Upravo ovaj zakonski predlog jeste, između ostalog, rezultat razgovora koji je vođen na relaciji Vlade Republike Srbije i sindikata. Pogrešno ste shvatili. Nije ovde reč ni o kakvoj kritici, već o realnom sagledavanju situacije u kojoj se trenutno nalazimo, kada govorimo pre svega o ekonomskim mogućnostima države.

Kada kažem populizam i politički marketing, ako već moram konkretno da govorim, vi ste od 2008. do 2012. godine bili deo vladajuće koalicije u Srbiji. Bili ste od 2012. do 2014. godine, takođe deo vladajuće koalicije u Srbiji. Decembra 2009. godine je isplaćena jednokratna pomoć prosvetnim radnicima od 5.000 dinara i tada su zahtevi prosvetnih radnika bili daleko veći. Godine 2012. bili ste deo Vlade, isplaćena Svetosavska nagrada u iznosu od 4.000 dinara. Mislim, da su i tada zahtevi prosvetnih radnika bili daleko veći. Vi tada, zbog nezadovoljstva i zbog, nazovite, podrške niste našli za shodno da izađete iz Vlade Republike Srbije, nego ste sve to podržali.

Ekonomska politika mora da bude zasnovana i mora da bude socijalno održiva. Reforme imaju za cilj upravo život građana, da obezbede život za građane i boljitak za građane. Ovaj trend ide ka boljitku. Dakle, nije ovde reč ni o kakvoj stagnaciji, nije ovde reč ni o kakvom nazadovanju, ne idemo mi korak unazad, nego ovde je reč o nečem pozitivnom, nešto je zarađeno i ovde je reč o podršci pomoći prosvetnim radnicima u Srbiji.

Znate kako, legitimno je pravo da imate kritički osvrt prema onome što čini i radi Vlade Republike Srbije. To pravo apsolutno ne može niti želi bilo ko da vam oduzme, ali kada koristite to pravo i kada konkretno govorimo o ekonomskoj politici, onda dajte da čujemo i šta je alternativa, a da to nije demagogija koja vodi ka finansijskoj propasti. Ekonomski pokazatelji su jedno, ekonomske činjenice su jadno, a politički marketing je nešto sasvim drugo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Jovanović je u jednoj iscrpnoj malopređašnjoj diskusiji govorio o svim zakonskim predlozima i odlukama koje danas jesu tema, ne umanjujući značaj i važnost preostalih tačaka dnevnog reda. U svom izlaganju ja ću napraviti samo još jedan dodatni osvrt i još jednom pokušaću da navedem razloge zbog kojih poslanički klub Socijalističke partije Srbije, pored preostalih tačaka dnevnog reda i zakonskih predloga i odluka, hoće podržati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Dakle, već je o tome bilo reči. Tačno je da razlozi za usvajanje ovog zakonskog predloga jesu postizanje ciljeva iz, kako je navedeno, domena politike akciza, harmonizacija akcizne politike sa propisima Evropske unije i to, pre svega, u smislu proširenja predmeta oporezivanja akcizama i na električne energiju.
Tačno je i to da razlog za usvajanje jeste, između ostalog, razlog za donošenje ovog zakonskog predloga, jeste i to što on predstavlja osnov za realizaciju sporazuma koji vodi ka fiskalnoj konsolidaciji i koji jeste preduslov i osnov za realizaciju sporazuma za Međunarodnim monetarnim fondom.
Tačno je i to da ovim zakonskim predlogom na jednoj strani hoće biti omogućen veći priliv sredstava, veći prihod u republičkom budžetu. Ministar je o tome govorio u uvodnom izlaganju. Dakle, to će biti negde oko 17 milijardi dinara na godišnjem nivou.
Tačno je i to da će on omogućiti veću ekonomičnost uštedu, racionalniju potrošnju električne energije i da se na ovaj način stvara jedna trajna osnova za razvoj energetskog sektora, odnosno sektora energetike.
Naravno da u potpunosti jesmo svesni i na pravi način sagledavamo i potrebe i situacije u kojoj se nalaze građani Srbije. Naravno da svako poskupljenje jeste i teško pada građanima Srbije, da i ovo poskupljenje, koje će u proseku po računu iznositi negde oko 325 dinara, hoće teško pasti građanima Srbije.
Naravno, da nikada nije pravi trenutak za povećanje cena, naročito povećanje cena i poskupljenje električne energije. Ali, ono što želim da kažem jeste da Vlada Republike Srbije u razgovorima sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda na temu poskupljenja cene električne energije, zauzela jedan, rekao bih, ozbiljan i socijalno odgovoran pristup i da Vlada jeste uspela da realizuje one ciljeve koje je želela postići tokom razgovora sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda. Tu, pre svega, mislim da dođe do najmanjeg mogućeg, procentualno gledajući povećanja cena električne energije u Srbiji, a s druge strane, sagledavajući pre svega socijalnu situaciju, socijalno ekonomske prilike u Srbiji, da se zaštite socijalno najugroženije kategorije stanovništva.
Naravno da nije reč ovde o tome da neko Srbiji želi nešto da nametne na silu ili da MMF želi da nametne na silu poskupljenje električne energije ili bilo koju drugu odluku. Mislim da u tom kontekstu ne treba posmatrati ni MMF kao instituciju, ali ni razgovore koji se vode sa predstavnicima MMF-a. Međunarodni monetarni fond jeste institucija koja želi dobro Srbiji, koja zajedno sa Vladom Republike Srbije radi na iznalaženju najboljih mogućih rešenja koji vode ka održivom budžetu i koji vode ka privrednom rastu.
Naravno, pozitivan stav MMF je veoma važan i značajan. Koliko je važan za investitore, toliko je važan i značajan za građane Srbije i on jeste ohrabrujuća i pozitivna poruka građanima Srbije, da građani Srbije imaju Vladu koja nešto konkretno čini i radi u njihovom interesu.
Vlada Republike Srbije mora da bude istrajna i da nastavi sa sprovođenjem reformskih procesa, jer bez reformi i reformskog procesa neće biti pozitivnog pomaka i neće biti boljitka. Taj reformski proces podrazumeva i donošenje hrabrih, teških i nekada nepopularnih odluka, ali ova Vlada je pokazala da sve što čini i radi, ne radi zbor rejtinga političkih stranaka koje čine vladajuću koaliciju, već zbog građana Srbije, zbog budućnosti Srbije i zbog budućnosti svakog građanina Srbije.
Već sam rekao, reformski procesi ne smeju da stanu. Vlada mora da bude istrajna u tome. To podrazumeva, ponoviću, i hrabre i teške i nekada nepopularne odluke, ali to je nešto što vodi ka održivom budžetu i rastu. Cilj je održivi nivo deficita i učešća duga u BDP-u.
Vi ste, gospodine ministre, govorili o prvim fiskalnim rezultatima u ovoj godini i oni jesu ohrabrujući, oni jesu dobri. Pozitivna vest za građane Srbije, mi očekujemo da će deficit na kraju godine biti u proseku od 500 do 600 miliona evra ispod planiranog.
Kada je reč o fiskalnoj konsolidaciji, slažemo se u potpunosti da je važno da postoji trajni izvor prihoda, što se i postiže zakonskim predlogom o kojem mi danas govorimo, dakle, akcizama na struju.
Vi ste, takođe, o tome govorili u uvodnom izlaganju. Godišnji prihod koji je planiran po ovom osnovu je oko 17 milijardi dinara i ta sredstva iz Republičkog budžeta hoće biti usmerena upravo, pa želimo da verujemo da će biti usmerena ka građanima Srbije, upravo ka poboljšanju života građana Srbije, u smislu pružanja i kvaliteta svih onih usluga koje država pruža građanima Srbije. Tu mislimo i na zdravstvo, na prosvetu i na socijalnu zaštitu.
Država i dalje hoće štititi socijalno najugroženije kategorije stanovništva kroz program zaštićenih kupaca, kojim najsiromašniji dobijaju deo potrošnje struje besplatno. Mislim da je u budžetu Republike Srbije za ovu godinu opredeljeno negde oko šest miliona evra za ovu namenu, odnosno za energetsku zaštitu najugroženijih kupaca.
Mislim da je struja u svim državama akcizni proizvod i pored poskupljenja cene električne energije, o kojoj danas govorimo, u Srbiji je i dalje najniža cena električne energije u Evropi. Takođe, želim da kažem da mi verujemo da u ovom trenutku ne postoji bojaznost da će ovo povećanje imati uticaj na rast cena roba i usluga u Srbiji.
Kada već govorimo o odnosu cene struje u Srbiji, prema nekim susednim državama, recimo, već je o tome bilo reči, ali ću ponoviti, Srbija je jeftinija u proseku 15% nego u Makedoniji, 12% nego u BiH, duplo jeftinija nego u Hrvatskoj, a oko 50% u Crnoj Gori.
Legitimno je pravo svake političke opcije da ima kritički osvrt prema radu Vlade Republike Srbije, prema odlukama koje donosi Vlada Republike Srbije. To pravo niko ne može oduzeti ni jednoj političkoj opciji.
Mi smatramo da ne treba u političkom kontekstu i da nije dobro u političkom kontekstu govoriti o temi o kojoj danas govorimo i ovu temu svoditi na nivo dnevno-političkih tema. Sigurnost snabdevanja i budućnost EPS-a i reformski procesi, koji u Srbiji ne smeju da stanu i koji moraju da se nastave i koji vode u pravcu fiskalne i ekonomske konsolidacije, za nas su veoma važne i značajne teme danas.
Ovo o čemu danas govorimo je deo mera koje jesu, po našem mišljenju, spas za srpsku ekonomiju i deo mera koje se tiču budućnosti Srbije i, ponoviću, deo mera koji se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.
Maločas je bilo reči, kada već govorimo o poskupljenju električne energije, vi me ispravite ako grešim, ali mislim da je do formiranja ove Vlade cena struje poskupela čak 1000%, odnosno 10 puta više, a u periodu, recimo, 2001. do 2008. godine 726%, ispravite me ako grešim u ovim podacima. Kada budemo imali stabilnu fiskalnu konsolidaciju, mi smo ubeđeni, naravno da u tom trenutku možemo razgovarati o korekciji koja bi akcizu o kojoj danas govorimo snizile.
Inače, slažemo se u potpunosti da Srbija i energetski sistem moraju i treba da uđu u režim rada koji je tržišni. Mora se ući u novi investicioni ciklus, jer ponoviću elektroenergetski sistem i elektroprivreda Srbije moraju biti stabilni. Mora se podstaći EPS da se ponaša odgovornije i da uspešno rukovodi ovom kompanijom.
Takođe, o tome je govorio gospodin Jovanović, ovlašćeni predstavnik, proces restrukturiranja EPS-a mora i treba da se završi. Mi od procesa restrukturiranja očekujemo veću efikasnost, restrukturiranje menadžmenta, očekujemo manje troškove i, naravno ono što je i najvažnije, očekujemo da će biti ostvaren daleko veći prihod.
Ponoviću još jednom ono što je gospodin Jovanović govorio, kada je reč uopšte o javnim preduzećima u Republici Srbiji, imate našu podršku kada govorimo o racionalizaciji javnih preduzeća. Racionalizacija mora da se nastavi, reforme moraju da se nastave, mora se razmišljati u pravcu menadžmenta koji će biti profesionalan, jer to jeste jedini način da imamo efikasnija javna preduzeća i jeftinija, odnosno javna preduzeća koja će poslovati racionalnije i sve to u pravcu jasno i precizno definisanog koncepta, a to je reforma javnog i jačanje privatnog sektora. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da se poslanički klub SPS u potpunosti slaže sa stavom da zarad opšteg i javnog interesa ovu izuzetno važnu i značajnu oblast, odnosno posao zaštite i odbrane od grada treba i mora posle toliko godina da bude uređen posebnim zakonom, zakonom koji će na jedan celovit način urediti ovo izuzetno važno i značajno pitanje, zakonom koji će kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, gospodine ministre, unaprediti jedinstven sistem odbrane i zaštite od grada, kao integralni deo sistema zaštite i spasavanja od elementarne nepogode i drugih nesreća.
Složiću se u konstataciji da trenutni aktuelni sistem nije funkcionalan, da jeste nekako razjedinjen i da umnogome takvom sistemu jeste i doprinela odluka iz 2011. godine da ovaj posao bude poveren, odnosno da bude u nadležnosti MUP. Naravno da se u tom trenutku jesu javili brojni problemi i vi ste o tome govorili poput nedostatka kadrovskih kapaciteta, nemogućnosti angažovanja i finansiranja lica za delovanje, odnosno strelaca, nabavke protivgradnih raketa i mislim da ste izrekli jednu sjajnu konstataciju u tom kontekstu, da kada je već ovaj posao poveren MUP, onda je bilo logično i da MUP bude nadzorni organ ili da upravlja i „Putevima Srbije“ i „Srbija vodama“.
