Uvažena gospođo predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je moj prethodnik rekao, pred nama je danas drugi po redu set reformskih i sistemskih zakona koje je Vlada Republike Srbije uputila republičkom parlamentu na razmatranje. Rekao bih da to još jednom potvrđuje i posvećenost i opredeljenost Vlade kada je reč o reformama.
Danas, nakon usvajanja Zakona o PIO i Zakona o radu, mi pravimo još jedan kvalitativan pomak, još jedan korak dalje koji vodi ka ozdravljenju ekonomskog sistema naše zemlje i koji vodi ka novom i ka većem zapošljavanju u Srbiji.
Srbija mora da se reformiše i zato moraju da se preduzimaju hrabri i ekonomski potezi, ali nekada teške i bolne političke odluke.
Reformski proces mora da se nastavi. Moramo da usvojimo set sistemskih zakona, jer bez usvajanja seta sistemskih i reformskih zakona u republičkom parlamentu neće biti pozitivnog pomaka, a to jeste suština i krajnji cilj svih nas.
Nije moguće bez sistemskih zakona poboljšati ono o čemu je tokom današnje rasprave bilo reči, nije moguće poboljšati poslovnu i investicionu klimu u Srbiji, poboljšati poslovni ambijent, nije moguće od Srbije napraviti atraktivnu investicionu destinaciju.
Građani Srbije su na nedavno održanim vanrednim parlamentarnim izborima vrlo jasno rekli - da – modernizaciji, da – promenama, da – reformama. Rekao bih da ova Vlada Republike Srbije ima jedan jak politički legitimitet, jedan jak politički mandat, ali, rekao bih da ova Vlada Republike Srbije ima i jednu odlučnost i rešenost da reši sve ono što nije, da ponudi odgovore rešenja na sve ono što nije bilo dobro u prethodnom i proteklom vremenskom periodu.
Mi danas govorimo o Predlogu zakona o privatizaciji, veoma važan i značajan zakon, ali, rekao bih, i sama tema privatizacije je veoma bolna i teška za građane Srbije, jer, malo je građana Srbije koji na neki način nisu osetili negativne efekte dosadašnjeg procesa i postupka privatizacije u Srbiji, mislim na period od 2001. godine do danas. Već je o tome bilo reči. Dakle, da, aktuelni zakon jeste usvojen 2001. godine i po tom aktuelnom zakonu privatizovano je negde oko 2.300 preduzeća. Međutim, ova cifra i broj sam po sebi apsolutno ništa ne govori.
Ono što je suštinsko pitanje kada je reč o ukupnom broju privatizovanih preduzeća od 2001. godine do danas jeste – koliko je uspešnih privatizacija u Srbiji, koliko je neuspešnih privatizacija, koliko je raskinutih ugovora kada je reč o privatizacijama i koliko ima nekakvih, hajde da kažem, nedefinisanih statusa na teritoriji Republike Srbije, u smislu da su, navodno, preduzeća privatizovana, ali postoje osnovani razlozi za raskid privatizacije, jer onaj koji je privatizovao preduzeće ne ispunjava i ne izvršava ugovorom propisane obaveze i, nažalost, teret u takvim situacijama uglavnom pada na poštenog radnika koji želi za pošten posao poštenu platu i dostojanstven život.
Nažalost, imamo slaba preduzeća, nekako čitav, celokupan ambijent je loš, imamo slabu zakonsku regulativu i iz svega onoga što se moglo čuti tokom današnje rasprave i što se može videti, jeste da postojeća zakonska regulativa nije u mogućnosti da okonča i završi ovaj izuzetno važan postupak i proces privatizacije u Srbiji. Brojne su greške u prethodnom vremenskom periodu od 2001. godine do danas i ne bih govorio o tome. Dakle, nije u mogućnosti da okonča ovaj izuzetno važan proces i postupak u Srbiji, što zbog nedorečenosti zakonske regulative, što zbog konflikata sa pojedinim zakonima.
Od zakona o kojima danas govorimo, zakon o privatizaciji jeste fleksibilan i lično mislim da je to veoma dobro, jer to jeste pravi način i put, jedini mogući način i put, da se izađe iz jedne nedefinisane situacije, aktuelne situacije u kojoj se danas nalaze firme i preduzeća. Od zakona o privatizaciji mi očekujemo pre svega da se isprave one greške i nepravilnosti koje jesu uočene tokom proteklog vremenskog perioda, ali, isto tako, očekujemo da ovaj zakon o privatizaciji da odgovore i reši problem, već je o tome bilo reči, za 600 preduzeća koji se nalaze na spisku Agencije za privatizaciju, koja zapošljavaju negde oko stotinu hiljada radnika, imaju vrednost imovine od nekoliko milijardi i, naravno, kad kažem ukupan broj preduzeća, mislim i na 161 preduzeće koje jeste u procesu restrukturiranja, ali, sve to košta i jeste kamen o vratu republičkom budžetu i košta oko 800 miliona evra.
U potpunosti se slažemo da ovakva situacija i ovakvo stanje ne može da se beskonačno odlaže, da se prolongira u nedogled, da se daju minimalne zarade, državne subvencije, a pri tome imamo teret od 800 miliona evra. Dakle, slažemo se da nije dobro imati fiktivan posao, biti kamen oko vrata republičkom budžetu a ne privređivati, nemati proizvodnju i nemati apsolutno nikakav profit.
Ono što mi očekujemo od ovog zakona jeste da otkloni prepreke koje su do sada postojale i koje su onemogućavale da se poboljša poslovni ambijent u Srbiji i da pokrene privredu. Već je bilo o tome reči. Dakle, ovaj zakon nudi i mere i metode i modalitete koji, što se nas tiče i po našem mišljenju, odgovaraju u potpunosti stvarnim potrebama firmi i preduzeća. Kada kažem – firmi i preduzeća, mislim na preduzeća koja nisu privatizovana, preduzeća u procesu restrukturiranja, da nađu strateškog partnera, da nađu investitore i da pokrenu pravi i jedini mogući model proizvodnje.
Dakle, mi ovde ne govorimo, vi ste se slikovito izrazili, o podržavanju opstanka preduzeća, ili o preživljavanju preduzeća, govorimo o realizaciji jedne ideje, o jednom sistemskom pristupu da se preduzeća okrenu ka sebi i kažu da li imaju suštinu postojanja ili ne. Takav koncept verujemo da će podstaći i ekonomski rast u smislu da će zdrava preduzeća pronaći strateškog partnera investitora i nastaviti da proizvode i rade, a s druge strane, iz budžeta Republike Srbije neće se izdvajati za preduzeća koja gube i koja nisu privređivala i koja nisu imala apsolutno nikakvu proizvodnju.
Ekonomska logika što se tiče poslaničkog kluba SPS-a je potpuno jasna – da se iznađe jedini pravi i mogući put da se izađe iz aktuelne situacije nedefinisanog statusa u kojem se danas nalaze preduzeća koja nisu privatizovana. Jer, nedopustivo je da preduzeća stoje u nekom nerešenom i nedefinisanom statusu.
Od ovog zakona mi očekujemo da će ovaj zakonski predlog nakon usvajanja omogućiti da se na jedan efikasan i fer način, po tržišnim uslovima, okonča promena vlasništva preduzeća, da čitav proces bude transparentan i da postoji jedan nivo maksimalne odgovornosti, što se podrazumeva.
Od novih rešenja o kojima je već bilo reči tokom današnje rasprave, mi očekujemo da se okonča postupak privatizacije u Srbiji, ali da to bude u interesu i Republike Srbije, sindikata, zaposlenih i, naravno, u interesu poverilaca.
Smatramo da je veoma važno da u ovom trenutku i Vlada Republike Srbije i sindikati budu na jednoj strani. U suprotnom, to bi bila veoma loša poruka za strateške partnere i investitore koji razmišljaju o eventualnom dolasku na naše tržište.
Što se tiče ciljeva koji se žele postići, usvajanjem ovog zakonskog predloga oni su za nas potpuno prihvatljivi i opravdani – da se otklone propusti i isprave greške koji su uočene u proteklom vremenskom periodu, da se da jedan jasan, adekvatan, realan odgovor za probleme, kada je reč o 600 preduzeća koja se nalaze na spisku Agencije za privatizaciju i, naravno, jasna je intencija predlagača ovog zakona, to je mišljenje poslaničkog kluba SPS, da u čitavom procesu što manje ljudi u Srbiji ostane bez posla.
Ono što je takođe važno i što je značajno, jeste da je održana jedna kvalitetna javna rasprava, kada je reč o sistemskim zakonima o kojima danas govorimo i da su mnoge sugestije i predlozi koji su se mogli čuti tokom javne rasprave upravo deo ovog zakonskog predloga. Takođe, važno je da imamo pozitivno mišljenje i relevantnih institucija – Fiskalnog saveta, Evropske komisije i Svetske banke.
Ono što kao poslanički klub smatramo da je veoma važno pitanje kada je reč o samom postupku i procesu privatizacije, to je kontrola izvršenja ugovora nakon privatizacije. Smatramo da akcenat mora i treba u narednom vremenskom periodu da bude na kvalitetnoj, dobroj, kontinuiranoj kontroli i privatizovanih preduzeća, dakle, preduzeća koja su privatizovana po aktuelnom zakonu od 2001. godine do danas, i preduzeća koja će biti privatizovana po novom zakonu o kojem danas govorimo. Jer, ako ne budemo imali takav vid kontrole, to bi definitivno moglo biti pogubno po srpsku privredu.
Dakle, mora da postoji valjana i dobra kontrola, tako da nema više rokova od strane Agencije za privatizaciju, onda se ne ispune i ne izvrše obaveze koje su definisane ugovorom, preduzeća odu u stečaj i, nažalost, opet teret pada na one zaposlene, odnosno na radnike.
Ono što želim da navedem kao primer zašto je važna kontrola i zašto akcenat treba staviti na kontrolu jeste jedan dopis koji sam imao prilike proteklih dana da dobijem od zaposlenih iz jednog valjevskog preduzeća.
Valjevo, nažalost, jeste jedan od gradova i opština na teritoriji Republike Srbije koji je osetio negativne efekte i negativne posledice dosadašnjeg toka privatizacije, koja je bila veoma loša i, rekao bih, katastrofalna. Nekada moćni privredni subjekti, industrijski giganti koji su zapošljavali najveći broj građana Valjeva i koji su izgradili Valjevo, danas faktički ne postoje.
Dopis koji sam maločas spomenuo tiče se jednog preduzeća koje je privatizovano, ali nekako postoji nedefinisan status. Da ne bih improvizovao, pročitaću ono što sam dobio od strane zaposlenih iz ovog preduzeća. Reč je o „Krušik akumulatorima“ iz Valjeva, firma koja je privatizovana 2007. godine.
Agencija za privatizaciju, stoji u ovom dopisu, je po isteku pet godina dala četiri naknadna roka vlasniku da isplati zakonom zagarantovane minimalne zarade i stoji da te zarade nisu isplaćene. Upravni odbor Agencije za privatizaciju je u dva navrata preporučio Komisiji Agencije da se raskine ugovor o prodaji „Krušik akumulatora“. Agencija, stoji opet u ovom dopisu, nije poštovala preporuku. Ministarstvo privrede, navodi se, je izvršilo upravni nadzor nad postupanjem Agencije za privatizaciju u slučaju „Krušik akumulatora“, što je rezultiralo vraćanjem nadzora nad postupanjem vlasnika uz peti dodatni rok za uplatu minimalne zarade u roku od 15 dana zaposlenima „Krušik akumulatora“. Taj rok je, navode, istekao 22. aprila 2014. godine i vlasnici nisu postupili po nalogu i Agencija je zatražila instrukcije od Ministarstva privrede.
Inače, plate u ovom valjevskom preduzeću nisu isplaćene od oktobra 2012. godine, a doprinosi za PIO od maja 2012. godine, doprinos za zdravstvo od kraja 2012. godine.
Rešenjem Vlade Republike Srbije od 7. jula 2011. godine „Krušik akumulatori“ su navedeni kao preduzeće od posebnog značaja za odbranu naše zemlje za odbranu države.
Dakle, ovo navodim samo kao jedan loš primer loše privatizacije koja je sprovedena u periodu od 2001. godine do danas. S druge strane, navodim ga iz jednog prostog razloga, da bih ukazao koliko je važno akcenat staviti na kontrolu privatizovanih preduzeća i, naravno, navodim ga jer računam na opredeljenost Vlade da da odgovor na ovako nedefinisane situacije u kojima se nalaze brojna preduzeća na teritoriji Republike Srbije.
Za sam kraj reći ću samo, što se tiče Predloga zakona o stečaju, ono što je i ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS rekao, mi smo ubeđeni da će usvajanjem ovog zakona biti stvoreni uslovi za poboljšanje poslovnog ambijenta u Srbiji, efikasnije sprovođenje stečajnog postupka, sprečavanje zloupotreba i korupcije u ovom veoma važnom postupku, veoma važnom procesu, da će se povećati transparentnost, otkloniti problemi koji u ovom trenutku postoje u praksi i povećati prava poverilaca.
Na samom kraju ću još jednom reći, u danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Poštovana potpredsednice Vlade, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem, mnogo toga je rečeno, ali želim da kažem kada je reč o samom izveštaju o kojem danas govorimo, on zapravo predstavlja i jeste jedan skup aktivnosti, sublimacija svih aktivnosti Vlade Republike Srbije, svakog ministarstva unutar Vlade Republike Srbije, celokupnog javnog sektora, dakle sublimacija svih aktivnosti koje su preduzete tokom jedne teške elementarne nepogode koja je tokom maja meseca zadesila, na žalost, zadesila građane Srbije.
Sagledavajući ovaj izveštaj može se jasno videti jedna opredeljenost, odlučnost, jedan jasan opredeljen, odlučan i posvećen pristup Vlade kada je reč o elementarnim nepogodama. Jasno je da je Vlada najbolje moguće uradila posao u datom trenutku kada je reč o suočavanju sa elementarnim nepogodama. Brzo se reagovalo, odlučno, vodila se borba za svaki ljudski život, vodila se borba za svaki stambeni objekat, da se sačuva svaki krov nad glavom, da se sačuva svaka kuća.
Ono što je suštinski najvažnije, Vlada Republike Srbije, premijer Vlade Republike Srbije, svako ministarstvo unutar Vlade Republike Srbije je bilo uz svoj narod onda kada je to bilo najpotrebnije, onda kada je bilo veoma teško. Nema Vlada Republike Srbije po ovom pitanju bilo šta da prikrije i nema Vlada Republike Srbije po ovom pitanju apsolutno ničega da se postidi i spremnost za jedan otvoren razgovor Vlada Republike Srbije i danas potvrđuje, počevši raspravu o ovom izuzetno važnom izveštaju i takođe važnom i značajnom zakonskom predlogu. Nema ovde apsolutno mesta nikakvoj politizaciji, jer to prosto ne bi bilo korektno.
Urađeno je sve što je moguće, sve što je bilo moguće, najbolje moguće u datom trenutku u skladu sa zakonom. To je potvrda koju su čini mi se izrekli i predstavnici EU, ali i predstavnici UN. Jedna je dimenzija, ako postoji krivična odgovornost pojedinaca u lancu odbrane od poplava time neka se bave nadležni organi i nadležne institucije. Mi ovde danas govorimo o važnom dokumentu, a to je izveštaj i ovaj izveštaj jeste skup aktivnosti Vlade Republike Srbije, svakog ministarstva unutar Vlade Republike Srbije, što se tiče poslaničkog kluba on je za nas veoma prihvatljiv, on je jasan, precizan, pokazuje odlučnost i opredeljenost Vlade Republike Srbije i ne predstavlja, rekao bih, jednu političku proklamaciju. Na drugoj strani, govorimo o jednom veoma važnom, značajnom zakonskom predlogu kojim se stvara pravni okvir da se ubrzaju procedure da bi se krenulo u neophodnu obnovu i sanaciju.
Ako bi sagledali ovaj izveštaj, rekao bih da su tri ključna segmenta, tri su ključne aktivnosti koje bih ovom prilikom istakao. Prva – zaštita i spašavanje ugroženog stanovništva, druga – prikupljanje i distribucija humanitarne pomoći, treća – jedna veoma uspešna koordinacija u radu Vlade Republike Srbije i javnog sektora, odeljenja, svih onih koji su učestvovali u odbrani od poplava i elementarne nepogode.
