Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8263">Đorđe Milićević</a>

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem.
Gospodine Dačiću, u potpunosti se slažem sa vama. Štednja jeste dobra u periodu kada svi osećamo negativne efekte ekonomske krize i dobro je da se štedi na nivou države, ali štednja sama po sebi nije dovoljna. Moramo naći način kako da se razvijamo, da povećamo prihode, da stvorimo, poboljšamo investicionu klimu, da stvorimo atraktivan investicioni ambijent i da nastavimo sa strukturnim suštinskim reformama, bez kojih nećemo moći da osetimo pozitivne efekte.
Investicije i projekti jesu rešenja i to jeste način da se Srbija razvija, tu ste potpuno u pravu. Tokom prethodnog vremenskog perioda, imali ste i značajne međunarodne posete u cilju privlačenja stranih investitora. Pre nekoliko dana otvorili ste i srpski investicioni dan u Londonu.
Moje sledeće pitanje je vrlo konkretno, da li je i u kojoj meri poboljšana, kakvo je vaše mišljenje, investiciona klima u Srbiji danas i šta je to što Vlada Republike Srbije može da učini, šta je to što mi kao poslanici Narodne skupštine Republike Srbije možemo da učinimo da bi stvorili što atraktivniji investicioni ambijent u Srbiji koji će biti daleko privlačniji za strane investitore?
Iskoristiću priliku samo da se zahvalim na odgovorima i neću više trošiti vreme kako bih omogućio i ostalim kolegama i koleginicama da postave pitanje. Hvala.
Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, moram na samom početku da se složim da smo u proteklih nekoliko časova, kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju imali jednu jako kvalitetnu, konstruktivnu i, rekao bih, pozitivnu raspravu. I to je potpuno logično i normalno, obzirom da svi imamo jedan zajednički cilj, a to je da poboljšamo postojeći sistem obrazovanja u Srbiji.
Što se nas tiče, što se tiče Poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, mi smatramo da obrazovanje treba i mora da bude prioritet svakog društva. Za obrazovanje je odgovorna država. Država je ta koja obezbeđuje i država je ta koja uređuje ovaj izuzetno važan i značajan sistem.
Kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, o kome ćemo govoriti danas i narednih dana, naizgled reč je, po broju članova, o malim promenama, ali bih rekao da ove promene imaju izuzetan značaj i važnost.
Gospodine ministre, kako ste rekli na početku svog izlaganja, sama činjenica da mi zapravo danas govorimo o nečemu što jeste stav 30.000 studenata, govori o dovoljnom značaju i važnosti.
Tačno je, usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju mina neki način olakšavamo studentima. Mi stvaramo mogućnost efektivnijeg i efikasnijeg studiranja. Mi stavljamo u središte i centar interesovanja studente, što je jako važno i jako značajno. Ali, s druge strane, kroz predložene izmene i dopune, rekao bih da mi doprinosimo napretku, doprinosimo dogradnji i poboljšanju postojećeg sistema visokog obrazovanja u Srbiji.
Obrazovanje kao celina, a pre svega visoko obrazovanje, rekao bih da jeste izuzetno značajna i važna društvena misija, posebno za zemlje koje pretenduju da budu razvijene, posebno za zemlje i države koje jesu u procesu tranzicije. Preduslov ekonomskog i društvenog razvoja jeste da jedna država ima veći broj visoko obrazovanih, kvalifikovanih, stručnih i kompetentnih ljudi.
Složio bih se, tačno je, 2005. godine, usvajanjem Zakona o visokom obrazovanju, stvoren je jedan novi osnov, osnov jednog novog sistema visokog obrazovanja u Srbiji i time je naš sistem postao deo evropskog, kompatibilan sa evropskim sistemom i kada je reč o organizovanju i kada je reč o ciljevima visokog obrazovanja i kada je reč o organizovanju ove delatnosti u okviru visokoškolskih ustanova.
Kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, one za nas u nekom smislu predstavljaju i jedan kvalitativan pomak i u smislu i u kontekstu da je resorno ministarstvo, zajedno sa univerzitetskom zajednicom, sa studentima, što je izuzetno važno, sagledalo efekte i analiziralo efekte dosadašnjih reformi u oblasti visokog obrazovanja. Sami ste rekli da je vođena jedna kvalitetna javna rasprava i da tek očekujemo naredne izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
Što se tiče predloženih izmena i dopuna, u ovom trenutku su predložene samo one neophodne promene koje će poboljšati postojeći sistem. Kao što sam rekao, usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, stvoriće se mogućnost efikasnijeg i efektivnijeg studiranja, ali s druge strane, ono što je za nas najvažnije, studenti će biti u centru i u središtu interesovanja.
Predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju predstavljaju jedan iskorak u realizaciji obrazovne politike, određenih ciljeva obrazovne politike Vlade Republike Srbije. Tu pre svega mislim na cilj da u Srbiji imamo daleko više visokoobrazovanih, daleko više stručnih, kvalitetnih, kompetentnih kadrova iz različitih oblasti. Svakako da ćemo to postići i da ćemo ovaj cilj moći da realizujemo uz izmene koje smo predložili, efektivnije, efikasnije studiranje, veća prohodnost studenata, to će omogućiti i povećati broj visokoobrazovanih ljudi u Srbiji.
Predložene izmene u ovom trenutku, rekao bih, ne diraju osnov jednog sistema. One ga čuvaju, čine ga stabilnim, govorim o ovom trenutku, ali, s druge strane, menjaju ono što je neophodno kako bi postojeći sistem bio dopunjen i kako bi postojeći sistem bio efikasniji. Govorim o aktuelnom trenutku i aktuelnim predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Takođe, rekao bih da predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju u ovom trenutku na neki način svi dobijaju. Kada kažem svi, mislim najpre na studente, mislim i na profesore i na univerzitet, ali i na društvo.
Kada je reč o studentima, već sam rekao, stvara se mogućnost efikasnijeg, efektivnijeg studiranja, na neki način se olakšava studentima. Kada je reč o profesorima i univerzitetu, dobijeno je na jednoj odgovornosti. Kada je reč o društvu, rekao bih da ove predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju u ovom trenutku jesu u skladu sa potrebama društva.
Složio bih se sa nekim od malopređašnjih govornika. Sada je veliki posao na akademskoj zajednici. Predstoji akademskoj zajednici jedan veliki posao na preispitivanju opterećenja studenata, na reformi studijskih programa, nastavnog sadržaja, udžbenika itd.
Želim na samom kraju da kažem da postoji određeni broj amandmana koji je predložila i opozicija i pozicija. Imaćemo prilike da o tome razgovaramo tokom rasprave u pojedinostima, ali bih uputio jedan apel i vama da dobro razmotrite amandmane. Ukoliko postoji mogućnost da prihvatite neke od amandmana, ukoliko on utiče na kvalitet predloženih izmena i dopuna, a kolega mi kaže da ima šest predloženih amandmana, i ukoliko smatrate da su amandmani kvalitetni, ali nisu tema aktuelnih predloženih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, želeo bih da vas zamolim da ih uzmete u obzir prilikom naredne rasprave o predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Na samom kraju, ponoviću ono što je kolega Miletić Mihajlović, ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS rekao na samom početku, poslanički klub SPS u danu za glasanje podržaće predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, poštovani premijeru, gospodo ministri i gospodo kandidati za ministre, nakon usvojenog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, zapravo smo učinili jedan korak napred, korak dalje ka jednoj završnoj fazi u jednom izuzetnom važnom i značajnom procesu za Srbiju, procesu koji treba da uvede pozitivne promene u Srbiji, pozitivne promene od kojih boljitak i promene na bolje upravo treba da osete građani Srbije. Reč je o rekonstrukciji Vlade Republike Srbije.
Kada je reč o usvojenom Predlogu zakona o ministarstvima, on je zapravo na samom početku ovog procesa dao odgovor na jedno ključno pitanje – kakva je to vlada potrebna i neophodna u ovom trenutku Srbiji, koji je to broj ministarstava unutar Vlade neophodan i potreban Srbiji, koji će poslove, odnosno oblasti obavljati određena ministarstva.
