Dame i gospodo, gospodine ministre, pokušaću da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o agenciji za privredne registre i Predlogu zakona o registraciji privrednih subjekata.
Ovde smo proteklih dana čuli i videli dvojake kritike. Na one što dolaze iz jedne političke grupacije ne treba gubiti vreme, jer su neutemeljene po bilo kom osnovu i neozbiljne. Kritike druge političke opcije, priznavajući kvalitet zakonskih predloga, pokušavale su da zaslugu pripišu sebi, odnosno prethodnoj vladi, čiji su pripadnici bili.
Do današnjeg dana bio sam u ubeđenju da se prethodni ministar za privredu i privatizaciju bavio isključivo rasprodajom srpskih firmi, međutim, jutros sam saznao da se bavio i nečim drugim. Izgleda da se bavilo to ministarstvo i pisanjem zakona. I to, izgleda, dobrim, kvalitetnim zakonima.
Napredak je potpun, međutim, u praksi ministarstvo se najviše bavilo rasprodajom, odnosno privatizacijom firmi.
Rasprodajom koja je u mnogo slučajeva bila izuzetno sumnjiva, a ministarstvo se uopšte nije ili nikako se nije bavilo stvaranjem uslova za funkcionisanje privrednih subjekata i privredni razvoj Srbije.
Ovom prilikom bih podsetio i pohvalio Trgovinski sud u Leskovcu, koji je u slučaju privatizacije Hemijske industrije "Zdravlje" postupio ispravno. Ne, mogu slobodno reći, i u skladu sa zakonom, ali ispravno utoliko što nije hteo da prihvati naloge Vlade, odnosno ministarstva, da znatno umanji vrednost preduzeća koje je privatizovano, odnosno da umanji vrednost privatizacije "Zdravlja". To je učinjeno po nalogu višeg trgovinskog suda.
U svemu tome ministarstvo se uopšte nije ponašalo na odgovoran, na zkonit i adekvatan način. Uostalom, to nije radilo ni u drugim slučajevima u Srbiji, pa je tako, koliko sam upoznat, jedino izvršena kontrola privatizacije jedne firme u vreme prethodne vlade i ministarstva.
Sve te propuste će aktuelna vlada, koliko je to moguće, preispitati i otkloniti. Očekujem i da će se utvrditi da je Hemijska industrija "Zdravlje" privatizovana po neopravdano niskoj ceni, odnosno vrednost Hemijske industrije neopravdano nisko je utvrđena, što znači da je ta vrednost višestruko umanjena. Zbog čega? Verovatno će to u replici gospodin bivši ministar Vlahović reći ili će nadležni organi utvrditi.
Ono što jeste sigurno, a to je da je prethodna vlada dala jedan predlog zakona, koji nije htela da razmatra na ovoj skupštini, i tu nije krivica naša, nije krivica ni aktuelne vlade. Rešenja zakonska su u okviru onoga što je preporuka Evropske zajednice i u skladu sa dobrom evropskom praksom, osim jedan loš primer Nemačke, gde se na više mesta vršila registracija privrednih subjekata.
Znamo da je kod nas do sada registraciju privrednih subjekata vršio i trgovinski sud, a ranije privredni sud i lokalne samouprave odnosno opštinski organi uprave. To se pokazalo kao nekvalitno rešenje, utoliko što je pri registraciji kod trgovinskih sudova došlo do raznih zastoja, raznog voluntarizma i raznih nezakonitih postupaka i ponašanja, što je dovelo, ne moram biti precizan, ali otprilike od 280.000, biću tačan, podatak ću reći, što nisam zapamtio, 250.000 registrovanih preduzeća, samo blizu 90.000 je aktivno. Preostala preduzeća se vode kao postojeća, a ne posluju i ne deluju, nema se uvida u bonitet prevashodno firmi koje su upisane u registar kod trgovinskih sudova.
S druge strane, u upravnim organima za registraciju preduzetnika su vrlo razuđeno i na nekvalitetan način vođeni podaci, upravo zbog mogućnosti da ta lica koja se bave registracijom ne budu dovoljno obrazovana ili nekvalifikovana stručno.
Na različite načine je u Srbiji, od lokalne samouprave do lokalne samouprave, od opštine do opštine, vršena registracija tih preduzetnika, tako da je u praksi moglo da bude i da se preduzetnici registruju i fiktivno, i naknadno i retroaktivno. Jednom rečju bilo je raznih zloupotreba.
Izmeštanje registracije privrednih subjekata iz trgovinskih sudova može izazvati određene reakcije, naročito iz okvira trgovinskih sudova koji će se osetiti ugroženim, odnosno koji će osetiti da neće imati dovoljno posla, i eventualnim svojim plašenjem za budućnost, odnosno ličnu egzistenciju, što je potpuno van domena razmatranja ove problematike i ovih zakona.
Jer, uostalom, trgovinski sudovi zadržavaju onaj osnovni deo svog postojanja, ingerencija, a to je upravo suđenje i rešavanje sporova.
Registracijom privrednih subjekata na jednom mestu, na način na koji se predlaže ovim zakonima, umnogome ćemo pomoći da ta registracija bude potpuno jasna, vidljiva, mogućnost provere vrlo brza, preko sistema kompjuterskog i na taj način će svaki učesnik privrednog života moći vrlo brzo da proveri sve podatke o onome sa kim stupa u poslovne odnose, što je jedan od uslova, ne mogu reći najbitniji, ali veoma bitan uslov da u Srbiji, odnosno u našoj državi dođe do razvoja i stvaranja uslova za tržišnu utakmicu i razvoj privrednih subjekata.
Pred ovom vladom, koja je za veoma kratko vreme pokazala svoju sposobnost i nameru da upravo tržišne aktivnosti i tržišnu utakmicu proklamuje i stvori uslove za istu, biće takođe težak posao da u jednoj rasturenoj državi, privredno i ekonomski rasturenoj, omogući i stvori uslove za tržišnu utakmicu i privredni razvoj. Ne sumnjam u to da će, s obzirom na dosadašnje ponašanje, i nadležno ministarstvo i republička Vlada u tome uspeti.
To je samo dokaz da se republička Vlada odnosi odgovorno, kako prema ovom skupštinskom domu, odnosno prema ovom parlamentu, tako i prema građanima i prema Srbiji. Primedbe da joj je navodno dva meseca trebalo za iščitavanje zakona su od strane aktuelnog ministra otklonjene, jer tako radi odgovorna vlada. Ono što predlaže, predlaže odgovorno i pre toga, pre podnošenja predloga, razmatra sve mogućnosti.
Čujem sa nekih strana nezadovoljstvo. Očekujem da će to upravo za ovom govornicom izraziti i dati argumente. Kritike radi kritike su totalno očigledne i na njih nema potrebe ni odgovarati.
Ove zakone kao jedno savremeno rešenje, u svakom slučaju, treba podržati i treba usvojiti, jer su od onih zakona koji će omogućiti, a pomenuću jednu mnogo eksploatisanu reč, dalju reformu Srbije i privrednog života, a naročito u Srbiji; stvarnu reformu, za razliku od proteklih mnogo pominjanih i fiktivnih kobajagi reformi. Hvala.

Gospodin Vlahović nije imao potrebe za ovlikim jedom, ovaj jed i nervoza upravo govore o tome da nije u pravu. Nije u pravu, jer će upravo kontrole utvrditi, a i znamo koja je prava vrednost bila "Zdravlja", utvrdiće da je mnogo, višestruko umanjena vrednost "Zdravlja" kod privatizacije. To neće biti dobro po nekoga, a verovatno po gospodina bivšeg ministra zato što je ovako nervozan. Hvala.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, trudiću se da vam ne oduzimam mnogo vremena, ali ovu moju diskusiju moram početi, zbog kritika, ili kritizerstva, neargumentovanih od strane nekih poslanika opozicije, moram početi od 2001. godine i dobre namere DSS-a da predloži set pravosudnih zakona.
U novembru 2001. godine neki dobri zakoni u osnovi, naknadnim izmenama u 2002. i 2003. godini, dovedeni su do apsurda toliko su nakaradno izmenjeni, da je rezultat svih tih izmena bio da su u sudove ili za predsednike sudova birana lica koja nisu imala bukvalno "ni jedan" dan radnog iskustva, u sudstvu ili je došlo do toga da je zamenike javnih tužilaca ministar postavljao od svojih partijskih pripadnika, koji takođe nemaju iskustva u pravosuđu.
Moramo priznati, i u tome su se složile sve političke stranke, bar ove u Parlamentu, slažu se da je pravosuđe na niskim granama i to ne samo u proteklih nekoliko godina, da je pravosuđe dugo vremena na niskim granama i da je uzroka veoma mnogo. Svi se zalažu, sve političke stranke, za nezavisno pravosuđe, međutim, u praksi smo videli, u proteklih godinu ili dve, da je to nezavisno pravosuđe shvatano na taj način da je stranka na vlasti ili grupacija stranaka na vlasti htela da stavi pod kontrolu rad pravosuđa, odnosno da stavi pod kontrolu vođenje pojedinih sudskih postupaka, bilo krivičnih bilo građanskih.
Stoga, moram istaći, ako se već slažemo da je stanje u pravosuđu nedovoljno dobro, ne bih dramatizovao da je izuzetno loše, jer opšte je prihvaćeno da je ogromna većina ljudi koji rade u pravosuđu savesna i stručna i da može adekvatno obavljati taj posao. Manji deo korupusa, odnosno pripadnika, bilo u tužilaštvu ili pravosuđu, je potrebno promeniti.
Ovim predlogom DSS, odnosno Vlade, upravo se nastoji da se napravi jedan pomak u predlogu seta pravosudnih zakona iz 2001. godine, odnosno otklone štetne posledice dosadašnjih izmena koje su išle za tim da se pravosuđe, odnosno zaposleni u pravosuđu i dalje stave u veći stepen zavisnosti od izvršne vlasti. Težnja izvršne vlasti, odnosno Vlade je bila ne samo stavljanje sudstva pod svoju kontrolu, nego i svih drugih oblika vlasti! To je i postignuto preko izmena koje su, kao što znate, odlukama Ustavnog suda u velikom delu, ocenjene kao protivustavne.
Stoga me u ovom trenutku i začuđuje ponašanje pojedinih bivših pripadnika vlasti koji se pozivaju na Ustav i navodne povrede Ustava, a ne daju konkretne primedbe, odnosno ne navode konkretnu odredbu Ustava koja je povređena, samo se generalno pozivaju na povredu Ustava, a proteklih godina su upravo radili sve protivustavno i govorili da je Ustav loš i da ga zbog toga čak i ne treba primenjivati.
Zar vas sve to ne podseća na onu izreku, odnosno onu istinu koja se dešavala, da sudije nisu u obavezi da se drže zakona "kao pijan plota". Upravo je tako rađeno u proteklim godinama. Sada je pozivanje na navodnu ustavnost, odnosno povredu Ustava, a takve povrede nema, niti je bilo ko u ova dva dana uspeo da ukaže koja je ta odredba Ustava povređena.
Ono što je potrebno građanima Srbije, odnosno sa njihovog stanovišta je sudstvo, tužilaštvo, odnosno da pravosuđe funkcioniše efikasno; da nema sudskih sporova koji će trajati godinama, da nema krivičnih postupaka i istraga koje će trajati godinama, da nema višekratnog i više puta ukidanja presuda i vođenja postupaka do iznemoglosti. Neće se ovim zakonima sve to u potpunosti rešiti, jer ovi zakoni regulišu samo jedan segment postizanja nezavisnog pravosuđa. Drugi segment, kao što je gospodin ministar rekao, potrebna je izmena procesnih zakona.