Skoro je nemoguće u ovom trenutku izdvojiti bilo koje ministarstvo unutar Vlade Republike Srbije. Svako ministarstvo u skladu sa svojim mogućnostima, svojim nadležnostima jeste uradilo najbolje moguće posao.
Ono što bih želeo da kažem i što je krajnje evidentno kada je reč o elementarnoj nepogodi koja je u ovoj godini zadesila Srbiju, definitivno Srbija je jaka onoliko koliko je jedinstvena, a Srbija je najjača onda kada je najjedinstvenija, kada je najsložnija i kada postoji jedna opšta i potpuna solidarnost. Naravno da mi i kao poslanici i kao građani Srbije najveću zahvalnost dugujemo pre svega jednoj profesionalnosti, hrabrosti predstavnicima Vojske Srbije, predstavnicima Ministarstva odbrane, predstavnicima MUP i predstavnicima Sektora za vanredne situacije.
Ono što je u ovom trenutku najvažnije, dakle imamo izveštaj, imamo kompletnu procenu štete, sve relevantne podatke. Sada je najvažnije da Vlada ima jasnu dinamiku, Vlada ima jasnu viziju i jasan plan i o tome govori i ova današnja rasprava. Važno je da građanima u što kraćem vremenskom periodu vratimo ono što im je priroda oduzela i da svi građani do zime dobiju svoj krov nad glavom.
Naravno da je važno, i složićemo se u potpunosti sa potpredsednicom, važno je da ova obnova bude i brza, važno je da obnova bude i jasna, važno je da obnova bude i transparentna. U tom kontekstu mi u potpunosti podržavamo formiranje Kancelarije koja će da koordinira, koja će da organizuje i koja će na neki način i da kontroliše sve aktivnosti koje su vezane za obnovu i sanaciju.
Upravo zbog te transparentnosti i javnosti dobro je da na čelu ove kancelarije bude neko iz nevladinog sektora i da neko iz nevladinog sektora upravo upravlja tim sredstvima. Veliki je posao pred nama i zakon o kojem danas govorimo vrlo jasno potvrđuje opredeljenost Vlade Republike Srbije da što pre otpočne sa obnovom i sanacijom i da u što kraćem vremenskom periodu završi obnovu i sanaciju.
Dolazim iz kolubarskog okruga i grada Valjeva. Svih pet opština kolubarskog okruga i Grad Valjevo jesu nažalost osetili negativne efekte i posledice elementarne nepogode. Velika je šteta i na stambenim objektima i na kućama, na putnoj infrastrukturi, toku reke Kolubare. Velika je šteta i u oblasti privrede, oblasti poljoprivrede. Ono što želim danas da učinim pre svega kao građanin Valjeva, da pohvalim Vladu, da pohvalim ministre koji danas nisu sa nama, ali koji zaista jesu pokazali jednu posvećenost tokom elementarne nepogode kada je reč o Gradu Valjevu i građanima Valjeva i ministra Gašića, i ministra Stefanovića koji su u jednom teškom trenutku bili uz Grad Valjevo i bili uz građane Valjeva. Ubeđen sam da će takva posvećenost, odlučnost, opredeljenost biti i u narednom vremenskom periodu kada je reč o samoj obnovi i sanaciji.
Gospodin Marić je, i sa time želim da završim, jednom prilikom nakon posete Valjevu rekao – Valjevo je jedan jako dobro i kvalitetno utvrđen grad. To nije rezultat samo dve ili tri godine unazad. Dugo godina unazad se ulagalo u tok reke Kolubare, ali elementarna nepogoda je nešto što ne možete u celosti ni da predvidite, a ne možete u celosti ni da kontrolišete.
Još jednom, zahvalnost Vladi Republike Srbije, ministarstvima unutar Vlade Republike Srbije, pre svega kao građanin Valjeva na jednoj posvećenosti, odlučnosti, opredeljenosti i naravno da ćemo kao poslanički klub podržati i izveštaj i zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ono što želim najpre na samom početku da kažem jeste da smo zaista tokom današnjeg dana imali jednu kvalitetnu i sadržajnu raspravu i ono što mogu kao nekakav zaključak možda u ovom trenutku da izvučem i što mi se čini da je neosporno iz svih onih sugestija, iz svih onih predloga, pa i kritika koje su se mogle čuti na račun predloga izmene i dopune Zakona o radu, dakle, jedno je definitivno, neophodno je usvojiti izmene i dopune Zakona o radu.
Srbiji je neophodan Zakon o radu koji će, kako je, između ostalog, danas rečeno, povećati investicije, povećati zapošljavanje, ali koji će na drugoj strani zaštiti ona elementarna prava radnika. To je veoma važno.
Srbiji je potreban Zakon o radu, rekao bih, koji neće okarakterisati, definisati radnika koji je navikao da živi pošteno, poštenog srpskog radnika kao najodgovornijeg za sve ono što je loše danas u sistemu, za katastrofalno pljačkašku privatizaciju i za ono što ste i vi, gospodine ministre, danas rekli, što je Srbija ostala bez 358 hiljada radnih mesta. Dakle, Srbiji je neophodan Zakon o radu i čini mi se da se u tome svi slažemo.
Naravno da je važno postići što širi društveni konsenzus oko onoga što jesu sistemski zakoni. Naravno da je važno postići konsenzus kada je reč o socijalnom dijalogu, ali, s druge strane, Vlada je samo jedan od učesnika u socijalnom dijalogu, pored poslodavaca i pored sindikata.
Ono što želim da kažem i što je naše mišljenje jeste da je Vlada pokazala jednu odlučnost i odgovornost, da je Vlada u ovu priču ušla sa idejom da se zadrži atmosfera dogovora, da se zadrži atmosfera razgovora i da se postigne konsenzus i kompromis oko ovog izuzetno važnog i značajnog pitanja i da je Vlada pokazala i posvećenost i strpljenje kada je reč i prema ostalim učesnicima u dijalogu, naravno, mislim i na poslodavce, mislim i na sindikate.
Ako imate činjenicu, kako ste vi, između ostalog, gospodine ministre, rekli, da je usaglašeno preko 75% veoma važnog sadržaja zakonskog predloga i ako na drugoj strani imate činjenicu da uzlazite u razgovor sa 100% želja i sa intencijom da se svih 100% želja apsolutno ispuni, onda možete zaključiti da je nemoguće doći u takvoj situaciji do kompromisa i do konsenzusa. Do kompromisa se dolazi ako sva tri od učesnika u socijalnom dijalogu, i Vlada, i poslodavci i sindikati naprave po jedan korak unazad i odstupe od onoga što je željeno, da bi se postigao kompromis, da bi se postigao konsenzus u opštem interesu građana.
Naravno da mi poštujemo radnike. Poštujemo one koji su u Srbiji navikli pošteno da žive od svog rada, ali isto tako moramo da vodimo računa i onima koji danas nemaju posao. Dakle, mi moramo da vodimo računa o onima koji su zaposleni, ali moramo da vodimo računa i o onima koji nisu zaposleni. Moramo da vodimo računa i o mladim ljudima koji su završili fakultete, koji su završili škole i očekuju zaposlenje i žele dostojanstven život, život od svog poštenog rada. Upravo iz tog razloga ovo danas radimo.
Socijalni ambijent, složićemo se u potpunosti, jeste veoma težak. Promene i reforme jesu neophodne, jesu neminovne i niko se time, čini mi se, osim prethodne Vlade i ove Vlade u kontinuitetu nije dovoljno bavio ovim pitanjem, jer se vodilo računa o rejtingu, a nije se vodilo računa o onome što jeste suština, a suština je budućnost Srbije.
Ova Vlada, kao i prethodna Vlada, rekao bih, vodi jednu realističnu politiku. Dakle, ova Vlada se hvata u koštac sa teškim ekonomskim problemima, ide u susret tim problemima, pokušava da ponudi konkretna rešenja koja jesu u interesu građana, ali ova Vlada ne priča građanima ono što bi građani želeli da čuju, ne priča bajke, već ono što jeste realnost.
Važno je čuti mišljenje svakog od učesnika u socijalnom dijalogu. Važno je čuti i mišljenje sindikata. Važno je postići konsenzus oko ovog važnog pitanja, ali je isto tako važno poštovati volju većine građana Srbije. Ogromna većina građana Srbije na vanrednim parlamentarnim izborima koji su održani u ovoj godini jasno je rekla – želimo modernu Srbiju, želimo ekonomsku i finansijsku konsolidaciju, želimo reforme bez kojih nema pozitivnog pomaka.
Niti sindikati imaju tapiju na apsolutna prava radnika, niti poslodavci imaju tapiju na apsolutna prava pokretanja proizvodnje i privređivanja, a opet Vlada Republike Srbije i država kao treći, prvi ili drugi učesnik u socijalnom dijalogu mora da vodi računa i o jednima i o drugima i ima najveću odgovornost. Vlada danas pokazuje da preuzima odgovornost za budućnost Srbije.
Jedan od ključnih ciljeva Vlade Republike Srbije jeste ekonomska i jeste finansijska konsolidacija. Ovakvim predlogom Vlada pokazuje da one ključne ekonomske i budžetske parametre želi da drži čvrsto u svojim rukama i da neće dozvolite da upravlja situacijom, a neće dozvoliti da situacija upravlja Vladom, a samim tim da situacija upravlja čitavom Srbijom. Dakle, Vlada danas pokazuje jednu posvećenost i opredeljenost ka reformskim procesima. Mi danas pravimo prvi važan korak. Mi danas započinjemo suštinske reforme i pravimo korak ka, rekao bih, ozdravljenju ekonomskog sistema i ka većem zapošljavanju u Srbiji.
Srbija mora da se reformiše i zato moraju da se preduzimaju i hrabri i teški i bolni i ekonomski i politički potezi, ali takvu politiku su upravo prepoznali građani Srbije i takvu politiku su građani vrednovali na izborima. Dakle, građani su rekli da želimo reforme. Ovo je nužnost, neophodnost i realnost i moramo da nastavimo reformski put i reformski pravac.
Reforme u određenim segmentima jesu bolne, ali one ne smeju da stanu, jer ako nema reformskog procesa, ako nema sistemskih zakona, ako ne usvojimo sistemske zakone, neće biti pozitivnog pomaka, a to je valjda zajednički interes svih nas.
Dakle, mora da se poboljša investiciona klima u Srbiji. Mora od Srbije da se nastavi atraktivna investiciona destinacija, a to ne može bez reformi i ne može bez usvajanja seta sistemskih zakona.
Dakle, kada govorimo o tome koliko su reforme bolne i koliko su teške u određenim segmentima, uvek treba postaviti pitanje koliko košta odlaganje reformi, koliko košta svakog građanina Srbije. Vi ste naveli samo jedan podatak – 358.000 ljudi je bez posla, odnosno Srbija je ostala bez 358.000 radnih mesta. To je katastrofalan podatak i katastrofalna činjenica.
Mi danas imamo dve alternative, dva pravca. Jedan je reforma, a drugi je, nažalost, bankrot ili grčki scenario.
Dakle, kada je reč o Zakon o radu, želim da kažem da ovaj Zakon o radu svakako jeste bolji od postojećeg zakonskog rešenja. Želim da podsetim, mi smo jedan od retkih poslaničkih klubova koji je glasao protiv aktuelnog Zakona o radu. Ne mislim time danas da se hvalim. Nažalost, ono što se desilo u prošlosti, mi danas teško da možemo da promenimo i da želimo, teško da možemo da promenimo ono što je činjeno i rađeno u prošlosti, ali možemo da utičemo na sadašnjost i možemo da gradimo temelje neke nove budućnosti i zato danas ovo činimo. Iz prošlosti mi izvlačimo pouke, ali moramo da idemo napred. Za Srbiju je izgubljeno dragoceno vreme, možda za neke političke partije ima vremena, možda za neke organizacije ima vremena, ali za Srbiju svakako nema vremena.
Ovaj zakonski predlog je bolji od postojećeg. On jeste u interesu radnika, on jeste u interesu poslodavaca. Verujemo da će sprečiti zloupotrebe i kada je reč o nesavesnim poslodavcima, ali i kada je reč i o nesavesnim radnicima. Sa druge strane, on jeste po meri, verujemo, tržišta i on jeste po meri novog zapošljavanja.
Potpuno otvoreno, pa nema ovde niko interes da otpušta. Interes je da se zapošljava. Prava radnika, to je legitimno pravo, ali teško da će moći da se ostvare na ulici, teško da će se tu definisati kvalitetniji amandmani. Za jedan kvalitetan zakon potreban je dijalog. Vlada je pokazala i volju i odlučnost i za dijalogom i za kompromisom i za konsenzusom.
Ono što je veoma važno pitanje, a mislim da je i ministar to rekao tokom današnje rasprave, šta to u ovom zakonskom predlogu krši radnička prava? Šta to konkretno u ovom zakonskom predlogu onemogućava poslodavca da privređuje i da pokrene proizvodnju?
Ono što želim na samom kraju da kažem, između onoga što jeste realnost, realističan zakon, između onoga što se može definisati kao spisak lepih želja, kao stranka koja ima odgovornost pre svega prema građanima, mi prihvatamo realističan zakon. Zahvaljujem.

Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su tri zakonska predloga, rekao bih, od velike važnosti i značaja. Ovde je reč o tri zakonska predloga koja jesu deo jednog izuzetno važnog i značajnog projekta, a koji se finansira sredstvima Republike Srbije, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, međunarodne banke u ukupnom iznosu od oko 390 miliona evra, koliko mi se čini.
Ovo o čemu danas govorimo je prva faza ovog značajnog projekta, odnosno Nacionalnog programa rehabilitacije putne infrastrukture, a koja obuhvata, kako ste između ostalog rekli u uvodnom izlaganju vrlo precizno, oko 1.100 kilometara od ukupno 5.000 kilometara putne državne infrastrukture. To je nešto što je u ovom projektu definisano kao prioritet u procesu rehabilitacije.
Projekat o kojem govorimo obuhvata 54 deonice. Ja neću govoriti pojedinačno o deonicama, neću vam sugerisati, ali razumem potrebe i odgovornost kolega poslanika koji dolaze iz različitih okruga, regiona, gradova i opština. Ono što želim da kažem, kada je reč o izboru deonica, u ime poslaničkog kluba jeste da verujemo da su ovo pravi prioriteti koji su odabrani na osnovu precizno, jasno definisanih kriterijuma. Verujemo u ono što ste rekli, osnov za kriterijume jesu bili ekonomska opravdanost i stanje na putnoj infrastrukturi, odnosno kolovozima, deonicama o kojima danas govorimo.
Poslanički klub SPS u danu za glasanje će podržati ova tri zakonska predloga, jer usvajanjem ovih zakonskih predloga biće omogućeno ulaganje u obnavljanje postojeće putne infrastrukture, održavanje i poboljšanje bezbednosti, što je veoma važno.
Dva su, po našem mišljenju, po mišljenju poslaničkog kluba SPS, ključna cilja koja se žele postići usvajanjem ova tri zakonska predloga. To jeste kvalitet putne mreže i sigurnost putne mreže.
Tačno je, i o tome je već bilo reči tokom današnje rasprave, da kvalitet putne mreže nije na zavidnom nivou i da taj kvalitet godinama unazad opada. Vi ste vrlo jasno u obrazloženju ovog zakonskog predloga izneli neke podatke koji jesu značajni i važni.
Sa druge strane tačno je i da iznos sredstava koji se na godišnjem nivou izdvaja za održavanje putne infrastrukture nije na žalost dovoljan i tačno je na žalost upravo da i bezbednost saobraćaj jeste i veliki uzrok saobraćajnih nezgoda. Mislim da ste istakli neke podatke koji su takođe veoma važni, poput toga da procenat asfaltirane mreže kada je reč o Srbiji jeste najniži u regionu, 62%, Crna Gora ima recimo 64%. Takođe, u odnosu na broj stanovnika da Srbija ima oko dva i po puta manju infrastrukturu u odnosu na ostale države EU.
Kada je reč o lokalnim putevima to svakako jeste u neku ruku i poražavajući podatak, da od ukupnog broja kilometara lokalnih puteva samo 8% je u dobrom stanju. Sigurno da je razlog tako loše putne infrastrukture na lokalnom nivou i nedostatak finansijskih sredstva. Treba naći način kako isfinansirati i stvoriti mogućnosti da se putna infrastruktura na lokalnom nivou na pravi i adekvatan način održava.