Rekao bih da smo dobili jedan funkcionalna i održiv model, koji zapravo treba da bude primenljiv za sve naredne i buduće Vlade Republike Srbije, a ne svaka Vlada da ima svoj pristup i svoje sagledavanje i da Zakon o ministarstvima prilagođava i aktuelnom političkom trenutku i aktuelnim koalicionim dogovorima.
Kada je reč o radu Vlade Republike Srbije u proteklih godinu dana, ponoviću ono što je i šefica poslaničkog kluba SPS vrlo jasno rekla. Dakle, mi kao poslanički klub u celini jesmo zadovoljni radom Vlade Republike Srbije, ali, nažalost, u Srbiji je toliko problema da uvek može i mora daleko bolje i daleko više.
Ova vlada pokazala je, rekao bih, i odgovornost i odlučnost i opredeljenost i posvećenost i spremnost i doslednost i jedinstvo onda kada je to bilo najpotrebnije u interesu građana Srbije.
Ova vlada je u proteklih godinu dana pokazala da promene i reforme u Srbiji jesu jedan nezaustavljiv proces. Ova vlada je pokazala da vlada ne postoji zbog političkih stranaka i političkih partija koje jesu deo vladajuće koalicije u Srbiji, već da postoji pre svega zbog građana Srbije.
Vlada je u proteklih godinu dana vodila jednu, rekao bih, realističnu politiku, kako je to premijer rekao u uvodnom izlaganju, politiku bez maski i onda kada se obraćala građanima Srbije i kada nije pričala bajke, dakle, ne ono što bi građani želeli da čuju, već ono jeste realnost i onda kada su vođeni razgovori na nivou međunarodne zajednice. Na jedan realan način su u proteklih godinu dana sagledavani problemi. Išlo se u susret problemima i nuđena su odgovorna rešenja, koja svakako jesu u interesu građana Srbije.
Vlada je za proteklih godinu dana, to je naš stav i legitimno pravo da izrazimo kao poslanički klub naš stav, pokazala da jeste sposobna da rešava probleme. Za godinu dana je ostvaren višedecenijski cilj kada je reč o početku pregovora Srbije o pristupanju Srbije EU. To svakako, složiću se sa gospodinom Petronijevićem, kolegom iz poslaničkog kluba, jeste rezultat i uspešnih reformi u Srbiji, jeste rezultat i napretka u razgovorima između Beograda i Prištine, implementaciji onoga što je dogovoreno u Briselu i to svakako jeste rezultat i jedne odlučne, kontinuirane, uspešne i neselektivne borbe protiv kriminala i korupcije.
Za godinu dana podignut je ugled Srbije. Promenjena je slika Srbije u međunarodnoj zajednici i danas se u svetu lepo govori o Srbiji.
Naravno da podržavamo cilj Vlade Republike Srbije – korak brže, korak dalje. Uvek korak napred ka EU, jer to jeste sredstvo za normalan život građana Srbije. Dakle, treba Srbiju da približimo standardima Evrope ne samo zbog EU, već da bi stvorili jednu modernu, normalnu državu u kojoj će građani moći normalno da žive.
Želimo da u narednom vremenskom periodu, ubeđeni smo da će tako biti, ključni cilj Vlade Republike Srbije bude da građani bolje žive. Dakle, pored evropskih integracija, nastavka uspešnog puta evropskih integracija, očekujemo da će ključni ciljevi Vlade Republike Srbije u narednom vremenskom periodu biti pre svega sprečavanje dugogodišnjeg ekonomskog propadanja Srbije, podizanje životnog standarda kroz razvojne projekte, kroz investicije, infrastrukturne projekte. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Očekujemo veću uposlenost, veću zaposlenost i očekujemo nova radna mesta.