Ni u jednoj državi ovaj posao nije u nadležnosti MUP, slažem se sa onim što jeste navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga. Dakle, imamo jedan loš sistem, sistem koji na određen način jeste, nažalost paralizovan. Mi ovo ne govorimo da bi kritikovali nekoga ko je 2011. godine pokrenuo inicijativu za donošenje ovakve odluke, dakle ne pozivamo na odgovornost.
Prosto, želimo na ovaj način da ukažemo na potrebu da se sistem menja, da se sistem unapredi i zakon o kojem danas govorimo jeste upravo rezultat rada i koordinacije nekoliko ministarstava unutar aktuelne Vlade Republike Srbije i zakon o kojem danas govorimo upravo predstavlja, složićemo se, jedan odgovoran i ozbiljan odnos Vlade prema ovom izuzetno važnom i značajnom pitanju.
Verujemo da usvajanjem ovog zakonskog predloga hoće biti unapređen sistem odbrane i zaštite od grada na teritoriji Republike Srbije, da hoće biti precizno i jasno definisane nadležnosti i Republike Srbije i pokrajine i naravno lokalne samouprave i da hoće biti definisan jedna stabilan sistem finansiranja kada je reč o poslovima odbrane i zaštite od grada.
Investiranje u protivgradnu zaštitu, odnosno u zaštitu i odbranu od grada se i te kako isplati. Analize nekih ekonomskih efekata govore, recimo, da jedan dinar koji se uloži u zaštitu od grada može biti čak vraćen do 14 puta više u nekom doglednom vremenskom periodu.
Već je bilo o tome reči, intencija ovog zakonskog predloga jeste da se kroz jedan integralni pristup u zaštiti, da se obezbedi jedan integralni pristup u zaštiti od elementarne nepogode grada, uz kombinaciju aktivnih mera zaštite, odnosno odbrane, i pasivnih mera zaštite, odnosno osiguranja. Mi mislimo da je ovo dobar koncept. Mislimo da ovo jeste dobar pristup koji može dati željene rezultate i koji recimo sa aspekta poljoprivrede konkretno, pošto poljoprivreda nažalost i poljoprivrednici jesu najugroženiji, može omogućiti da se sačuva više plodova, što opet znači bolju snabdevenost, što znači niže tržišne cene, manji uvoz, veću uposlenost u prehrambenoj industriji, a sa druge strane, ovakav koncept i ovakav pristup, ono što je takođe veoma važno, može rasteretiti republički budžet, odnosno manje intervencije od strane republičkog budžeta i lokalnih samouprava kada je reč o naknadi štete.
Zaštita od grada definitivno jeste gorući problem poljoprivrede. Mislimo da se svi možemo složiti u konstataciji da poljoprivreda jeste realna razvojna šansa Srbije i da su evidentne mere koje Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo preduzima kako bi se poboljšala investiciona i poslovna klima i poboljšao investicioni i poslovni ambijent u poljoprivredi.
Poljoprivreda jeste jedan od retkih sektora koji u godinama iza nas ostvaruje suficit kada je reč o spoljno-trgovinskoj razmeni. Primera radi, u 2014. godini u periodu kada su Srbiju zadesile teške elementarne nepogode, poplave, imamo suficit, mislim otprilike preko milijardu evra.
Ovo sasvim dovoljno govori u prilog konstataciji koliko je važno na pravi način kroz jedan kvalitetan zakonski okvir urediti i definisati ovo pitanje, odnosno urediti i definisati ovu oblast.
Usvajanjem ovog zakona mi ovo pitanje rešavamo kroz jedan sistemski pristup, što je veoma važno i dolazimo do onoga što zapravo jeste najpotrebnije u ovom trenutku, a to je da se na najjednostavniji i najsigurniji način zaštite poljoprivrednici, pre svega od elementarne nepogode grada.
Ono što takođe želim da kažem, a vezano je za ovaj zakonski predlog, smatramo da jeste pozitivno to što su lokalne samouprave imale priliku da daju sugestije i predloge na nacrt ovog zakonskog predloga. Između ostalog, ovaj zakonski predlog jeste povučen iz procedure da bi se uvažile određene sugestije i predlozi i da bi došli do što kvalitetnijeg zakonskog okvira.
Pozitivno je i to što je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije održano nekoliko kvalitetnih javnih rasprava, što su se mogli sagledati i čuti predlozi i sugestije zainteresovanih strana, zainteresovanih lica, obrazovnih i naučnih institucija i što su prilikom izrade ovog zakona uvažavana i korišćena dokumenta relevantnih međunarodnih organizacija.
Dakle, mi zaista verujemo da usvajanje ovog zakonskog predloga hoće omogućiti da se trajno i održivo reši funkcionisanje ovog sistema, da u dugoročnom smislu hoće biti otklonjeni svi oni problemi i nedostaci koji su se nagomilavali godinama unazad i koji su otežavali funkcionisanje ovog sistema i da ćemo konačno staviti tačku na jednu konfuziju i haos koji je postojao na terenu.
Što se tiče trećeg zakonskog predloga o kojem danas govorimo samo u nekoliko rečenica, iskoristiću priliku da saopštim stav SPS, dakle tačno je da ova oblast jeste regulisana Zakonom o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima koji jeste usvojen 1977. godine. Tačno je i to da poslednja izmena ovog zakona jeste učinjena 1994. godine i same činjenice kada je usvojen zakon i kada je urađena poslednja izmena u parlamentu dovoljno govore da je potrebna nova zakonska regulativa.
Jasno je da važeći zakon ne prati savremena tehnička rešenja, nije prilagođen savremenim propisima i da se nameće, kao što je ministar rekao, obaveza odvajanja zakonskih regulativa.
Dakle, donošenjem zakona mi verujemo u ono što je definisano kao cilj koji se želi postići kada je reč o ovom zakonskom predlogu, da se obezbede sve pravne pretpostavke da u skladu sa savremenim tehničkim dostignućima i propisima razvijenog sveta EU Srbija postigne apsolutnu saglasnost kada je reč o zakonodavnoj uređenosti u ovoj oblasti.
Ponoviću još jednom, u potpunosti podržavamo i smatramo opravdanim ciljeve koji se žele postići usvajanjem ovog zakona. Pre svega, tu mislimo na veću zaštitu i bezbednost imovine i lica, efikasniji rad državnih organa, bolju saradnju državnih organa, korišćenje međunarodnih standarda i međunarodne prakse, donošenje i primenu novih podzakonskih akata i tehničkih propisa. Kaznene odredbe i pokretanje prekršajnog postupka jeste usaglašeno sa odredbama Zakona o zaštiti od požara, usaglašavanje sa Zakonom o hemikalijama, kao i usaglašavanje odredbi sa Pravilnikom o polaganju stručnog ispita i uslovima za dobijanje licence i ovlašćenja za izradu glavnog projekta zaštite od požara i posebnih sistema mera zaštite od požara.
Na samom kraju, još jednom ću istaći da će Poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovani predstavnici Agencije za privatizaciju, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Radenković je u uvodnom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, rekao da ćemo mi podržati ovaj zakonski predlog.
Ono što ću dodati jeste da, podržavajući ovaj zakonski, poslanički klub SPS zapravo želi da podrži cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je da se reši sudbina onih preduzeća za koje postoje uslovi i mogućnost za privatizaciju, odnosno da se olakša i da se pomogne postupak privatizacije.
U potpunosti smo saglasni sa vama, gospodine ministre, kada kažete da sve ono što nije urađeno u prethodnom vremenskom periodu, kada je reč o postupku i procesu privatizacije, treba i mora da se uradi sada i u tome, naravno, imate podršku poslaničkog kluba SPS.
Praveći nekakvu hronologiju, tačno je da Zakon iz 2001. godine nije mogao da okonča i završi ovaj izuzetno važan postupak i proces za Srbiju. Nažalost, primenjujući ovaj zakon, posledice jesu katastrofalne i pogubne za srpsku privredu. Imali smo nekako veoma slaba preduzeća, čitav ambijent je bio loš.
U prilog ovakvoj konstataciji govori ono što ste vi rekli u današnjem uvodnom izlaganju, da mi danas zapravo govorimo o 526 preduzeća čiju sudbinu treba da rešimo, a negde, čini mi se, čak preko 70% su preduzeća koja su već bila privatizovana, pa je privatizacija raskinuta i danas se ta preduzeća nalaze u ozbiljnim problemima. Takođe ste rekli da prvih 50, od 526 preduzeća imaju samo dugovanja od četiri milijarde evra, što su ogromni problemi.
Tačno je i to da zakon koji smo usvojili u republičkom parlamentu 2014. godine jeste otklonio brojne nedorečenosti i nedostatke koje je imao Zakon iz 2001. godine i tačno je da on jeste, po našem mišljenju, napravio jedan kvalitativan pomak, iskorak unapred, kada je reč o regulisanju samog postupka i procesa privatizacije, ali je tačno i to da postoje evidentni problemi u primeni određenog broja članova ovog zakona i ti problemi se upravo rešavaju usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, o kojem danas govorimo, kroz tri, rekao bih, glavne promene.
Dakle, sve ono što nije moglo biti rešeno u prethodnom vremenskom periodu, biće rešeno kroz tri ključne ili suštinske promene. Prva promena tiče se toga da preduzeća za koja su objavljeni tenderi za privatizaciju hoće biti zaštićena do 31. oktobra. Druga promena da Vlada Republike Srbije može doneti odluku da određeni broj preduzeća bude zaštićen najduže do godinu dana. Treća promena – procena tržišne vrednosti preduzeća na dan 31. decembar 2014. godine.
Kada je reč o onome što na neki način predstavlja prvu promenu, dakle, kada je reč o preduzećima za koja postoje administrativni i svi drugi potencijali, da se može objaviti njihov poziv za prodaju, ta preduzeća, dakle, hoće biti zaštićena do 31. oktobra, odnosno, biće zaštićena od prinudne naplate dok se ne okonča treći poziv za privatizaciju. Ukoliko se preduzeća prodaju, dobiće nove vlasnike, to je pozitivno, dobro, a to i jeste cilj predloženih izmena. Ukoliko se to ne desi, preduzeće odlazi u stečaj.
Što se tiče druge promene, takođe veoma važne, Vlada će imati mogućnost da sačini spisak određenog broja preduzeća, licitira se sa brojem 17, mi tu cifru nismo mogli da vidimo i to nije tema zakona o kojem danas govorimo, ali Vlada će sačiniti spisak određenog broja preduzeća koje će biti zaštićeno najduže do godinu dana.
Ono što mi želimo povodom odluke koju Vlada treba da donese da kažemo, jeste da je veoma važno imati veoma jasne i precizne kriterijume, verujemo da ih imate, i da treba imati jednu oročenu zaštitu. Tačno je, zaštita jeste godinu dana, ali, ta zaštita može biti i relativno kraća. Sa druge strane, što se tiče kriterijuma, veoma je važno da neki od kriterijuma budu uticaj tih preduzeća na zaposlenost u državi, ali i na zaposlenost u regionu, uticaj preduzeća na rad drugih privrednih subjekata u državi, održivost preduzeća, tržišni potencijal i, naravno, strateški značaj koja preduzeća imaju, ukoliko se preduzeća bave proizvodnjom strateški značajnih proizvoda koja preduzeća proizvode.
Ono što takođe želimo da vam sugerišemo, važno je da, po našem mišljenju, po mišljenju Poslaničkog kluba SPS, da onog trenutka kada Vlada donese odluku o određenom broju preduzeća čija zaštita hoće biti oročena, dakle, najduže do godinu dana, resorno ministarstvo, to opet jeste jedna sugestija od strane Poslaničkog kluba SPS i mislim da ste vi to malo čas i pomenuli, da resorno ministarstvo formira pojedinačne timove za svako preduzeće i da ti timovi budu u kontinuitetu u kontaktu i sa rukovodstvom preduzeća, ali i sa sindikatima. Jer, nažalost, tačno je da rukovodstva pojedinih preduzeća nisu imala za cilj i interes da se započne sa ozbiljnim postupkom i procesom privatizacije. Tačno je i to da vrednosti koje jesu utvrđene za pojedina preduzeća jesu otežavale i onemogućavale završetak postupka i procesa privatizacije i vrlo je važno da kada je reč o jednoj novoj proceni tržišne vrednosti sagledamo sve promene koje se jesu u međuvremenu dešavale, da se utvrdi realno stanje imovine, obaveza kapitala i stvarna tržišna vrednost, kako ste vi definisali, na dan 31. decembar 2014. godine.