Dakle, ovo su samo neki podaci koji govore upravo u prilog konstataciji koliko je važno, koliko je značajno ulagati u postojeću infrastrukturu i koliko je potrebno i neophodno ulagati u postojeću infrastrukturu. Takođe, otežavajuća okolnost svakako jeste to što elementarne nepogode jesu svakako ruinirale još više postojeću putnu infrastrukturu i mi kao poslanički klub u potpunosti podržavamo nameru i stav Vlade Republike Srbije da jedan od prioriteta, pored naravno izgradnje stambenih objekata, bude svakako i obnova kritične putne infrastrukture.
Ono što želim da kažem, kada je reč o ulaganju u putnu infrastrukturu, dakle nema ekonomskog bezinfrastrukturnog razvoja. Infrastrukturni razvoj je preduslovi ekonomskog razvoja, ali rekao bih i privrednog rasta. Ulaganjem u putnu infrastrukturu i izgradnju puteva jača se domaća operativa, stvaraju se uslovi za nova ulaganja, za zapošljavanje, ali i za privredni rast. Naše je mišljenje da samo kroz razvojne projekte koji su pre svega usmereni ka putnoj infrastrukturi mi možemo na neki način delimično da rešimo ono što danas u Srbiji jeste gorući problem, a to je pitanje nezaposlenosti.
Srbija kao država ima veoma povoljan geografski položaj, tranzitna zemlja koja povezuje istok i zapad, sever i jug kontinenta. Mislim da ovakav položaj daje ogromne komparativne prednosti i za razvoj tranzitnog turizma i razvoj saobraćajnog tranzita. Upravo da bismo po ovom osnovu i onome što jesu za nas komparativne prednosti u odnosu na ostale mogli da u narednom periodu ubiramo veće prihode, neophodno je da daleko više sredstava ulažemo u putnu infrastrukturu, da putna infrastruktura bude i dobro opremljena, ali da bude svakako i bezbedna za saobraćaj. Da tome Srbija pridaje veliku važnost, da tome i Vlada Republike Srbije pridaje veliki značaj govore i strateški projekti čija je realizacija u toku. O tome je tokom današnje rasprave bilo reči, naravno mislim pre svega na Koridor 10, Koridor 11, ali mislim i na železničku infrastrukturu.
Već sam rekao da ovaj projekat obuhvata i 54 deonice i uglavnom je tu reč i u pitanju je veliki broj regionalnih puteva čije popravljanje znači mnogo za svaki od tih krajeva. Jasno je da je dobra saobraćajna veza sa velikim centrima jedan od najvažnijih segmenata za umereni, intenzivniji, regionalni razvoj.
Neću govoriti o uslovima ovih zaduženja. Svakako da su povoljni sa finansijskog aspekta, odnosno u finansijskom smislu.
Ono što na samom kraju još jednom želim da kažem da će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati ova tri zakonska predloga. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, evidentno je iz dosadašnjeg toka rasprave da će ovo danas biti, kako je i gospodin Šutanovac rekao, jedna rutinska stvar. Ali, s druge strane, tačno je i to da mi danas govorimo o dve odluke koje jesu od izuzetne važnosti i značaja za Srbiju.
Važno je da oko ovog pitanja koje nije političko konačno postignemo jedan opšti konsenzus ovde, unutar republičkog parlamenta i poslanički klub SPS je uvek podržavao i podržaće i sada obe predložene odluke.
Maločas je bilo reči o tome da je ove odluke trebalo usvojiti na početku godine. To je tačno, ali, ovo je godina u kojoj smo imali vanredne parlamentarne izbore, godina u kojoj smo imali konstituisanje republičkog parlamenta, formiranje Vlade Republike Srbije i postoje opravdani razlozi zašto to nije učinjeno blagovre-meno. Ubeđeni smo i verujemo da to neće biti praksa u narednom vremenskom periodu.
Kao što sam rekao, poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržaće obe predložene odluke, i Predlog odluke o učešću Vojske Republike Srbije u multinacionalnim operacijama, ali i Predlog odluke o Godišnjem planu angažovanja Vojske Republike Srbije i ostalih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama tokom 2014. godine.
Tačno je, između ostalog, da učešće u multinacionalnim operacijama jeste obaveza koja proizilazi iz članstva Srbije u UN, članstva Srbije u drugim međunarodnim organizacijama, ali, kao što sam na početku rekao, ovo je stvar koja je od izuzetne važnosti, aktivnost koja je od izuzetne važnosti i značaja za spoljnu politiku Srbije.
Kroz učešće u multinacionalnim operacijama Srbija zapravo jasno i odlučno pokazuje da može biti i ravnopravan i siguran partner u aktivnom rešavanju globalnih bezbednosnih i izazova i rizika i pretnji. Učešćem u multinacionalnim operacijama mi kao država pokazujemo i volju i spremnost da budemo deo onih koji jesu spremni da se bore za očuvanje mira u svetu i koji jesu spremni da se bore za poštovanje međunarodnog prava. Strateško opredeljenje Srbije jeste očuvanje mira i bezbednosti. Maločas je o tome bilo reči i ja ću se s tim složiti.
Jedan od ključnih prioriteta, spoljnopolitički cilj Srbije jeste članstvo u EU. Učešće u multinacionalnim operacijama, slažem se u potpunosti, nije obaveza koja proizilazi iz evropskog puta, ali jeste aktivnost koja pre svega kroz međusobno poverenje, kroz međusobno uvažavanje, kroz međusobnu saradnju, može na neki način direktno doprineti u pozitivnom smislu realizaciji celog toka evropskih integracija. I to je, takođe, od izuzetne važnosti i izuzetnog značaja. Dakle, učešćem u multinacionalnim operacijama podiže se i jača ugled Srbije i međunarodni kredibilitet Srbije.
Ono što je veoma važno, Srbija danas jeste država o kojoj se u međunarodnoj javnosti lepo i pozitivno govori. Srbija danas jeste država za koju u međunarodnoj javnosti postoji jasan stav da možemo biti partner. Mi kao poslanički klub jesmo ubeđeni da će Vlada Republike Srbije svojom politikom, kroz aktivnosti koje su usmerene pre svega i preko Ministarstva spoljnih poslova, ali i ovakvim vidom aktivnosti kroz Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, nastaviti sa vođenjem jedne aktivne politike koja će voditi ka dodatnom jačanju ugleda Srbije i uvažavanja Srbije u svetu.
Što se tiče samog učešća, maločas je bilo reči o nekim periodima kada Srbija nije učestvovala, mislim da učešće naše države, a ispravićete me ako grešim, na neki način u multinacionalnim operacijama datira od mnogo ranije. Mislim čak od perioda SFRJ, čija je i Srbija bila članica. Mislim da je vojska tadašnje države učestvovala u multinacionalnim operacijama, čini mi se, u periodu Hladnog rata.
Dakle, ako govorimo konkretno o godišnjem planu i podacima koje možemo videti iz materijala ove dve odluke o kojima danas govorimo, vi ste, gospodine ministre, o tome govorili u uvodnom izlaganju, potpuno su jasni i precizni podaci, govorimo o multinacionalnim operacijama u kojima će učestvovati do 300 predstavnika Vojske Srbije i 18 predstavnika MUP-a. Ono u šta mi verujemo, jeste da su napravljeni i procenjeni realni kapaciteti kada je reč o, na jednoj strani, mogućnostima Vojske Srbije i MUP-a, a na drugoj strani da ovo jesu u ovom trenutku realne potrebe i UN.
Međutim, svake godine kada unutar republičkoj parlamenta govorimo o ove dve izuzetno važne i značajne odluke koje se tiču učešća naših snaga odbrane, Vojske Srbije i MUP-a, u multinacionalnim operacijama, svake godine za one koji su do sada učestvovali, koji su predstavljali Srbiju, govorim o periodu iza nas, za one koji su učestvovali i predstavljali Srbiju u ovim izuzetno važnim aktivnostima, imamo jednu istu ocenu od strane UN - da su oni koji su učestvovali obavljali posao visoko profesionalno, sa najvišim mogućim ocenama. Dakle, najpozitivniju ocenu od strane UN.
Ako imamo takvu konstataciju iz godine u godinu, i danas kada govorimo imamo potpuno identičnu konstataciju predsednika UN, onda sa sigurnošću danas možemo reći da predstavnici Vojske Srbije, predstavnici MUP, koji su učestvovali i koji će učestvovati u narednom vremenskom periodu, tačnije od 2014. godine, u multinacionalnim operacijama, jesu u ovom trenutku možda i naši najbolji ambasadori u svetu.
Kroz učešće u multinacionalnim operacijama i o tome je već bilo reči, pored navedeno, važno je uspostavljanje vojnih veza, stiču se nova iskustva, upoznavanje sa svetskih standardima u vojnim operacijama, vojnoj opremi, operativnim procedurama, i to svakako na jedan način hoće doprineti implementaciji naših snaga u multinacionalne snage i uspostavljanje usaglašavanja, upodobljavanje sa nekim svetskim standardima.
Kada govorimo o učešću naših snaga u multinacionalnim operacijama, treba imati i na umu našu vojnu industriju i ona na neki način može da bude podstaknuta, odnosno možemo da govorimo i o izvozu naše vojne opreme.
Dakle, gospodine Gašiću, mi u danu za glasanje svakako hoćemo podržati oba predloga. Poslanički klub SPS je to radio i prethodnih godina.
Ono što želim na samom kraju da kažem, o tome je već bilo reči, želim prosto to da kažem potpuno jasno i precizno u ime poslaničkog kluba SPS, želim pre svega da čestitam vama kao ministru odbrane, svim predstavnicima Vojske Srbije na zaista jednom adekvatnom brzom reagovanju i angažovanju tokom elementarne nepogode koja je zadesila Srbiju, koja je zadesila građane Srbije. Ono što je najvažnije u jednom veoma teškom periodu i vojska, ali i policija jesu bili uz svoj narod. Dakle, celokupna Vlada, Ministarstvo odbrane, MUP, predstavnici Ministarstva odbrane, MUP, imali su jedan krajnje odgovoran, krajnje ozbiljan pristup u jednoj teškoj situaciji, pre svega u interesu građana.
Znate kako, znamo mi da je ekonomska kriza nešto što dotiče sve i da u periodu ekonomske krize mi moramo i treba da razmišljamo o uštedama, treba da razmišljamo o racionalizaciji i uštedama tamo gde ima, ne tamo gde nema. Dakle, mora da postoji, pre svega, kao prioritet ušteda na nivou države.
Želim prosto da uputim jedan apel i vama i, to ću učiniti naravno i kada u republičkom parlamentu bude i ministar MUP. Prosto postoje stvari na kojima se ne može šteti. Ako konkretno govorim o Ministarstvu odbrane i MUP, dakle, jednostavno rečeno, vi možete da uštedite na platama onih koji vrlo odgovorno obavljaju svoj posao, ali onda se postavlja pitanje, a ko će da radi taj posao u ime Vojske Srbije, u ime MUP.
Sa druge strane, možete da uštedite na opremi, a onda se postavlja pitanje, jedno realno i otvoreno pitanje, sa čime će ti ljudi da rade odgovorno svoj posao. Molim vas da ovo bude, prosto jedna sugestija i predlog o kojem treba razmišljati u narednom periodu. Još jednom zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospođo predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama i vi ste u uvodnom izlaganju, između ostalog, rekli da je reč o zakonu koji je usvojen 1. oktobra 2007. godine i koji je bio jedan od ključnih uslova za viznu liberalizaciju. Takođe, ste pomenuli, i mi se u potpunosti slažemo, da je ovde reč o zakonu koji je omogućio najviši mogući nivo pravne zaštite putnih isprava.
Ono što takođe želim još jednom da podsetim, a i o tome ste govorili u uvodnom izlaganju, ukupno je u periodu od usvajanja zakona do danas izdata negde oko 4.850.000 putnih isprava.
Želim na početku svog izlaganja vrlo jasno da kažem da će poslanički klub SPS u danu za glasanjepodržati predložene izmene i dopune Zakona o putnim ispravama i podržavajući ovaj zakonski predlog mi zapravo želimo da podržimo onu nameru, intenciju predlagača ovog zakona, a to je da se propisi Republike Srbije usklade sa propisima EU u ovoj veoma važnoj i značajnoj oblasti rekao bih i za Srbiju, ali pre svega za građane Srbije.
Predložene izmene i dopune o kojima danas govorimo, ako bi sagledali odredbe i članove koji se menjaju ili dopunjuju, ako bi sagledali delove ovog zakona koji se menjaju, možemo reći da jesu potpuno opravdane, da jesu razumljive, konkretne, jasne i precizne i iz tog razloga će i imati u danu za glasanje podršku poslaničkog kluba SPS-a.
Dakle, ovim izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, kao što ste, takođe, istakli tokom uvodnog izlaganja, prestaju sa važenjem, odnosno neće postojati izlazne vize koje je Republika Srbija izdavala svojim građanima i to na neki način zapravo predstavlja usklađivanje ovog dela zakona, odnosno ovih odredbi i članova sa propisima EU, jer pravo EU ne prepoznaj institut izlaznih viza. Prosto, institut izlaznih viza definišu kao ograničenje slobode kretanja.
Dakle, prestajanjem i nepostojanjem izlaznih viza prestaju da postoje i brodarske i pomorske isprave, tako da će oni koji poseduju ove isprave u narednom vremenskom periodu i ubuduće moći da putuju samo uz pasoš.
Što se tiče usklađivanja postojećeg zakona i pojedinih odredbi i članova zakona sa propisima EU, u tom pravcu i u tom kontekstu treba posmatrati i član 14. O tome je već bilo reč. Mislim na član 14. predloženih izmena i dopuna zakona, a reč je o ostavljanju otisaka prstiju osoba koji iz objektivnih razloga nisu u mogućnosti to da učine, kao i dece mlađe od 12 godina. Dakle, oni ovim izmenama i dopunama neće morati da ostavljaju otisak prsta ili potpis prilikom podnošenja zahteva.
Takođe, ono što želim da istaknem jeste da usvajanjem ovih predloženih izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama otklanjaju se na neki način nedostaci koji su uočeni u praksi i kroz otklanjanje tih nedostataka pojednostavljuje se procedura.
Konkretno, kada je reč o članu 13. predloženih izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama, mislimo da je ovo rešenje veoma dobro, da jeste praktično, da jeste efikasno, da pojednostavljuje proceduru i ono se konkretno odnosi na dobijanje putnog lista kada se utvrde svi neophodni i svi potrebni uslovi.
Takođe, naše mišljenje je da predloženim izmenama i dopunama zakona o putnim ispravama se jasnije, odnosno preciznije definišu određene procedure koje se tiču ovog zakona. Recimo, članovima 15. i 16. predloženih izmena i dopuna propisuje i preciziraju se uslovi kada se poništavaju putne isprave.
Poslanički klub SPS naročito ceni i podržava nameru predlagača ovog zakona koji je posvećen i usmeren pre svega ka zaštiti, korišćenju i dostavljanju podataka koji se nalaze u putnim ispravama. Važno je da je to ovim predlogom jasno određeno i objašnjeno da ne bi došlo do mogućih zloupotreba podataka koji se nalaze u ličnim ispravama, odnosno koje sadrže lične isprave.
Ono što takođe želim da istaknem i smatram da je veoma važno jeste da predložene izmene i dopune Zakona o putnim ispravama na jedan način stvaraju pravnu mogućnost, odnosno pravni osnov za realizaciju jedne, rekao bih, potpuno opravdane inicijative koju je pokrenuo potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova gospodin Ivica Dačić, a tiče se upravo onoga o čemu je bilo reči tokom današnjeg izlaganja, a to je oduzimanje diplomatskih pasoša kod pojedinaca kod kojih je prosto prestao postojanje pravnog osnova za posedovanje diplomatskog pasoša.
Maločas je bilo reči i o tome ko može dobiti diplomatski pasoš. Gospodine ministre, mislim da postoji Uredba Vlade koja vrlo jasno definiše ko može dobiti diplomatski pasoš. Moraću da pročitam, da ne bih prepričavao. Diplomatski pasoš se izdaje: predsedniku Republike, predsedniku Narodne skupštine, premijeru, vice premijeru, ministrima, predsednicima Ustavnog i Vrhovnog suda, guverneru Narodne banke Republike Srbije, načelniku Generalštaba, zaposlenima u Ministarstvu spoljnih poslova na valjano obrazloženje i nama, predstavnicima Narodne skupštine Republike Srbije, ali i tužiocu za ratne zločine, predsednicima skupštine, izvršnih veća AP i rukovodiocu civilne i vojne službe bezbednosti. Može se izdati uz valjano, adekvatno obrazloženje i predstavnicima međunarodnih organizacija, odnosno ambasadorima dobre volje.