Želim da kažem da je sigurno posle 20-ak godina ovo jedina Vlada koja, i pored teške ekonomske krize, i pored toga što svi u ovom trenutku, nažalost, osećaju negativne efekte ekonomske krize, ima ogromno poverenje, ali i ogromna očekivanja građana Srbije i, rekao bih, sa punim pravom. Velika su očekivanja građana kada je reč o ovoj Vladi Republike Srbije nakon godinu dana od trenutka konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije. Zato želim da kažem da ne sme da postoji nijedan viši cilj, nijedan viši interes ove Vlade Republike Srbije što jeste interes građana Srbije. U pravu je gospodin Petronijević kada kaže da je možda problem ove vlade u tome što, u trenutku kada je ona formirana i konstituisana, relativno su mala bila očekivanja građana. Godinu dana nakon konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije, nakon rezultata koji u pozitivnom smislu jesu i vidljivi i prepoznatljivi, očekivanja građana su daleko veća. U sportskom žargonu rečeno, lestvica jeste najviše moguće podignuta i mislim da to jeste dobro i da to jeste neophodno i da je to važno pre svega za budućnost Srbije.
Gospodin Dačić je na početku svog mandata rekao da će ovo biti Vlada koja će biti okrenuta budućnosti, da ovo neće biti Vlada prošlosti. Mislim da je to danas potpuno jasno i potpuno vidljivo.
Onaj ko govori o prošlosti uglavnom se plaši budućnosti. Iz prošlosti se izvlače pouke i afirmiše se ono što jeste pozitivno, ali mi moramo da govorimo o Srbiji danas i da svi zajedno pokušamo da izgradimo temelje neke nove budućnosti u interesu pre svega građane Srbije.
Ubeđen sam da će ova Vlada u narednom periodu imati snage i sposobnosti i stručnosti da dobije i onu ključnu bitku, bitku za budućnost Srbije. Konačno, kako je to i gospodin Dačić rekao, vreme je da Srbija pobedi i u miru.
Dakle ova Vlada Republike Srbije ima ogromno poverenje građana, velika su očekivanja građana kada je reč o radu ove Vlade Republike Srbije. Ima i legitimitet i to će biti vidljivo u danu za glasanje u republičkom parlamentu, ali ova Vlada Republike Srbije ima i hrabrost da se suoči sa nekim problemima ne obraćajući pri tom pažnju da li će izgubiti politički rejting ili ne.
I pored dobrih rezultata Vlada je prihvatila da krene u rekonstrukciju sa ciljem pre svega pozitivne promene Srbije odnosno sa ciljem da rezultati rada Vlade Republike Srbije u narednom vremenskom periodu budu još bolji. Ovde nije reč o tome da će neko kroz rekonstrukciju dobiti veću političku moć. Ovde je reč da suštinski i temeljno menjamo sistem da bi država mogla daleko više i daleko bolje da funkcioniše.
Dakle, ova rekonstrukcija nije nametnuta. Sama Vlada Republike Srbije je definisala cilj, definisala dinamiku, definisala rokove i ovde nema apsolutno nikakvog kašnjenja. Ova rekonstrukcija nije kozmetička. Kozmetičke promene nisu dobre. Ovo je suštinska i temeljna rekonstrukcija i od ove rekonstrukcija pre svega građani Srbije treba da osete pozitivne promene. Zato je izuzetno važno da se i u narednom vremenskom periodu izanalizira rad svakog dela državne uprave.
Smatramo da je neodgovorno da na jedno ovako važno i značajno pitanje u Srbiji gledati na jedan pojednostavljen način i govoriti samo o rekonstrukciji Vlade recimo kroz personalna pitanja. Personalna pitanja jesu važna i mi smo to više puta do sada rekli. Vrlo je važno naći najkvalitetnije, najuglednije, najsposobnije ljude koji će uspešno organizovati sistem, koji će uspešno organizovati pojedina ministarstva kako bi se postizali što bolji rezultati.
Takođe važno je definisati šta je to strateški interes, definisati nove ciljeve Vlade Republike Srbije, definisati kakvu Srbiju želimo i hoćemo i šta je to što možemo svi zajedno da učinimo da bi realizovali taj cilj. Logično je da svako hvali svoje kandidate za ministre. Pred nama je 11 kandidata, ali mi to nismo činili proteklih dana niti ćemo činiti i danas, jer smatramo da nema potrebe.