Naravno da nije ideja i cilj predloženih izmena i dopuna Zakona o privatizaciji o kojima danas govorimo da se prolongira ili odugovlači privatizacija. Naravno da nije cilj da se privatizacija ne završi. To je strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije i Vlada Republike Srbije se Zakonom o privatizaciji obavezala da će prodaju društvenog kapitala završiti do 31. decembra i mi verujemo da će taj posao biti završen. Ovde je suština u sledećem.
Sagledavajući prilike i situaciju u pojedinim preduzećima gde postoji mogućnost da se okonča postupak privatizacije, da se pomogne da se ta privatizacija uspešno završi. Što se tiče drugih preduzeća u kojima nema mogućnosti da se okonča postupak privatizacije, ta preduzeća odlaze u stečaj. Ukoliko se ne može sprovesti reorganizacija kroz stečaj, odlaze u bankrot i likvidaciju.
Ono što je veoma važno, jeste da resorno ministarstvo, Vlada Republike Srbije, imaju jedan socijalan odnos prema zaposlenima u tom preduzeću. Ali, isto tako, nedopustivo je da ta preduzeća stoje u jednom nedefinisanom i nerešenom statusu. Ovakva situacija ne može da se prolongira i odugovlači u nedogled, da imate nekakav fiktivan posao, minimalnu zaradu, da budete teret republičkom budžetu a da ne privređujete, da ne ostvarujete profit, da nemate proizvodnju. Svi gubici, kada je reč o ovim preduzećima, direktno jesu teret republičkog budžeta. Indirektno jesu teret poreskih obveznika. Onog trenutka kada uđu u postupak stečaja, ona jesu teret sopstvene imovine.
Dakle, za poslanički klub SPS sama privatizacija jeste nacionalni problem i nažalost, ogroman broj građana Srbije jeste osetio negativne posledice postupka privatizacije u prethodnom vremenskom periodu. To je za nas nacionalni problem i od realizacije i završetka ovog izuzetno važnog postupka i procesa zavisiće u mnogome i ekonomska budućnost države.
Mi kao poslanički klub podržavamo nameru, nastojanje i Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva da iznađe što veći broj strateških partnera za pojedina preduzeća, za što veći broj preduzeća i da se što veći broj preduzeća uspešno privatizuje. Verujemo da izmene o kojima danas govorimo će omogućiti da na jedan fer i efikasan način se završi konačno promena vlasništva preduzeća, da čitav proces bude transparentan i da postoji jedan nivo, rekao bih, maksimalne odgovornosti.
Verujemo da će se u Srbiji okončati postupak privatizacije i u interesu Republike Srbije i u interesu zaposlenih i u interesu sindikata, ali naravno i u interesu poverilaca. Veoma je važno da svi oni koje sam nabrojao budu na istoj strani, jer u suprotnom to jeste veoma loša poruka za investitore koji razmišljaju o eventualnom dolasku na naše tržište.
Dakle, mi ovde govorimo o rekao bih, nužnim kompromisima nekoliko principa koji jesu i podjednake važnosti i od podjednakog značaja. Šta je cilj? Cilj je sačuvati radna mesta u preduzećima koja imaju tržišnu perspektivu. Maločas sam govorio da treba na pravi način razmotriti kriterijume koji će opredeliti vas kao ministarstvo da predložite odluku Vladi Republike Srbije i da treba sagledati strateški značaj određenih preduzeća.
Tim povodom želim da napravim digresiju na ono što ste spomenuli u uvodnom izlaganju , a reč je o dva preduzeća. Mislim da ste ih spomenuli „IMT“ i „IMR“. Dakle, Srbija ima veliki potencijal u poljoprivrednoj proizvodnji. Neke procene su da je potrebno negde oko 15000 traktora godišnje. Između 350-360 hiljada traktora kod domaćih privrednika je upravo proizvedeno u ovim preduzećima. obnova poljoprivredne mehanizacije domaćim traktorima za osiromašene poljoprivrednike sa relativno malim posedima je najefikasnija i najrealnija u ovom trenutku.
Treba istaći da ova dva preduzeća jesu međusobno strateški partneri. IMR proizvodi između 30% i 40% delova za traktore IMT. U traktore IMT, IMR ugrađuje se oko 97% domaćih komponenti, na šta su usmereni i na domaće proizvođače i prema nekim podacima kojima raspolažemo, imaju negde oko 200 do 300 kooperantskih firmi sa oko 5.000 zaposlenih. Imaju, koliko smo shvatili, strateške partnere, sedam zainteresovanih strateških partnera. Reč je o proizvodnji traktora sa tradicijom od 90 godina, što svrstava ove naše firme u red dobro kotiranih proizvođača sa izuzetno obučenom radnom snagom.
Mislim da oba preduzeća zapošljavaju negde u ovom trenutku oko 1.100 radnika. Bez obzira na probleme koje ova dva preduzeća u ovom trenutku imaju mi smo prosto želeli da vam sugerišemo, to naravno ne dovodi u pitanje našu podršku i podršku konceptu o kojem danas govorimo, ali smo prosto želeli da vam sugerišemo, imajući na umu potencijalne poljoprivredne proizvodnje, razvojne šanse koju Srbija u tom kontekstu ima, da sa aspekta strateškog značaja razmišljate i o ova dva preduzeća.
Dakle, na samom kraju, jasno je da predlogom izmena i dopuna zakona, o kojima danas govorimo, i Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo vrlo jasno pokazuju po ko zna koji put da politika nije i neće biti iznad ekonomije i da ova Vlada ne postoji zbog političkih stranaka, političkih partija koje jesu deo vladajuće koalicije, već zbog građana Srbije.
Mi ovde govorimo o modelu kako sagledati modele i kako ponuditi rešenja za budućnost generacija. Dakle, prekinuti sa procesom ekonomske eutopije jer to nije održiva ekonomija.
Još jednom na samom kraju, u danu za glasanje imaćete podršku poslaničkog kluba SPS kada je reč o ciljevima koji se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga. Zahvaljujem.
(Dejan Radenković, s mesta: Poslovnik.)

Nije replika. Prosto, pre svega da vam se zahvalim na odgovoru. Nije nam namera, ni meni kao poslaniku, predstavniku poslaničke grupe da uputim bilo kakvu kritiku i da kažem da ministarstvo ništa nije uradilo po pitanju ova dva preduzeća. Čak nisam ni spomenuo da ste bili nezainteresovani da razgovarate. Naprotiv, samo smo uputili jednu sugestiju jer ste vi u uvodnom izlaganju pomenuli ova dva preduzeća i mislim da je dobro da imamo jednu kvalitetnu raspravu danas, da imamo jedan otvoren dijalog i da razgovaramo upravo na ovaj način, jedan realan pristup uz argumente i činjenice.
Vi ste izneli argumente i činjenice i mi smo vam na tome zahvalni i naravno, to sam rekao i više puta u svom izlaganju, apsolutno se ne dovodi u pitanje poverenje za postupak i proces koji treba svi zajedno da završimo u Srbiji, ponavljam, u interesu i Republike Srbije i sindikata, interesu zaposlenih i poverilaca. Zahvaljujem na odgovoru.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas pet zakonskih predloga i svaki od ovih zakonskih predloga, po mišljenju SPS-a, ima određenu važnost i značaj u oblasti na koju se odnosi.
Najpre, nekoliko reči o Predlogu zakonu o ugovorima u prevozu u železničkom saobraćaju. Naravno, na samom početku ću reći da će ovaj zakonski predlog u danu za glasanje imati podršku poslaničkog kluba SPS.
Tačno je i ministarka je u uvodnom izlaganju rekla da važeći Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju jeste usvojen još na saveznom nivou 1995. godine i da se u identičnom sadržaju, identičnom obliku ovaj zakon primenjuje u skladu sa Ustavnom poveljom, u skladu sa direktivama za sprovođenje Ustavne povelje i na republičkom nivou od 2003. godine.
U međuvremenu, od trenutka usvajanja ovog zakonskog predloga, od 1995. godine, pa do danas, to svakako jeste vremenski period koji jesu obeležile suštinske reforme, suštinski reformski procesi kada je reč o propisima u oblasti železničkog saobraćaja u Evropi, i to svakako jeste jedan od razloga zašto je neophodno usvojiti novi zakon.
Takođe, jedan od suštinskih razloga za usvajanje novog zakona o saobraćaju, odnosno, novog zakona o ugovorima, o prevozu u železničkom saobraćaju, leži u činjenici da srpsko zakonodavstvo ima i dva nova sistemska zakona. Reč je o Zakonu o železnici i reč je o Zakonu o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. To su dva sistemska zakona koja ispunjavaju prva tri paketa direktiva EU, jesu u skladu sa propisima EU kada je reč o bezbednosti. Ova dva zakonska predloga zapravo znače liberalizaciju otvorenost, interoperabilnost tržišta ali ova dva zakonska predloga znače i jaču i snažniju konkurenciju, znače i bolje i kvalitetnije usluge, ali šira i veća ovlašćenja korisnika usluga.
Naravno, evidentna je potreba da se na jedinstven način uredi ova oblast, da se ojača i osnaži konkurentnost na transportnom tržištu pod jednakim i transparentnim uslovima za sve korisnike i za sve prevoznike. Naravno, razlozi za usvajanje novog zakonskog predloga leže i u činjenici da aktuelni zakonski predlog, zakonski predlog koji je usvojen 1995. godine, dakle na saveznom nivou, ne predviđa mogućnost razdvajanja transporta od upravljanja infrastrukturom. Terminologija koja je korišćena i koja se danas koristi, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, jeste anahrona, jeste zastarela i praksa jeste odavno nadmašila neke važeće, odnosno, neke predviđene zakonske obaveze.
Mi verujemo da će usvajanje ovog zakonskog predloga obezbediti, odnosno da će vrlo precizno jasno definisati prava i obaveze putnika sa ciljem osnaživanja prava putnika, poboljšanja efikasnosti i atraktivnosti železničkog transporta, ali isto tako verujemo da će primena ovog zakonskog predloga omogućiti unapređivanje odnosno, poboljšanje efikasnosti železničkog sistema RS, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga, ali i integraciju „Železnica Srbije“ u železnički sistem EU.
Naravno, opšte je poznato da je za primenu zakonskog predloga o kojem danas govorimo, neophodno do kraja završiti jedan izuzetno važan i značajan posao. Želim odmah, na samom početku, da kažem da u tom poslu u ovom trenutku sve ono što čini i radi resorno ministarstvo u tom poslu ima podršku poslaničkog kluba SPS. Naravno, mislim na reformu i restrukturiranje nacionalne kompanije. O reformi železnice govori se još od 2000. godine, u tom periodu je jako malo urađeno a koliko je važan ovaj posao, govori i sama činjenica da ovaj posao upravo jeste postao deo aranžmana sa MMF-om.
Šta je cilj koji mi zapravo želimo da podržimo? Vremenom se moraju smanjiti sredstva koja se iz državne kase izdvajaju za nacionalnu kompaniju u vidu subvencija. Mora se sprečiti propadanje nacionalne kompanije, jedan silazni trend koji nacionalna kompanija u ovom trenutku ima, stvoriti novu kompaniju koja može da funkcioniše, koja može da posluje, koja može da ostvaruje prihode i investicije. U potpunosti se slažemo potpredsednice i ministarko sa vama kada kažete da mogu i moraju da se ostvare veći prihodi od transporta i da investicije i projekti u ovoj oblasti zaista ne smeju da stoje. Deset milijardi dinara se za subvencije godišnje izdvaja za ovu nacionalnu kompaniju i ne smeju projekti da stoje, jer kada govorimo o subvencijama, to jeste novac građana Srbije.
Nažalost, poražavajuća je činjenica o kojoj ste, čini mi se, pre nekoliko dana, imao sam priliku to da čujem, govorili da je produktivnost „Železnica Srbije“ za 70% manja od produktivnosti evropskih železnica.
Analizirajući neke podatke između ostalog, ja sam uspeo da dođem do još nekih činjenica koje, nažalost, ako su tačne nisu dobre, a ukoliko nisu tačne, vi ćete me demantovati. To me svakako raduje. U ovom trenutku u nacionalnoj kompaniji, koliko sam mogao da sagledam, ima negde oko 17.000 zaposlenih. Ukoliko bi, recimo, prosečne plate ostale iste, imam podatak kolike su prosečne plate, ali neću o tome govoriti. Ukoliko bi plate u ovom trenutku ostale iste, njihovo učešće u ukupnim troškovima poslovanja nacionalne kompanije „Železnice Srbije“, čini mi se da iznosi oko 57%. Ako bi nacionalna kompanija plate u ovom trenutku isplaćivala iz sopstvenih prihoda, ona bi mogla da isplati plate negde za oko, čini mi se, 7.100 zaposlenih, što svakako, ako je tačno, nije dobar podatak.