Dakle, postoji Uredba Vlade Republike Srbije po kojoj je vrlo jasno i precizno definisano kome se može izdati pasoš, ali postoji i onaj drugi deo Uredbe koji kaže da pasoš prestaje da važi onog trenutka kada prestane funkcija. Mislim da se ovaj deo ne odnosi na predsednika Republike, premijera Vlade Republike Srbije, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i ministra spoljnih poslova.
I pored ovih činjenica, veliki je broj onih koji danas nemaju osnovano pravo da zadrže diplomatski pasoš, a nisu vratili diplomatski pasoš. Mislim da je u vremenskom periodu od juna meseca 2009. godine do aprila 2013. godine izdato oko 3.218 diplomatskih pasoša sa petogodišnjim trajanjem.
Kao poslanički klub, obzirom da je danas o tome uglavnom govoreno, podržavamo inicijativu da se preispitaju odluke koje su dugi niz unazad donete i tiču se upravo dodeljivanja diplomatskih pasoša, da se napravi jedna revizija donošenja ovih odluka dugi niz godina unazad i, ukoliko se utvrdi da određeni pojedinci nemaju valjano obrazloženje za dodelu diplomatskog pasoša, onda ga svakako treba oduzeti.
Izmenama i dopunama člana ovog zakona o kojem danas govorimo stvara se jedan pravni osnov i ove izmene i dopune predstavljaju jednu pravnu podršku za realizaciju ove važne inicijative. Dakle, ako se putna isprava ne vrati, nadležni organ će po službenoj dužnosti proglasiti nevažećom putnu ispravu u roku od 60 dana.
Takođe, tokom rasprave bilo je reči o tome kako je gospodin Dačić, kao ministar unutrašnjih poslova, dodeljivao pasoše, nije rečeno kome. Zarad javnosti, u svom izlaganju moram reći da je gospodin Dačić, kao ministar unutrašnjih poslova, dodeljivao pasoše ali da državljanstvo, o izdavanju državljanstva, o dodeli pasoša, naravno, postojao je jedan konsenzus, jedna saglasnost kompletne Vlade Republike Srbije. Dakle, nije postojala nikakva samoinicijativa, postojao je jedan zakonski osnov i dogovor unutar Vlade Republike Srbije.
Ono što takođe želim da kažem, tačno je da ove izmene i dopune Zakona o putnim ispravama unose jednu dodatnu pravnu sigurnost i da usaglašavaju, odnosno jesu jedna vrsta usaglašavanja ovog zakona sa novim zakonima koji su doneti u proteklom vremenskom periodu.
Definitivno, u jednoj rečenici, na samom kraju, ove izmene i dopune hoće usavršiti postojeći zakon koji je usvojen 2007. godine, hoće uneti pravnu sigurnost, hoće uskladiti delove i odredbe ovog zakona, što je važno, sa propisima EU.
Još jednom, u Danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena gospođo predsednice.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želim da kažem da će poslanički klub, naravno, u načelu podržati sva tri zakonska predloga o kojima danas započinjemo raspravu. Dakle, reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama i Predlogu zakona o zaštiti potrošača.
Što se tiče prva dva zakonska predloga, vi ste o tome govorili u uvodnom izlaganju, suštinski gledajući izmene i dopune ova dva zakonska predloga jesu nužne da bi se ovim izmenama stvorio jedan pravni okvir i jedan pravni osnov koji će u narednom vremenskom periodu omogućiti sprovođenje spajanja dva regulatorna tela ili do sada dve nezavisne agencije. Naravno, vi ste to rekli, reč je o Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije i Republičkoj agenciji za poštanske usluge.
Dakle, suština je u tome da ćemo umesto dosadašnja dva regulatorna tela imati jedno nezavisno regulatorno telo koje će se baviti ovim izuzetno značajnim i važnim poslom, sa vrlo jasno definisanim ciljevima, a to je pre svega efikasnost u radu državnih organa, sa jedne strane. S druge strane, rekli ste i vi između ostalog da se neće postići velika ušteda, ali ipak imamo taj cilj koji će se postići usvajanjem ovih izmena i dopuna i jednog i drugog zakonskog predloga, a to je racionalnost troškova rada.
Tačno je da direktiva EU nalaže postojanje nezavisnog regulatornog tela koje će se baviti ovim poslom, ali je tačno između ostalog i to da je evropska praksa takva da većina evropskih država, ali i većina država u okruženju nema dva regulatorna tela. Mislim da dva regulatorna tela u ovom trenutku, kada je reč o, recimo, državama u okruženju, pored Srbije, imaju Bosna i Hercegovina i Makedonija. Uglavnom sve države imaju jedno nezavisno i profesionalno i regulatorno telo koje se bavi ovim izuzetno važnim i značajnim poslom. Izmene i dopune zakonskih predloga o kojima danas govorimo idu u pravcu nečega što jeste evropska praksa, s druge strane zbog neophodnosti uštede. U narednom vremenskom periodu sve aktivnosti koje su vezane za ovu delatnost obavljaće se u jednom regulatornom telu, jednoj agenciji, a ne kako je to do sada bilo u dve regulatorne agencije. Dakle, ovde je reč o zapravo dve stručne regulatorne funkcije koje imaju veoma srodne i veoma slične ciljeve.
Ono što moram svakako reći na početku današnjeg izlaganja jeste da na sam pomen agencija ili ocenjivanje nekih novih agencija u Srbiji postoji jedno negativno raspoloženje, jedan negativan stav građana. To raspoloženje i taj stav treba razumeti pre svega u kontekstu, jer smo, recimo, tokom 2013. godine na nivou Srbije imali između 130 i 170 agencija i država Srbija je na agencija trošila negde oko 820 miliona evra. Nisu to građani direktno, ali na jedan indirektan način kroz poreze, kroz namete i građani jesu finansirali rad i postojanje ovih agencija.
Danas, u periodu ekonomske krize, kada govorimo da ušteda mora i treba da bude prioritet, mi uvek polazimo od stanovišta da se ne može štedeti tamo gde nema, već se mora štedeti tamo gde ima. Dakle, ušteda, racionalizacija na nivou države mora i treba da bude prioritet, a ne ušteda na građanima, jer životni standard građana u ovom trenutku, nažalost, nije na zavidnom nivou.
Ovim izmenama ova dva zakonska predloga o kojima danas govorimo mi zapravo institucionalno definišemo organ koji će se u narednom vremenskom periodu baviti ovim izuzetno važnim i značajnim poslovima. Kao što sam rekao, na jednom mestu regulisaće se sve aktivnosti koje su vezane za ovu delatnost. Ono što je svakako olakšavajuća okolnost, vi ste o tome između ostalog govorili u uvodnom izlaganju, obe agencije koje spajamo u ovom trenutku imaju i u kadrovskom smislu osposobljenost i u tehničkom smislu osposobljenost za nastavak rada.
Sada ono što je po mišljenju poslaničkog kluba najvažnije. Dakle, na samom početku osnivanja jednog nezavisnog regulatornog tela veoma je važno da obezbedimo profesionalnost i veoma je važno da obezbedimo nezavisnost ovog regulatornog tela. Malo čas sam rekao da je vrlo negativno raspoloženje građana kada se pomene osnivanje jedne nove agencije. Upravo zarad javnosti i zbog građana Srbije treba reći – tačno je, mi danas govorimo o osnivanju nove agencije, ali govorimo o spajanju dve postojeće agencije, agencije koje same sebe finansiraju od novčanih nadoknada, od operatera, od nameta, od visokih kazni. Želim da kažem da ovde jeste reč o osnivanju jedne agencije koja neće biti dodatni trošak i opterećenje za budžet Republike Srbije.
S druge strane, kada je reč o zaposlenima koji će raditi u novoosnovanoj agenciji, tu će svakako prioritet imati onih postojeći kadrovski kapaciteti koje već imaju dve agencije koje u ovom trenutku postoje, a reč je o Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije i Republičkoj agenciji za poštanske usluge.
Ono što kod nas kao poslaničkog kluba stvara određene nedoumice jesu dve stvari i između te dve stvari na neki način se može i podvući paralela. Dakle, definitivno je tržište telekomunikacija jedno od najdinamičnijih sa neverovatnom tendencijom rasta u narednom vremenskom periodu. U ovom trenutku govorima o dva zakonska predloga koja idu u pravcu stvaranja jedne zaista moćne agencije. Moćne u smislu, recimo tipa vrednosti, ova agencija će u narednom vremenskom periodu kontrolisati negde oko 100 miliona evra sa daljom tendencijom rasta.
Prva stvar, odnosno prvo pitanje je, dakle, tačno je da mi govorimo o agencijama koje hoće finansirati u narednom vremenskom periodu same sebe i to pre svega od nadoknada koje dobija od operatera, od zakupa, od kazni, od taksi, ali sa druge strane logično je da postoji jedan vid racionalnog i domaćinskog ponašanja prema sredstvima koje će agencija ubirati u narednom vremenskom periodu. Potpuno je logično, to je bar mišljenje poslaničkog kluba SPS, da jedan deo tih sredstava bude usmeren u republički budžet. Zamislite, paradoksalna situacija da sudovi ubiraju takse i da celokupan iznos koji uberu od takse usmere prema nekim svojim ličim, sopstvenim potrebama.
Drugo pitanje i druga stvar koju smatramo da je veoma važna i mislim da je dobro da dobijemo odgovor i na ovo pitanje tokom današnje rasprave, da li možda imamo situaciju, ovo pitanje je veoma slično sa prvim, da li možda imamo situaciju da malom broju ljudi dajemo da odlučuje bez, na neki način, prave kontrole? Dakle, ne ulazeći u to da narušimo profesionalnost i ne ulazeći u to da narušimo nezavisnost rada regulatorne agencije u narednom vremenskom periodu.
Ono što takođe želim da kažem kada je reč o ovo dva zakonska predloga, i o tome ste između ostalog govorili u uvodnom izlaganju, dakle, sprovedena je jedna javna rasprava, kvalitetna javna rasprava, kvalitetne javne konsultacije i to je potpuno opravdano naravno i veoma pozitivno, to ističemo kao veoma pozitivno, da bi se čulu mišljenje i stručne i šire javnosti. Ono što je takođe veoma važno jedna deo tih sugestija i predloga koji se mogao čuti tokom javne rasprave, imao sam priliku da to i vidim, jeste, između ostalog i implementiran u ove zakonske predloge.
Ako govorimo o onome što će na neki način biti pozitivni efekti usvajanja ova dva zakonska predloga, odnosno ako govorimo o opravdanosti usvajanja ova dva zakonska predloga, sigurno je da će pozitivne efekte u narednom vremenskom periodu imati pre svega sami korisnici, kada kažem korisnici mislim i na privredu, mislim i na građane, sigurno je da će od ovih izmena korist u narednom vremenskom periodu imati javni poštanski operater, ali sigurno je da će korist imati i sama država.
Kada je reč o korisnicima, rekao sam da mislim na građane, mislim na privredu, kroz podsticaj konkurentnosti, građani će imati mogućnost za finansijskim uslugama pod konkurentnim cenama. Svakako da će ta konkurentnost omogućiti i bolji kvalitet.
Spremajući se za diskusiju imao sam prilike da sagledam neke podatke koji recimo kažu da u Srbiji u ovom trenutku postoji veliki broj naseljenih mesta, veliki broj opština koje nemaju filijale banaka. Što znači da je građanima omogućeno pravo da koriste usluge platnog prometa. Mislim da je negde oko 650 mesta nema filijale banaka, ali da imaju jedinice javnog poštanskog operatera. Dakle, ovim izmenama mi svakako omogućavamo svim građanima bez bilo kakvog vida diskriminacije da imaju mogućnost korišćenja usluga platnog prometa.
S druge strane kada je reč o pozitivnim efektima na rada javnog poštanskog operatera, dakle, ovim izmenama i dopunama javni poštanski operater dobija određene nove nadležnosti. Moći će neke nove poslove da radi u narednom vremenskom periodu, poslove finansijske usluge, osiguranja, itd. Svakako je da će uz postojeće kapacitete, uz postojeću logistiku, postojeću infrastrukturu javni poštanski operatere moći u narednom vremenskom periodu da ostvari daleko veći profit.
Ono što želim da kažem kada je reč o samom radu javnog poštanskog operatera, vrlo je važno da u ovom trenutku, po nekim istraživanjima javni poštanski operater jeste simbol pristupačnosti i sigurnosti u pogledu pružanja usluga. Što se tiče same države ovim izmenama i dopunama država daje jednu podršku finansijskog inkluziji, odnosno da će svi građani, nema nikakvog vida diskriminacije, svi građani će moći ravnopravno da koriste usluge platnog prometa i to je za nas veoma važno, da ste rekli dostupnost usluga platnog prometa za celu populaciju, finansijska sigurnost, sposobnost u upravljanju sopstvenim sredstvima.
Na samom kraju kada je reč o ova prva dva zakona, vi ste istakli da je to veoma važno. U potpunosti se sa vam slažem, dakle, između ostalog kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj komunikaciji, jedan od suštinskih razloga takođe za usvajanjem ovih izmena i dopuna jeste upodobljavanje, usaglašavanje određenih odredbi članova ovog zakona sa odlukom Ustavnog suda Republike Srbije od 2010. godine, a reč je o odredbama, članovima koji se tiču zadržavanja podataka. Ustavni sud je još 2010. godine rekao da su ove odredbe i članovi neustavni, odnosno da nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Mislim da je veoma dobro što danas konačno usaglašavamo i upodobljavamo ove odluke sa Ustavom Republike Srbije, odnosno što na ovaj način kroz raspravu, kroz početak rasprave mi zapravo sprovodimo odluku Ustavnog suda Republike Srbije.
Što se tiče trećeg zakonskog predloga, trećeg po redosledu, ne po važnosti, reč je o Predlogu zakona o zaštiti potrošača. Tokom prošle godine, 2013, sprovedena je javna rasprava na temu nacrta izmena i dopuna Zakona o zaštiti potrošača i ta javna rasprava je upravo razlog zbog kog mi danas imamo celovit zakon o zaštiti potrošača. Odnosno, ta javna rasprava je pokazala kroz obim primedbi, kroz broj sugestija i predloga koji su se mogli čuti, da je otprilike polovina članova odredbi, koliko sam ja shvatio, ovog zakonskog predloga trebala da bude ili izmenjena ili dopunjena. U situaciji kada više od pola članova ili odredbi nekog zakona mora i treba da bude izmenjeno, onda je svakako opravdan stav zakonopisca da se usmeri ka pisanju novog zakona, nego da radi izmene i dopune postojećeg.
Ova javna rasprava je vrlo jasno ukazala da je Srbiji potreban jedan kvalitetan, moderan, efikasan zakon koji će, pre svega, urediti jednu veoma dinamičnu oblast i upravo zbog te dinamičnosti vrlo je važno da imamo precizno i jasno definisan način ponašanja.
Mi zaista želimo da verujemo da će ovaj zakonski predlog na pravi način zaštititi potrošače, da će potrošači imati bolju i bržu zaštitu, ali, s druge strane, takođe verujemo da ovaj zakonski predlog svojim usvajanjem neće ići na teret i na štetu trgovaca.
Kada je reč o samim trgovcima, mislimo da i oni treba da imaju na umu da su mnogo češće potrošači nego trgovci i ako svoje poslovanje budu zasnivali na ovakvoj osnovi, ja sam ubeđen da ćemo mi u narednom vremenskom periodu sigurno pronaći nekakav kompromis, nekakav konsenzus, uz ozbiljan i kvalitetan zakonski okvir. Konsenzus koji neće remetiti interese ni trgovaca, ali, na drugoj strani, neće poremetiti interese ni potrošača.
Vi ste rekli – aktuelni zakon jeste usvojen 2010. godine, i ja ne mogu reći, gledajući sadržaj tog zakona, da smo imali loš zakon. U potpunosti se s vama slažem. Dakle, imali smo jedan zakon koji jeste jedan kvalitativan pomak u smislu harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali i u smislu bolje zaštite potrošača.
Ono što je evidentno i jasno i što je pokazala i javna rasprava, jeste da ovaj zakon u praksi nije bio primenjiv, odnosno većina njegovih članova. Ako bi danas uporedili zakonski predlog o kojem danas započinjemo raspravu i aktuelni zakon, onda bi svakako mogli reći da je zakon o kojem danas govorimo i celovitiji i kvalitetniji i određeniji i precizniji, da je primenjiv u praksi, jer on otklanja sve one nedoumice, sve one odredbe koje su postojale u sprovođenju zakona, a s druge strane on ističe i instrumente nove institucije koje će ojačati pravnu sigurnost odnosno zakonski okvir naše države.