Ono što želim da kažem i što mi očekujemo od kandidata za ministre jeste da svoj posao u narednom periodu shvatite kao životnu ulogu, da preuzmete odgovornost za budućnost Srbije, da radite stručno, kompetentno posao, ali pre svega u interesu građana Srbije. Ukoliko neko ne radi dobro treba i mora da bude promenjen, a mi poslanici u republičkom parlamentu, celokupna javnost, stručna javnost ćemo pratiti rad svakog ministarstva, svakog ministra i Vlade u celini. Svako u Srbiji treba da radi svoj posao. Vlada Republike Srbije treba da radi svoj posao, republički parlament treba da radi svoj posao i svako će dobiti ocenu, kako je gospodin Petronijević rekao na narodnom sudu, odnosno na izborima kada za to dođe vreme.
Ovde nije reč o tome da li se neko u ovom trenutku plaši izbora ili ne, ovde je suština u sledećem. Imamo li državne organe koji mogu da rade daleko efikasnije i bolje, koji imaju autoritet da donose odluke, jer u narednom periodu pred Srbijom su izuzetno značajne odluke i značajni poslovi koje treba učiniti i uraditi.
Mislim da je u proteklom vremenskom periodu, gledajući unazad dugo godina, neću govoriti precizno da li 10 ili 20 godina, ali reći ću da je za Srbiju na žalost izgubljeno dragoceno vreme. Za političke stranke sigurno ima vremena, ali ne i za Srbiju. Zato reforme moraju i trebaju da budu saglasnost svih relevantnih političkih partija na političkoj sceni Srbije. Mnogo je političkih stranaka na političkoj sceni Srbije, ali je jedna Srbija. Hvala.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, pred nama je predlog Zakona o ministarstvima i ja bih rekao, jedna mala promena, ali isto tako moram da dodam da ovo zapravo po našem viđenju jeste jedan iskorak, jedan korak napred ka sistemskom pristupu izuzetno važnog pitanja, suštinskog pitanja. Kakva je Vlada Republike Srbije potrebna u ovom trenutku i neophodna Srbiji?
Ovo jeste kvalitativan pomak u smislu da razgovaramo, imamo jedan sistemski prilaz u kontekstu koji je to broj ministarstva koji je potreban, neophodan i koje su to oblasti koje će pojedina ministarstva obavljati, odnosno regulisati.
Složio bih se sa gospodinom Vučićem koji je govorio o jednoj temi, za koju mislim da jeste važna, a reč je o boljem i kvalitetnijem regulisanju pitanja životne sredine. Predlog o kojem danas govorimo, što se tiče poslaničkog kluba SPS, nije ni politička proklamacija, nije ni odraz aktuelnog političkog trenutka, ovo jeste jedna osnova, jedan održivi model kojeg treba da se pridržavaju i neke buduće vlade Srbije, a ne da svaka Vlada ima svoj pristup, da svaka vlada ima svoje mišljenje, koji je to broj ministarstava u okviru Vlade, potreban Srbiji i da to mišljenje prilagođava aktuelnom političkom trenutku i aktuelnim koalicionim pregovorima.
Teorijski, Vlada može da funkcioniše i sa šest i sa sedam, sa trideset ministarstava, ali je važno da definišemo koja su to ministarstva neophodna, koja su potrebna i da ne ulazim u priču otvaranja novih ministarstava kako bi se zadovoljavale političke opcije i to ova Vlada nije učinila, što je veoma dobro.
Danas je bilo mnogo reči o radu Vlade Republike Srbije u proteklih godinu dana i želim da kažem da smo mi u celini zadovoljni radom Vlade Republike Srbije u proteklih godinu dana, ali isto tako želim da dodam da je u Srbiji nažalost mnogo nagomilanih dugogodišnjih problema i da uvek može bolje i više.
Takođe, želim da kažem da je problem ove Vlade u tome što u trenutku kada je ona formirana, kada je ona konstituisana, treba biti realan i treba to reći, jer relativno su mala bila očekivanja građana od ove Vlade Republike Srbije.