I zato, još jednom ponavljam, mi kao poslanički klub u potpunosti podržavamo sve ono što Ministarstvo u ovom trenutku čini i radi u pravcu restrukturiranja i reforme nacionalne kompanije „Železnice Srbije“, da se poveća učešće železnice u transportu domaće robe sa sadašnjih, čini mi se, 10% na bar 29% koliko je bilo 1990. godine. Još jednom, ponoviću naravno, mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.
Što se tiče drugog zakonskog predloga, Predloga zakona o žičarama za transport lica, dakle, već je rečeno, ovo jeste nova oblast. Ova oblast do sada nije zakonski uređena, nije uređena u srpskom zakonodavstvu, ali ako polazimo od onoga što jeste realnost, od onoga što jeste činjenično, da turizam jeste realna razvojna šansa, realni razvojni potencijal Srbije, onda je potpuno logično da sve one aspekte koji se tiču i koji mogu pomoći u razvoju turizma, treba urediti na jedan jedinstveni način.
U Srbiji se žičare za transport lica isključivo koriste u ski centrima i na skijalištima. Koliko sam mogao da sagledam iz obrazloženja ovog zakonskog predloga, mislim da je to jasno definisano da su u planu izrada jedne žičare na Kopaoniku, tri staze sa sistemom žičara na Zlatiboru, što smatramo da je veoma dobro, jer razvoj planinskih centara sa povećanjem kapaciteta sistema žičara jeste veoma važan državni projekat, imajući na umu činjenicu da turizam jeste realna razvojna šansa Srbije. To je deo platforme ekonomskog razvoja planinskih centara centralne Evrope. Dakle, kapacitet žičara će se sve više povećavati i to naravno, podrazumeva da ova oblast mora biti uređena i sa pravnog i sa ekonomskog, ali i sa tehničkog aspekta.
Sa druge strane, zakon koji sam maločas spomenuo, sistemski zakon, Zakon o Železnici, između ostalog i on nameće obavezu usvajanja zakonskog predloga koji će regulisati obavezu o kojoj danas govorimo. Slažemo se, ovo jeste jedan kompleksan sistem i potrebna je jedinstvena terminologija. Naravno, važno je ovu oblast uskladiti sa direktivama evropskog parlamenta, pre svega zarad harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali i zarad uvođenja nekih novih pristupa, tehničkih, pravnih, ekonomskih novina, kao i novina u strukturi upravnih organa.
Vi ste o tome već govorili, šta je to što konkretno sadrži i šta je to što se uređuje ovim zakonom? Dakle, samo ću u jednoj rečenici reći, uređuju se žičare, uslovi za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje, stavljanje na tržište, upravljanje postrojenjem žičare, organi i organizacije tela nadležnih za sprovođenje zakona i vršenje nadzora nad primenom ovog zakona. Mi verujemo da usvajanjem ovog zakona će biti povećana i efikasnost, i bezbednost, i sigurnost ove vrste saobraćaja.
Pred nama su danas i dva sporazuma, odnosno dva predloga zakona u vidu sporazuma, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade UAE i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine. Bez obzira što je ovde reč o vazdušnom saobraćaju, ja ću reći na koji način mi sagledavamo sporazume o kojima danas govorimo. Smatramo da se ovim sporazumima dalje unapređuju dobri odnosi država koje idu jednom uzlaznom putanjom, a takođe doprinosi i daljem sveobuhvatnom razvoju odnosa u različitim sferama.
Ova dva sporazuma po našem mišljenju jesu još jedan iskorak napred u sveobuhvatnim odnosima. Unapređuju se već tradicionalno dobri odnosi Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine.
Želim da podsetim samo na neke činjenice koje nisu vezane sa ovaj zakonski predlog, ali smatram da jesu jako važne. Nakon uspešne posete predsednika Vlade Republike Srbije Narodnoj Republici Kini usledila je nakon tri decenije i veoma važna poseta premijera Kine Srbiji. Samit predsednika Kineske Vlade i 16 premijera centralne i južne Evrope održan je u Beogradu i on ima ogroman značaj, ne samo za region, već ima ogroman značaj i za Evropu.
Sa druge strane, kada je reč o ekonomskim odnosima, brojne kompanije iz Kine su radile na realizaciji, već su radile na realizaciji značajnih projekata u Republici Srbiji, a postoji zainteresovanost u perspektivi za ponovnu saradnju kada je reč konkretno, recimo, i projektu pruge Beograd – Budimpešta, a kada govorimo o projektima na kojima smo imali saradnju, pre svega mislim na most Zemun – Borča, projekat Termoelektrane „Kostolac“ i izgradnja čini mi se deonice na Koridoru 11.
Drugi sporazum jeste po našem mišljenju, ponoviću, nastavak i unapređenje dobrih bilateralnih odnosa i dobrih političkih odnosa dve vlade, Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kada je reč o ovom sporazumu želim da istaknem nekoliko činjenica za koje smatramo kao poslanički klub da su važne pre svega zbog odnosa dve vlade.
Dakle, želim da podsetim na neke stvari. Ujedinjeni Arapski Emirati su Srbiji odobrili kredit od jednu milijardu dolara. Srbija u prethodnih nekoliko, duži niz godina unazad nije dobila kredit po povoljnijim uslovima i mislim da je Srbija na tom kreditu uštedela godišnje od 30 do 40 miliona dolara i sama činjenica da je Srbiji ostavljeno na raspolaganje da opredeli na koji način će utrošiti sredstva govori o kredibilitetu i međusobnom poverenju Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Takođe, Vlada Republike Srbije i avio kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata „Etihad“ potpisali su, čini mi se, 1. avgusta 2013. godine ugovor o strateškom partnerstvu kojim je osnovana nova kompanija. Ta nova kompanija danas je postala lider u regionu, profitabilna kompanija od kompanije „JAT“ koja je bila na ivici bankrota. Takođe, u ovom možda najvažniji investicioni projekat, projekat koji treba da pokrene po našem mišljenju čitavu Srbiju, koji će dati novo lice Beogradu ali i Srbiji, projekat koji treba da pokrene kompletnu srpsku privredu, mislim na projekat „Beograd na vodi“ se upravo gradi iz sredstava iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Naravno i ovaj sporazum hoće imati podršku poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije.
Što se tiče petog zakonskog predloga, reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o utvrđivanju granične procedure za železnički granični prelaz Preševo i Tabanovce.
Ovaj sporazum je Srbija već potpisala sa Bugarskom, Crnom Gorom, sa ostalim zemljama u regionu i susednim zemljama u EU i mi verujemo da, u ono što ste rekli u uvodnom izlaganju, da potvrđivanje ovog zakonskog predloga hoće na neki način biti bolje, doprineti da bude bolje regulisan granični i železnički saobraćaj, njegovo uredno i efikasno odvijanje, smanjenje postojećeg nivoa administrativnih mera i uvođenje efikasnije granične kontrole u železničkom transportu. Ponoviću još jednom, u Danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće i ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da smo…

Mi smo bili veoma strpljivi, prisustvovali celom toku rasprave, sagledali argumente koje smo mogli u proteklih nekoliko sati, a i prethodnih dana da čujemo od strane opozicije.

Ono što želim da kažem kada je reč najpre o amandmanu i o amandmanu o kojem trenutnu raspravljamo, ali i o amandmanima koji su bili slične sadržine, a o kojima smo govorili tokom čitavog dana, za nas je apsolutno neprihvatljiv amandman – briše se, jer ovaj zakon jeste pisan da bi se primenjivao, da bi se poštovao, da bi se napravio jedan kvalitetan zakonski okvir i da bi se stvorili uslovi za realizaciju jednog izuzetno važnog i značajnog projekta koji jeste od važnosti značaja, ne samo za Beograd, već i za čitavu Srbiju.

Tokom malopređašnje rasprave smo mogli čuti da je neko rođen u Beogradu. Ja nisam rođen u Beogradu, rodom sam iz Valjeva, ali ču svakako, kao i moje kolege poslanici, podržati ovaj zakonski okvir, jer ovaj zakonski okvir, kao što sam rekao, treba da omogući realizaciju jedne investicije koja treba da pokrene čitavu Srbiju. Ovo je projekat budućnosti. Mi danas govorimo o projektu koji treba da podstakne i da pokrene kompletnu srpsku privredu, projektu čija vrednost jeste, o tome smo danas više puta čuli tokom rasprave, 3,5 milijardi evra, projekat koji treba da uposli 13000 radnika, projekat koji treba da podstakne građevinsku industriju, a znamo u kakvim problemima je bila građevinska industrija tokom proteklog perioda, projekat koji treba da pokrene kompletan industrijski…

Zahvaljujem.

… dakle, projekat koji treba da pokrene čitav industrijski sektor, projekat koji će od Beograda napraviti svetsku metropolu koja hoće biti privlačna i za strane i za domaće investitore u narednom vremenskom periodu, ali i projekat koji će privući i ogroman broj stranih i domaćih turista u narednom vremenskom periodu. To svakako hoće stvoriti jedno novo lice i Beograda, ali i nove lice čitave Srbije. To jeste na dobrobit građana i to jeste, kako je definisano ovim zakonom, u pravom smislu reči javni interes.

Želim da kažem da je Vlada tokom i današnje rasprave i rasprave koja se vodila pre dva dana u parlamentu, predsednik Vlade i Vlada Republike Srbije su pokazali jedan odgovoran i ozbiljan pristup kada je reč o realizaciji ovog izuzetno važnog i značajnog projekta, da je Vlada Republike Srbije vrlo jasno pokazala da apsolutno nema šta da krije i da jeste spremna na sučeljavanje mišljenja, na razmenu argumenata, na dijalog, ali da nakon današnje rasprave sa sigurnošću možemo reći da istina, kada je reč konkretno o projektu o kojem danas govorimo, u razmeni argumenata jeste svakako na strani Vlade Republike Srbije.

Više puta do sada smo govorili da Srbija jeste ušla u suštinske i strukturne reforme i mi smatramo da to jeste jedini put i pravac koji vodi ka ozdravljenju ekonomskog sistema naše države. U periodu ekonomske krize naravno da štednja mora i treba da bude prioritet, štednja, racionalna potrošnja, domaćinsko ponašanje, ali štednja sama po sebi nije dovoljna. Štednja će nam omogućiti da udahnemo, ali da bi Srbija u celosti izašla iz krize potrebni su nam upravo ovakvi investicioni projekti. Potrebni su nam kapitalni projekti, potrebno je da u Srbiji podstaknemo preduzetnički duh i potrebno je ono što je jasno definisano ekspozeom premijera Vlade Republike Srbije, a to je da ojačamo privatni sektor. Dakle, Srbiji nisu dovoljni mali, parcijalni, sitni koraci, Srbiji je potreban veliki iskorak napred. Mi započinjanjem realizacije ovog projekta pravimo jedan ogroman iskorak, iskorak napred.

Ono što takođe želim da kažem kada je reč o ovom projektu, najpre se govorilo da ovaj projekat nije realan, da ovaj projekat nije izvodljiv, da on jeste predizborna bajka. Zatim se govorilo da će građane Beograda neko isterati iz svojih domova, a građani su živeli u nehigijenskim uslovima, u barakama. Danas imaju normalne stambene objekte i mi ne čujemo kritiku od građana koji žive u tim stambenim objektima.

Malo čas sam rekao, upravo da bi se postigli ciljevi o kojima smo govorili. Dakle, mi pišemo zakon, odnosno usvajamo ovaj zakon da bi stvorili uslove za realizaciju jednog veoma važnog i značajnog projekta. Ponoviću, projekta koji je od izuzetne važnosti i značaja ne samo za Beograd već i za čitavu Srbiju. Ali, dozvolite mi da završim. Malo čas sam pomenuo da je neko pominjao da će građani Beograda biti isterani iz svojih stanova, iz centra grada. Ne vidim kritike od strane tih građana. Nakon rasprave, postavlja se jedno pitanje – da li je problem to što „Beograda na vodi“ neće biti ili je problem to što „Beograda na vodi“ hoće biti i što hoće početi realizacija ovog izuzetnog važnog projekta.