Govorili ste o novinama koje se uvode ovim zakonskim predlogom, od kojih se očekuju pozitivni efekti. Ja neću ponavljati ono što ste vi rekli, ali u potpunosti se slažem da propisivanje posebnog postupka kolektivne zaštite potrošača od strane Ministarstva jeste i omogućiće sprečavanje nepoštene poslovne prakse, omogućiće i sprečavanje nepravičnih ugovornih odredbi, kao i drugih odredbi kojima se štite interesi potrošača.
Takođe, ovaj zakon jača organizacione kapacitete potrošačkih organizacija i to jeste veoma važno, sa jasnim ciljem da se ojača i osnaži jedan potrošački pokret, koji će imati opet jasne instrumente zaštite potrošača.
Dobro je, i mislimo da i obećava i to što se tržišnoj inspekciji vraćaju određene nadležnosti i to pre svega u oblasti nepoštene poslovne prakse i netržišnih ugovornih obaveza, što će svakako omogućiti kvalitetniju zaštitu interesa potrošača.
Takođe, novi instrumenti zaštite potrošača u vansudskom rešavanju potrošačkih sporova jesu veoma važni i naravno, daleko možda najvažnije jeste taj nacionalni registar potrošačkih prigovora.
Dakle, to je uvođenje jednog novog sredstva koje će omogućiti vođenje jedne nove politike kao sistema za prikupljanje, evidentiranje i rešavanje potrošačkih sporova.
Na samom kraju, dakle, još jednom ću reći zbog svega navedenog, poslaničkih klub SPS u danu za glasanje hoće podržati sva tri zakonska predloga. Podneli smo kao poslanički klub određeni broj amandmana, pre svega na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj komunikaciji, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama. Učestvovaćemo u raspravi u pojedinostima, naravno cilj podnošenja amandmana jeste da možda u kvalitativnom smislu još više popravimo postojeće zakonske predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su tri izuzetno važna i značajna zakonska predloga. Na samom početku želim da kažem da će poslanički klub Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati sva tri zakonska predloga.
Kada je reč o prvom zakonskom predlogu, koji se tiče kredita ili zajma koji Srbija u iznosu od milijardu dolara dobija od Ujedinjenih Arapskih Emirata, želim da kažem da je sigurno da ovaj sporazum proističe pre svega iz jednih unapređenih bilateralnih odnosa dve zemlje i dobrih političkih odnosa dve vlade, ali i ličnih odnosa, što nekada može biti, kao u konkretnom slučaju, veoma važno i značajno.
Sigurno je da će ovaj sporazum biti dobra osnova za produbljivanje saradnje, za stvaranje jedne šire saradnje sa predstavnicima Ujedinjenih Arapskih Emirata i da će on stvoriti nove mogućnosti, razviti ekonomske i trgovinske odnose i stvoriti mogućnosti za neka zajednička ulaganja u perspektivi.
Kada je reč o finansijskim efektima i finansijskim uslovima po kojima se dobija kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata, želim da kažem da je ovo veoma povoljan kredit. Gledajući dugi niz unazad, mislim da Srbija nije dobijala i nije dobila povoljniji kredit, odnosno kredit pod povoljnijim uslovima.
Ministar je u uvodnom izlaganju rekao da je godišnja ušteda negde oko 40, odnosno 30 miliona dolara, a da će u vremenskom periodu od deset godina biti ušteđeno oko 300 miliona dolara.
Ono što je takođe važno kada je reč o ovom kreditu, ovaj kredit nije uslovljen, odnosno nije precizno i jasno definisan od strane predstavnika UAE, gde kredit mora biti utrošen, već je Srbija ta koja će opredeliti gde je u ovom trenutku najpotrebnije utrošiti i uložiti sredstva koja se dobijaju od UAE. To govori o kredibilitetu, to govori o poverenju, kada je reč o međusobnim odnosima, ali s druge strane, ovo jeste jedan jasan signal i ostalim potencijalnim kreditorima kada je reč o Srbiji.
Rekao bih da je veoma važno da se u međunarodnoj javnosti danas o Srbiji pozitivno govori. Veoma je važno da je podignut međunarodni ugled Srbije. Veoma je važno da u međunarodnoj javnosti danas postoji jasan stav da Srbija može biti partner.
Važno je, kada je reč o načinu i pravcu u kojem treba da bude usmeren novac, da novac bude uložen tamo gde će biti kontrolisan, tamo gde će ostvariti najveće efekte. Mi kao poslanički klub smatramo da jedan od prioriteta mora i treba da bude finansijska konsolidacija.
Srbija ima ogromne izdatke za kamate koji proizilaze iz povećanja javnog duga, tako da mislim, imajući na umu tu činjenicu, da nemamo previše prostora za razmišljanje i najveći deo sredstava koji se dobija od predstavnika UAE upravo mora biti usmeren na otplatu ranijih dugova ili na zamenu potencijalnog zaduživanja.
Ministar je rekao u uvodnom izlaganju da bi Srbija pokrila deficit budžeta i da bi pokrila ranije dugove, ona bi u nekom periodu morala da se zaduži na međunarodnom finansijskom tržištu i po kamatnoj stopi od 7, 7,5%. Sama razlika dovoljno govori koliko Srbija dobija od kredita o kojem danas govorimo od UAE.
Ne može se trošiti više nego što se zaradi. U proteklom vremenskom periodu, rekao bih, imali smo jedno veliko zaduživanje i trošilo se u javnu potrošnju, što je apsolutno pogrešno. Mislim da sa takvom praksom treba prekinuti. Treba izvući pouke iz prošlosti. Takva praksa nas je dovela u tešku finansijsku situaciju u kojoj se danas nalazimo.
Kredit koji Srbija dobija od UAE hoće nam pomoći da prebrodimo jedan veoma težak period, ali s druge strane, ovaj kredit će biti i podsticaj i jasan signal i stranim i domaćim investitorima, kada je reč o ulaganju u Srbiju. Sa finansijskog aspekta i kada je reč o finansijskim uslovima, ovo je veoma povoljan kredit. Ponoviću, on nam hoće pomoći da prebrodimo jedan težak period, ali naredni korak i uslov da građani Srbije osete pozitivan pomak jeste reformski proces kojim Srbija mora da ide u narednom vremenskom periodu. Ako nema reformskog procesa, ako nema sistemskih zakona, o tome smo juče govorili tokom rasprave u načelu o takođe dva zakonska predloga, ako ne usvojimo sistemske zakone, nema pozitivnog pomaka, s druge strane, nemamo više prostora za zaduživanje.
Kada je reč o drugom zakonskom predlogu, takođe, veoma važan i značajan kredit, nisam stručnjak za oblast poljoprivrede, ali mislim da je kolega Arpad Fremond imao jedno iscrpno i veoma dobro izlaganje. Želim da kažem da kroz navodnjavanje Srbija svakako ostvaruje veći prinos, a bez tog prinosa nema produktivnosti za Srbiju i nema napretka ka EU. Jasan je cilj kada je reč o ovom kreditu. Sva sredstva iz ovog kredita biće usmerena da voda dođe do njiva na taj način država želi da i investicijama, da kroz investiranje pomogne poljoprivrednim proizvođačima da stvore i obezbede jedan dobar osnov za povećanje prinosa.
Siguran sam da sa finansijskog aspekta i finansijskih uslova jeste povoljan kredit, ali ono što želim da kažem, kada je reč o poljoprivredi, sama poljoprivreda ne može da funkcioniše sama. Poljoprivreda i poljoprivrednici ne mogu da funkcionišu bez jeftinih kredita.
Kada je reč o navodnjavanju o tome je maločas bilo reči. Dakle, ovo jeste oblast u koju se nažalost malo ulagalo u proteklom vremenskom periodu. Imali smo prilike da čujemo i neke podatke. Mislim da danas Srbija jeste na poslednjem mestu kada je reč o ulaganju u obradive površine, da ulaže negde oko 10%, odnosno da navodnjava negde oko 10% obradivih površina ili 165 hiljada hektara.
Inače, od Fonda iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Srbija će dobiti dva kredita. Prvi kredit jeste namenjen za navodnjavanje, drugi kredit jeste namenjen za opšte projekte iz oblasti poljoprivrede. Kada je reč o ovom drugom kreditu, koji se tiče opštih projekata iz oblasti poljoprivrede, mi verujemo da će svi poljoprivrednici imati podjednako iste šanse, da će u pojednostavljenim procedurama moći da apliciraju za sredstva i da će ta sredstva moći da ulože u mehanizaciju, moći da ulože u opremu, moći da ulože u sredstva koja će im omogućiti izgradnju novih objekata.
Kada je reč o trećem zakonskom predlogu, želim najpre da kažem tokom jučerašnjeg dana mi smo imali i završili raspravu u načelu o dva važna zakonska predloga. Reč je o Predlogu zakona o porezu na dohodak građana i Predlogu zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, i govoreći o ova dva zakonska predloga, kao poslanički klub, rekli smo da je veoma važno što je kroz ove zakonske predloge privatni sektor adekvatno tretiran, odnosno da ovi zakonski predlozi govore u prilog konstataciji da je privatni sektor našao svoje mesto u setu ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Veoma je važan podsticaj privatnog sektora, on je važan za privredu koja zapošljava i otvara nova radna mesta, ali je važan za državu koja funkcioniše od naplate taksi i poreza iz dobiti preduzeća.
Takođe, tokom jučerašnjeg dana, rekli smo da jedno, po našem mišljenju, od centralnih tema Vlade Republike Srbije, u narednom vremenskom periodu, upravo trebaju da budu strukturne reforme za podsticaj i razvoj privatnog sektora. I SAD, i EU su postavile kao osnov za izlazak iz krize i privredni oporavak upravo mala i srednja preduzeća. Mislim da i mi u Srbiji treba da podstaknemo, da ohrabrimo naše ljude da upravo razmišljaju u tom pravcu, i to je ono što se čini ovim trećim zakonskim predlogom koji je isključivo namenjen malim i srednjim preduzećima.
Nema izlaska iz krize bez otvaranja novih radnih mesta, i to pre svega u proizvodnom procesu. Takođe, obzirom da će jedan deo sredstava biti usmeren u infrastrukturne projekte, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.
Kada je reč o malim i srednjim preduzećima, želim da kažem da su neke procene da mala i srednja preduzeća, u narednom vremenskom periodu, mogu zaposliti između 200 i 300 hiljada novih radnih mesta, ali ono što je neophodno malim i srednjim preduzećima jeste upravo ta podrška države. Podrška države kada je reč o smanjenju nameta, podrška države kada je reč o preglomaznoj birokratiji, velikom trajanju procedure, dugom trajanju procedura i podrška države kada je reč o izvorima finansiranja.
Inače, sam sektor malih i srednjih preduzeća danas u Srbiji, prema nekim pokazateljima, zapošljava oko 50% od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji i čini negde oko 46,5% BDP. U EU, recimo, mala i srednja preduzeća čine preko 90% ukupnog privrednog prostora i to je nešto čemu treba da teži Srbija, to treba da bude naš krajnji cilj. Naravno, ne može sve preko noći, ali moramo u tom kontekstu da definišemo ciljeve i da krenemo u realizaciju tih ciljeva. Iz toga razloga mi podržavamo i ovaj treći zakonski predlog. Zahvaljujem.

Predsedavajući, uz dužno poštovanje, mislim da ste pomešali. Ne znam da li se gospodin Babić javio po povredi Poslovnika. Vi kolega imate prioritet, ako je povreda Poslovnika u pitanju.
Predsedavajući, hoćete li dozvoliti prvo povredu Poslovnika, pošto mislim da kolega ima prednost?

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, na početku ću ponoviti ono što je ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SPS u današnjem prepodnevnom delu rasprave rekao da će Poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržati ova dva zakonska predloga. Podržavajući ove predloge, zapravo želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovih zakonskih predloga, odnosno želimo da podržimo ono što ovi zakonski predlozi treba da obezbede, a to je da rasterete privredne subjekte, sa jedne strane, i da povećaju zaposlenost, odnosno da povećaju zapošljavanje, s druge strane.
Oba zakonska predloga idu u pravcu smanjenja troškova poslovanja i u pravcu podsticaja zapošljavanja i uvođenja zapošljavanja u jedne legalne i legitimne tokove.
Poučen iskustvom iz prethodnog perioda, ovde u Republičkom parlamentu, moram reći da je veoma teško govoriti afirmativno o porezima. Mnogi analitičari i mislioci su pokušavali da obrazlože postojanje poreza, ali porezi se i danas definišu i shvataju kao nešto što je nepopularno. Mislim da postoji jedna jedinstvena definicija i kvalifikacija, kada je reč o građanima i porezima, građani smatraju poreze kao trošak, kao novac koji je uzaludno bačen niz reku, što naravno nije slučaj. To je tako, jer građani nikad nisu bili u mogućnosti da na jedan direktan način osete ono što jeste korist od samih poreza. Rekao bih da ova dva zakonska predloga, o kojima danas govorimo, upravo to treba da omoguće.
Sa druge strane, treba reći da država ne može da funkcioniše bez poreza. Velika je preosetljivost građana Srbije kada je reč o postojanju sive ekonomije u našoj državi. Negativne posledice sive ekonomije su nažalost vidljive u Srbiji kroz utaju poreza i kroz distorziju tržišta, nelojalnu konkurenciju. Zalažemo se da jednom jasno, precizno, efikasno fiskalnom politikom treba raditi na sanaciji, ublažavanju i otklanjanju svih vidova i svih oblika sive ekonomije, a pre svega kada je reč o radu na nelegalnom tržištu. Oni koji rade na crno nemaju apsolutno nikakvih prava, nemaju ni zdravstveno, ni socijalno.
Vrlo često su izloženi nehumanim uslovima poslovanja i vrlo često, odnosno u kontinuitetu imaju pritisak od eventualne mogućnosti gubitka posla.
Ova dva zakonska predloga, naše je mišljenje, upravo jesu jedan fiskalni podsticaj ka investiranju, odnosno investicijama u zapošljavanju, nova radna mesta i cilj ovih zakonskih predloga jeste da na neki način suzbije, smanji sivu ekonomiju u oblasti zapošljavanja, uvede je u legalne i legitimne tokove i to je ono što će poslanički klub SPS uvek podržati.
Dakle, mi ovde, i to je ministar rekao u uvodnom izlaganju, govorimo o novom zapošljavanju. Mi govorimo o novim radnim mestima bez ograničavanja u pogledu starosne granice, bez ograničavanja u pogledu radnog iskustva i smatramo da je to veoma dobro, jer se ne može definisati da postoji nekakav vid i oblik diskriminacije u tom pogledu.
Potpuno je jasno da država jeste neko ko stvara ambijent i stvara atmosferu u kojoj će se razvijati i odvijati biznis. Mi želimo da pohvalimo ova dva zakonska predloga, jer ono što smatramo da je pozitivno i što se može sagledati iz sadržine ovih zakonskih predloga jeste činjenica da je privatni sektor tretiran, rekao bih, na jedan pravi i adekvatan način i da privatni sektor na jedan način postaje deo paketa ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. To je ono što je, čini mi se, i gospodin Babić rekao u uvodnom izlaganju, što je suština i ekspozea premijera Vlade Republike Srbije, reforma javnog sektora i jačanje privatnog sektora. Moraćemo u narednom vremenskom periodu mnogo da uštedimo kada je reč o javnom sektoru i da više uložimo u privatni sektor, u zapošljavanje, u proizvodnju i u nova radna mesta.
Ono što mi smatramo kao poslanički klub da na neki način treba da bude prioritet u narednom vremenskom periodu jeste da Vlada treba da razmišlja o daljim podsticajima, o daljim strukturnim reformama za podsticaj i razvoj privatnog sektora. Vrlo je važan taj podsticaj privatnog sektora, jer on je na jedan način važan za privredu koja kreira radna mesta, na drugi način važan je za državu koja živi od taksi i poreza iz dobiti preduzeća. Nemoguće je iz ekonomske krize izaći bez otvaranja novih radnih mesta i to pre svega u privatnom sektoru, odnosno u proizvodnom sektoru. Svako radno mesto danas, novo radno mesto u proizvodnom sektoru u Srbiji je uspeh u situaciji kada je goruće pitanje u Republici danas pitanje nezaposlenosti. Moraćemo da promenimo podsticajni ambijent u Srbiji i to je prioritet.
