju predstavnike u ovom parlamentu saglasne oko jednog zaključka, a to je da je stanje u srpskoj privredi loše ili, bolje rečeno, izuzetno loše, drugim rečima katastrofalno. O tome su ocene pojedinih političkih stranaka različite, a o zaslugama pojedinih stranaka, ja bih to vrlo kratko rekao, zasluge imaju sve one vlade, odnosno sve one političke stranke koje su do februara ove godine unatrag tri, pet, osam, deset ili petnaest godina imale vlast.
Za stanje u privredi nikakvih negativnih zasluga nema aktuelna Republička vlada na čelu sa gospodinom Vojislavom Koštunicom.
Međutim, očigledno je da se predlogom ovog zakona i predlogom drugih zakona iz domena finansija ili poreskih zakona aktuelna Vlada stara da to stanje u privredi stavi na zdrave osnove, odnosno omogući tržišnu utakmicu privrednih subjekata.
Ovaj i ovakav zakon o stečajnom postupku, bez obzira od koga sačinjen i u ovom trenutku je nepotrebno i iluzorno o tome diskutovati, u skladu je sa nekim evropskim, svetskim principima, dakle, principima Evropske zajednice i principima udruživanja Evrope. To su oni principi koji važe otprilike u većini zemalja Evrope i oni principi, instituti i zakonska rešenja koja teže ujedinjavanju ovom prostoru Evrope gde je i Srbija, a pitanje je vremena kada će Srbija ući u Evropsku uniju. Ovakvim postupanjem, ovakvim Predlogom zakona o stečajnom postupku je taj put skraćen.
Međutim, usvajanjem samo ovog zakona neće biti rešena sva pitanja i svi problemi srpske privrede. Bilo bi iluzorno i neozbiljno očekivati značajne pomake ili pomake na neke kratke staze, osim što će prestati da važi dosadašnji zakon o stečajnom postupku, koji je stvarao izuzetno velike probleme i u praksi omogućavao prelivanje društvenog ili državnog kapitala, kako god rekli, u privatne džepove; omogućavao je radni stečaj ili stečajni postupak koji se odvijao godinama, gde je supstanca privrednih subjekata preduzeća godinama uporno i sistematski isisavana.
Došlo je do toga da je značajan broj preduzeća, mislim na uspešna preduzeća, koja bi nakon stečaja ili reorganizacije mogla da funkcionišu, menjao vlasnike na volšeban način; svedoci smo raznih afera. Do toga je doveo upravo ovakav dosadašnji, loš zakon koji, moram priznati, ni akteri, ni privredni i pravni subjekti nisu poštovali.
Stoga će ovakav savremeni zakon o stečaju omogućiti da stečaj traje što kraće, jer to je jedno vanredno stanje u kome se nalazi privredni subjekt. U slučaju da nije moguće oživljavanje proizvodnje tog privrednog subjekta, odnosno njegova reorganizacija, dolazi do bankrotstva i likvidacije tog preduzeća.
Ovakav zakon će stvoriti delom uslove za tržišnu utakmicu, kao što sam rekao, i omogućiće priliv ne samo inostranog kapitala, a kada pomenem inostrani kapital mislim na kapital stranih država, odnosno pravnih subjekata, pa i naših građana, bilo onih na privremenom radu u inostranstvu, bilo kao žitelja drugih država.
Znači, preko ovakvog zakona o stečaju gde je u značajnoj meri zaštićen poverilac - odnosno lice koje ulaže ili koje namerava da uloži novac, odnosno kapital u značajnoj meri ima zaštitu svog novca, odnosno kapitala - pospešiće se ulaganje kapitala i omogućiti tržišna utakmica privrednih subjekata.
Kao što rekoh, neumesno je očekivati da će zakon o stečaju u kratkom roku proizvesti značajne pozitivne posledice, ali će u sklopu sa ostalim zakonima, pomenuo sam zakone iz domena finansija, kao i iz domena ostalih privrednih okolnosti, dovesti do nekog poboljšanja privrednog stanja, odnosno oživljavanja privrednog razvoja u Srbiji.
Neko je malopre pomenuo da bez jakih privrednih preduzeća, bez jake privrede, bilo da je to poljoprivreda, precizna mehanika ili kompjuterska tehnologija, nije moguća ni stabilna i demokratska država. U potpunosti se slažem sa tim i podvlačim na kraju da je upravo predlaganje ovakvih zakona od strane aktuelne Republičke vlade ono što će omogućiti da Srbija nešto brže, odnosno najbrže što je moguće u ovom trenutku, krene ka evropskim ujedinjavanjima i ka oživljavanju privredne situacije u Srbiji.
Stoga, aktuelnoj Republičkoj vladi treba pružiti podršku, bez mnogo demagogije, bez parola, bez lažnih dilema, jer, kao što rekoh, time završavam, stanje je izuzetno loše, a jedino ove mere koje Vlada predlaže mogu dovesti do poboljšanja. Zato ovaj zakon i sledeće zakone, a naročito zakon o licenciranju stečajnih upravnika, treba bez dileme usvojiti.

Izvinjavam se, vrlo kratko ću, možda samo minut ili dva najduže, ovo je klasična zamena teze od kolege koji je advokat. Nemaju nikakve veze advokati, oni nikada nisu bili niti će biti privredni subjekti, nisu registrovani ni kao privatni preduzetnici, niti će moći da budu, nisu ni kao preduzeća. Ovaj zakon se nikako ne odnosi na advokate, a klasična zamena teze i navodna ugroženost advokata je potpuno promašila priču. Hvala vam.