Za nas je veoma važno da postoji od strane predsednika Vlade Republike Srbije, od strane Vlade Republike Srbije jedna otvorenost i transparentnost, da postoji odgovornost, da postoji želja za razgovorima, za sugestijom, za predlozima. Naravno, da se čuje i kritički osvrt i onog manjeg dela javnosti koji ima kritički osvrt. Mi duboko verujemo da će i taj manji deo, pa i stručne javnosti i opozicioni deo nakon današnje rasprave podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče malopređašnji govornik, kolega iz Nove Srbije, dosta toga je rečeno u dosadašnjem toku rasprave. Naravno da Zakon o državnoj upravi, koji je usvojen 1992. godine i koji uređuje jedno veoma važno pitanje, veoma važnu i značajnu oblast o kojoj mi danas govorimo, oblast rada inspekcije i inspekcijskog nadzora, jeste i zastareo, jeste i nefunkcionalan. On sigurno jeste realizovao ciljeve onog trenutka kada je usvojen, ciljeve koji su želeli postići u vremenu kada je usvojen, ali isto tako sigurno ne može uticati bitnije na realizaciju nekih ciljeva koji se žele postići danas.
Šta je činjenično stanje kada je reč o inspekcijama, inspekcijskom nadzoru? O nekim podacima kolege su već govorile. Tačno je, danas u Srbiji ima 39, precizno, inspekcija, razvrstanih u 12 resornih ministarstava Vlade RS. Uz to imamo lokalne, pokrajinske, hiljadu podzakonskih akata i propisa koji na određen način regulišu rad inspekcija i inspekcijskog nadzora.
Ono što takođe treba istaći, nažalost, do sada nije postojala saradnja, nema koordinacije, prepliću se delokrug i poslovi, inspekcijski nadzori su vrlo česti, dugo traju, opterećuju privredne subjekte i takav inspekcijski nadzor, naravno, ne može biti efikasan i ne može dati željene rezultate. Naravno da je veoma važno konačno uvesti red kada je reč o ovoj oblasti, kada je reč o radu inspekcija i kada je reč o samom inspekcijskom nadzoru.
Tačno je, brojna istraživanja su rađena dugo godina unazad. Ja neću govoriti pojedinačno o onome šta su sve građani i privreda govorili o radu inspekcija, ali tačno je - jesu rađena brojna istraživanja dugo godina unazad. Ono što je veoma važno za današnju raspravu, mislim, jeste da i građani i privreda imaju nedvosmislen i jasan stav, a to je da je potrebna reforma rada inspekcija i inspekcijskog nadzora u Srbiji i da je potrebno usvojiti jedan krovni, jedan sistemski zakon, koji će urediti rad svih inspekcija u Srbiji.
Jedan od ključnih prioriteta i ciljeva Vlade RS jeste da izgradi, ojača i osnaži institucije koje će omogućiti i obezbediti vladavinu prava, kroz to stvori povoljnije poslovno okruženje, povoljniji poslovni ambijent. To, naravno, treba da omogući bolje investicije i naravno da će to uticati na smanjenje nezaposlenosti. Uređenje ove, kako sam rekao, veoma važne i značajne oblasti, unapređenje rada inspekcija i inspekcijskog nadzora usvajanjem zakonskog predloga o kojem danas govorimo bitno ćemo uticati na realizaciju jednog veoma važnog cilja i prioriteta Vlade RS.
Želeo bih da kažem da pred nama danas jeste, pre svega, jedan moderan zakon koji na savremen način definiše i razume rad inspekcija i inspekcijski nadzor, zakon u koji jesu, rekao bih, implementirani savremeni standardi. Reforme inspekcijskog nadzora svakako će imati i društveni i ekonomski i zakonski uticaj.
Mi smo ubeđeni, kao poslanički klub, da će usvajanje ovog zakonskog predloga omogućiti da se sistemski uredi metodologija ovlašćenja, odgovornost, obaveze, koordinacija, ali i racionalno korišćenje raspoloživih inspekcija u Srbiji danas, da će se omogućiti da se unapredi rad inspekcija i inspekcijskog nadzora i podići na jedan viši nivo i profesionalni, ali i etički standardi inspektora sa jednim jasnim ciljem, odnosno sa nekoliko jasnih ciljeva, a to je da se poboljša poslovno okruženje i poslovni ambijent u Srbiji, da se omogući veće poštovanje propisa, od strane privrednih subjekata, da se omogući veća i bolja zaštita i građana i kompanija i da se smanje administrativna i finansijska opterećenja koja imaju, pre svega, mala i srednja preduzeća, jer oni nekako najviše jesu izloženi administrativnom i finansijskom pritisku.
Smatramo da će najveću korist od primene ovog zakona upravo imati privreda. Za nas je suštinski najvažnije da ovaj zakonski predlog ide u pravcu suzbijanja smanjenja sive ekonomije u Srbiji. Kao što je rečeno, neće više biti moguće prebacivanje odgovornosti sa jedne inspekcije na drugu, sa nadležnosti jedne inspekcije na nadležnost druge inspekcije, a pogotovu kada je reč o ne registrovanim subjektima. Ukoliko nije nadležnost jedne inspekcije, ona je u obavezi da o tome upozna inspekciju čija to jeste nadležnost i odgovornost.
Rekao sam, procenat sive ekonomije danas je u Srbiji, nažalost, ogroman. Neki statistički podaci do kojih sam došao, ne znam koliko su tačni, kažu da Srbija godišnje izgubi 350 miliona evra budžetskih prihoda upravo zbog sive ekonomije. Prevedeno u, hajde da kažemo, penzije, to je ta 13 penzija, jedna mesečna penzija za sve penzionere u Srbiji. Zato moramo svi zajedno da delujemo i da radimo na suzbijanju sive ekonomije u Srbiji, ne da kažnjavamo one koji posluju u skladu sa propisima, u skladu sa zakonom, koji izmiruju poreze i doprinose i na taj način u budžet RS ulivaju ogromna sredstva, a da se favorizuju oni koji u ovom trenutku jesu u toj tzv. sivoj zoni.
Znate kako, kada se povede priča u Srbiji, do izrade ovog zakonskog predloga i do današnje rasprave, kada se u Srbiji povede priča na temu inspekcija i inspekcijskog nadzora, uglavnom važe neka nepisana pravila, inspekcije dolaze ne najavljeno, uglavnom ili često kod istih privrednih subjekata, ja ne želim da verujem da time žele da pošalju nekakvu poruku, i inspekcije uglavnom dolaze sa ciljem da nešto pronađu i da kazne privrednog subjekta koji jeste predmet inspekcijskog nadzora.
Ovim zakonom ono što je takođe važno, inspekcija upravo dobija mandat da deluje preventivno, da deluje proaktivno u sprečavanju kršenja zakona. Ovaj zakon uvodi jedan princip sa ciljem unapređenja poslovanja privrednog subjekta u skladu sa aktuelnim, postojećim zakonima i propisima. Dakle, da predupredi ono negativno što se može desiti, da privredni subjekti, koji će biti predmet inspekcijskog nadzora, spremnije dočekaju same inspekcije.
Dakle, podržati preduzetnički duh, a ne samo kažnjavati, preventivno i edukativno delovati, što je veoma važno, a ne samo sankcionisati. One koji dobro posluju, koji posluju u skladu sa postojećim zakonima, propisima podržati da posluju i rade još bolje. Oni koji neregulatorno posluju, neregistrovane subjekte, naravno, sankcionisati, kazniti, onemogućiti im da posluju i da rade i da funkcionišu u Srbiji, jer na taj način se šalje, rekao bih, jedna jasna poruka, jedan jasan signal svim potencijalnim investitorima koji bi došli u Srbiju – da svako ko želi da dođe u Srbiju, da radi u Srbiji u skladu sa postojećim propisima i zakonima, je naravno dobro došao.
Već je rečeno, vršiće se procena rizika kompanija i aktivnosti na osnovu koje će se praviti planovi nadzora u svim oblastima. Inspektori će koristiti jedinstven inspekcijski informacioni sistem i formiraće se koordinaciono telo. Vi ste rekli vremenski period u kojem će biti formirano koordinaciono telo. Formiranje koordinacionog tela je veoma važno, upravo ono o čemu sam govorio, nema prebacivanja odgovornosti. Postojaće, dakle, integrisani plan inspekcija koji će morati sve da okupi i moraće oko konkretnih stvari da se postigne dogovor. To onemogućava, po našem mišljenju, proizvoljna tumačenja pojedinih inspektora, to sužava prostor i za nekakve zloupotrebe, ide ka suzbijanju sive ekonomije ali ono što je još važnije povećava javnost u radu. Transparentnost i veća javnost u radu inspekcija je od izuzetne važnosti i značaja i to kažu privredni subjekti.
Privredni subjekti, kada već govorimo o istraživanju, u jednom od istraživanja kažu da oni žele da posluju u skladu sa propisima, da žele da posluju u skladu sa postojećim zakonima, zakonskim aktima ali da vrlo često nisu u mogućnosti da do tih propisa i akata dođi i da nisu u mogućnosti, da nemaju pristup procedurama na osnovu kojih se sprovodi inspekcijski nadzor. Ovo je posebno izraženo kod preduzetnika i u mikro i u malim društvima koje čine oko 98, 99% privrednih subjekata i zaista jesu okosnica zapošljavanja u Srbiji u ovom trenutku.
Šta se postiže i šta zapravo znači veća transparentnost? Javno oglašavanje postojećih propisa, planova nadzora, kontrolnih lista, edukativno, preventivno, stručno delovanje i sve to sigurno hoće omogućiti i veću sigurnost i veću izvesnost i veću predvidivost kada govorimo o privrednim subjektima koji će u nekom narednom periodu biti predmet inspekcijskog nadzora.
Ono što želim takođe da kažem, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, on svakako i o tome je bilo reči, on svakako jeste primer jedne dobre prakse kada je reč o samoj metodologiji, načinu izrade kako se došlo do ovog kvalitetnog zakonskog okvira. Dakle, povela se jedna otvorena javna rasprava, otvoren dijalog između javnog i privatnog sektora, svih onih koji u Srbiji jesu zainteresovani da se na pravi i adekvatan način uredi ovo veoma važno i značajno pitanje i došlo se do kvalitetnog sistemskog zakonskog okvira koji jeste i moderan i savremen i efikasan, ali kao što sam rekao i reformski.
Regulisanjem ovog pitanja sigurno se hoće osigurati poslovanje u Srbiji u skladu sa propisima, hoće se omogućiti delotvorna borba protiv korupcije, ojačaće se regulatorna politika, jer inspekcije zauzimaju važno mesto u obezbeđivanju poštovanja propisa u različitim oblastima društvenog života. I šta je to što, i sa time želim da završim, šta je to što se konkretno postiže ovim zakonskim predlogom? Dakle, jasna pravila, postupci nadzora, utvrđivanje ovlašćenja inspektora sa jedne strane i jasno precizno definisane obaveze privrednih subjekata koji će biti predmet inspekcijskog nadzora sa druge strane i to naravno sužava prostor za korupciju i bilo kakav vid zloupotrebe.
Naravno, poslanički klub SPS u danu za glasanje hoće podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, poštovani učenici, pred nama su četiri rekao bih veoma važna zakonska predloga, ne umanjujući važnost i značaj bilo koja od ova četiri zakonska predloga, ali shodno vremenu koje imaju poslanički klub Socijalističke partije Srbije, ja ću u svom izlaganju, pre svega napraviti jedan kraći osvrt na dva zakonska predloga. Reč je o Predlogu zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, kao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona.
Najpre želim da kažem da terorizam svakako jeste velika opasnost i veliki izazov, jedan od najvećih problema za savremeni svet i potpuno je jasno da za jednu uspešnu borbu protiv terorizma jeste potrebno jedinstvo čitave i celokupne međunarodne zajednice. Srbija svakako podržava borbu protiv svih oblika terorizma. Srbija želi da učestvuje i da da svoj doprinos u ovoj veoma važnoj i značajnoj borbi. Srbija je nedvosmislena u osudi svih oblika terorizma. Srbija želi da bude pouzdan partner međunarodnoj zajednici u ovoj važnoj i značajnoj borbi. Ova današnja rasprava o ovom zakonskom predlogu vrlo jasno govori o spremnosti Srbije da unapredi sistem borbe protiv terorizma usvajajući u Republičkom parlamentu jedan ovakav zakonski predlog.
Srbija danas predsedava OEBS-om, u jednom veoma teškom i delikatnom, rekao bih, trenutku i vremenskom periodu, ali to jeste veoma važno i značajno za Srbiju. Veliki izazov, velika odgovornost za Srbiju. Šansa koju će Srbija znati da iskoristi i da poboljša svoj međunarodni položaj. To je pokazatelj i potvrda da Srbiju sagledavaju kao normalnu i uređenu državu i kao ravnopravnog političkog partnera, što je po mišljenju poslaničkog kluba SPS veoma važno.