U ovom trenutku i ovim zakonima postiže se nezavisnost sudstva i oduzima nadležnost Vlade, odnosno izvršne vlasti u kontrolisanju, odnosno imenovanju sudija ili tužilaca. Stoga je i novopredviđeni institut, odnosno nadzorni odbor koji se formira u Vrhovnom sudu, a koji će moći po predstavkama građana ili po sopstvenoj inicijativi da vrši kontrolu rada sudija ili predlaže eventualne mere, veoma pomoći u tome da procesi, odnosno postupci u sudovima što kraće traju, odnosno budu efikasni.
Time će se, jednim delom, postići efikasno i nezavisno pravosuđe, jer, kao što rekoh, građani zahtevaju da svi pred sudom budu jednaki, bilo da su u vlasti ili van vlasti, kao i da sudstvo bude što efikasnije. Jedino ovim predloženim izmenama se postiže da u jednom trenutku pravosuđe u Srbiji bude stvarno nezavisno i da u tom trenutku koji, nadam se, nije daleko, pravosuđe u Srbiji bude jedan od stubova vlasti demokratske Srbije. Hvala.

Gospodine ministre, dame i gospodo, izvinjavam se, ali morao sam da se javim povodom ovog amandmana. Ovo je klasiča primer gde je pisac promašio temu. Amandman se ne odnosi na ono što je predloženo Predlogom zakona  o izmenama i dopunama Zakona, jer, članom 40a i članom 40b predloženo je da se u Vrhovnom sudu obrazuje nadzorni odbor koji bi kontrolisao sudske predmete.
Vrlo jasno, nadzorni odbor koji kontroliše sudske predmete, a to je označeno u članu 40b stav 1. amandmanom uvaženog poslanika traži se ocenjivanje sudija jednom godišnje. Prema amandmanu dolazim do zaključka da bi to ocenjivanje bilo u stilu predloga i rada Ministarstva prosvete, valjda preko nekih školica ili radnih sastanaka i verovatno bi to ocenjivanje dovelo do toga da sudije podležu tom školskom ocenjivanju.
Ovakvog predloga nema u zakonu, niti je bilo. Ovo je, najblaže rečeno, revolucionarni predlog, ali nije mesto ovom amandmanu ovde gde se predlaže. Ovo je neka izmena za neku duboku, duboku, duboku reformu pravosuđa gde bi sudije bile ocenjivane!
Dakle, podvlačim da predlagač nije zahtevao, niti bi mogao da "drži vodu" predlog da se ocenjuje rad sudije jednom godišnje, kako je to predloženo amandmanom, nego je izmenama i dopunama predložio obrazovanje nadzornog odbora koji bi kontrolisao sudske predmete, što je potpuno različita stvar.
Podsećam, radi građana, da bi ovaj nadzorni odbor radio na osnovu sopstvenog saznanja, na osnovu pritužbi ili inicijative građana. Znači, ogromna većina sudija koja radi u skladu sa zakonom i savesno, ne bi ni bila predmet ocenjivanja.
Podvlačim da se ne ocenjuju sudije nego predmeti, a tek ukoliko se u predmetu uoče određena postupanja suprotna zakonu onda može, eventualno, doći na ocenu i rad tog sudije.
Znači, inicijativa može krenuti od građana, a može i od ovog nadzornog odbora koji se formira pri Vrhovnom sudu i na ovaj način će značajno biti povećana efikasnost sudova. Stoga ovaj amandman nikako ne treba prihvatiti, jer je u suprotnosti sa samom intencijom zakona.

Dame i gospodo, na dnevnom redu je jedna tehnička izmena zakona iz seta zakona o pravosuđu, međutim, očigledno da se bilo koja tačka dnevnog reda, čak i ovakva tehnička izmena oko produženja primene odredbi zakona - praktično odredba zakona koja predstavlja završne i prelazne odredbe - da se ta činjenica koristi za veoma široku priču i za temu koja nije na dnevnom redu.
No, treba reći da u ovom trenutku, pri ovom dnevnom redu, ne treba suditi o radu prethodne Vlade, jer to, kao što rekoh, nije na dnevnom redu, a prethodnoj Vladi su presudili građani na izborima.
S druge strane, ne može, Vlada niti Ministarstvo koje je stupilo na dužnost pre nekoliko dana, uz ovu tačku dnevnog reda gde su, kao što rekoh, tehničke izmene prelaznih i završnih odredbi, dati predloge, dati vizije za Ustav ili za ceo set pravosudnih zakona.
Ja ću vrlo kratko podsetiti, radi građana i vas koji znate, da je 2001. godine tačno po predlogu DSS donet niz sistemskih zakona iz domena pravosuđa, međutim, odmah nakon tri ili četiri meseca je došlo do izmene i te su izmene upravo išle, i tako, na svakih nekoliko meseci. Na kraju je prošlogodišnja izmena dovela do toga da je i suština i srž zakona, koji su prvobitno doneti, u potpunosti izmenjena, a to je direktna posledica nepostojanja želje da se primene u praksi zakoni koji su, kao što rekoh, doneti decembra 2001. godine.
Stoga je nužno i ovu protivpravnu situaciju otkloniti, doduše tu je Ustavni sud svojom privremenom merom dao mogućnost, na taj način što će se prelazne i završne odredbe o primeni zakona produžiti za predloženi rok.
Kao što ste čuli, i od Vlade i od ministra i od ministarstva, potpuna i celovita izmena sa predlozima će uslediti. Podvlačim, to je tema ove tačke dnevnog reda i na to se moramo ograničiti.
Na ovaj način će sudstvo funkcionisati kako-tako, a podvlačim, upravo mnogobrojnim izmenama i dopunama u protekle tri godine, nakon usvajanja onog prvobitnog Predloga zakona, je došlo do toga da su za sudije primana lica koja nisu imala nijedan dan u pravosuđu ili je rešenje važeće da ministar imenuje tužioce, što, svakako, ne predstavlja zalaganje niti one prethodne, proklamovano zalaganje, niti one prethodne Vlade, a nikako nije zalaganje DSS i predlagača zakona.

Gospodine Vučiću, pokušao sam da izbegnem ovo javljanje. Međutim, s obzirom da insistirate, moram vam odgovoriti. Nisam hteo da se javljam, hteo sam da zaštitim vas, hteo sam da zaštitim parlament. Hteo sam da prođe bez nekih značajnijih posledica, neformalna koalicija na Administrativnom odboru, gde se proglašava povredom Poslovnika jedno diskreciono pravo predsednika da li će dati pauzu, odnosno zastati sa radom ili ne. Povreda je utvrđena neformalnom koalicijom ili formalnom; glasovima, a vi znate kojih stranaka izglasana je povreda Poslovnika u momentu kada je o toj tački dnevnog reda rasprava već bila okončana.
U skladu sa Poslovnikom, postojala je mogućnost da, ukoliko su nastale neke posledice, Administrativni odbor preduzme mere, odnosno donese odluku kojom se otklanjaju nastale posledice. Na Administrativnom odboru smo, između ostalih, vi i ja učestvovali u raspravi. Vi ste davali neke predloge koji nikako nisu u skladu sa Poslovnikom, pa sam u dva-tri navrata insistirao da svoj predlog date u skladu sa Poslovnikom.
Niste mogli; ako se sećate, i ostali članovi Administrativnog odbora su tu bili, konstatovao sam da je rasprava o toj tački dnevnog reda, gde se zahtevalo utvrđivanje povrede Poslovnika, završena, i to nekoliko sati pre momenta odlučivanja Administrativnog odbora. Nije moguće vraćati u pređašnje stanje, odnosno vratiti raspravu u svoj tok, odnosno, bukvalno, vratiti u pređašnje stanje raspravu o toj tački dnevnog reda.
Stoga, još nešto bi trebalo da bude poznato, barem pravnicima i svima koji su barem prošli pored fakulteta - da bi bilo falsifikovanja odluke, treba odluka da postoji. U ovom stavu izveštaja objašnjava se da Odbor nije doneo odluku, niti je glasao o otklanjanju posledica, pa onda ne može ni stajati prigovor da je izvršeno falsifikovanje nepostojeće odluke. Konstatacija je u skladu sa time što sam kao zamenik predsednika i konstatovao na Administrativnom odboru, da je rasprava o tački dnevnog reda završena i da u tom trenutku nije moguće vratiti raspravu na početak ili na njen tok.
Kao što rekoh, hteo sam, prvo, da štitim ugled svih poslanika koji su članovi Administrativnog odbora, jer su doneli odluku silovanjem prava, bukvalno, silovanjem od strane većine, gde nesumnjivo u Poslovniku stoji da predsednik može, a to ne znači da mora, i to je jasno i jezički i pravno, a oko toga je izvršeno preglasavanje i utvrđena povreda Poslovnika. Povreda Poslovnika nikakve pravne posledice nije mogla da proizvede, zato što je rasprava o toj tački okončana.
Ponavljam, imao sam dobru volju da povećamo ugled ovog parlamenta i da prestanemo sa tim prepucavanjima, a i neko od vas se malopre pozvao na to, sa zahtevima Administrativnom odboru da o svemu i svačemu odlučuje, da li ima povrede Poslovnika ili ne. Shvatio sam, a tako mnogi za govornicom i kažu, da je naš cilj da efikasno donosimo i odlučujemo o predloženim tačkama dnevnog reda, odnosno usvajamo zakone. Stoga onoga dana nisam odgovorio na vaše prozivanje, a sada ste čuli pravu istinu.

Dame i gospodo, ja sam izašao zbog replike malopre, a ne kao izvestilac Odbora. Pismeni izveštaj Odbora je dostavljen svim poslanicima i potpuno je jasan. Opet, s obzirom na dobacivanja, podvlačim, poslednji stav je - Odbor nije odlučio, znate, Odbor u tom delu nije donosio odluku.
Ovo malopre govorio sam kao poslanik, i to javljajući se na repliku, nikako u svojstvu zamenika predsednika Administrativnog odbora. To je bilo prethodno i dobili ste pismeni izveštaj o tome.

Dame i gospodo, svedoci smo mnogo žestine oko dva predloga zakona koji su kompatibilni, mnogo žestine i mnogo političkih govora, koji su u ovom trenutku nepotrebni.
Biću slobodan da ocenim da je upravo ovo nastojanje pojedinih poslanika za isticanjem navodnih potreba, za isticanjem istovetnosti ljudi koje je nemoguće uporediti, želja za korišćenjem ove govornice za političku kampanju, odnosno, rekao bih, jednu već vidljivo očekivanu predizbornu kampanju.
Predlog izmena i dopuna zakona koji je dala SRS je u skladu, nije nespojiv, odnosno nije inkompatibilan sa Predlogom za dopunu Zakona o izboru predsednika koji je dala DSS. Gospodin Aligrudić je ukazao na odluku Ustavnog suda, kao i na odredbe Zakona o izboru predsednika i odredbe Ustava, zbog čega je potrebno i nužno morala da usledi ova intervencija DSS i davanje predloga o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike.