Mi danas govorimo o setu zakonskih predloga koji se tiču privatnog sektora. Na taj način privatni sektor postaje deo ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Mislim da sutra govorimo o veoma povoljnom finansijskom kreditu od UAE, milijardu evra i on će nam omogućiti da prebrodimo jedan izuzetno težak period, ali ono što moramo da učinimo, pre svega ovde u republičkom parlamentu tokom narednog meseca, jeste da usvojimo set sistemskih zakona i da na taj način stvorimo osnov i preduslov za dalji reformski proces. Bez reformskog procesa, nastavka reformskog procesa, kroz usvajanje seta sistemskih zakona, nećemo moći da osetimo one pozitivne efekte, što i jeste zapravo krajnji cilj. Naravno, kao što sam rekao, moraćemo da uđemo u reformu i javnih preduzeća i državne uprave.
Pre izvesnog vremenskog perioda imao sam prilike da pogledam određene podatke. Ne znam koliko su tačni, vi ćete me demantovati ako nisam u pravu, ali mislim da su poražavajući ukoliko su tačni. Naišao sam na podatak da za državu Srbiju u ovom trenutku radi oko 781.000 ljudi, od ukupno 1.700.000 zaposlenih. Ako je to tačno, to je nešto malo manje od 50%. Ako taj podatak uporedite sa evropskim prosekom koji je 20%, kada je reč o javnom sektoru i ako ga uporedite sa prosekom u najefikasnijim svetskim privredama, recimo u Nemačkoj, on je 15%, onda su ti podaci zaista poražavajući.
Sa druge strane imamo jedan podatak koji kaže da je fond za plate negde oko 14 puta veći od profita koji se ostvari u tom sektoru. U privatnom sektoru iznos plata po dinaru profita je mnogo manji i iznosi na jedan dinar profita isplaćuje se oko 1,7 dinara plate. Ono što želim da kažem jeste da ćemo za jedan kraći vremenski period morati da ukupan broj zaposlenih upodobimo sa mogućnostima privrede. Neće ovo privreda još dugo moći da nosi na svojim plećima. Svakako, ne može preko noći i u tom pogledu mi treba zajedno da definišemo te ciljeve, napravimo jedan srednjoročni plan i krenemo u realizaciju tih ciljeva.
Ono što želim još da kažem u nekoliko rečenica tiče se Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ne teči se konkretno izmena o kojima danas govorimo, ali mislim da je važno pitanje, mislim da je toliko važno i značajno pitanje da zaslužuje pažnju Vlade Republike Srbije i da zaslužuje odmah, što pre, na početku mandata.
Naime, kada je reč o celini, ovaj zakonski predlog jeste od izuzetne važnosti i značaja, ali ovaj zakon u celini nema smisao ako nema finansijskog efekta. Ovde je reč o određivanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i naplatom se omogućava funkcionisanje tri sistema i penzijskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Ukoliko nema naplate, onda nijedan od ova tri sistema ne može da funkcioniše.
Moje pitanje je upravo naplata, kontrola i instrumenti naplate poreza i doprinosa. Pitanje je jednostavno – kako neko može i mora da plati poreze i doprinose, a opet neko ne mora. Mislim da je to važno pitanje i da zaslužuje pažnju Vlade Republike Srbije, odmah na početku mandata.
Vratiću se, i sa tim želim da završim, na zakonske predloge o kojima danas govorimo. Oni će imati podršku poslaničkog kluba SPS, jer mi smatramo da oni jesu interes i radnika, ali jesu interes i poslodavaca, jesu interes i države. Radnici će dobiti ugovor o radu u sva garantovana prava koja uz to idu. Država, odnosno poslodavac će biti rasterećen, odnosno imaće manje troškove poslovanja, a država kroz same proizvode, poreze, doprinose će imati već budžetski prihod.
Još jednom, u Danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće ove zakonske predloge. Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku još jednom ću ponoviti da će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati predložene izmene Zakona o privatizaciji. Mi ovaj zakonski predlog u ovom trenutku sagledavamo kao prelazno, nužno i neophodno rešenje do usvajanja novog zakona o privatizaciji, koji je, danas je potpuno jasno i evidentno, krajnje neophodan.
Ovaj predloženi zakon ima, rekao bih, vrlo jasno i precizno definisane ciljeve. Upravo podržavajući Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji, mi želimo da podržimo ciljeve koji se žele postići njihovim usvajanjem. Tačno je, suštinska izmena ovog zakonskog predloga je to da će preduzeća u procesu restrukturiranja biti zaštićena narednih pet meseci od prinudne naplata od poverilaca. Na drugoj strani, poverioci će se namiriti iz prodajne cene firmi i preduzeća. Na ovaj način, rekao bih, na jednoj strani je definisan postupak ostvarivanja prava poverilaca kod preduzeća u restrukturiranju, a na drugoj strani je zaštićen onaj minimum državnih interesa. Mislim da je to u ovom trenutku veoma važno. Ovo je, rekao bih, nužni kompromis nekoliko principa podjednake važnosti i podjednakog značaja.
Kada govorimo o preduzećima u procesu restrukturiranja, naravno, uvek treba imati na umu da je ovde zapravo reč o, kako je i ministar u uvodnom izlaganju rekao, 164 preduzeća, da je ovde reč o 54.000 zaposlenih u ovim preduzećima i da je ovde reč o procesu koji zapravo veoma dugo traje. Činjenice same po sebi dovoljno govore o značaju i važnosti pitanja o kojima danas govorimo. Iako je naizgled ova izmena mala i tehnička, ona ima za nas izuzetnu važnost i izuzetan značaj.
U tom kontekstu, mi pre svega kao poslanički klub želimo da pohvalimo Vladu Republike Srbije. Vlada ovim predlogom, što se nas tiče, pokazuje da želi da vodi jednu aktivnu, odlučnu politiku, da ide u susret problemima, da probleme rešava, a ne da ih ostavlja po strani, da sačeka da problemi dođu do neke kulminacije, već ide u susret problemima, pokušava da ponudi konkretna i realna rešenja uvek uz što širi društveni konsenzus, da čujemo šta kažu poslodavci, da čujemo mišljenja i sindikata i, naravno, uvek da zaštitimo ono što je za nas kao predstavnike socijaldemokratske opcije najbitnije – interese i prava radnika.
Da budemo potpuno jasni i potpuno otvoreni, o tome je već bilo reči, šta bi se desilo da ne usvajamo i da danas ne govorimo o predloženim izmenama Zakona o privatizaciji? Dakle, Ustavni sud je vrlo jasno rekao u svojoj odluci – od 14. maja nema više zaštite od prinudne naplate preduzeća u restrukturiranju. Šta bi to značilo? To bi definitivno dovelo do blokada, to bi definitivno dovelo do stečaja i to bi definitivno dovelo do bankrota brojnih preduzeća i firmi. Ponoviću, reč je o 164 preduzeća i 54.000 zaposlenih. Mislim da samo 10 preduzeća u Srbiji zapošljava preko 20.000 radnika.
Dakle, ovim zakonskim predlogom mi zapravo stvaramo mogućnost, dajemo jednu novu šansu, nadu da u narednih pet meseci se finalizuju dogovori koji u ovom trenutku jesu u toj finalnoj, završnoj verziji sa potencijalnim stranim investitorima oko same privatizacije tih preduzeća. To zapravo jeste krajnji cilj, da sačuvamo, kako je to i ministar između ostalog rekao, radna mesta u preduzećima koja imaju tržišnu perspektivu. To je suština izmena o kojima danas govorimo.
Između ostalog, ovaj zakonski predlog daje i određene nadležnosti i daje određenu ulogu i značaj Agenciji za privatizaciju, u smislu da Agencija sada i prikuplja podatke, Agencija sada i donosi odluke, odnosno pravi program restrukturiranja. Sve su to poslovi koji na neki način ne trpe sporost, ne trpe inertnost i ne trpe prolongiranje rokova. Dakle, Agencija za privatizaciju će u narednom vremenskom periodu morati da radi i brže i operativnije i efikasnije.
Kada je reč o Agenciji za privatizaciju, želim da kažem samo par rečenica koje se ne tiču konkretno zakonskog predloga o kojem danas govorimo, ali se tiču suštine postojanja i osnivanja Agencije za privatizaciju. Agencija za privatizaciju je, čini mi se, osnovana 2001. godine kao specijalizovana državna institucija sa jasnim ciljevima, da inicira, promoviše, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije u Srbiji. Svaka politička stranka ima svoj stav o privatizaciji u Srbiji. Naš stav je opšte poznat, mi se u potpunosti slažemo i smatramo da je ova i ovakva privatizacija katastrofalna, ali ne mislim o tome danas da govorim.
Želim da kažem samo jednu stvar. Ne sporeći važnost iniciranja, sprovođenja i promovisanja procesa privatizacije, mislim da Agencija za privatizaciju u narednom vremenskom periodu akcenat treba i mora da stavi na jednu merodavnu, kontinuiranu i celovitu kontrolu svih privatizacija koje su učinjene u Srbiji u proteklom vremenskom periodu. Ako toga ne bude, mislim da će i onaj preostali deo zdrave srpske privrede nažalost biti vrlo brzo uništen.
Da se vratim na sam zakonski predlog. Dakle, mi hoćemo podržati izmene Zakona o privatizaciji. Što se nas tiče, jasni su ciljevi koji se žele postići. Oni su za nas u ovom trenutku u potpunosti opravdani i ovo jeste jedno prelazno rešenje do usvajanja novog zakona o privatizaciji.
Takođe, želim da kažem da mi iz onoga što je ministar govorio u proteklom vremenskom periodu podržavamo u potpunosti nameru Vlade Republike Srbije da se do sredine juna usvoji set sistemskih zakona u republičkom parlamentu, jer taj set sistemskih zakona jeste zapravo osnov i preduslov za dalje reforme koje će uslediti u Srbiji u narednom vremenskom periodu. On jeste taj zapravo podsticaj za sveobuhvatne promene i promene u celokupnom ponašanju pre svega u javnom sektoru.
Ovaj set zakonskih predloga, koji mi očekujemo vrlo brzo u republičkom parlamentu, očekujemo da će biti usvojen do sredine juna meseca. Ovaj set zakonskih predloga, mi zaista verujemo u to, stvoriće od Srbije atraktivnu investicionu destinaciju. To je, nadam se, naš zajednički cilj. Dakle, Srbija ima ogromne prednosti, Srbija ima dobar geografski položaj, Srbija se graniči sa EU, Srbija ima bescarinski trgovinski aranžman sa Ruskom federacijom i, ako se usvoji ovaj set zakonskih predloga, mislim da su stvoreni oni osnovni preduslovi za direktna strana ulaganja i direktan priliv stranih ulaganja u našu privredu i u Srbiju.
Reforme jesu teške i reforme jesu bolne, ali one su neophodne, neminovne i u ovom trenutku predstavljaju jedino moguće realno rešenje. Mi smo više puta do sada govorile da one jesu i odlučan i hrabar i ekonomski i politički potez. Ali, nema održivog ekonomskog razvoja, nema ozdravljenja privrede, nema novih radnih mesta, nema pozitivnog pomaka koji građani treba da osete a što jeste naš zajednički cilj, nadam se, ako ne usvojimo set sistemskih zakona i ako ne počnemo sa sprovođenjem reformi.
Kada govorimo o tome koliko su bolne i koliko su teške reforme, uvek na drugoj strani treba postaviti pitanje – a koliko nas košta jedan dan ili jedan mesec ili jedna godina odlaganja reformi i neusvajanja sistemskih zakona? Zajam Svetske banke, direktna strana ulaganja, potom cene po kojima ćemo se zaduživati kao država su samo neki od segmenata i detalja kroz koje, ukoliko ih dobro analiziramo u periodu iza nas, možemo sagledati negativne posledice neusvajanja sistemskih zakona i možemo sagledati negativne posledice nesprovođenja reformi u Srbiji.
Usvajanje sistemskih zakona je ključno za sprovođenje reformi i tu se u potpunosti slažem sa gospodinom Selakovićem. Bez ovih promena nema ni održivog ekonomskog razvoja, a nema ni novih radnih mesta u Srbiji.
Na samom kraju želim da kažem da će ovaj zakon omogućiti, kao što je već rečeno, ustavnost, pravnu sigurnost i završetak restrukturiranja. Iz svega navedenog, još jednom, želim da istaknem na samom kraju, poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržaće Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Poštovani ministre, mislim da tokom rasprave o budžetu, a i razgovora koji smo vodili, kad sve saberemo, pa i razgovor koji smo vodili unutar poslaničkog kluba, odnosno na relaciji poslaničkog kluba, vas kao ministra i predstavnika Ministarstva, ovo je treći ili četvrti put da pokušavam da nametnem jednu te istu temu iz jednog prostog razloga, da bi i vi i vaši saradnici shvatili značaj i
Ovoga puta govorim o amandmanu koji sam podneo i pokušaću kroz obrazloženje, kroz razloge zbog kojim sam podneo amandman, da još jednom pokušam i vama i predstavnicima Ministarstva da stavim do znanja koji je značaj i važnost pitanja o kojem smo govorili proteklih dana i o kojem govorimo i danas.
Danas ću obrazloženje amandmana započeti sa nekoliko činjenica. Mislim da, ne vašom greškom, sa tim činjenicama, čini mi se da ni vi niste dobro upoznati. Želim najpre da vas podsetim, još 1998. godine Kolubarski okrug je zadesio razoran zemljotres sa epicentrom u Mionici. Ukupna šteta procenjena u tom trenutku je bila 6,1 milijardi dinara. Procentualno gledajući, kada je reč o oštećenju, bilo je negde oko 56% stambenih objekata, 24% su bili komunalni i infrastrukturni objekti i 20% javni i privredni objekti. Sve ukupno negde, po različitim osnovama oštećenja, bilo je oštećeno, precizno 18.000 objekata.
Godine 1999, go je činjenica koja je vama poznata, je formirana Direkcija za obnovu i razvoj, sanaciju kuća i objekata koji su porušeni u zemljotresu koji je Kolubarski okrug zadesio 1998. godine. Direkcija je osnovana samo sa jednim jasnim ciljem, da se preko Direkcije, a sredstvima budžeta Republike Srbije, na osnovu zakona koji je donet, čini mi se, 1998. godine, to se može proveriti, saniraju u celosti i otklone posledice koje je načinio ovaj razorni zemljotres građanima Kolubarskog okruga.
Kako je vreme prolazilo, a naročito u periodu od 2000. godine do danas, vremenom su, iz godine u godinu, smanjivana sredstva koja su kroz budžet Republike Srbije opredeljivana za konkretno ovu namenu. To je u mnogome otežalo i prolongiralo celokupnu obnovu i sanaciju u proteklom vremenskom periodu.
U 2013. godini smo, za nekoliko dana i u 2014, januara 2014. godine, bar onako kako je navedeno u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana, formalno pravno i prestaje da postoji ova direkcija, ali ono što je suštinsko pitanje i što je suštinska stvar jeste da, nažalost, kompletna obnova i sanacija, nakon dugo godina, još uvek nije u celosti završena.
Tokom rasprave u načelu mi smo vrlo jasno rekli da ovaj budžet jeste realan i rekli smo da ušteda treba i mora u periodu ekonomske krize da bude prioritet.
Takođe, s druge strane, vrlo jasno smo rekli - da reforme. Ali, znate kako, to smo rekli i tokom rasprave u načelu, postoje stvari na kojima se ne može štedeti u ovom trenutku. Mi smatramo da se ne može štedeti na rešavanju onoga što jesu životna pitanja građana.
Kada je reč o reformama, i to smo rekli tokom rasprave u načelu, naravno da reforme, ali ne reforme preko kolena, već reforme na jedan odgovoran način, u interesu građana i ne na teret socijalno najugroženijih kategorija stanovništva, što je izuzetno važno.
Znate, gospodine Krstiću, vlasti u Srbiji jesu promenljive, parlamentarne većine i vlade jesu promenljive i to je demokratija, ali odnos prema onome što jesu životna pitanja, što se tiče poslaničkog kluba SPS, nikada ne bi trebao da bude promenljiv. Posle ne mogu, to sam rekao i tokom rasprave u načelu, posledice jedne elementarne nepogode da budu odgovornost samo aktuelne vlade u čijem mandatu se elementarna nepogoda desila, već svake naredne vlade, dok se ne završi kompletna sanacija i obnova.