Godinu dana nakon konstituisanja i formiranja, nakon rezultata koji su prisutni, koji su izuzetno vidljivi i prepoznatljivi, danas su velika očekivanja građana Republike Srbije.
Neko je danas u toku rasprave rekao i to je tačno, lestvica je daleko visoko podignuta i mislim da je to jako važno, da je neophodno za budućnost Srbije. Ovde je reč o budućnosti Srbije i mi od ove uspešne Vlade očekujemo da nakon ove nedelje, izbora novih kadrova, personalnih pitanja, Vlada nastavi uspešno da ostvaruje rezultate koji jesu od istorijskog značaja za Srbiju.
Što se tiče poslaničkog kluba SPS, reći ću jednu rečenicu, ali o tome ćemo govoriti i tokom ove nedelje, očekujemo da glavni ciljevi ove Vlade, pred evropskih integracija u narednom vremenskom periodu budu i zaustavljanje dugogodišnjeg ekonomskog propadanja zemlje, poboljšanja životnog standarda građana, nove investicije, nova radna mesta, odnosno, smanjenje nezaposlenosti.
Rekao bih da nije dobro da rekonstrukciju Vlade Republike Srbije posmatramo na jedan pojednostavljen način i nije dobro da rekonstrukciju Vlade posmatramo i gledamo kroz personalna pitanja.
Niko ne osporava činjenicu da personalna pitanja jesu jako važna i jesu značajna pitanja, ali je svakako značajno i to definisati, važno je imenovati i izabrati najkvalitetnije ljude koji će organizovati sistem, sistem koji će davati određene rezultate, ali je važno to, definisati strateške interese Srbije, definisati nove ciljeve, definisati kakvu Srbiju hoćemo i želimo i šta je to što hoćemo i možemo da uradimo da bi realizovali te ciljeve i o tome ćemo govoriti tokom ove nedelje.
Dakle, moramo da promenimo Srbiju na bolje, da temeljno menjamo sistem da bi država mogla bolje da funkcioniše.
Što se tiče rekonstrukcije Vlade, složiću se, ovo o čemu danas govorimo jeste prvi korak koji nas uvodi u jednu suštinsku rekonstrukciju Vlade Republike Srbije. Rekonstrukcija, želim da kažem da će biti uspešna ako bude promena na bolje i mi u to duboko verujemo.
Ono što takođe želim da kažem, kada je reč o rekonstrukciji Vlade Republike Srbije, ona nije nametnuta. Kada je reč o rokovima, ne postoje rokovi, jer ova Vlada Republike Srbije definisala kao jedan od ciljeva rekonstrukciju definisala određene termine, rokove i sve se odvija u skladu sa postavljenim ciljevima i rokovima koje je definisala Vlada Republike Srbije.
Ova rekonstrukcija nije kozmetička već suštinska i temeljna i ima za cilj bolje rezultate koje će osetiti građani Republike Srbije i zato svakako slažemo se mora da bude analiziran rad svakog dela organa, odnosno svakog dela državne uprave. Kozmetičke promene svakako nisu dobre, ali je uvek dobar otvoren i korektan razgovor, konstruktivan razgovor o radu svakog ministra i ministarstva pojedinačno.
Što se tiče ministara, o tome ćemo govoriti tokom ove nedelje, ali svaki ministar u Vladi Republike Srbije, treba svoj posao da shvati kao životnu ulogu, mora tako da se ponaša, ako neko ne radi dobro, naravno da treba i mora da bude promenjen, a političke stranke, političke opcije koje su predložili ministre, celokupna javnost, stručna javnost, republički parlament, treba da prate, ocenjuju, analiziraju rad svakog ministra, svakog ministarstva pojedinačno, ali i Vlade Republike Srbije u celini.
Znate kako, logično je i to jeste legitimno pravo svake političke opcije da hvali svoje kadrovske predloge i personalna pitanja. Mi iz poslaničkog kluba SPS to nećemo učiniti ni danas, a ni tokom narednih dana kada budemo razgovarali o konkretnim predlozima za buduće ministre u Vladi Republike Srbije, jer smatramo da to nije potrebno.