Stoga ovaj problem treba posmatrati u osnovi kao nastojanje DSS da se jedan pravni problem, pravna praznina, na adekvatni način otkloni, a da ne dođe do novih povreda Ustava. Kao što ste čuli i kao što stoji, u momentu stupanja na funkciju predsednika Skupštine Srbije, gospodin Dragan Maršićanin nije bio u mogućnosti da odmah raspiše izbore za predsednika Republike, s ozbirom na odluku Ustavnog suda.
A i da je raspisao, da je protivustavno u tom slučaju raspisao izbore za predsednika, to bi bili samo izbori u nizu izbora koji nisu uspeli. Tu prvo nema racionalnosti, nema ekonomičnosti, jer bi morao da raspiše izbore po postojećem zakonu, gde se traži cenzus, što znači izvesno, sa velikom verovatnoćom, izbori ponovo ne bi uspeli, došlo bi do novog nepotrebnog, rekao bih i štetnog, trošenja para iz budžeta.
Nastavilo bi se sa politikom razgradnje institucije, koju je prethodna Republička vlada dosledno sprovodila sve tri godine svog mandata i ne bi se postiglo ništa, nego bi čak postojala mogućnost da ne bi imao ko da raspiše nove parlamentarne izbore, ukoliko su potrebni. Sve su ovo hipotetičke pretpostavke. Zbog toga i zbog svih tih mogućnosti koje su mogle da nastanu, mi smo, DSS, iako smo u toku cele prošle i pretprošle godine predlagali, insistirali i davali predloge i amandmane da se ukine cenzus za izbor predsednika Republike, što normalno ili nenormalno, nije nailazilo na podršku Republičke vlade i navodne većine DOS-a.
Tako smo, zbog tog ponašanja vršioca dužnosti predsednika Republike, izbegavanja raspisivanja izbora, upravo došli u ovu situaciju koja je sve više nepravna situacija, koju je moguće izbeći samo izmenama Zakona o izboru predsednika Republike. Definitovno i konačno je potrebno da ova država ima predsednika Republike, da bude izabran na demokratskim izborima, koji će vršiti svoja ustavna ovlašćenja.
Definitivno je neophodno i krajnje je vreme da se u ovoj državi dosledno, prema Ustavu, sprovede podela vlasti na sudsku, izvršnu i zakonodavnu, jer smo takođe svedoci da je u proteklim godinama jedan deo vlasti pokušavao da upravlja i praktično kontrolisao druge oblike vlasti; tu prevashodno mislim na Vladu Republike Srbije i parlament, koji je bio oruđe u rukama Republičke vlade.
Svi koji su bili u ovom parlamentu, koji su pratili rad parlamenta u prošlom sazivu, to su vrlo lako uočili, da je odlučivanje, odnosno da je donošenje odluka bilo izmešteno iz parlamenta Republike Srbije, da su odluke donošene na nekom drugom mestu, da su predlozi zakona i zakoni usvajani na nekom drugom mestu, a da ovde u parlamentu Republike Srbije u većini slučajeva nisu mogli da budu usvojeni na način utvrđen Ustavom, Poslovnikom i na demokratski način, da su na ovom mestu izmišljani razni načini daljinskog glasanja ili podrške potpuno nelegalnih poslanika, rekao bih grupe građana, koji su u jednom trenutku bili ovde, donosili odluke i glasali u ovom parlamentu.
Nadam se da neću pogrešiti, u jednom trenutku je, prema izveštajima, mada je to bilo teško utvrditi, u ovom parlamentu bilo oko 305 ili 306 poslanika. Moguće je da sam pogrešio oko brojke. Znači, u takvoj jednoj situaciji su donošene odluke i u takvoj jednoj situaciji je, pored ovog parlamenta, i sama institucija predsednika Republike. U ovom trenutku ograničio sam se na ove dve institucije, a ovo ponašanje bi bilo potpuno namerno i sračunato na razgrađivanje tih institucija.
Svima onima koji traže i koji kažu da je izbore trebalo raspisati u momentu stupanja na dužnost predsednika parlamenta, gospodina Dragana Maršićanina, kratko odgovaram i ponavljam da bi izbori morali biti raspisani po starom zakonu, sa cenzusom, da bi to značilo nove neuspele izbore u nizu neuspelih izbora i da se time ne bi ništa postiglo, nego bi se država dovela u još veće probleme, još veću pravnu situaciju, bezizlaznu.
Stoga, ne mogu razumeti odbijanje nekih da prihvate Predlog dopune Zakona o izboru predsednika koji je dala DSS, zahtevajući argumentom da je odmah nakon neuspelih izbora neophodno raspisati nove izbore.
To znači – juče neuspeli izbori, danas novi izbori.
Pored toga, tu je argumenta koji je gospodin Aligrudić dao, da time oduzimamo pravo predsedniku Skupštine, odnosno stavljamo ga u poziciju da nema diskreciono pravo da ceni u kom je trenutku, s obzirom na objektivne okolnosti, kada su u izgledu izbori na drugim nivoima, npr. parlamentarni, celishodno održavanje (datum) izbora. Tako bi predsednik Skupštine bio organ koji praktično ništa ne odlučuje i u praksi to bi moglo da znači da nije ni potrebno da on određuje dan ponovljenih izbora, jer bi se mogao primenjivati automatizam.
Što znači – neuspeli izbori po zakonu; moraju odmah novi izbori, na taj i taj dan, u tom i tom roku. Znači, nema potrebe za donošenjem odluke o raspisivanju izbora.
Ova dopuna zakona od strane DSS-a upravo ovu situaciju u kojoj smo trenutnio želi da promeni i nadam se, kao i stranka DSS-a, da nećemo više doći u takvu neodgovornu situaciju, da nećemo imati odlazeću vladu, da u ovakvu situaciju država više neće dolaziti, pa bi se stoga i ova dopuna mogla, usko tumačeći, smatrati jedinom dopunom za izlazak iz ovog trenutnog, nelegalnog i protivustavnog stanja.
U svim ostalim slučajevima, do primene ove odredbe, odnosno primene Zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike ne bi moglo doći sem u teoriji, a teško je očekivati da će u kratkom vremenu ponovo doći tako neodgovorna vlada, kao ova dosadašnja, odlazeća.
Stoga apelujem na Radikalnu stranku - koja je dala Predlog zakona o izmenama i dopunama, Predlog njihovog zakona je upravo ono što je DSS predlagala proteklih godina - da prihvati ovaj predlog za dopunu Zakona koji je dala DSS, jer se time jedno protivustavno i nepravno stanje svodi na zakonito ponašanje.
Time će se stvoriti mogućnost, usvajanjem ova dva predloga zakona, da predsednik Republičke skupštine odmah raspiše izbore, koji će se obaviti po novim usvojenim zakonima, odnosno po izmenama, i time ćemo dobiti, normalno, na demokratskim izborima predsednika Republike i dovesti instituciju predsednika Republike u mogućnost da vrši svoja ustavna ovlašćenja. Hvala.

Komisija Narodne skupštine Republike Srbije, obrazovana 27. januara 2004. godine, na osnovu člana 27. stav 4. Zakona o izboru narodnih poslanika i člana 4. i člana 7. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, radi utvrđivanja saglasnosti uverenja o izboru za narodnog poslanika i izveštaja RIK-a o sprovedenim izborima za narodne poslanike u Narodnu skupštinu  Republike Srbije, održanim 28. decembra 2003. godine, Narodnoj skupštini Republike Srbije podnosi izveštaj.

Komisija je konstatovala da je RIK podnela Narodnoj skupštini Republike Srbije izveštaj o sprovedenim izborima za narodne poslanike u Narodnu skupštinu Republike Srbije održanim 28. decembra 2003. godine i da je izdala uverenja o izboru za narodne poslanike licima kojima je dodeljen mandat. Komisiji je podneto 250 uverenja o izboru za narodne poslanike. Podaci iz tih uverenja upoređeni su sa odgovarajućim podacima o licima kojima se dodeljuje mandat u izveštaju RIK-a. Komisija je utvrdila da su sa izveštajem RIK-a saglasna uverenja lica kojima se dodeljuju mandati. Komisija predlaže da Narodna skupština Republike Srbije, u skladu sa članom 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata izabranim narodnim poslanicima. Hvala.

Molim vas, gospođo Čomić, omogućite da počnem.
S obzirom na to da sam član Administrativnog odbora, koji je izdvojio mišljenje, počeću sa Administrativnim odborom. Slobodno mogu reći da je sastav, odnosno ovaj Administrativni odbor koji je danas zasedao, a o Odluci i mišljenju kasnije, potpuno nelegalan. Zašto? Ne odgovara sastavu Skupštine, odnosno broju poslanika po poslaničkim grupama u ovoj skupštini, a što je predviđeno i Poslovnikom.
Podsetiću - prošle godine jula meseca, DSS je imala tri člana Administrativnog odbora, pored mene i gospodina Jočića i gospodina Budišina. Nakon oduzimanja mandata poslanicima DSS, grupi od 20 i nekoliko, druga lica su ubačena u Administrativni odbor. Nakon odluke Ustavnog suda i vraćanja mandata, nije ispoštovana odredba Poslovnika da odbori, a u ovom slučaju Administrativni odbor, odgovaraju sastavu Skupštine, odnosno brojnosti poslaničkih grupa.
Zašto ovo ističem? Zbog toga što se Administrativni odbor, a ovde slobodno prozivam, nema gospodina Boška Ristića, na čelu sa gospodinom Boškom Ristićem, pretvorio u jedan organ za zaštitu lika i dela, a u ovom slučaju jednog ili drugog funkcionera predsednika Skupštine ili predsednika poslanike grupe DOS-a. Zbog toga je i bilo takvih odluka, gde je u ogromnom slučaju, odnosno uvek kada je pravna situacija bila sporna, jednostavnim dizanjem ruku, a gde ima desetak od 15, a 11 je članova Administrativnog odbora iz grupe ostatka DOS-a, odnosno iz te poslaničke grupe, jednostavno nadglasavanjem su odluke donete. Te odluke nisu bile ni u kakvoj vezi sa Poslovnikom ili zakonom ili zakonitošću, te su odluke bukvalno bile teror većine nad manjinom. Tako u Administrativnom odboru, tako i u ovoj skupštini, u ovom parlamentu.
Odlukom o izbacivanju, odnosno udaljenju iz Parlamenta gospodina Markovića, postiže se utoliko da je jedan poslanik koji predstavlja određeni broj žitelja, određeni broj birača u Srbiji, onemogućen da izrazi njihovo mišljenje. Da li je to 20 ili 25 hiljada, cilj je i želja da se umanji broj poslanika koji bi glasali za nepoverenje, odnosno za smenu predsednika Skupštine i za smenu Vlade. Tako se može nastaviti, kao što reče i Dejan Mihajlov, predsednik naše poslaničke grupe, može se nastaviti i dalje sve do one potrebne većine.
O ovome ću i kasnije govoriti o sastavu Parlamenta, ali sa ovim ću završiti da ne bih zaradio opomenu. Završiću zbog čega sam izdvojio svoje mišljenje, čitanjem odredbe Poslovnika. Odredba Poslovnika je potpuno jasna. Nije potrebno biti pravnik, nije potrebno biti pravni ekspert iz DOS-a. Ona jasno govori za sebe i nedopustivo je da se retroaktivno primenjuje pravo, kažu diskreciono pravo predsedavajućeg, odnosno predsednika Skupštine.