Zašto sam pomenuo predsedavanje OEBS-om? Iz jednog prostog razloga, jer je Srbija vrlo jasno na početku predsedavanja OEBS-om rekla da će upravo najveći izazovi tokom predsedavanja biti terorizam i naravno ukrajinska kriza. Mislim da već u periodu od 30. juna do 1. jula u Beču hoće biti održana jedna ekspertska konferencija o borbi protiv terorizma na teritoriji zemalja članica OEBS-a.
Kada je reč konkretno o zakonskom predlogu o kome danas govorimo, naravno, ne dovodi se uopšte u pitanje podrške, naravno da ćemo ovaj zakonski predlog podržati i tačno je ono što su kolege pre mene i koleginice pre mene govorile. Dakle, usvajanjem ovog zakonskog predloga na jednoj strani jeste međunarodna obaveza Srbije, usaglašavanje našeg pravnog okvira, harmonizacija našeg zakonodavstva.
Na drugoj strani ono što je po našem mišljenju daleko važnije jeste povećanje stepena sigurnosti, bezbednosti naših građana. Ovo je pitanje koje je važno i za našu ekonomiju, ali ono što je i te kako važno, a o čemu sam već govorio i to ću ponoviti ponovo u jednoj rečenici – Srbija će biti prepoznata kao pouzdan partner međunarodne zajednice u borbi protiv terorizma kao globalnog fenomena.
U prethodnom vremenskom periodu kada je reč o zakonskim okvirima Srbija je, rekao bih, nije sedela skrštenih ruku. Podsetiću vas, Srbija jeste usvojila izmene zakonodavstva koje predviđaju kažnjavanje državljana Srbije koji učestvuju ili organizuju učešće u oružanim sukobima u stranoj državi.
Srbija je uspostavila, takođe funkcionalni sistem za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Srbija je dosledno i odgovorno izvršava svoje obaveze u vezi sa sprovođenjem Rezolucije Saveta bezbednosti UN kojima se uvozi embargo na izvoz oružja.
Zatim, podseti ću vas, hajde da ne govorimo samo o vremenskom periodu od prethodnih godinu i po ili dve dana, podsetiću vas, recimo Srbija 2002. godine ratifikovala je međunarodnu Konvenciju o suzbijanju finansiranja terorizma, Konvenciju UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala sa dopunskim protokolima, Konvenciju UN protiv korupcije, Konvenciju Saveta Evrope o pranju, tražnju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom, Konvenciju Saveta Evrope o pranju, tražnju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma.
Dakle, sve ovo sam naveo iz jednog prostog razloga da bi rekao da Srbija u prethodnom periodu kada je reč o ovom pitanju jeste dosta uradila, ali usvajanjem ovog zakonskog predloga mi zapravo zaokružujemo jedan proces i jednu celinu i pokazujemo spremnost da unapredimo ovaj sistem.
Poslanički klub SPS veruje i ubeđeni smo da usvajanjem zakonskog predloga o koje danas govorimo, mi hoćemo unaprediti sistem borbe protiv terorizma kroz pre svega represivne i preventivne mere protiv finansiranja terorista kao prethodne neophodne faze u vršenju jednog terorističkog akta.
Dakle, već je o tome bilo reči. Uspostavlja se zakonski mehanizam za zamrzavanje imovine licima koja se nađu na listi terorista, njihovih pomagača i finansijera. Komite Saveta bezbednosti UN jednom godišnje, svake godine ažurira ovu listu i mislim da je ovo proces koji je počeo pre nekih deset godina. Vlada je ta koja utvrđuje listu označenih lica na osnovu liste označenih lica od strane UN, a na predlog nadležnih državnih organa i na osnovu obrazloženog zahteva druge države.
Naravno, ono što takođe želim da kažem jeste da u borbi protiv terorizma potreban je koordinirana međunarodna akcija, potreban je puna saradnja svih nadležnih institucija i nadležnih organa i treba po mišljenju poslaničkog kluba SPS u pravom smislu reči preseći ono što jesu koreni terorizma, a po našem mišljenju koji leže u ilegalnoj trgovini oružjem, u pranju novca i trgovini narkoticima. To je ta logistika, osnov za vršenje kasnije nekog terorističkog akta. Ponoviću još jednom, naravno poslanički klub SPS u danu za glasanje hoće podržati ovaj zakonski predlog.
Što se tiče izmena i dopuna Carinskog zakona i o tome je već bilo reči, s toga samo u nekoliko rečenica.Tačno je ovo, ovde je zapravo reč o usklađivanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i pravilima Svetske trgovinske organizacije i to je potpuno logično i potpuno normalno imajući na umu strateško opredeljenje Srbije da budemo punopravna članica EU i Svetske trgovinske organizacije, ali to nije jedini razlog zašto će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.
Naime, mi ovaj zakonski predlog podržavamo, jer smatramo da njegova primena hoće olakšati poslovanje privrede naročito kada je reč o međunarodnoj trgovini.
Dakle, uvodi se novi kompjuterizovani tranzitni sistem koji podrazumeva razmenu elektronskih poruka i na taj način uštedeće se i novac, uštedeće se i vreme.
Postajemo deo jednog velikog evropskog sistema, što je po našem mišljenju veoma važno, a verujemo da će usvajanjem ovog zakonskog predloga se smanjiti prostor za zloupotrebu, odnosno za ilegalnu trgovinu.
Takođe, i o tome je bilo reči, dakle, ovde je reč o usklađivanju sa novim Zakonom o prekršajima, odnosno materiju prekršaja u Carinskom zakonu reguliše, kao što je to i ministar rekao u uvodnom izlaganju, novi Zakon o prekršajima koji pojednostavljuje procedure za blaže prekršaje uz značajno smanjenje troškova za samu državu što je za nas u potpunosti prihvatljivo.
I na samom kraju u danu za glasanje podržaćemo i ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ne umanjujući značaj i važnost sporazuma o kojima danas govorimo, ja ću u svom izlaganju, poštujući vreme koje ima poslanički klub SPS, iskoristiti priliku da u nekoliko rečenica još jednom saopštim stav poslaničkog kluba kada je reč o dva zakonska predloga, pre svega kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara, ali i Predlogu zakona o oružju i municiji.
Najpre, želim da kažem da oba zakonska predloga po mišljenju poslaničkog kluba SPS vrlo jasno pokazuju da Vlada Republike Srbije ima sluha i da na pravi način sagledava ono što jesu životna pitanja i da u konkretnom slučaju zajedno sa građanima, što je veoma dobro i veoma pozitivno, pokušava da iznađe najbolje moguće zakonske okvire.
Tema o kojoj danas govorimo, ponoviću, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara je zapravo, složićemo se, gospodine ministre, sa vama, u neku ruku odgovornost i obaveza koja se postavlja pred čitavo društvo. To je veoma značajno, ozbiljno pitanje za društvo u celini, za sve nas.
Danas kada govorimo na ovu temu, a imajući na umu da je inicijativu za izmene i dopune Zakona o zaštiti od požara pokrenuo otac male Tamare, koja je nastradala u požaru u diskoteci „Kontrast“, nažalost, 1. aprila 2012. godine, kada je život izgubilo još pet mladih ljudi. Imajući ovu tragediju na umu, imajući na umu ko je pokrenuo ovu inicijativu, mi zapravo danas imamo, čini mi se, svi zajedno samo jedan jasan cilj, a to je da kroz današnju raspravu u načelu, kroz raspravu u pojedinostima, dođemo do najkvalitetnijeg mogućeg zakonskog okvira, koji će pomoći da se ni jedan mladi život više u Srbiji ne ugasi na ovakav način.
Važno je preventivno delovati, u potpunosti se slažem sa vama. Važna je edukacija, u potpunosti se slažemo, ali je isto tako važno da svako od nas uradi ono što je u njegovoj moći da se ovakve tragedije u budućnosti više ne događaju, odnosno da se nikada i nikome više ne ponove.
Da bi se tragedije izbegle, važno je da imamo sistemska rešenja. Važno je da u ta rešenja budu implementirana i standardizovana iskustva zemalja u okruženju. Važno je da imamo kvalitetan zakonski okvir, kakav imamo danas i kakav ćemo imati nakon izglasavanja ovog zakonskog predloga. Važno je da odredbe zakona o kojem danas govorimo budu obavezujuće, da ne budu mrtvo slovo na papiru. Važno je, mi ovim zakonskim predlogom imamo vrlo jasno i precizno definisane obaveze i odgovornosti svih.
Važno je da nakon izglasavanja ovog zakonskog predloga svako radi svoj posao, na jednoj strani i nadležne institucije, nadležni organi, na drugoj strani vlasnici ugostiteljskih objekata ili, kako je to definisano ovim zakonom, objekata javne namene, da i oni imaju na umu da je bezbednost njihovih gostiju prioritet.
Naravno da će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog, tu apsolutno nema dileme. Podržavamo u potpunosti i cilj koji se želi postići, a to je, kako ste vi rekli, povećanje stepena bezbednosti i efikasnija kontrola upravo objekata javne namene, prvenstveno ugostiteljskih objekata i ostalih objekata koji okupljaju veći broj ljudi.
Ono što svakako jeste najvažnija novina, to je stvaranje pravnog osnova za definisanje tehničkih uslova, kada je reč o ovoj oblasti. Ovaj zakonski predlog takođe vrlo jasno definiše šta su to objekti javne namene, dakle, objekti u kojima se 80%, čini mi se, prostora koristi za okupljanje ljudi, a preostali deo prostora za stambene ili poslovne namene. Takođe, ovaj zakonski predlog stvara jedan osnov za definisanje tehničkih uslova, što je veoma važno, ali ovaj zakonski predlog stvara i jedan pravni osnov za izricanje zabrane rada određenog objekta, ukoliko nisu obezbeđeni uslovi za sigurnu evakuaciju, što je u potpunosti opravdano.
Želim da kažem da mi, kao poslanički klub, u potpunosti podržavamo takođe nameru i intenciju, što mislim da jeste suština, da se ni jedan objekat ne može registrovati za određenu delatnost, pa tek nakon toga da ispunjava uslove sa aspekta zaštite od požara. To, svakako, složićemo se sa vama, mora biti preduslov za registraciju delatnosti. Dakle, prvenstveno neophodno je posedovati, naravno, projektnu dokumentaciju za zaštitu od požara, izvršiti tehnički prijem objekta, pa tek nakon toga se baviti registracijom i nijedan noćni klub, apsolutno nijedan noćni klub, nijedan ugostiteljski objekat, nijedan objekat javne namene, kako je to definisano ovim zakonskim predlogom, ne treba i ne sme da radi ukoliko prethodno ne dostavi na uvid dokaze o protivpožarnoj zaštiti.
Ono što sam želeo, da iskoristim priliku da vam postavim kao pitanje, a tiče se ovog zakona, naime, u članu 28. ovog zakonskog predloga definisana je obaveza plana zaštite od požara i u stavu 6. proračun maksimalnog broj ljudi, između ostalog, razumete, šta mora sve da sadrži plan, pa se kaže - proračun maksimalnog broja ljudi koji se mogu bezbedno evakuisati iz objekta. Pretpostavljam da postoji uredba kojom je definisano na koji način se proračunava i dolazi do maksimalnog broja ljudi koji se može u određenom trenutku naći u nekom ugostiteljskom objektu. To je pitanje koje sam želeo da vam postavim jer u trenutku kada se desila tragedija u diskoteci „Kontrast“, u objektu koji može da primi 150 ljudi, bilo je, čini mi se, između 300 i 350 ljudi. Da se takve stvari ne bi dešavale u budućnosti, prosto, informacija, mislim da je jako važno i značajno pitanje.
Takođe, već je o tome bilo reči, ovaj zakonski predlog otvara i pravni put za definisanje načina funkcionisanja organizacija vatrogasno-spasilačkih jedinica i mi smatramo da je to dobro jer vatrogasno-spasilačke jedinice danas funkcionišu, čini mi se, po osnovu Pravilnika iz 1982. godine. Teško da nešto što je doneto pre 33 godine može biti primenjivo danas i zato pohvaljujemo i ovu odredbu i ovu nameru.
Dakle, ubeđeni smo da ćemo imati kvalitetan zakonski predlog. Ovaj zakonski predlog stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Ono što je naša sugestija jeste, pre svega vama, ministre, da odmah krene njegova implementacija i u praksi. Ponoviću, da sve odredbe ovog zakona budu obavezujuće, da svako poštuje one obaveze i odgovornosti koje su definisane ovim zakonom, kako sam maločas rekao, da svako radi i odradi svoj deo posla i čini mi se da u ovom trenutku u Srbiji imamo nešto preko 20 hiljada registrovanih ugostiteljskih objekata ili objekata javne namene. Mislim da je važna, a mislim da ste o tome govorili, gospodine ministre, u uvodnom izlaganju, jedna sveobuhvatna kontrola nakon usvajanja ovog zakona, koliko je to moguće, svih ugostiteljskih objekata.