Dakle, predložio sam amandman na član 7, sa nekoliko jasnih suštinskih ciljeva. Prvi cilj je da zaista shvatite važnost i značaj pitanja o kojem govorim. Drugi razlog je da pokušam da vas navedem na razmišljanje da pre svega razmislite o odluci kada je reč o nepostojanju Direkcije u narednom vremenskom periodu. Treći razlog je da iznađemo zajednički način da rešimo ovo pitanje koje je od izuzetne važnosti i značaja za građane Kolubarskog okruga.
Obzirom da je, prema listi prioriteta koje je utvrdio Savet Direkcije o kojoj govorim, vrlo precizno i jasno podvučena crta i definisano je da u ovom trenutku, odnosno, ne u ovom trenutku, nego da ima 300 objekata koji nisu obnovljeni, da je ukupna vrednost negde oko 500 miliona dinara, shvatajući, pre svega sagledavajući realnu ekonomsku snagu, mogućnosti budžeta Republike Srbije, ja sam predložio amandmanom da se u narednoj godini saniraju posledice 35 najugroženijih i vrlo jasno sam definisao kriterijume.
Tri parametra sam uzeo. Prvi parametar jeste da je reč o stambenim objektima koji predstavljaju jedino mesto stanovanja tim porodicama, a jesu oštećene u zemljotresu. Drugi jeste da je reč o višečlanim porodicama koje imaju tri i više članova, porodicama koje imaju decu. Treći parametar jeste da je reč o porodicama koje nažalost jesu korisnici sredstava iz Centra za socijalni rad. Dakle, radi se o socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva.
U potpunosti se slažem, ušteda treba i mora da bude prioritet, ali postoje stvari na kojima se u ovom trenutku ne može i ne sme štedeti, jer ovo jeste životno pitanje tih građana.
U obrazloženju koje sam dobio kao neprihvatanje amandmana koji sam podneo stoji između ostalog nekoliko konstatacija i želim prosto da pokušam da pojasnim nešto što u ovom trenutku za mene lično predstavalja otvoreno pitanje.
Dakle, vi ste jasno rekli da bi zaključkom Vlade oktobra 2013. godine Direkcija trebala da prestane sa radom januara 2014. godine, da je to i odluka Saveta Direkcije, koji čine sve opštine, odnosno predstavnici opština Kolubarskog okruga i da bi trebala da se formira stambena agencija koja bi preuzela radnike Direkcije.
Ta prva konstatacija, to je opšte poznato da je Vlada donela odluku i da Direkcija neće formalno-pravno postojati 2014. godine, to nije ništa novo. Ali, ono
što želim da vam kažem kada je reč o odluci Saveta, koliko je meni poznato, a to možete i vi da proverite i da se uverite, takva odluka Saveta nije doneta. Jeste donet jedan vid preporuke i predlog načina na koji se u narednom vremenskom periodu može nastaviti obnova i sanacija.
Što se tiče stambene agencije, predlog za osnivanje stambene agencije je predlog do kojeg se došlo na osnovu konsultacija predstavnika Direkcije i resornog ministra građevine. Ali, isto tako želim da vam kažem da, kada je reč o formiranju stambene agencije, u ovom trenutku ni od te priče nažalost nema ništa, nijedan papir nije urađen, nijedan dokument, nijedan akt.
Takođe, u obrazloženju za neprihvatanje amandmana navedeno je da nema potraživanja i nema dugovanja prema Direkciji, odnosno prema onome što je Direkcija radila u proteklom vremenskom periodu. Rekao sam vam, od 2000. godine do danas su iz godine u godinu smanjivana sredstva. Direkcija je radila onoliko koliko je imala sredstava, a sredstva su opredeljivana na osnovu budžeta početkom godine. Dakle, za proteklu godinu to je bilo 25 miliona dinara. Ubeđen sam da bi Direkcija obnovila svih 300 objekata i da je to mogla da učini u proteklom vremenskom periodu da je imala mogućnost da pronađe iz republičkog budžeta 500 miliona dinara. Nažalost, to nije bila realnost.
Čini mi se da je nekako na pogrešan način protumačeno ono što sam ja želeo da postavim kao suštinsko pitanje. Dakle, nije moje suštinsko pitanje - da li će postojati Direkcija u narednom vremenskom periodu? Znate kako, vi ovde pominjete i radnike. Radnici jesu bitni, ali u ovom trenutku za mene nisu najvažniji. Za mene je najvažnije hoće li u narednom vremenskom periodu biti nastavljena sanacija i obnova objekata koji su porušeni u zemljotresu još 1998. godine. Još važnije je pitanje hoće li ta sanacija u celosti biti završena tokom narednog vremenskog perioda.
Dakle, mi potpuno realno sagledavamo ekonomsku snagu i mogućnost budžeta. Znamo da sredstva od 500 miliona dinara nije moguće obezbediti u jednoj budžetskoj godini, ali je veoma važno da vrlo jasno i precizno zajedno, ako postoji volja, napravimo dugoročnu strategiju, napravimo dinamiku, da definišemo rokove i da rešimo ovo pitanje koje je, ponoviću, od izuzetne važnosti i značaja za građane Kolubarskog okruga.
Postoji više načina, a ja sam putem amandmana predložio samo jedan i mislim da je u ovom trenutku realan, obzirom da Direkcija još uvek formalno-pravno postoji. Postoji i drugi način, drugi modalitet, druga alternativa, kako god, da se obnova u narednom vremenskom periodu nastavi iz sredstava republičkog budžeta preko Ministarstva građevine, a da sredstva ne budu usmeravana preko Direkcije, ukoliko Direkcija ne postoji, već preko lokalnih samouprava, odnosno građevinskih direkcija lokalnih samouprava koje bi u narednom vremenskom periodu obavile ovaj posao.
Dakle, postoji više načina ukoliko postoji razumevanje i volja da ovo pitanje rešimo. Ja jesam podneo amandman, ali uvek može da se napravi ispravka amandmana i da definišemo ono što jeste zajednički interes. Ovo nije ni političko, ni partijsko pitanje i ja vas molim još jednom da shvatite važnost i značaj ovog pitanja i da pokušamo da zajedničkim snagama iznađemo neko rešenje. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Gospodo ministri, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ovu bi raspravu započeo jednom konstatacijom. Naime, jasno je u ovom trenutku da su dva ključna i suštinska cilja Vlade Republike Srbije. Jedan je svakako približavanje Srbije i ulazak Srbije u EU i taj cilj podrazumeva svakako teške reforme i implementaciju onoga što jeste sadržano u Briselskom sporazumu. Taj cilj podrazumeva i normalizaciju odnosa i nastavak dijaloga sa Prištinom, a drugi cilj podjednako važan i podjednako značaj, jeste ekonomska i finansijska konsolidacija države.
Ono što želim da kažem, jeste da Vlada Republike Srbije u proteklom vremenskom periodu vrlo jasno ukazuje da želi da upravlja situacijom i kada je reč o političkom cilju, i kada je reč o ekonomskom cilju i da neće dozvoliti da situacija u ovom trenutku upravlja Vladom, a time i da upravlja čitavom Srbijom.
Kada je reč o konkretnom predlogu o kojem danas govorimo, kada je reč o setu ekonomskih zakona koje smo usvojili pre nekoliko dana, jasno je da Vlada Republike Srbije želi da ekonomske, finansijske i budžetske parametre u ovom trenutku drži u svojim rukama, što je izuzetno važno.
Mnogo puta do sada smo rekli, ponoviću, dakle, Predlog zakona o budžetu, ozbiljan, odlučan, odgovoran pristup Vlade Republike Srbije, realno sagledavanje onoga što jesu aktuelni problemi danas i ponuđeno je rešenje koje jeste u interesu građana, a nije na teret socijalno najugroženijih kategorija stanovništva. Gospodin ministar je rekao u svom izlaganju i premijer je naravno, to rekao u uvodnom izlaganju, dakle, Vlada želi da ponudi jedan sistemski i sveobuhvatan odgovor na ono što jesu aktuelni problemi danas.
Predlog zakona o budžetu, set ekonomskih zakona koji je usvojen pre nekoliko dana, jesu samo jedan deo tog sistemskog i sveobuhvatnog odgovora, drugi deo jesu suštinske i strukturne reforme, koje će biti sprovedene 2014. godine i bez kojih nećemo moći da osetimo ono što jeste krajnji cilj, a to su pozitivni efekti.
Ovaj Predlog zakona o budžetu za nas je u potpunosti razumljiv, dakle, ovo nije ni politička ni ekonomska proklamacija, ima vrlo jasno definisane ciljeve, rezultate koji će biti ostvareni u narednom vremenskom periodu i on je kao što smo više puta do sada čuli, realnost. On je stvarna potreba za koju, po našem mišljenju svi treba da se zalažemo u ovom trenutku.
Ta realnost vrlo jasno govori da u ovom trenutku moramo što više da štedimo, a da trošimo samo onoliko, koliko je neophodno. Naravno da je Predlog zakona u skladu sa setom ekonomskih zakona. Rekao sam, dakle, ovaj budžet jeste realnost, budžet je pravljen na realnim, a ne na političkim osnovama i on zapravo treba da reflektuje ono što je ostvarljivo i što će biti moguće realizovati u 2014. godini. Jasno je da je potreban jedan širi kontekst sagledavanja ekonomskog opravka države. Krajnji cilj je stabilizacija javnog duga do 2016, 2017. godine i tu nema alternative.
Dakle, ne postoji apsolutno drugo rešenje. Ušteda u periodu ekonomske krize i to se danas moglo čuti više puta tokom rasprave, treba i mora da bude prioritet, ali isto tako želim da kažem, štedi se tamo gde ima, a ne tamo gde nema. Dakle, ne može se štedeti na građanima Srbije jer životni standard građana Srbije u ovom trenutku nije na zavidnom nivou, odnosno nije na nivou na kome bi mi želeli da bude.
Ono što je veoma dobro i što pozdravljamo jeste da je Vlada svojim primerom pokazala koliko odgovorno i odgovornije treba svi da se ponašamo u narednom vremenskom periodu. Jasno je, hipotetički se krenulo od pretpostavke da neće biti moguće u celini rešiti problem sive ekonomije, da neće biti moguće u celini restruktuirati preduzeća, da neće biti moguće u celini ubrzati i poboljšati naplatu poreza i onda se mora ići ka uštedi.
Dakle, ponoviću ovo je za nas realan budžet, realno sagledavanje aktuelnog trenutka. On na jednoj strani definiše restriktivnost, racionalno ponašanje, racionalno i domaćinsko trošenje, a na drugoj strani on vrlo jasno kaže da ekonomska politika države ne može da se bazira samo na uštedama.
Dakle, Vlada je odlučno krenula u sprovođenje reformi i to apsolutno nije sporno. Vlada je vrlo jasno rekla da želi da umanji, da smanji sve one nepotrebne troškove, ali na drugoj strani, znate kako, ne može, to je danas premijer rekao u uvodnom izlaganju, ne može život u ovom trenutku da stane. Kada to kažem treba imati na umu pre svega činjenicu da je u proteklih pet ili šest godina oko 400.000 ljudi ostalo, odnosno da je Srbija ostala bez 400.000 radnih mesta i da je nezaposlenost porasla 24%. Znači, reforme da, ali ne preko kolena već odgovorno pre svega u interesu građana.
Ono što je takođe svima jasno, nije moguće ostvariti apsolutno nikakav napredak, napredak u bilo kom pogledu, bilo kom kontekstu bez ekonomskog oporavka države. Ekonomski oporavak države za nas podrazumeva oporavak privrede i potrebna je jedna dugoročna strategija i Predlog zakona o budžetu i set ekonomskih zakona koji je usvojen pre nekoliko dana jesu zapravo mere koje vode ka stvaranju realnih osnova koji će dovesti do ozdravljenja srpske privrede. To jeste jako važno. Važno je pokretanje proizvodnje. Ne može, čini mi se oko tri stotine hiljada ljudi u proizvodnji da izdržava negde oko četiri miliona ljudi u Srbiji.
Ono što se danas moglo čuti, važne su investicije, važni su projekti, jer to jeste jedini način da obezbedimo rast i to jeste jedini način da rešimo ono što danas u Srbiji jeste goruće pitanje,a to je pitanje nezaposlenosti. U kontekstu investicija i danas se vodila rasprava o tome, i proteklih dana se u javnosti postavljalo pitanje opstanka SIEPA. Vidimo da su određena sredstava izdvojena u budžetu, ma kako to neko definisao kao simbolično, mi smatramo da je dobro da su izdvojena sredstva i ono što želim da kažem jeste da mi pre svega podržavamo cilj koji se želeo postići osnivanje SIEPA, i da ona treba da postoji u nekom narednom vremenskom periodu, ali akcenat treba da bude ravnomernom regionalnom razvoju i da svaka opština, da svaki grad u Srbiji treba da ima podjednako iste šanse da se razvija.
Na samom početku sam rekao da Vlada želi da pruži jedan sistemski i sveobuhvatan odgovor, da to vrlo jasno govori da Vlada ima jasan plan, vrlo jasno i precizno definisanu dinamiku, da Predlog zakona o budžetu zajedno sa setom ekonomskih mera jeste prvi korak, da su naredni korak strukturne i suštinske reforme. Ono što želim da kažem jeste da strukturne i suštinske reforme jesu i teške i nepopularne, i da kažem na neki način i bolne, o tome smo imali prilike da razgovaramo sa ministrom prilikom razgovora poslaničkog kluba o setu ekonomskih zakona i Predlogu zakona o budžetu, dakle one se tiču na neki način i jednog broja sistemskih zakona, one se tiču i penzijskog sistema, i poreskog sistema, i državne uprave.
Ono što želim da kažem jeste da mi apelujem, postoje različita, postoje oprečna mišljenja, postoje različita mišljenja, različiti stavovi, ono na čemu mi insistiramo jeste što širi društveni konsenzus. Mi apelujemo da ostane jedan kontinuitet u socijalnom dijalogu između Vlade Republike Srbije, sindikata i preduzetnika, odnosno poslodavaca, i svaki dogovor koji se postigne oko bilo kojeg sistemskog zakona na ovoj relaciji za SPS je u potpunosti prihvatljiv.
Proteklih dana se najviše govorilo o Predlogu zakona o radu. Želim samo nekoliko rečenica da kažem. Naravno da je Srbiji neophodan Predlog zakona o radu, ali izradi Predloga zakona o radu treba pristupiti sa daleko većom ozbiljnošću. Potreban nam je Zakon o radu, ali ne Zakon o radu koji će definisati i okarakterisati radnike za sve ono loše što je trenutno u sistemu i za katastrofalnu privatizaciju u Srbiji. Potreban nam je Zakon o radu koji će na jednoj strani motivisati, odnosno povećati investicije, na drugoj strani povećati zaposlenost, ali ono što je najbitnije zaštititi elementarna prava radnika u ovom trenutku.
Kada je reč o javnom sektoru. Dakle, samo nekoliko rečenica. Tačno je da postoje višak zaposlenih u javnom sektoru. To svi znamo. To pitanje nećemo rešiti tako što ćemo otpustiti 1.000 ili 1.500 radnika u ovom trenutku napraviti jedan radikalan rez. Potreban nam sistemski pristup i ono za šta se zalaže SPS jeste suštinska reforma javnog sektora.
Kada je reč o javnim preduzećima. Naravno, i tu se u potpunosti slažemo, javna preduzeća moraju da budu daleko efikasnija i moraju da budu daleko jeftinija. Moramo da rešavamo probleme javnih preduzeća, probleme koji su evidentni, koji postoje, ali sa druge strane, ponoviću ono što sam rekao na početku, ne sme život u Srbiji da stane. Moramo da obezbedimo onaj minimum za socijalnu odgovorno funkcionisanje javnih preduzeća. Verujem ou Vladu Republike Srbije i verujemo da će Vlada vrlo odgovorno, jedinstveno pristupiti ovim pitanjima kada je reč o javnom preduzeću, da postići jedan konsenzus i da će reći u narednom vremenskom periodu šta konkretno činiti i raditi sa određenim javnim preduzećima.
Gospodine ministre iskoristiću ovu raspravu i ponovo ću vam uputiti sugestiju koju smo vam uputili tokom razgovora koji smo vodili o Predlogu zakona o budžetu. Reč je o tome da je prethodna Vlada, na predlog resornog ministarstva donela odluku o ukidanju određenog broja agencija i direkcija na nivou Srbije u cilju uštede, u cilju racionalizacije, odnosno u cilju uštede na nivou državnog aparata. Formalno-pravno neke od tih direkcija, agencija prestaju da postoje od januara naredne 2014. godine. Želim još jednom, sada tokom rasprave, da vam uputim sugestiju i predlog da preispitate odluku, smatramo da je doneta ad hok i smatramo da nisu vrlo jasno i precizno definisani kriterijumi.