Tu se ne možemo složiti, jer diskreciono pravo je nešto drugo, a ovde stoji obaveza po Poslovniku da se izrekne mera ukoliko dođe do određene pravne situacije, odnosno narušavanja reda i mira, ili, greška, reda i mira, svejedno može i tako, narušavanje reda ili omalovažavanje bilo kog govornika ili Skupštine. Poslovnik, odnosno član 104. stav 2. - zahtevano od strane predsedavajućeg, odnosno zamenika predsednika Skupštine gospođe Čomić, tumačenje, to je odredba Poslovnika, jer je očigledno bila namera za primenom odredbe stava 2. člana 104. na gospodina Markovića, bez obzira što je nakon prvog i drugog izlaganja gospodina Markovića, dobio upozorenje a zatim opomenu.
Gospodin Marković je kažnjen po članu 102. stav 1. i to je alineja 2, 4. i 6. ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze. Ako je nekome palo na pamet, gospodine Pajtiću prozvani ste, gospodinu Pajtiću je palo na pamet da može zbog toga što je izneo svoje mišljenje, došla ideja, biću precizniji gospodinu Pajtiću da može zbog toga, bez obzira što je već izrečena opomena po članu 104. isključiti gospodina Markovića iz budućeg glasanja. Član 104. stav 2. glasi: "Mera udaljenja sa sednice može se izreći narodnom poslaniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada", podvlačim "u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka", drugog sličnog postupka fizičkom napadu, "kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice, u zgradi Narodne skupštine."
Neću dalje oko toga, totalno je jasno da u ovom slučaju zbog mišljenja iznetog za ovom govornicom ne može biti kažnjavanja. Doduše, gospođa Čomić je malopre rekla da je kažnjen gospodin Marković. U Ustavu stoji da ne može biti kažnje, ali ovo udaljenje sa sednice, da možda ne smatrate nagradom. Ja objektivno vidim da je to kazna, i to ne samo poslanik, kažnjava se 20 ili 25 hiljada građana Srbije koji su jednom od poslanika dali mandat, odnosno mogućnost da zastupa stavove i mišljenja tih građana.
U svakom slučaju ovo je kazna i u Ustavu stoji da poslaniku za ono što je izrekao za ovom govornicom ne može uslediti kazna. Zbog toga sam ja izdvojio svoje mišljenje, međtuim bilo je malo vajde oko toga, jer većina ostatka DOS-a jednostavno je digla ruke. Digla je ruke i izglasala drugačije, ali ovo je neophodno reći, kako zbog poslanika koji nisu upoznati sa postupkom i rezultatom glasanja na Administrativnom odboru, tako i zbog građana Srbije koji će ovo u potpunosti i na pravi način razumeti, nadam se bez ikakvog osporavanja što ovde ima u ovoj skupštini, odnosno na ovoj sednici.
Mi smo, dame i gospodo, ovih dana, naročito sinoć i danas, čuli razne govore, razne političke govore. Bilo je revolucionarnih govora sa određenom dozom histerije. Mnogo više je bilo tih govora nego govora suštinskih zbog čega treba promeniti predsednika Skupštine Srbije. Te revolucionarne govore, te revolucionarne ideje ja mogu razumeti i mogu se lako protumačiti jer tu je Marks, tu su političke škole između ostalih i Kumorovac. Mnogo je teže razumeti to da je jednu u demokratiji veoma običnu pojavu, svakodnevnu pojavu, promene jednog funkcionera, promene predsednika Skupštine, ili promene cele Vlade, neću podsećati na Italiju i protekle godine, da se od toga stvara "biti il ne biti" položaj za celu državu, da se jedan pojedinac, jedno fizičko lice izjednačava sa čitavom državom i ne samo državom, nego sa demokratijom.
Da se smena, odnosno promena jednog lica stavlja u prioritet aktivnosti političkog delovanja. Zašto je došlo do toga? Upravo zbog toga što je zahvaljujući, između ostalog i predsedniku Skupštine ovde, a mnogo više onim drugim o čijem poverenju ćemo tek razgovarati u drugoj, trećoj tački ovog dnevnog reda, zbog toga što je upravo zbog njihovog ponašanja došlo do rasturanja svih institucija, ovde govorim o Parlamentu Srbije, prevashodno, do dovođenja svih političkih aktivnosti, svih ispravnih demokratskih stavova, do apsurda. Do apsurda smo i danas doveli rad Administrativnog odbora, predviđeni Poslovnik i mere koje su utvrđene tim Poslovnikom.
Na taj način je osnovna nit odgovornosti nosioca tih javnih funkcija i zbog toga to je jedan i bitan razlog zbog čega treba promeniti predsednika Narodne skupštine. Mi smo danas naročito oni koji su pokušavali svojim, podvlačim, revolucionarnim govorima, visokim političkim idejama i mitingašenjem u ovoj sali, ukazivali su da nemamo konkretne primedbe na neustavni protivzakoniti ili protivposlovnički rad gospođe predsednika Skupštine. To su rekli i preživeli. Imamo konkretne primedbe, imamo toliko primedbi kada bi bilo moguće da barem nekoliko dana kada bih imao sve materijale, ali neke imam u glavi, a neke pred sobom. Krenućemo da li od toga da li je legitiman ovaj parlament i koliko ima poslanika ovaj parlament, ili od toga kako je gospođa predsednik Skupštine primenjivala Ustav.
Nemamo drugi Ustav. Oni su kada im ne odgovara govorili da je to Miloševićev ustav, kada im odgovara pozivali se na taj Ustav, a rezultat je da je jedini cilj bio da svoju vlast i privilegije produže što dalje, izbegnu ono što je neizbežno, izbegnu prevremene parlamentarne izbore.
Evo jedan primer, evo, ovo je zapisnik sa sednice Narodne skupštine održane 10. decembra 2001. godine sa početkom u 10,45 časova, a sednici predsedava Nataša Mićić, predsednik Narodne skupštine. Krenuo je dnevni red i u jednom trenutku kod glasanja gospođa Mićić kaže: "Gospodine Nikoliću, tačno je da je Ustavom predviđeno da Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika. Članom 82. Poslovnika o radu Narodne skupštine kaže se da kvorum za rad Narodne skupštine postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno više od polovine ukupnog broja narodnih poslanika." U redu je, tumačenje je potpuno u skladu sa Ustavom, i Ustav to kaže, i sa Poslovnikom, međutim ide dalje "obaveštavam vas da je ukupan broj narodnih poslanika u Narodnoj skupštini 248." Vidite sada je promenjen Ustav bez postupka za promenu Ustava. Ovo ne bih rekao da je tumačenje, jer 250 ne može da se tumači u 248. Ovo je promena, verovatno reformski ustav.
Kaže, nastavljam - 248 poslanika u Narodnoj skupštini, pošto su oduzeta dva mandata, tako da je kvorum za rad 125 narodnih poslanika. Bravo! I nikom ništa. Dobar predsednik, poštuje Ustav. Kooperativan sa Vladom. E tu smo.
Sinoć, premijer, gospodin Živković, ustade u odbranu Vlade, a uzgred i reče da je gospođa Nataša Mićić predsednik Skupštine veoma kooperativna i da je sprvodila zajedničku politiku, otprilike tako, moguće da nije tim rečima, ali je tako rekao. Parafrazirao sam, bio sam slobodan. E, vidite, ako je to tako, a ja nemam razloga da ne verujem gospodinu Živkoviću... pa to je osnovni razlog zašto treba da bude smenjena. Svim početnicima, a naročito profesorima Pravnog fakulteta, doduše, nekada padaju u pravne zablude, svim početnicima je jasno da je osnova demokratija podela vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Je li tako? I vi se slažete gospodine Novakoviću. E, pa ako je tako, onda nikako ne sme izvršna vlast da dominira zakonodavnom vlašću, jer sva tri stuba vlasti moraju, to znate, ali da vas podsetim, znate za druge, ali ne u vašem ponašanju.
Znači, ako je to razumljivo, onda je nerazumljivo da jedna od tih vlasti, izvršna, kontroliše, upravlja, reguliše, govori kako će da radi zakonodavna vlast koja bira tu izvršnu vlast i po Ustavu treba da vrši njenu kontrolu. I da je sve u redu, da nije gospođa Mićić napisala novi reformski ustav, kao što sam rekao, ovo je bio dovoljan razlog da dođe do smene. To je dovoljan razlog, jer pored onoga što su sudsku vlast, upravo ova skupština preko predloga zakona, izmena i predloga zakona koje je predlagala ta vlada, sudsku vlast potpuno stavila pod kontrolu izvršne vlasti, time je i ovaj parlament, odnosno zakonodavnu vlast stavila pod kontrolu.
Čuo sam dobacivanje. Jeste, to je bio predlog zakona Demokratske stranke Srbije, iz domena pravosuđa, to ste dobro zapamtili, međutim, nakon toga, zaboravili ste da je bilo četiri predloga izmena i dopuna gde su bili predlagači Vlada ili vi, kao predstavnici DOS-a, i jedan dobar Zakon, čujem dobacivanje, bukvalno unakazili, izvinjavam se zbog rečnika. Stoga to više nije taj Zakon, nego to je Zakon kojim se omogućuje direktni uticaj i kontrola sudske vlasti. O tužiocima nećemo, kako vršite kontrolu nad njima, jer to nije tema dnevnog reda. Rizikujem opomenu.
Toliko o tome koju podršku uživa od strane Vlade i od strane gospodina Premijera. Toliko o tome i tu nema logike osim vama poznate logike da jednu običnu promenu spikera, na Zapadu kažu spikera, predsednik Skupštine jeste imao ovlašćenja po Poslovniku ili po zakonu i Ustavu, ali to nisu bitna ovlašćenja, toliko da bi mogao da promeni, da propadne ova revolucionarna ideja koju sprovode, "reformsko-revolucionarna ideja". Promena spikera, odnosno šefa, odnosno predsednika parlamenta u svim demokratijama jeste jedna normalna i svakodnevna stvar. Vi hoćete da pod firmom demokratije sprovodite jednu čistu autoritarnu vlast i zbog toga pominjete izbore, pretite izborima, a izbora nema. Sada čujem, ako bude izglasano nepoverenje, hoće, videćete, međutim, i tada ćete naći rešenje da produžite svoju vlast, nažalost i agoniju Srbije.
Kada rekoh da je predsednik parlamenta taj koji i po Poslovniku i Ustavu i zakonu, i to znate i složićete se samnom, da je predsednik parlamenta taj koji treba jednako da postupa prema svim poslanicima, složićete se, o tome ću malo kasnije, ali ovde mogu da vas pitam oko toga - koji je pripadnik vladajuće većine DOS-a, sada vladajuće manjine, pripadnik poslaničkog kluba DOS bio kažnjen zbog dobacivanja koja su vrlo često bila i vrlo neukusna. Doći ćemo i do tog konkretnog slučaja, a toga je bilo i večeras. Mogli ste i meni, gospođo predsedavajuća, da izreknete upozorenje, jer sam polemisao sa ovima što dobacuju. Ali nemoguće je izbeći polemisanje kada pokušavaju na svaki način da dobacuju i izbacuju iz konteksta govornika.
Ja bih zamolio čašu vode, ako može.