Kada je reč o Zakonu o oružju i municiji, naravno da zakon koji je usvojen 1992. godine ne može da odražava stvarne potrebe danas, to nije logično. Naravno da je neophodno usvajanje novog zakona, zakona koji će biti u skladu sa Programom akcije Ujedinjenih nacija za sprečavanje nedozvoljene trgovine oružjem, ali i Protokolom Ujedinjenih nacija o vatrenom oružju, zakona koji će biti u skladu sa pravom, regulativama Evropske unije, u skladu sa direktivama Saveta Evrope.
Od trenutka, čini mi se, usvajanja ovog zakonskog predloga 1992. godine, do danas, postojale su brojne izmene. Recimo, 1998. godine, uvedena je obaveza obuke rukovanja vatrenim oružjem za sve koji žele da ga poseduju, a zatim je uvedeno krivično delo za nezakonito posedovanje oružja jer je pre toga ovo bio prekršaj. Zatim je uvedena posebna dozvola za nošenje oružja koja se dobija u posebnom postupku. Oni koji su do tada posedovali oružje mogli su i da ga nose i da ga drže, a zatim je to razdvojeno. Sledeća izmena se, recimo, odnosila na to da je krivično delo za nezakonito posedovanje oružja prešlo u Krivični zakonik. To su samo neke izmene koje sam pokušao da pronađem.
Dakle, ove izmene jesu veoma dobre, ali su i nedovoljne. Generalno gledajući, zakon jeste zastareo. U tom kontekstu, želim da kažem da su i, čini mi se, sve bivše republike Jugoslavije usvojile novi zakon i po više puta menjale zakonski okvir koji uređuje ovu izuzetno važnu i značajnu oblast. Maločas ste o tome govorili. Takođe smatramo da je i to važno. Važno je da je sprovedena javna rasprava. Važno je da su uvažene sugestije i predlozi i nadležnih državnih organa, ali kako je navedeno, čini mi se, u obrazloženju zakonskog predloga, i Evropske komisije.
Naravno da će poslanički klub SPS podržati i ovaj zakonski predlog u Danu za glasanje. Podržavajući ovaj zakonski predlog, mi zapravo želimo da podržimo realizaciju dva suštinska cilja o kojima je i kolega maločas govorio, a to je, najpre prvi cilj, da kroz efikasnu kontrolu posedovanja i prometa oružja sprečimo zloupotrebe, povećamo bezbednost naših građana, a drugi cilj, da onim savesnim, odgovornim vlasnicima oružja omogućimo korišćenje i posedovanje, ali u skladu sa zakonom.
Gledajući ova dva cilja, na jednoj strani, može se reći da je zakon strog, na drugoj strani, može se reći da je zakon liberalan. Sa aspekta realizacije prvog cilja, zakon je strog, i mi to u potpunosti podržavamo. Smatramo da je to veoma opravdano. Sa aspekta realizacije drugog cilja, zakon je liberalan, što je opet prihvatljivo i u potpunosti opravdano, imajući cilj koji se želi postići.
Da bi se postigao i da bi se realizovao ovaj prvi cilj, naravno da je važno pooštriti kontrolu posedovanja oružja, napraviti jednu sveobuhvatnu kontrolu svih onih koji danas poseduju oružje. U tom kontekstu, takođe podržavamo uvođenje dva nova uslova, a to su zdravstvena sposobnost, opravdani razlozi, ali, naravno, i diskreciono pravo policije da može izreći zabranu, ukoliko proceni da lice koje poseduje oružje može da ga zloupotrebi.
Mislim da je kolega Jovanović maločas pomenuo jedan stravičan zločin, čini mi se 2007. godine, u selu Jabukovac kod Negotina, devetostruko ubistvo, ali počinilac tog ubistva, ispravite me ako grešim, mislim da sam to negde pročitao, čini mi se, je imao legalno oružje, iako je bio duševni bolesnik. Da se takve tragedije ne bi dešavale u budućnosti, podržavamo ovaj predlog periodičnih lekarskih pregleda. Mislim da je reč o periodu od pet godina. Dakle, ovakav vid kontrole nije bio predviđen ranije. Ranije je bilo neophodno da dostavite potvrdu da niste osuđivani i, sa druge strane, da se protiv vas ne vodi krivični postupak.
Dakle, da skratim, pooštravanje uslova za dobijanje i posedovanje oružja, uvođenje dodatna dva uslova uz diskreciono pravo koje se daje policiji, takođe, sveobuhvatnu kontrolu svih onih koji danas poseduju oružje, ali i što strožije i rigoroznije sankcije za one koji ne poseduju oružje jeste nešto što poslanički klub SPS u potpunosti podržava.
Što se tiče drugog cilja, i sa time želim da završim, što se tiče drugog cilja, a to je da se savesnim odgovornim vlasnicima oružja omogući posedovanje i korišćenje u skladu sa zakonom, ovaj zakon dakle predviđa jedan povlašćeni status za one registrovane sportske strelce i za kolekcionare, što je u potpunosti opravdano.
Kolega je maločas govorio o jednom velikom problemu, a to je ogromna količina oružja koje se nalazi u ilegalnom posedu. Znate kako, to jeste veliki problem, ali ja želim da vas pohvalim, jer vi ovim zakonom zapravo pokazujete da kada je reč o rešavanju ovog problema ne sedite skrštenih ruku i ne vodite jednu pasivnu politiku, već jednu aktivnu politiku. Vrlo jasno je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga da je postupak legalizacije i predaja oružja pokazao najbolje rezultate. S tim u vezi, dobro je da je legalizacija uređena ovim zakonskim predlogom, tačnije članom 46.
Još jednom, na samom kraju, u danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće oba zakonska predloga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovani predstavnici Ministarstva, poštovani predstavnici Vojske Srbije, evidentno je da su pred nama dva izuzetno važna i značajna zakonska predloga. Značajna ne samo za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, već bih rekao i za čitavo društvo u celini.
Najpre želim da kažem da Zakon o odbrani uređuje sistem odbrane zemlje, nadležnosti državnih organa i Vojske Srbije u odbrani, prava i dužnosti državnih organa, jedinica lokalne samouprave, građana, privrednih subjekata, preduzetnika i, naravno, bavi se i ostalim pitanjima koja jesu vezana za odbranu.
Sa druge strane, Zakon o Vojsci u celini uređuje položaj i nadležnosti Vojske Srbije, organizaciju, sastav, načela delovanja, specifičnosti obavljanja vojne službe, komandovanje i rukovođenje. Naravno, on uređuje i činove i zvanja u Vojsci Srbije, simbole i obeležja, demokratsku i civilnu kontrolu i druga pitanja koja takođe jesu od važnosti i značaja za Vojsku Srbije.
Ova dva zakonska predloga, dakle, i Zakon o Vojsci i Zakon o odbrani, već je o tome bilo reči, usvojena su 2007. godine. Poslednje izmene i dopune Zakona o Vojsci i izmene i dopune Zakona o odbrani usvojene su krajem oktobra 2009. godine. Od trenutka usvajanja do danas, dakle, vreme iza nas je pokazalo da su oba zakonska predloga nedovoljno jasna i da je dosta problema u njihovoj primeni. Sasvim je logično da nakon jedne, rekao bih, sveobuhvatne analize, jedne vrlo iscrpne i kvalitetne javne rasprave, danas u republičkom parlamentu govorimo na temu izmena i dopuna Zakona o odbrani i izmena i dopuna Zakona o Vojsci Srbije.
Naravno, već je o tome bilo reči i ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, gospodin Vukić je rekao da će poslanički klub Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati oba zakonska predloga. Naime, podržavajući ove zakonske predloge mi zapravo želimo da podržimo jasno i precizno definisane ciljeve koji se žele postići usvajanjem ovih zakonskih predloga, a to je obezbeđivanje efikasnog i jedinstvenog sistema odbrane, odnosno efikasnijeg komandovanja i rukovođenja Vojskom Srbije i obezbeđivanje efikasnog funkcionisanja Vojske Srbije.
Očekujemo da će usvajanjem ovih zakonskih predloga biti preciznije definisana rešenja za određene oblasti, da će takođe biti definisane oblasti koje do sada nisu obuhvaćene ovim zakonskim predlozima i da će oba zakona biti usklađena sa ostalim propisima Republike Srbije. Takođe, verujemo da će ovi zakonski predlozi nakon usvajanja obezbediti osnovne reformske procese u oblasti odbrane i Vojske Srbije, odnosno da preciziraju obaveze svih subjekata u oblasti planiranja, nadležnosti državnih organa u ovim oblastima i, naravno, u pravcu profesionalizacije vojske.
Kao što sam već rekao, kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o odbrani, mi verujemo da će ove izmene bolje i preciznije regulisati nadležnosti u cilju što boljeg funkcionisanja sistema odbrane. Bilo je već reči o novinama koje donosi ovaj zakonski predlog. Dakle, tačno je, precizirane su nadležnosti predsednika Republike kao vrhovnog komandanta, ali i nadležnosti Vlade Republike Srbije, nadležnosti Ministarstva odbrane i načelnika Generalštaba. Proširene su i nadležnosti Inspektorata odbrane, precizirana ovlašćenja, ojačana njegova uloga i pozicija i funkcija u sistemu odbrane, što je takođe veoma važno.
Po mišljenju poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, jedna od najznačajnijih novina koju donosi ovaj zakonski predlog jeste vraćanje vojnog pravobranilaštva kao posebne institucije koja će sprovoditi imovinsko-pravnu zaštitu Ministarstva odbrane i vojske. Osnovni razlog, i o tome je već bilo reči, svakako jeste posebna priroda ovih dobara, ali i raspolaganje prema merilima Vojske Srbije. Naravno, ovakve institucije postoje i u oružanim snagama i ministarstvima odbrane i drugih država.
Pored toga, izmenama je precizirana i obuka građana za potrebe odbrane. Ovo rešenje, odnosno ova odredba jeste ranije postojalo i mi smatramo da ona ide u pravcu boljeg funkcionisanja sistema odbrane.
Takođe, ovim predlogom definiše se i planiranje i izgradnja vojnih objekata, nadležnosti izrade planova za odbranu u vanrednim ili ratnim situacijama. Ono što smatramo da je takođe važno, jeste da su povučeni i određeni potezi u cilju veće bezbednosti na vojnim vežbama.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, već sam rekao, mi verujemo da će ovaj predlog omogućiti bolje funkcionisanje Vojske Srbije i izvršenje zadataka koji se postavljaju pred Vojsku Srbije. Želim da istaknem samo neke novine koje donosi ovaj zakonski predlog, a koje nas navode da idemo ka stavu da u Danu za glasanje podržimo i ovaj zakonski predlog.
Dakle, predviđa se vraćanje naziva ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana, kako bi se nastavila tradicija i kontinuitet ovog roda vojske. Obzirom da Srbija ima rečne jedinice, predviđeno je i vraćanje činova pripadnicima roda rečnih jedinica, imajući na umu da oni nose uniforme i činove tog roda.
Ono što možda smatramo i kao najvažniju novinu kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci, jeste da je prvi put rešen, odnosno definisan rad pripadnica Vojske Srbije za vreme trudnoće i u porodiljskom periodu. Dakle, neće biti razrešene dužnosti, već će njihova funkcija biti zamrznuta za vreme odsustva. Takođe, preciziran je i rad na radnim mestima sa povećanim rizikom.
Novina je i mogućnost rada u inostranstvu. Mi smatramo da je ovo pozitivno rešenje, jer će na ovaj način pripadnici Vojske Srbije biti aktivni u zastupanju i predstavljanju interesa vojske, a verujemo da će uticati, odnosno sticati nova znanja i upoznavati se sa uporednom praksom drugih država.
Ovaj zakonski predlog ide u pravcu jedne, rekao bih, potpune depolitizacije Vojske Srbije, što u potpunosti podržavamo. Naime, predviđena je zabrana članstva u političkim strankama i odnosi se na sve profesionalne pripadnike Vojske Srbije.
Takođe, usvajanjem ovog zakonskog predloga ide se u pravcu obezbeđivanja adekvatne kadrovske strukture zaposlenih na jednoj strani u Vojsci Srbije, a na drugoj strani vodi se računa i o održavanju operativnih sposobnosti Vojske Srbije. Naime, sa ciljem da se obezbedi adekvatna kadrovska struktura zaposlenih u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, ovaj predlog definiše mogućnost da se, ako potrebe službe zahtevaju, u svojstvu civilnog lica bez javnog konkursa može primiti i profesionalni vojnik koji je u radnom odnosu proveo najmanje devet godina bez prekida.