Želim da navedem, kratko konkretan primer, i da kroz primer pokušam da obrazložim sugestiju i predlog koji vam upućujem. Konkretno reč je o Direkciji o obnovu i razvoju kuće i objekata koji su porušeni na teritoriji Kolubarskog okruga tokom razornog zemljotresa. Dakle, ova direkcija je osnovana sa jasnim ciljem da se završi kompletna obnova i sanacija kuća i objekata koji su porušeni u razornom zemljotresu koji je zadesio Kolubarski okrug. Mnogo je godina prošlo. Nažalost, ovaj posao još uvek nije priveden kraju, odnosno kompletna obnova i sanacija nije završena.
Od januara meseca prestaje da postoji Direkcija za obnovu i razvoj. Dakle, mi jesmo za uštedu. Smatramo da ušteda mora i treba da bude prioritet, ali postoje stvari na kojima nije moguće uštedeti u ovom trenutku. Nije ovde reč o tome da li će postojati direkcija, ovde je suština u tome da se na neki način stvori zakonska obaveza da se završi kompletna sanacija kuća i objekata na teritoriji Kolubarskog okruga. Dakle, našim građanima, građanima Kolubarskog okruga priroda je nešto oduzela i odgovorno je da im izađemo u susret. To nije obaveza samo Vlade Republike Srbije u čijem mandatu se desila elementarna nepogoda. To je obaveza svake naredne Vlade Republike Srbije dok se ovaj posao ne završi.
Ono što želim na samom kraju u nekoliko rečenica da kažem jeste da i Predlog zakona o budžetu i set ekonomskih zakona koji je usvojen pre nekoliko dana vrlo jasno govore da je ovde reč o teškim i nepopularnim, rekao bih, merama i da se Vlada prilikom definisanja ovih predloga nije rukovodila rejtingom političkih stranaka koji čine vladajuću koaliciju već onim što jeste realnost, dakle, onim što jeste. Vlada želi da vodi realističnu politiku. Ne građanima da saopštava i da priča bajke, ne ono što bi građani želeli da čuju, već ono što jeste realnost u ovom trenutku. Ovo su hrabri i ekonomski i politički potezi, oni vode ka stvaranju, rekao sam već, realnih osnova ka ozdravljenju privrede. Mi verujemo, zaista, da su ovo mere za spas ekonomije, da jesu u interesu budućnosti Srbije. Očekujemo najširu moguću podršku. Očekujemo i međunarodnu podršku i očekujemo podršku svih onih koji se zalažu za modernu Srbiju, svih onih koji su svesni jedne činjenice da reformski procesi u Srbiji ne smeju da stanu u ovom trenutku.
Na samom kraju, složiću se sa vama u jednoj rečenici. Dakle, u ograničenom prostoru u kojem u ovom trenutku delujemo u potpunosti smo saglasni sa vama – postignut je maksimum. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nema sumnje imajući pre svega na umu ono što se govorilo tokom jučerašnjeg dana, što se govorilo do sada u dosadašnjem toku rasprave da ćemo imati jednu kvalitetnu i sadržajnu i veoma, rekao bih, dobru raspravu.
To zapravo govori u prilog konstataciji da je pred nama set izuzetno važnih i značajnih zakonskih predloga, a tiču se oblasti pravosuđa, imaju vrlo precizno i jasno definisane ciljeve, a čiji rezultati moraju vrlo brzo biti konkretno proverljivi, ali i vidljivi i prepoznatljivi u onom pozitivnom smislu, jer to jeste definitivno u ovom trenutku opšti interes.
Mi, kao poslanički klub želimo da verujemo da danas govorimo o kvalitetnim zakonskim predlozima koji hoće otkloniti uočene nedostatke i propuste u dosadašnjoj reformi pravosuđa, koji hoće otkloniti one negativne posledice koje su uočene u dosadašnjoj reformi pravosuđa, ali konkretno, o kvalitetu ovih zakonskih predloga, mi ćemo moći da govorimo kroz određeni vremenski period kada najpre otpočne njihova konkretna primena.
U ovom trenutku, ja ću ponoviti ono što je gospodin Petronijević rekao, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba, mi kao poslanički klub podržavamo nameru i cilj koji se želi postići usvajanjem ovih zakonskih predloga, ali konkretno o kvalitetu zakonskih predloga moći ćemo da govorimo kroz određeni vremenski period.
Ono što takođe želim da kažem jeste da je definitivno reforma pravosuđa jedna od najznačajnijih reformi koje se danas sprovode u Srbiji.
To jeste jedan od osnovnih preduslova za nastavak uspešnog puta evropskih integracija, ali nezavisno od evropskog puta kojim Srbija treba da nastavi da ide. Neke stvari u oblasti pravosuđa trebamo i moramo da činimo zbog nas samih. Trebamo i moramo da činimo zbog Srbije zbog građane Srbije, odnosno kako bi, pre svega, poboljšali život građana Srbije.
Čini mi se da ste to rekli u uvodnom izlaganju, sama zaštita slobode ljudskih prava zavisi od uspešne reforme pravosuđa i stepen demokratizacije jednog društva zavisi od dostignutog nivoa nezavisnosti sudske vlasti.
Sa druge strane, mislim da ste to rekli, tu se definitivno slažemo, Srbiji je potreban moderan i efikasan pravosudni sistem. Srbiji je potrebno nezavisno i stručno sudstvo sa potpunim integritetom i mnogo je važno, mislim da to treba da bude naš zajednički krajnji cilj, da povratimo poverenje građana u srpsko pravosuđe, da imamo pravosuđe u koje će da veruju građani Srbije.
Mislim da zakonski predlozi o kojima danas govorimo imaju intenciju da naprave jedan kvalitativan pomak, jedan iskorak napred u tom izuzetnom važnom i značajnom procesu za sve nas.
Vlada Republike Srbije je vrlo jasno pokazala svoje opredeljenje kada je reč o jednoj odlučnoj, kontinuiranoj, neselektivnoj borbi protiv kriminala i korupcije, ali da bi ta borba u celosti bila uspešna, moramo imati uspešnu reformu srpskog pravosuđa. Dakle, sagledavajući, na jednoj strani, značaj i važnost zakonskih predloga o kojima danas govorimo, nameru i cilj koji se žele postići usvajanjem ovih zakonskih predloga, a imajući na umu, na drugoj strani, negativne posledice, odnosno propuste koji su uočeni u dosadašnjoj reformi pravosuđa, a koji se žele otkloniti, moram reći da je zakonopisac definitivno imao težak zadatak da sačini zakonske predloge kojim će urediti organizaciju pravosuđa u Srbiji, omogućiti i tako osigurati nezavisnost, samostalnost sudova, samostalnost javnih tužilaštava i osigurati ličnu samostalnost i nezavisnost sudija i samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Verujemo u ono što ste rekli u uvodnom izlaganju, da je neposredno pred izradu ovih zakonskih predloga napravljena jedna kvalitativna analiza stanja u kojem se danas nalazi srpsko pravosuđe. Verujemo da zakonski predlozi o kojima danas govorimo i o kojima ćemo govoriti narednih dana i tokom rasprave u pojedinostima jesu zapravo odraz realne slike stanja u kojem se danas nalazi srpsko pravosuđe.
Rekao bih, što se nas tiče, jasna je intencija zakonopisca, dakle, da se kroz jedan transparentan postupak, kroz jasno i precizno definisane kriterijume, kroz kvalitetnu javnu raspravu, uvažavanje sugestija i predloga stručne javnosti dođe do nekog najracionalnijeg rešenja kada je reč o mreži sudova, kada je reč o javnim tužilaštvima i da se na taj način otklone propusti, nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj reformi pravosuđa i da se na taj način otkloni, hajde da kažem, nepravda koja je učinjena brojnim lokalnim sredinama koje su u proteklom vremenskom periodu ostali bez svojih sudova. Namerno kažem da se otkloni nepravda, jer mi se čini, više puta je tokom jučerašnje rasprave to rečeno, tu se u potpunosti slažemo, jeste za srpsko pravosuđe izgubljeno dragoceno vreme. To kažem, ne da bih kritikovao ono što se dešavalo u proteklom vremenskom periodu, već iz jednog prostog razloga, jer želim da kažem da otklanjajući propuste, otklanjajući nedostatke koji su uočeni, mi nemamo vremena da načinimo neke nove propuste.
Mislim da je nakon 1946. godine, ispravićete me ako grešim, najveća reforma u srpskom pravosuđu započeta upravo 2008. godine usvajanjem seta od tada sedam zakonskih predloga, čija je primena otpočela 2010. godine. Mi smo u 2013.
godini. Završava se za dva meseca 2013. godina i danas umesto da govorimo o zakonskim predlozima kojima ćemo načiniti još jedan kvalitativan pomak u smislu nastavka uspešne reforme srpskog pravosuđa, mi se nekako vraćamo nekoliko koraka unazad i ispravljamo nedostatke i propuste koji su uočeni.
Ponavljam, ne želim da kritikujem i ne govorim o onome što je bilo tokom proteklog vremenskog perioda. Mislim da iz tog perioda treba da izvučemo pouke, da afirmišemo ono što je bilo pozitivno, ako je bilo pozitivnog, a mislim da jeste, i da ispravimo određene uočene nedostatke i da se trudimo da te nedostatke i propuste ne učinimo u narednom vremenskom periodu.
Želim da kažem još nešto. Mislim da je nekako 2008. godine provejavala jedna pogrešna predstava, da je čitav pravosudni sistem do 2008. godine bio anahron, da je bio suprotan evropskoj praksi i da je bio suprotan evropskim standardima. To je naše mišljenje.
Šta je to što mi konkretno očekujemo od zakonskih predloga o kojima danas govorimo? Pre svega, očekujemo ono što ste rekli – veću ažurnost i efikasnost u radu pravosudnih organa, kvaliteta sudskih postupaka, bolji i brži pristup pravdi i brže rešavanje sudskih sporova. Slažemo se da u pravosuđu treba i mora da se uspostavi sistem odgovornosti visokih standarda, kada je reč o nosiocima pravosudnih funkcija. Slažemo se da ocenjivanjem i vrednovanje nosioca pravosudnih funkcija mora da bude javno i transparentno i u srpskom pravosuđu ne sme i ne treba da bude mesta za nesavesne i nestručne.
Ustav Republike Srbije vrlo jasno je predvideo nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. Upravo cilj predloženih izmena i dopuna Zakona o sudijama i predloženih izmena i dopuna Zakona o javnim tužilaštvima jeste da dosledna primena ustavnih odredbi, koje uređuju položaj sudije, koje uređuju položaj javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, bude u skladu sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Dakle, da ono što je vrlo jasno i precizno definisano Ustavom bude i praktično ostvarivo.
Ubeđeni smo da srpsko pravosuđe u ovom trenutku ima i znanja i snage da izađe iz jedne teške situacije u kojoj se nalazi. Takođe, ubeđeni smo da naredna rasprava u republičkom parlamentu, kada je reč o setu pravosudnih zakona, o nastavku reforme pravosuđa, neće biti korak nazad, već korak napred, da se nećemo ponovo vraćati nekoliko koraka unazad i govoriti kako imamo neracionalnu, neefikasnu, skupu i lošu mrežu sudova u Srbiji.
Na početku sam rekao da mi, kao poslanički klub, podržavamo nameru i cilj zakonskih predloga koji se žele postići. Podneli smo određeni broj amandmana. Ubeđeni smo da ćete shvatiti važnost, značaj, cilj koji želimo da postignemo usvajanjem ovih amandmana.
U tom kontekstu, želim na samom kraju da kažem nekoliko rečenica, vi naravno, kao ministar pravde, shvatate da sudovi u manjim lokalnim sredinama, u manjim opštinama nisu samo, rekao bih, organ sudske vlasti, već jesu jedan poseban društveni fenomen, da oni imaju jedan određeni društveni i lokalni značaj, da su oni sedište gde se okupljaju najugledniji, najobrazovaniji ljudi u toj lokalnoj sredini. Možete misliti koliko se negativno, na čitavu lokalnu sredinu, odražava odlazak sudova iz te lokalne sredine. Da ne govorimo o tome da neki sudovi u manjim lokalnim sredinama, u manjim opštinama imaju i vekovnu tradiciju. O tome ćemo govoriti tokom rasprave u pojedinostima kada budemo govorili o amandmanima koje je podneo poslanički klub SPS, ali rekao sam vam da je to krajnji cilj.
Gospodine ministre, vi ste rekli da je počelo sa izborom predsednika sudova i smatramo da je to jako dobro, da sudstvo u Srbiji konačno izađe iz jednog v.d. statusa koji jako dugo traje. Rekli ste da se povećava ovim zakonskim predlozima broj osnovnih sudova sa 34 na 66, osnovnih javnih tužilaštava na 58. Smatramo da je to jako dobro, ali isto tako verujemo da ćete imati razumevanja za značaj, važnost amandmana koje smo podneli, da ćete na pravi način protumačiti cilj koji želimo da postignemo ovim amandmanima i da ćete ih prihvatiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su svima u Srbiji jasni prioriteti Vlade Republike Srbije.
Jedan od glavnih prioriteta Vlade Srbije, svakako jeste normalizacija odnosa, nastavak dijaloga, mirovni proces i implementacija, i sprovođenje onoga što jeste sadržano u Briselskom sporazumu. Drugi prioritet jeste ekonomija. Ne mogu se realizovati, ne može se realizovati i jedan cilj Vlade Republike Srbije bez ekonomskog oporavka države.
Gospodine Dačiću, moje prvo pitanje, nisam imao nameru da ga postavim, ali ću morati definitivno. Vi ste bili na prostoru KiM i onda kada su mnogi u ovoj sali politiku kada je reč o pitanju KiM vodili iz beogradskih centrala, odnosno iz centrala svojih stranaka u Beogradu, pre svega mislim na dan kada je proglašena jednostrana nezavisnost KiM. Vi ste i pre nekoliko dana, kao premijer Vlade Republike Srbije, bili na prostoru KiM, i razgovarali sa onima koji žive na prostoru KiM smatraju Srbiju svojom državom.
Gospodine Dačiću, moje pitanje je jednostavno. Šta oni sa kojima ste razgovarali misle?
Moje drugo pitanje. Vlada Republike Srbije je pre izvesnog vremenskog perioda na otvorenoj sednici Vlade otvorenoj za javnost izašla sa vrlo jasnim predlogom seta ekonomskih mera, i ja želim da kažem da mi smatramo da to pokazuje da je Vlada na jedan odgovoran i ozbiljan način sagledala ono što jesu aktuelni problemi danas, i da je ponudila odgovorna rešenja koja jesu u interesu građana, a koja nisu na teret onih socijalno najugroženijih kategorija stanovništva.
Rekao bih da je ovaj predlog jedan deo sveobuhvatnog i sistemskog odgovora na ono što jesu evidentni problemi danas i to pokazuje da Vlada Republike Srbije ima konkretan i ima jasan plan i da ovaj predlog nije ni programska nije ni politička, ni ekonomska proklamacija, imate vrlo jasno izračunate, precizno definisane ciljane rezultate koji će biti realizovani u narednom vremenskom periodu. Dakle, ovaj predlog je realnost i jeste stvarna potreba za koju svi mi zajedno treba da se zalažemo.
Nekoliko je karakteristika ovog seta ekonomskih mera. Tu su, pre svega, racionalno ponašanje, domaćinsko trošenje, restriktivnost, odnosno ušteda na nivou države treba i mora da bude prioritet prioriteta, jer ne može se štedeti tamo gde nema, već tamo gde ima, dakle, ušteda na nivou države.
Vlada je pošla sama od sebe i pokazala nam svima koliko odgovorno moramo u tom pogledu da se ponašamo u narednom vremenskom periodu. Želim da kažem da ovo jeste hrabar i ekonomski, ali i politički potez koji treba da vodi ka ozdravljenju privrede.
Moje drugo pitanje, gospodine Dačiću, takođe za vas, koji su to, mi ćemo ovaj set ekonomskih mera imati formulisan kroz zakonske predloge, izmene i dopune zakona ovde pred republičkim poslanicima u Republičkom parlamentu, ali nakon usvajanja toga, koji su to naredni koraci Vlade Republike Srbije koji će voditi ka ekonomskom oporavku i ekonomskom ozdravljenju države.