Govorim o sastavu ove Narodne skupštine. Ja bih voleo da vidim tog koji će izdiktirati sastav Narodne skupštine, jer definitivno sada izgleda, utvrdili smo da ponovo ima 250 poslanika. Setite se, bilo je 248 i 308, sada ponovo ima 250, ali koja su ta lica, koji su poslanici u ovoj skupštini, to se teško može utvrditi. Zbog čega je ova skupština i sastav ove skupštine nelegitiman? U tom delu moram vas podsetiti na 2002. godinu i odluke koje su usledile oduzimanjem mandata određenom broju poslanika, gde je i gospođa predsednik imala ne malo zasluge i uticaja, ako ništa drugo, po rečima gospodina Živkovića, bila je kooperativna.
Na Administrativnom odboru je 11. juna 2002. godine podnet zahtev za oduzimanje mandata 22 poslanika zbog isključenja iz političke koalicije i zbog ostavke na poslaničku dužnost 14 poslanika, pri čemu je odlučio da ne uvaži ostavku jednog poslanika, mada on nije povukao ostavku. Setite se toga, nije bilo davno, doneo je odluku kojom je na sebe uzeo ulogu tvorca poslaničkog mandata. Ostalim poslanicima, njima 13 ostavke su uvažene, a mandat je zbog isključenja iz koalicije oduzet 22 poslanika. To su poslanici DSS-a. Sutradan, 12. juna 2002. godine predsednica Narodne skupštine je pročitala konstataciju da je mandat prstao 35 poslanika, ali nije utvrdila ono što je u svemu bila njena nadležnost, datum kada je poslanicima prestao mandat. Posledica je ta da je ostao nepoznat datum kada je 35 poslanika prestao mandat, time i od kada, od kog dana je sastav Skupštine izmenjen. Nakon toga sledi da je Republička izborna komisija dodelila mandate 35 novih poslanika, takođe 12. juna 2002. godine, a istog dana Administrativni odbor verifikovao mandate.
Ni Republička izborna komisija, ni Administrativni odbor nisu utvrdili datum kada je novih 35 poslanika steklo mandate. Sada više nije poznat ni datum prestanka mandata starim, ni datum početka mandata novim poslanicima. Dvadesetjedan poslanik kome je 11. juna 2002. godine oduzet mandat zbog isključenja iz koalicije podneo je Saveznom ustavnom sudu ustavnu žalbu. Savezni ustavni sud je poništio akt Administrativnog odbora, ali da ne dužim, Administrativni odbor je saznao za odluku, koja pravno i nije postojala, jer nije objavljena, pa je pre stupanja na snagu te odluke stavio van snage svoj akt od 11. juna. Tim aktom, podsećam, utvrđen je prestanak mandata 22 poslanika zbog isključenja iz koalicije.
Gospodine, tema je postupanje predsednika Skupštine prilikom oduzimanja i vraćanja mandata i utvrđivanja broja poslanika u ovoj skupštini. Ovakvo vraćanje, oduzimanje mandata, stvorilo je stanje, sećate se prošle godine, da niko živi nije znao, a novine su se sprdale sa tim, koliko poslanika ima u ovoj skupštini, koji je broj poslanika.
Poslanici Demokratske stranke Srbije nisu pozivani za jedan određen broj zasedanja, pozivani su neki drugi, rezervni poslanici. Setite se kada su počeli poslanici Demokratske stranke Srbije da budu pozivani oni drugi su bili negde u rezervi. Sve je to po Ustavu, što biste vi rekli.
Poziv za skupštinsko zasedanje od 5. novembra 2002. godine privremeno je rešio sve probleme. Predsednik Narodne skupštine nije pozvao na zasedanje nijednog poslanika koji je stekao mandat zamenjivanjem 35 poslanika, već je pozvao sve poslanike kojima je mandat bio prestao zbog isključenja iz koalicije, nezavisno od toga da li su jednom ili dva puta isključeni, i 13 poslanika kojima je mandat prestao zbog ostavke. Rešavanje problema viška poslanika ne pozivanjem na zasedanje presedan je u našoj parlamentarnoj praksi. Presedan je to što je mandat 35 poslanika prestao nepozivanjem na skupštinsko zasedanje. Složićete se da ovo svakako ne ulazi u moguće ustavne i zakonske razloge za prestanak mandata, niti je bilo kojim zakonom ili Ustavom predviđeno.
Potpuno je nejasno koji je to zakon ili moralno načelo dalo predsedniku Narodne skupštine pravo da oživi prestale mandate 13 poslanika, koji su podneli ostavke. Koji je osnov tog ponovnog sticanja mandata? Koji je razlog prestanka mandata poslanika koji su ih zamenili? Nema osnova. Prema tome, Narodna skupština je sve od juna, pa do 5. novembra 2002. godine radila u sastavu koji je bio protivzakonit. Da li mislite da je to moja zasluga? Sastav je izmenjen 5. novembra 2002.godine i donekle se stanje upristojilo, ali podsetiću i to će nakon ovoga biti i dalje tema, imamo novu odluku Ustavnog suda i zahtev sedmorice poslanika, potpuno legalan i legitiman zahtev, za vraćanje mandata.
Bićete ljubazni gospodine da prestanete sa dobacivanjem, a ja bih zamolio zamenika predsednika gospođu Čomić da ipak ove iz Demokratske stranke upozori da budu tolerantni. Ja ne dobacujem, a spreman sam da dobijem kaznu za svako dobacivanje.
Da li su ovo jedini razlozi? Ne! Ima još mnogo više razloga! Da krenemo od nečeg bližeg, jer vidim da ste ovo od prošle godine zaboravili. Od 14. oktobra 2003. godine, kao što neko reče, gospođa predsednik Skupštine nije ispoštovala svoj poziv, pa se nije odazvala na svoj poziv. Zakazala je sednicu Skupštine u 10,00 časova i nakon devetočasovnog čekanja gospođa zamenik predsednika je rekla da zbog isteka vremena, a ona je ovlašćena da to saopšti, sednica neće biti održana, već će biti održana dva dana kasnije, odnosno 16. oktobra. Da li mislite da to ponašanje tog dana, 14. oktobra, nije bio i nije dovoljan razlog za to da neko drugi bude predsednik ovog parlamenta. Sam taj razlog od devetočasovnog čekanja zbog navodnih konsultacija je dovoljan sam po sebi da dođe do smene predsednika Skupštine i dovoljan je da svima onima koji pokušavaju da na bilo koje načine, a naročito ovim revolucionarnim govorima, spreče, ili izbacivanjem poslanika, spreče izglasavanje nepoverenja.
Ono na šta želim da ukažem, tom prilikom je bilo prigovora predsednika poslaničkih klubova na povrede poslovnika koje su načinjene 16. oktobra kada je konačno sednica počela. Bilo je primedbi na povredu Poslovnika i neću vas zamarati odredbama tih članova Poslovnika, ali je vladajuća većina normalno ocenila preko Administrativnog odbora koji, kao što rekoh, ima veliku većinu, ocenila da nije bilo povrede Poslovnika. Ništa se nije desilo, celog dana sedeli poslanici devet sati u Skupštini i niko ih nije obaveštavao, iako je bilo po Poslovniku mogućnosti i da se odloži sednica i da sednicu vodi neko drugo lice, ovlašćeni potpredsednik i mogao je predsednik Skupštine da ovlasti nekog od potpredsednika da održi sednicu!!
Jednostavno, na sve argumente Administrativni odbor na svojoj sednici se izjasnio da nije bilo povrede i sve je u redu, sve je po pravilu, dovoljno je da imaju većinu u tom Odboru. Tom prilikom na Odboru je bilo izjašnjenje o zahtevu predsednika Narodne skupštine da li neusvajanje zapisnika proizvodi neku pravnu posledicu. Pozivanje na neusvajanje većeg broja zapisnika je bilo prividno i problematično. Osnovni je problem neusvajanje zapisnika kod izbora guvernera Narodne banke i Saveta. Tu je ponovo došlo do zastupanja jednog potpuno pravno neodrživog i protivustavnog stava i tako je taj Administrativni odbor jednostavno izglasao zaključak, koji ste verovatno saznali.
Ne znam da li smo oko toga mi poslanici obavešteni, da neusvajanje zapisnika ne proizvodi nikakvu posledicu. Znači, sva ona ukazivanja da nije bilo kvoruma za odlučivanje prilikom izbora guvernera, izjašnjenja narodnih poslanika za ovom govornicom, gospodina Rafailovića da nije bio tu, a da je njegova kartica upotrbljena - ne važi! Jednostavno, to je prošlo, ne mora da bude ni zapisnika, to je objavljeno u "Službenom glasniku", bez obzira što objavljivanje jednog pojedinačnog akta, odnosno pojedinačne konkretne odluke, objavljivanje u "Službenom glasniku" ne proizvodi baš to pravno dejstvo, jer danom glasanja, danom eventualnog izbora stupa na snagu ta odluka, a ne objavljivanjem. Objavljivanje u "Službenom glasniku" proizvodi posledice jedino kod usvajanja zakona i drugih opštih odluka. Da li to znači da ubuduće ova skupština neće morati da usvoji niti jedan zapisnik i da nema nikavih pravnih posledica? Ne bih rekao! Neusvajanje zapisnika sa sednice na kojoj je gospođa Kori Udovički izabrana za guvernera Narodne banke upravo je dokaz i pokušaj da se dokaže onima koji ne žele da čuju za činjenice, niti da primenjuju pravo, da nije bilo kvoruma i da odluka nije mogla biti doneta, odnosno da nije doneta.
Kada smo kod protivustavnog i suprotnog Poslovniku ponašanja gospođe predsednika Skupštine, podsetiću da je DSS preko ovlašćenog predlagača, gospodina Dejana Mihajlova dala predlog za dopunu dnevnog reda sa tri odluke, pre predloga odluke o stavljanju van snage konstatacija Narodne skupštine o prestanku mandata narodnih poslanika, donetih na osnovu člana 88. stav 1. tačka 1. Zakona o izboru narodnih poslanika. Drugi predlog odluke o stavljanju van snage odluke o izboru guvernera Narodne banke Srbije, i treći predlog odluke o stavljanju van snage odluke o izboru predsednika i članova Saveta Narodne banke Srbije.
Predsedndik Skupštine na ovaj predlog DSS-a, razumeli ste zbog čega je usledio ovakav predlog, jer kod vraćanja mandata očigledno je bilo to da se ne želi izvršiti odluka Vrhovnog suda, odnosno pravni stavovi Ustavnog suda - donete su odluke, na primer, Odluka administrativnog odbora da će Administrativni odbor pokrenuti postupak vraćanja mandata za sedam poslanika koji su to zahtevali. Zatim je išlo od Administrativnog prema ovome, prema onome, a onda je na jednoj sednici Administrativni odbor zaključio da ne treba on da vrši tu ništa, nikakve poslove, jer evo trojica ranijih bivših poslanika su zahtevali preko Ustavnog suda izvršenje odluke Ustavnog suda, a s obzirom na pravne stavove Ustavnog suda gde je nesumnjivo da odluku treba da izvrši Narodna skupština Republike Srbije, odnosno ovaj parlament, DSS je podnela predlog odluke, čime bi bilo rešeno i izvršena odluka Ustavnog suda i definitivno ovaj parlament bio u sastavu prema izborima 2000. godine.