Na drugoj strani, sa ciljem održavanja operativnih sposobnosti Vojske Srbije, a imajući na umu i godišnji priliv i odliv kadra, uvodi se mogućnost da se oficiru, odnosno podoficiru omogući da sa napunjenih 50 godina života i najmanje 20 godina radnog staža u službi u svojstvu profesionalnog lica može otići u penziju.
Dakle, izmene i dopune Zakona o Vojsci i odbrani su po našem mišljenju operativne i strategijske i njima se svakako želi unaprediti sistem odbrane i Vojske Srbije. U operativnom smislu vojska će biti i bolje organizovana, sistem komandovanja i izvršavanja biće unapređen, a i samim oficirima i vojnicima će biti lakše da izvršavaju dobijene zadatke. Propisani su jasni uslovi za sva vojna lica od početka školovanja do završetka profesionalne karijere. Verujemo da će sve ove izmene ukloniti ono o čemu sam već govorio, uočene nedostatke, poboljšati efikasnost i organizaciju vojske i punu realizaciju onoga što jesu postavljeni zadaci.
Podsetio bih da je dobar rad vojske prepoznat i od strane građana Srbije, koji u vojsku imaju puno poverenje, a to na drugoj strani pokazuje i sve veći broj mladih ljudi koji se prijavljuju, kako za dobrovoljno služenje vojnog roka, tako i za školovanje, kako srednjoškolnog, tako i akademskog.
Ono što sam želeo na samom kraju da kažem, a sačekao sam vas, gospodine ministre, da se vratite, prosto zarad javnosti, da ne bi bilo nekakvih nedoumica, maločas je u par navrata pomenut ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije, a tiče se upravo Zavoda za izradu novčanica i kovanica Narodne banke Republike Srbije. Ja želim potpuno jasno i potpuno precizno da kažem da mi kao poslanički klub pozdravljamo ovakvo rešenje i smatramo da je ovo zaista dobro rešenje, jer otklanja mogućnost bilo kakve zloupotrebe. U tom kontekstu je govorio i ovlašćeni predstavnik, gospodin Vukić.
Dakle, spremni smo, naravno, na raspravu u pojedinostima, raspravu o amandmanima, ali još jednom ću reći da će poslanički klub Socijalističke partije Srbije u Danu za glasanje podržati oba zakonska predloga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, profesor Obradović je u uvodnom izlaganju rekao da poslanički klub SPS naravno, u danu za glasanje, hoće podržati predložene izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka, finansiranju političkih aktivnosti. Ja ću, na samom početku, reći da mi danas govorimo o jednom veoma važnom i značajnom zakonskom predlogu i pre nego što krenem da govorim o samom značaju i važnosti predloga koji jeste tema današnjeg zasedanja i, pre nego što još jednom ponovim razloge zbog kojih poslanički klub SPS hoće podržati u danu za glasanje ovaj predlog, želim da vas podsetim da smo, kao poslanički klub, tokom rasprave o rebalansu budžeta za 2014. godinu i setu pratećih zakona, vrlo jasno rekli da mi te zakonske predloge sagledavamo kao neophodne mere, kada je reč o ekonomskoj finansijskoj konsolidaciji i kada je reč o nastavku reformskih procesa u Srbiji, bez kojih neće biti pozitivnih pomaka koje moraju da osete građani Srbije i to jeste naš zajednički krajnji cilj.
Čini mi se, slušajući dosadašnji tok rasprave, da se svi slažemo u jednom, a to je da Srbija mora da se modernizuje, Srbija mora da se reformiše, a to podrazumeva da moraju da se preduzimaju hrabre, da se donose hrabre ekonomske odluke, ali vrlo često da se primenjuju i da se donose političke odluke koje nisu popularne.
To svakako jesu mere koje treba da spasu srpsku ekonomiju i to jesu mere koje se tiču budućnosti Srbije i koje se tiču svakog građanina Srbije. Naravno da je potrebna restriktivna politika, ušteda u periodu ekonomske krize mora i treba da bude prioritet, ali štedi se tamo gde ima, a ne tamo gde nema.
Dakle, ušteda na nivou države u periodu ekonomske krize mora i treba da bude prioritet, a da teret krize najmanje osete socijalno odnosno, ne osete socijalno najugroženije kategorije stanovništva.
Kroz set ekonomskih predloga, ekonomskih mera koje je do sada Vlada predložila i dala na razmatranje republičkom parlamentu, može se videti da je Vlada imala i jedan odgovoran, ozbiljan i realan pristup, realističan pristup i mi iz poslaničkog kluba SPS, smatramo da takav pristup treba da imaju i sve političke partije, bez obzira da li su deo vladajuće koalicije trenutno u Srbiji, ili dolaze iz redova opozicije.
Naravno da ćemo podržati ovaj zakonski predlog. Svakako da političke stranke moraju i treba da štede, jer prilike u državi jesu takve da se mora uštedeti gde god je to moguće, ali ponoviću, ne na teret socijalno najugroženijih kategorija stanovništva.
Slažemo se u potpunosti sa onim što je gospodin Babić, kao predlagač ovog zakonskog predloga rekao da kozmetičke promene nisu dobre i da one neće imati suštinski uticaj na ono što jeste naš cilj, a to je u dugoročnom smislu, stabilizacija javnih finansija u Srbiji.
Tačno je da, ako smo mogli da donesemo odluku koja se odnosi da će oko 39% penzionera, pomoći stabilizaciji javnih finansija, onda bi prosto rečeno, jednostavno rečeno, neprihvatanje ovakvog zakonskog predlog o kojem mi danas govorimo, bilo socijalno neodgovorno od bilo koje političke partije.
Takođe, ono što želim da kažem, kada je reč o izmenama o kojima danas govorimo u ovom zakonskom predlogu u celini, već sam rekao, veoma važan i značajan zakon, značajan je i za građane, značajan je, kolega Marinković je maločas pomenuo i za nezavisna tela, i za kontrolore, značajan je i za političke stranke.
Prva stvar, građani, naravno, treba da znaju na koji se način finansiraju političke stranke i građani, naravno, treba da znaju kako političke stranke koriste i troše svaki dinar koji dobijaju iz republičkog budžeta.
Ovaj zakonski predlog značajan je i za nezavisna kontrolna tela, jer im omogućava, obezbeđuje efikasniji način kontrole rada, finansiranja političkih aktivnosti o onda kada neko postavi pitanje – ima li u političkim partijama crnih tokova novca, da li ima u partijskim kasama, odgovor na to pitanje je jednostavan, to je pitanje za nadležne institucije.
Mi institucionalno rešavamo finansiranje političkih partija, finansiranje aktivnosti, institucionalno rešavamo kontrolu, to je pitanje za nadležne institucije, nezavisna tela i kontrolore čiji rad se obezbeđuje ovim važnim zakonskim predlogom.
Maločas sam rekao, ovaj zakon je važan i za političke stranke. Političke stranke su, nažalost, veoma često na udaru javnosti. Političke stranke upravo zbog toga moraju i same dovoljno da čine da ne dolaze u situaciju da, nažalost, na nekakav najnegativniji način budu predmet javnosti i ovaj predlog zakona o kojem danas govorimo, jeste prilika da se to i praktično demantuje.
Za nas Zakon o finansiranju politički stranaka, aktivnosti u celini znači, kontrolu, znači transparentnost, znači vrlo precizno i jasno definisanje političkih aktivnosti i političkih stranaka.
Naravno, u potpunosti se slažemo, treba onemogućiti da u političkom životu u Srbiji, na bilo koji način neformalni centri moći mogu uticati na donošenje važnih odluka u Srbiji, ali na drugoj strani, ono što mi svi želimo i što jeste naš krajnji cilj da politički život u Srbiji nesmetano funkcioniše, da pod vrlo jasno, precizno definisanim uslovima političke stranke stiču sredstva za svoje redovne aktivnosti i za izborne kampanje.
Transparentne javne finansije čine jedno društvo i demokratskim i odgovornim, a transparentno finansiranje političkih stranaka, treba po našem mišljenju da bude još jedan korak dalje, još jedan korak napred, ka još odgovornijoj državi, ali i učesnicima u političkom životu u Srbiji.
Tačno je da ovim izmenama i dopunama zakona jeste predviđeno da se sredstva za redovno finansiranje političkih subjekata koriste i za troškove izborne kampanje, ali naravno, maločas je rečeno i to je takođe vrlo jasno, precizno definisano zakonom, izborna kampanja kreće onog trenutka kada se izbori i formalno raspišu, nikako ranije, jer tu je vrlo jasno i precizno definisano postojećim zakonima.
Mi u ovoj odredbi zaista, apsolutno ne vidimo nikakav problem. Smatramo da je vreme kada je možda ishod izbora mogao zavisiti od bilborda, od medijskih kampanja, od marketinga, i za nas i da, danas birač, građanin daje svoje poverenje isključivo po vidljivim i prepoznatljivim rezultatima.
Ali, zarad nekog konsenzusa i o tome je govorio i profesor Obradović u uvodnom izlaganju, zarad nekog konsenzusa koji na političkoj sceni Srbije, po ovom pitanju, po našem mišljenju jeste bitan i važan, smatramo da možda u nekom budućem vremenskom periodu treba sagledati i praksu drugih država, napraviti određena poređenja, uzeti ono što jeste pozitivno i možda razmišljati u narednom periodu o recimo, načinu kako se u Slovačkoj finansiraju političke aktivnosti.
Istaći ću samo jedan segment, da stranke imaju pravo na posebna finansiranja iz javnih izvora, kao i na besplatan pristup medijima a vreme emitovanja na televiziji je jednako za sve političke partije. Možda u nekom periodu ovo jeste pitanje oko kojeg se može postići konsenzus među svim relevantnim političkim činiocima na političkoj sceni Srbije.
Tačno je i to da ovim izmenama jeste predviđeno da politička stranka može steći nepokretnu imovinu i da može kupovati nepokretnosti iz javnih izvora.
Još jednom želim da ponovim ono o čemu je govorio prof. Obradović, pa mi zaista u tome ne vidimo apsolutno nikakav problem. Veći problem bi bio to da se nepokretnost stiče iz privatnih izvora, onda bi se moglo postaviti pitanje.
Možda, takođe u nekom periodu ovu odredbu treba dodatno precizirati time da ta nepokretnost može služiti kako je to gospodin Babić rekao, za edukaciju, za političke aktivnosti, prosto precizirati namenu nepokretnosti koja se kupuje iz javnih sredstava. Ali, zaista u tome ne vidimo problem, ponoviću, pa veći problem bi bio da stranka može kupiti nepokretnost iz privatnih sredstava. Onda se može postaviti pitanje motiva zašto neko ulaže, iz čijih privatnih sredstava, iz kojih privatnih sredstava?
Danas se između ostalog govorilo i u prepodnevnom delu rasprave o održivom, da je Srbiji potreban održiv politički sistem, da nam je potrebna izmena izbornog zakonodavstva. Znate šta, mi se u svemu slažemo. Tačno je da Srbiji jeste potrebna suštinska izmena izbornog zakonodavstva, ali je tačno i to da treba poštovati nekakav redosled prioriteta, a prioritet u ovom trenutku jeste ekonomski oporavak države, jeste ekonomska i finansijska konsolidacija, jeste nastavak suštinskih i reformskih procesa u Srbiji bez kojih neće građani moći da osete boljitak i pozitivan pomak.
Ponavljam, slažemo se u potpunosti da Srbiji jeste potrebna suštinska reforma izbornog zakonodavstva, ali isto tako želim da dodam da ovo za nas nije dnevno-politička tema, da je ovo veoma važno i značajno pitanje oko kojeg je važno postići konsenzus, što širi konsenzus relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije.
Želim da podsetim da je poslanički klub prilikom usvajanja poslednjih izmena i dopuna zakona u republičkom parlamentu 2010. godine, izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, rekao da taj predlog sagledava kao nužno neophodno i prelazno rešenje i da mi hoćemo dati odgovor na tri ključna zahteva i EU i Ustavnog suda i stručne javnosti, ali da nećemo da rešimo ono što jesu, po našem mišljenju, suštinska i ključna pitanja na političkoj sceni Srbije, a suštinsko i ključno pitanje je, kao što ste gospodine Babiću i maločas govorili, ono što se desilo u AP Vojvodine, kako da sprečimo političku trgovinu na političkoj sceni Srbije. Socijalistička partija Srbije, ne želim da se vraćam u prošlost, ali je imala to gorko iskustvo 2002. ili 2003. godine. To je za nas ključno pitanje kada je reč o reformi izbornog zakonodavstva u Srbiji.
Još jednom, u Danu za glasanje poslanički klub SPS hoće, naravno, podržati predložene izmene i dopune zakona. Zahvaljujem.