Znači, u tom trenutku, bez obzira na to koja su to lica bila i da li to odgovara Vladi ili vladajućoj manjini ili većini, sastav Parlamenta bi bio potpuno legalan i legitiman i ne bi se dovodile u sumnju njegove odluke. Ne, to se nije htelo ispoštovati ni odluka Ustavnog suda, bez obzira što je u momentu donošenja odgovarala Vladi i ostatku DOS-a. Onda se to od svog donošenja pa do današnjeg dana upravo po njihovom shvatanju pretvorilo u nešto drugo, u nešto što im ne odgovara, jer će, pretpostavljaju tih sedam poslanika glasati protiv tih njihovih predloga, odnosno glasati za smenu predsednika Parlamenta i Vlade Republike Srbije, pa jednostavno izbegavaju i odbijaju da izvrše Odluku Vrhovnog suda.
Na ovakav predlog DSS-a, gospođa predsednik Narodne skupštine je dala obaveštenje gospodinu Dejanu Mihajlovu, ističem ovde stoji - gospodin Dejan Mihajlov, to je obaveštenje, iznad stoji Republika Srbija, Narodna skupština, broj, datum 13. oktobar.
Ako je ovo pravni akt koji se donosi u Narodnoj skupštini, trebalo je da usledi pozivanje na odredbu propisa Ustava, Poslovnika, svejedno. Mislim da je trebalo da se pozove na odredbu člana 133. Poslovnika, ukoliko je smatrala da taj predlog treba dopuniti u skladu sa Poslovnikom.
Međutim, nema toga, pa stoga je ovo neko obaveštenje ili poluprivatni dopis, ne mogu drugačije ovo da shvatim, gde stoji - povodom vaših predloga od 10. oktobra 2003. godine ukazujem vam da se o vašim predlozima odluka od 1-3 Narodna skupština neće izjašnjavati iz sledećih razloga: 1) Predlog odluke o stavljanju van snage konstatacija Narodne skupštine o prestanku mandata, preskačem, neće se staviti jer prema članu 69. Poslovnika Narodne skupštine, stav 2. alineja 1. pitanje mandata je u nadležnosti Administrativnog odbora Narodne skupštine, a konstatacija Narodne skupštine su posledice određenih akata tog Odbora i ne mogu se stavljati van snage.
Član 69. reguliše nadležnost Administrativnog odbora i tu je opravdano bilo ukazivanje povrede Poslovnika gospodina Dejana Mihajlova, povrede Poslovnika po odredbi članova 86. i 79. i da ne bih oko toga ukazivao na pravne činjenice, ja ću svesti zaključak da su primedbe na povredu Poslovnika bile osnovane, ali podsetiću vas, one koji ne znaju, a naročito građane Srbije koje je bilo obrazloženje Administrativnog odbora da nema povrede Poslovnika.
Po Poslovniku, predsednik Skupštine je u obavezi da predlog zakona, odnosno odluke ukoliko ne odgovara, nema sve elemente predviđene i utvrđene Poslovnikom, u ostavljenom po Poslovniku u roku, vrati predlagaču na dopunu. U tom smislu da je gospođa Mićić smatrala, mogla je da se pozove na tu odredbu i vrati, ali gospođa Mićić, verovatno po ovlašćenju Administrativnog odbora, jer takav je stav zauzet na Administrativnom odboru je pristupila tumačenju Ustava i zakona, pa je procenila da ovakve predloge odluka ima pravo da ne stavi na dnevni red, jer nisu u skladu sa Ustavom, odnosno zakonom. Time je direktno povređen Poslovnik, jer po Poslovniku nema tu mogućnost, a najmanje da predsednik Narodne skupštine bude ovlašćen da donosi ili tumači Ustav.
Konkretno, moram ukazati na još nešto što je ovde sa jedne ili druge strane različito tumačeno, to je zloupotreba kartica. Evo konkretnog primera kada je na sednici 25. juna 2003. godine došlo do toga da je prilikom glasanja zloupotrebljena identifikaciona kartica, tako ovde stoji, koja pripada predsedniku Narodne skupštine Nataši Mićić, koja je glasala, po stenogramu, a nije bila prisutna ovde. Tumačenje je bilo da njena kartica mora uvek stajati za pultom. Međutim, tumačenje je proizvoljno, jer vidite da sad nije tu kartica, i dalje funkcioniše elektronski sistem. Kartica predsednika je sada u prvom redu.
Znači, ona je glasala, a nije bila prisutna tu, odnosno držala kvorum. Na takvu konstataciju, koja je potpuno jasna, mišljenje Administrativnog odbora je bilo da nije bilo povrede Poslovnika. Ovakvih povreda je bilo znatno više. Mislim da je ovoliko sa moje strane dovoljno i ja se zahvaljujem.

Dame i gospodo, danas raspravljamo razrešenja i imenovanja sudija opštinskih sudova, okružnih sudova, trgovinskih sudova i Vrhovnog suda, pri čemu na početku ove tačke dnevnog reda, odnosno na početku rasprave a ni tokom rasprave do ovog trenutka nismo videli, nitu su bilo koji trenutak prisustvovali kako predsednik Vrhovnog suda tako ni ministar pravde ili neko od predstavnika Vlade.
Pored datih predloga za razrešenje, odnosno imenovanja koja su poimence i bez bitnih razloga koji opredeljuju da neko lice bude razrešeno ili izabrano za sudiju ne možemo meritorno tj. adekvatno proceniti kao poslanici, odnosno ovaj dom, da li treba da glasamo za neki predlog ili smo protiv takvog predloga, osim u slučajevima gde to poslanici koji lično znaju određenu situaciju prigovore.
Stoga bih, bez obzira što nemam na to pravo po Poslovniku, zamolio gospođu Mićić da odredi pauzu i zamoli predsednika Vrhovnog suda i ministra pravde da nam bliže obrazlože predloge koji su došli u nekoliko dopisa, da bismo ipak mogli adekvatnije tj. stručnije da se izjasnimo o tim predlozima.
U suprotnom, ostaje samo predlog bez bitnih razloga i odlučivanje može biti potpuno po nekoj inerciji. Da li me je čula gospođa Mićić?

Ja sam zamolio.

Hvala, ja sam zamolio, a nikako se neću odreći ovog prava. Nastavljam sa diskusijom.
Smatrao sam da se ipak krnji ugled, odnosno nema ništa od ugleda ovog parlamenta na ovakvo postupanje ljudi koji su dužni da poslanicima i Parlamentu daju obrazloženje predloga tj. onoga što je na dnevnom redu.
Nastavićemo oko toga. Nažalost, ovde nema ni gospodina Obradovića, prevashodno bih želeo njemu da odgovorim - nije njegov veliki uspeh ako dobije aplauz i podršku ovde prisutnih poslanika Demokratske stranke, jer to nije nikakav uspeh, a njegovo predstavljanje je potpuno pogrešno.
Poslanici Demokratske stranke su svesni da su već u blatu pa bi im bilo drago da tu povuku i DSS ali neće moći, odnosno konstatacija gospodina Obradovića da je DSS predlagač zakona tj. seta zakona iz domena pravosuđa je tačna ali je zlonamerno predstavljena. Nezavisno sudstvo se ne može stvoriti samo donošenjem jednog ili više zakona. Za nezavisno sudstvo, molim vas upozorite gospodina, posle će moći da odgovori, evo prozvaću ga prezime je... svejedno znate na koga misllim, ima pravo na repliku odgovoriće mi.
Nezavisno pravosuđe se stvara mnogo ozbiljnije i mnogo napornije od samog donošenja jednog ili više zakona. Taj posao nezavisnog pravosuđa je stvoren, odnosno stvoreni su preduslovi predlogom zakona koji je dala DSS. Svedoci smo da je nakon toga potrebno preduzeti niz radnji i stvoriti društvene uslove gde će sudstvo, odnosno pravosuđe, sudije i tužioci moći nezavisno da postupaju. Znači, to je onaj prvi preduslov i prvi korak koji je učinila DSS a nakon toga, po predlogu Vlade ili Ministarstva je došao, svedoci ste toga i na to ukazujem vrlo često, tj. došlo je do menjanja više puta tj. pojedinačnih menjanja ovih zakona iz domena pravosuđa, tako da su neka rešenja tražena kao nova, pa se onda to vraćalo na prethodna rešenja, tako da je u ovom trenutku potpuni haos sa tim izmenama i dopunama, da je bukvalno veoma teško se snaći šta je od toga važeće.
Stoga je i došlo do ove situacije da sada razmatramo razrešenja ili imenovanja, odnosno postavljenja sudija a da nemamo osnovne elemente koji podržavaju taj predlog ili koji osporavaju taj predlog, osim kao što rekoh pojedinačnih osporavanja poslanika ili osporavanja Odbora za pravosuđe. Znači, u tome je gospodin Obradović zlonamerno predstavio upravo tu inicijativu i tu dobru volju Demokratske stranke Srbije, a još jedna konstatacija gospodina Mihajlova je u potpunosti tačna.
Ponavljam - ova sadašnja vlast radi po istim principima kako je radila i prethodna vlast. Znači, osnovni cilj izvršne vlasti, odnosno aktuelne vlasti kao i ove prethodne je da sudstvo, pravosuđe, stavi pod svoju kontrolu, ne bih rekao grubo - pod svoju vlast, ali stavi pod svoju kontrolu i bukvalno da pravosuđe bude izvršni organ te politike, politike tog nosioca vlasti.
To je tendencija koju je utemeljila ona prethodna vlast od 1990. pa nadalje, ali je sve te tekovine i ova sadašnja vlast prihvatila oberučke usavršila do tog stadijuma, do te mere da je danas praktično nemoguće biti izabran za sudiju ukoliko nije pripadnik neke od stranaka ostatka DOS-a. To se može predstaviti na bilo koji način, može se predstavljati navodnom demokratijom, ali nije tako i svedoci smo toga da će maltene doći vreme, ako još malo potraje ova vlast, doći će vreme kada će bukvalno zahtevati potvrde od kandidata da nisu čak ni simpatizeri a ne daj bože članovi opozicionih stranaka, naročito DSS-a.
Znači, kandidati uopšte ne mogu ući u razmatranje. Neće se ni razmatrati njihove molbe i prijave ukoliko nisu veoma bliski pojedincima ili političkim strankama koje su trenutno na vlasti. Stoga se nastavlja ta loša, ponavljam - ta loša praksa, koja umesto da vodi ka nezavisnom pravosuđu, vodi upravo ka podaničkom pravosuđu, slobodno to mogu reći, jer se traže ljudi koji su voljni da slušaju i presuđuju po nečijem tuđem diktatu.
Stoga i dolazimo u takve situacije da dođe prigovor da je neko bio član JUL-a, pa je sada predlog DS-a ili neke druge stranke, ili DHSS, u redu, ispravili ste se, predlog za izbor za sudiju. Znači to je upravo ta tendencija koja nije pronalazak ove aktuelne vlasti ali je to ova aktuelna vlast do tančina i vrlo lepo autorizovala i to će biti ono osnovno što će označiti način i vid funkcionisanja ove sadašnje vlasti i resornih ministarstava.
Znači, jedna vrlo demokratska, jedna namera koja je u potpunosti išla ka tome da imamo potpuno nezavisno sudstvo. Ta namera, ti zakoni iz domena pravosuđa su dovedeni u pitanje upravo ponašanjem na ovaj način, aktuelne vlasti, u stvari upravo su dovedeni do apsurda.
Stoga su stvorili upravo kontrast i kontraefekat od onoga koji je zahtevan. Ne mogu reći da nijednog trenutka nismo imali, barem u proteklim decenijama loše sudije. Velika većina sudija u srpskom sudstvu je dobra, odnosno to su kvalitetni i dobri ljudi, pošteni i dobri stručnjaci. Ono što je bio problem u proteklim godinama, to je da su ti dobri koji hoće da rade po zakonu i savesti sklanjani u stranu. To se isto dešava i sada, pa se upravo oni koji su dobri i dalje sklanjaju, minimizira se njihovo učešće, sklanjaju u stranu, a oni koji žele da slušaju, koji su poslušni, oni dolaze na vrh piramide te sudske vlasti.
To je izuzetak, nije pravilo u svim slučajevima i ja ne bih voleo da to generalizujem, pa da kažete da sam rekao da je svuda tako u sudstvu. Imamo vrlo dobre, kao što imamo ogromnu većinu dobrih sudija,
tako ima i predsednika sudova koji su sa domena pravosuđa, odnosno sa tog stanovišta stručnosti i ponašanje i rada potpuno dobri, odnosno tako bih rekao, "okej". Ovakve sudije koji su dobri i koji se upravo zbog stalne težnje i aktuelne težnje izvršne vlasti da ih stavi pod svoju kontrolu, a svedoci smo da je to situacija sa ovim parlamentom, koji je bukvalno pod kontrolom izvršne vlasti. Znači, izvršna vlast je u stalnoj želji da sudije, odnosno da uposlenike u pravosuđu, ne samo sudije, stavi pod svoju ingerenciju, pod svoju kontrolu, pa su stoga i ovakvi izbori koji su bez adekvatne argumentacije, bilo, kažem "za" ili "protiv", koji bukvalno treba samo da zadovolje neku formu.
Ništa suštinsko u ovom trenutku ne možemo odlučiti, tu je ogroman broj sudija, da bi zamešateljstvo bilo što veće, ogroman broj sudija po velikom broju dopisa, odnosno predloga i mi ćemo osim u onim slučajevima koji su osporeni jednim dizanjem ruku, odnosno jednim pritiskom tastera izvršiti izbor, odnosno razrešenje ovih sudija, a onim nosiocima vlasti koji žele da imaju potpunu kontrolu nad pravosuđem upravo omogućiti da to dalje i imaju.
Tačna je konstatacija da će pri svakoj promeni vlasti one sudije koji su sada kandidati aktuelne vlasti preći u neku drugu stranku ili postati simpaziteri pobedničke stranke. To je loše, to je upravo loše, jedinstvenu priliku ostatak DOS-a, jedinstvenu priliku da krene sa stvaranjem nezavisnog sudstva je propustio. Jedinstvena je to bila prilika i ovo su godine, nećete zameriti, iskoristiću tuđu izreku, "ovo su godine koje su pojeli skakavci", barem u domenu stvaranja nezavisnog pravosuđa.
Ne kažem to slučajno, do 2000. godine sam i ja bio u tom pravosuđu, doduše, kao advokat, međutim, od 2000. godine, od 2003.godine stanje u pravosuđu, moja ocena je da se nije bitno popravilo, osim što stičem utisak da sada sudije, odnosno radnici u pravosuđu imaju neki veći strah. Ne veći strah od sistema, nemojte pogrešno da shvatite, nego veći strah od toga šta će izvršna vlast reći, da li će oni sačuvati svoj položaj, da li će doći do razrešenja, iz kojih razloga i da li će moći da napreduju, a dokaz tome je i ova letimice, da pogledamo sadašnje predloge, tu imamo ljude koji su studirali desetak godina i više, ja sam video jedan primer od 17 godina, imamo ljude koji su rođeni četrdeset i neke, odnosno pre pedesete godine koji se sada biraju za sudije, a imamo ljude koji su sa radnim stažom od četiri godine, a biraju se za okružni sud.
Uvek može postojati sumnja da li su ti stručni kriterijumi ono osnovno što je opredeljivalo predlaganje nekoga za izbor sudije ili politički kriterijumi kada uz predlog nemamo obrazloženje, odnosno bukvalno nemamo te date kriterijume i objašnjenje zašto je od određenih 10, 20, ili 30 kandidata izabran baš taj jedan ili dva za sudiju okružnog suda; zašto, kao što rekoše, sekretar neke opštine sada postaje sudija, a u sudovima imamo veliki broj stručnih saradnika, prvo pripravnika, pa zatim stručnih saradnika koji se spremaju za taj sudijski posao.
Neću umanjiti značaj sudija kada kažem da je sudijski posao isto kao i posao advokata, prevashodno zanatski posao, da nije potrebna velika teorija za bavljenje tim poslom. Da je osnovno za dobrog sudiju, osnovno iskustvo u tom poslu kojim se bavi, normalno, iskustvo i nezavisnost od izvršne vlasti, od bilo kojih poluga vlasti. Normalno, onaj uslov neću pominjati da ne budem povezan sa protivpravnim radnjama, to je ono što se podrazumeva.
Znači, kada imamo takve predloge i takve primere da se sa veoma malim radnim stažom neko bira za sudiju i da se bira neko za sudiju koje pred penzijom i ostavlja se za sudiju onaj ko ima više od zakonskog maksimuma penzijskog staža, kako možemo zaključiti da li tu ima dobre volje svih nadležnih koji su dali ovakve predloge, da li ima njihove dobre volje da jednog trenutka u tom procesu koji traje kažemo da definitivno imamo nezavisno pravosuđe. Ne, nije to njihova namera, a nije njihova namera i njihovo ponašanje, setite se od kraja prošle godine, pa vrhunac preko vanrednog stanja gde su svi politički zvaničnici, čak i sam ministar pravde koji bi po svom položaju morao i trebalo bi da štiti i da pomaže tim sudijama, tim radnicima u pravosuđu, da su orkestrirano dolazili napadi na pravosuđe i na sudije.
Jedan primer su uzimali generalno, nalazili su jedan primer, pa su onda generalizovali da sudije ne valjaju, da celo pravosuđe ne valja, a pri tome, potpuno su protivpravno čitali na koji način su dolazili do izjava okrivljenih datih u istrazi, zatim licitirali tim izjavama i nekoga osuđivali i pre nego što je istraga završena.
Još jedan, "gori" primer - Ministarstvo informisanja ili MUP, svedoci smo toga, bavili su se osuđivanjem pre hapšenja. Oni su pronalazili učinioca, čak i koristili termine o tome da je izvršilac, a dozvolićete, niko ne može biti učinilac dok se to ne, odnosno izvršilac dok se to ne utvrdi pravosnažnom presudom.
Znači, oni su na konferencijama za štampu pronalizi u istoj toj konferenciji utvrdili krivicu i osuđivali. Nakon toga su od pravosudnih organa zahtevali da što pre, po mogućstvu u roku od nekoliko dana sve te netačnosti i insinuacije pokušaju da sklope u zakon, nađu materijalne činjenice i ove ljude osude, što je normalno, van pameti i što je nemoguće, osim za kratkoročnu namenu i osim za prikupljanje jeftinih i kratkonamenskih političkih poena.
Sve je to opterećivalo, naročito ponašanje aktuelne vlasti i ministarstva: Ministarstvo informisanja koje je u vanrednim merama izricalo kazne i ministar informisanja, sve je to opterećivalo i dalje onemogućuje, barem naznaku, onemogućuje stvaranje nezavisnog sudstva koje mora biti cilj svih, jer nema pravne države, nema demokratije bez samostalnog i nezavisnog sudstva.
I nezavisno sudstvo je uvek više potrebnije vlasti, nego opoziciji, time bih završio, gospodi koja mi dobacuje iz Demokratske stranke, nezavisno sudstvo je upravo potrebno zbog njih, jer oni će nakon sledećih izbora biti opozicija. Hvala.

Dame i gospodo, pokušaću da budem relativno kratak. Ono što u ovom trenutku i na samom početku moram prigovoriti, a to je očigledno prigovor i većine poslanika, ne smatram da je ovako "genijalno", bez uvrede gospodinu Mitroviću, ideja njemu pala na pamet da ova tri zakona - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, spoji sa Predlogom zakona o davanju kontragarancija Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori kao garantu prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj po zajmu Republičke direkcije za puteve.
Nema, bukvalno, nikakve veze ova tri predloga zakona i trebalo je barem ovaj treći raspravljati zasebno u odnosu na prethodna dva zakona. To je već ustaljena praksa da se na određen način izigrava i ovako restriktivni Poslovnik, a sa druge strane to je već viđeno i stalno se ponavlja da je privid demokratije ovaj parlament i da je centar moći odlučivanja daleko van ovog parlamenta. Mi ovde služimo da kažemo nešto što niko neće uzeti, niti da čuje u ovoj državi, a EU će svakako čuti sve ovo. Niko u ovoj državi, odnosno republičkoj vlasti, neće uzeti u razmatranje bilo koju primedbu, osim bahatosti koja obično ide sa neznanjem. Ima i mnogo toga što bi se moglo nazvati neradom.
U ovom trenutku nema predstavnika Vlade. Ova tri zakona spaja jedino to što je predlagač Vlade isti za sva tri zakona, gospodin Đelić, inače, materija ovih zakona je potpuno različita i u ovom trenutku ja ću govoriti najviše u celosti o Predlogu zakona o davanju kontragarancije. Upravo o ovoj tački trebalo bi dati osnovne analize, obrazloženja, pa bi trebalo da se pojave u Skupštini dva ministarstva; ministar za urbanizam i građevine i ministar za saobraćaj i telekomunikacije. Nije dovoljno njihove kontradiktorne izjave po medijima, u pogledu potpunog stanja u domenu delatnosti Direkcije za puteve. Tu je kontradiktornost same Direkcije koja daje potpuno drugačija objašnjenja u odnosu na ova dva ministarstva koja izgleda da međusobno nemaju gotovo nikakvu međuresornu sradnju.
Članom 1. Zakona o davanju kontragarancija Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori kao garantu prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj po zajmu Republičkoj direkciji za puteve, Republika Srbija preuzima obavezu da kao kontragarant izmiri obaveze Srbije i Crne Gore kao garanta po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj Republičkoj direkciji za puteve u visini od 76 miliona evra na osnovu sporazuma o zajmu između Evropske banke za obnovu i razvoj i Republičke direkcije za puteve, zaključenog 31. jula 2002. godine za projekat obnove puteva Republike Srbije. Mi smo u uvodnom izlaganju gospodina ministra čuli nekoliko reči sa jednom ogromnom greškom, kaže - sredstva će biti iskorišćena za koridor 10 i to u centralnoj Srbiji. To je potpuno netačno jer "koridor 10" ide Subotica-Preševo, odnosno makedonska granica, a krakovi su oni koji mogu ići prema centralnoj Srbiji od ovog koridora ili od Niša prema Bugarskoj granici ili od Beograda prema Zagrebu.
Ne mogu zameriti, ministar je, iz potpuno drugog delokurga, iz drugog ministarstva je ovaj zakon, on je samo sa finansijske strane u dve rečenice rekao da je stanje infrastrukture puteva loše i da će ovaj kredit koji nije značajan, ali nije ni beznačajan, radi se o 76 miliona evra, biti iskorišćen prevashodno za centralnu Srbiju, ako sam ja dobro razumeo, a ovde nema gospodina ministra da me demantuje ili da da bliže objašnjenje povodom toga.
Moram istaći, kada se govori o koridoru 10 da je to priča koja se povlači više godina, više od 10-15 godina, i da je to radila i ona prethodna vlast i ova sadašnja, ali konretnih rezultata i pomaka nema.
Ono što će biti akcenat mog izlaganja upravo je na tome - "koridor 10", a kada to kažem, mislim na put od Niša, odnosno Doljevca do makedonske granice. Nema naznake da će biti završen u dogledno vreme, a izgleda da neće biti ni tada.
Specifičan geografski položaj naše zemlje uticao je i utiče na celokupni privredni, saobraćajni, kulturni i ostali razvoj države, a sagledava se u tranzitnom karakteru naše magistralne putne mreže. Značajan deo mreže evropskih puteva je na teritoriji Republike Srbije, pri čemu je najbitniji koridor 10, koji je najkraća veza centralne Evrope i srednjeg Istoka, sa najmanjim transportnim troškovima od svih alternativnih pravaca. Ovaj koridor direktno povezuje osam zemalja, indirektno još šest i značajne glavne gradove, u ukupnoj dužini od oko 2.400 km, od čega Srbiji pripada respektabilni deo od 800 km ili oko 34% celokupne dužine koridora.
Koridor 10 je veoma ozbiljno shvaćen u Evropi, naročito u Evropskoj zajednici, pa je tako još na Trećoj vanevropskoj konferenciji u Helsinkiju, juna 1997. godine, a to je, setićete se, posle sankcija, ponovo valorizovan koridor 10 i to sa glavnim pravcem, kao što sam rekao, u Srbiji od Subotice do makedonske granice i krakovima od Budimpešte prema Novom Sadu i Beogradu i od Niša prema Dimotrovgradu, Sofiji i Istambulu.
Naša velika prednost je u tome što je u momentu održavanja Treće vanevropske konferencije u Helsinkiju, izgrađen pun profil autoputa u znatnoj dužini na glavnom pravcu koridora 10 kroz našu zemlju, i to: od državne granice prema Hrvatskoj do Beograda u dužini od 112 km i od Beograda do Pečenjevca u dužini od 263 km. U 1997. godini je ostalo da se do Olimpijskih igara 2004.godine u Gračkoj izgradi deonica od Grabovnice do makedonske granice u dužini od 72,4 km. Bilo je prostornog plana od Niša do državne granice do Makedinoje - urađen je prostorni plan infrastrukturnog koridora sa pratećim sadržajem. Međutim, mi smo imali značajne primedbe ministra Šumarca, da postojeći plan nije konzistentan, da je zastareo, pa je korišćen otprilike dve godine. Zimus smo dobili obaveštenje da je prostorni plan za ovaj deo gotov.
Obnova putne mreže u Srbiji je svakako morala da počne, tim pre što je prethodna vlast malo ulagala ili nedovoljno ulagala u obnavljanje ove infrastrukture, a osnovni akcenat potrebno je da se baci na koridor 10; u momentu usvajanja 2000. godine, 60% od tih magistralnih i regionalnih puteva je bilo zrelo za rehabilitaciju. Prioritetne prednosti naše magistralne putne mreže na pravcu koridora 10 zahtevale su najmanje sanaciju postojećih deocina autoputa i nastavak izgradnje započetih.
I pored značajnih ulaganja, imam podatke za 2001. i 2002. godinu: u 2001. godini uloženo je oko 140 miliona evra, a u 2002. godini oko 225 miliona evra, odnosno ukupno za ove dve godine 365 miliona evra, s tim što su obnavljani putevi sa kratkim deonicama svuda po Srbiji, bez ikakvog plana ili vidljivog plana i programa.
Potpunim odsustvom strategije, prioritetnog i racionalnog ulaganja u navedenu obnovu i izgradnju pravca koridora 10, postignuti su neznatni efekti valorizacije navedenih prednosti. Nedopustivo je i neshvatljivo da na atraktivnom pravcu koridora 10 nije urađen veći deo izvođačkih projekata, pa se time onemogućavaju potencijalna ulaganja. Podsetiću malo kasnije, to je upravo oko onih zahteva za kredite upućenih Evropskoj banci.
Od stručnjaka, preko bivše do sadašnje vlasti, svi su se, barem na rečima, slagali da je koridor 10 najveća razvojna šansa za Srbiju, koja se geografski, kao što znate, nalazi na putnom pravcu Istok - Zapad. Ovo je nesumnjivo tačno i oko toga nema dilema. Godinama se postavlja pitanje zašto Srbija ne iskoristi tu razvojnu šansu. Dok se bivša vlast pravdala ničim izazvanim sankcijama i tome slično, današnja vlast svoju nesposobnost i nerad prikriva dobro oprobanim receptom - za sve što ne valja i nije urađeno i posle više od dve godine, kriv je onaj prethodni režim.
Ono što je u ovom trenutku izvesno, koridor 10 neće biti završen za mnogo godina, a sigurno neće biti završen do naredne godine, kada je postojala veoma značajna šansa za kredite, odnosno za donacije Republici Srbiji. Svedoci smo da je 13. jula Komisija Ministarstva inostranih poslova Grčke za praćenje i sprovođenje grčkog plana privredne rekonstruksije na Balkanu (ESOB) odbila projekte Vlade Srbije za rekonstrukciju koridora 10, koji povezuje Grčku i Austriju. Pomoćnik grčkog ministra inostranih poslova Andreas Lovergos, zadužen za sprovođenje ovog programa, saopštio je, ne ulazeći u pojedinosti, da je Komisija odlučila da u sadašnjoj fazi odbije pet projekata zbog nedostatka suštinskih elemenata i da se oni ponovo razmotre u neposrednoj budućnosti, pošto tehničku pomoć za pripremu pruži Evropska agencija za rekonstrukciju, čije je sedište u Solunu. Što se konkretno tiče projekta Srbije koji se odnosi na koridor 10, gore navedenoj organizaciji pomoć će pružiti Stalni komitet koridora 10, kojim trenutno predsedava Grčka.
I pored najbolje volje i predizbornih i, zatim, "svakogodišnjih" obećanja republičke vlasti, značajni pomak izgradnje ovog bitnog koridora 10, koji je mogao, kao što je i činjenica, o čemu se izjašnjavao i sam ministar, kao i G-17+, Labus, i celokupna republička vlast, koji je mogao značajno privredno povući razvoj Srbije, naročito dela južne Srbije, od Velike Grabovnice do makedonske granice, povući razvoj i pospešivanje privrednog rasta značajnog broja privrednih grana, pri čemu je, citiram izjavu gospodina ministra Šumarca - "postojala mogućnost zapošljavanja oko 120.000 ljudi, izgradnjom te deonice autoputa". Ne mora da bude tačno da je toliko, znatan broj ljudi, a i za značajne privredne aktivnosti pomak je mogao da se postigne.
Neradom, neznanjem ili lošim radom upravo Republičke direkcije za puteve i resornih ministarstava i cele Vlade Republike Srbije, od 2000. do danas, u proteklih dve i po godine nije preduzeto bilo kakvo rešenje, odnosno nisu preduzeti bilo kakvi radovi koji bi ukazivali da se ima ozbiljna namera za izgradnjom veoma bitnog koridora, za koji je naročito zainteresovana severna Grčka, odnosno Grčka, zbog povezivanja sa Evropskom zajednicom i zbog Olimpijskih igara 2004. godine.
Mi nismo iskoristili tu šansu. Taj saobraćaj ide alternativnim pravcima, iako je ova trasa najkraća, najisplatljivija, najekonomičnija, upravo zbog lošeg rada i Republičke vlade, ministarstva i Republičke direkcije za puteve.
Ovaj predlog zakona je morala da prati i normalna analiza, prevashodno o tome: koje su to deonice, odnosno koji su ti putevi; koja je to infrastruktura puteva zrela za obnavljanje rekonstrukcije, odnosno za izgradnju; da uradi finansijsku analizu koliko je to zaduženje i uopšte države Srbije, kao što je izneto već ovde od gospodina Srđana Petrovića. Nama preti dužnička kriza. Znači, koje je to zaduženje države Srbije! Zatim, koje je zaduženje u pogledu ovih delatnosti, upravo za izgradnju i obnavljanje infrastrukture, odnosno puteva? Da li je, a jeste, ovaj kredit jeste po nekim ekonomskim merilima povoljan, ali da li je ova privreda, ova država Srbija u mogućnosti da vraća isti, bez obzira što nije značajan po visini?!
Znači, te su analize potrebne, kako ekonomske, tako i o stanju puteva u Srbiji, s obzirom na to da se kredit odnosi na taj delokrug, a ne na železnicu ili na plovne puteve. Tek nakon toga, uz analizu da dobijemo jedan zaključak, preporuku nadležnih ministarstava i Vlade o tome šta treba preduzeti.
Ovako, došli smo u situaciju da direktor Direkcije za puteve, pre neki dan izjavljuje da je upravo neka druga putna deonica prioritetna za Vladu, tu Direkciju i nadležno Ministarstvo, u odnosu na putni pravac, odnosno na ovaj koridor 10 koji bukvalno povezuje zapadnu sa istočnom Evropom i koji je, ne godinama, nego vekovima, glavni putni pravac.
Ovako smo došli do jednog nastavka, a ne branim ni prethodnu, ni sadašnju republičku vlast. Prethodni nisu ništa ulagali, a podsetiću, nema skladnog razvoja Srbije ako nema i ravnomernog razvoja svih njenih delova. Ona prethodna vlast, slobodno se smejte vi kojima je lepše, ona prethodna vlast je upravo, bukvalno rečeno, za nju je Srbija prestajala kod naplatne rampe u Nišu, one južne naplatne rampe.
Isto, i ova Republička vlast, nema nikakve niti strategije, niti želje da bilo šta pomogne i uradi. Ovo što je bilo najbitnije, ovaj koridor 10 gde su mogla znatna sredstva da budu prikupljena od donacija,a potsetiću vas, Grčka je rezervisala 235 miliona evra za ovu namenu. Kao što sam malopre pročitao, neki projekti su odbačeni, upravo zbog, ili nesposobnosti, ili nerada nadležnih ministarstva ili Republičke vlade.
Nastavlja se ista situacija: niti se oživljava privreda, niti izrađuje ovaj bitni koridor 10, tako da će, a nemam ništa protiv, ali alterativni pravci, preuzeti vekovnu ulogu ovog koridora, a taj deo Srbije će biti vrlo brzo izgubljen za ovu državu. Hvala.

Gospodine Cvetanoviću, ovo je tema o kojoj bi mogli da pričamo ne dva dana, nego mnogo duže. Ja sam nastojao da budem najkonciznije što je moguće i to jeste trajalo 20 minuta. Za tih 20 minuta nisam uspeo da pomenem registraciju preduzeća "Difens roud" u Vranju; mašine koje su radile rekonstrukciju, odnosno novi sloj na autoputu prema Nišu; nisam mogao da pomenem, niti sam mogao da pitam gospodina ministra kao predstavnika Vlade o vezama građevinske operative Vlade i kredita koji su dolazili iz inostranstva. Ostalo je mnogo pitanja, ima još vremena, ja sam bio previše konfuzan, tako da nisam uspeo da postavim sva pitanja. Hvala.