Daleko je važnije, da od onoga što danas radimo i što ćemo učiniti i uraditi tokom ove nedelje, boljitak i promene na bolje osete građani Srbije. Pred ovom Vladom su svakako važni državni poslovi i dobro je da ova uspešna Vlada dobije dodatnu snagu, dobro je da ova uspešna Vlada dobije dodatni elan, dodatni impuls u svom radu nakon dobijanja, rekao bih, istorijskog dobijanja datuma za početak pregovora.
Ono što želim da kažem, jeste da ova Vlada ima politički legitimitet i taj politički legitimitet će biti potvrđen i u danu za glasanje. Ova Vlada jeste Vlada kojoj veruju građani Republike Srbije. Ova Vlada je imala i hrabrost da neke stvari čini i radi u interesu građana Srbije, ne mareći pri tome, ne vodeći računa o tome da izgubi svoj politički rejting. Bez bojaznosti da pred građane Srbije izađe ne sa bajkama nego sa onim što jeste realnost. Dakle, ne da govori ono što bi građani želeli da čuju već ono što je realnost.
Nije pitanje u tome da li se u ovom trenutku neko plaši izbora ili ne. Suštinsko pitanje je, postoje li državni organi, mogu li držani organi brže i efikasnije da obavljaju svoj posao, imaju li autoritet da donose odluke o narednom vremenskom periodu, jer pred Srbijom su, odnosno, Srbiju očekuju izuzetno važne odluke i poslovi?
Socijalistička partija se naravno izbora ne plaši, kao i naši koalicioni partneri. Sigurno da bi na tim izborima dobili daleko veći broj glasova nego prethodne godine, ali smatramo da su izbori u ovom trenutku loše rešenje za Srbiju. Srbiji su u ovom trenutku, naše mišljenje, potrebni politički kontinuitet, potrebna je politička stabilnost i potreban je ekonomski oporavak. U pravu je, gospodin Vučić, kada je danas rekao – treba da razgovaramo mirno.
Što se tiče planova i programa, čućemo ih tokom ove nedelje, mislim na planove i program rada Vlade Republike Srbije u narednom vremenskom periodu, a građani neka se izjasne o tome kome veruju a kome ne, kada za to dođe vreme. Hvala.
Ne, nije replika, po redosledu je.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po redosledu, a ne po replici, da to razjasnimo na početku. Moram odmah da kažem da nemam nameru da govorim o prošlosti. Iz prošlosti se uči i iz prošlosti se izvlače pouke. Sigurno je da možemo satima i danima ovde u republičkom parlamentu da iznosimo svoja neslaganja o onome što je bilo u proteklom vremenskom periodu i o onome što je bilo pre 2000. godine i o onome što je bilo posle 2000. godine, ali ne vidim da će to doneti bilo kakav pozitivan efekat i da će to biti u interesu građana Srbije.
Danas govorimo o Predlogu rebalansa budžeta. Narednih dana ćemo govoriti o ostalim predlozima koji jesu jedan realan osvrt Vlade na aktuelna dešavanja u oblasti ekonomije. Kada govorimo o rebalansu uvek se postavlja pitanje da li može bolje? Ovde je pitanje nešto drugačije – može li biti realnije? Da li je ovaj predlog mogao biti realniji, da li je ovaj predlog mogao biti pravedniji, da li je ovaj predlog mogao biti pravičniji i postoji li bilo koji predlog koji će ispuniti ove kriterijume, a da to ne znači zamrzavanje plata i penzija, a da to ne znači na drugoj strani ukidanje socijalnih davanja? Mi smatramo da ne postoji. Ukoliko postoji, uvek ćemo ga rado podržati.
Dakle, sagledavajući predloge o kojima ovih dana govorimo u republičkom parlamentu, jasno je da negativni efekti ekonomske krize neće destabilizovati državu i jasno je da je Vlada Republike Srbije izašla sa konkretnim predlozima i da je ponudila odgovorna rešenja koja jesu u interesu građana, a koja nisu na teret i na štetu socijalno najugroženijih kategorija stanovništva. Ušteda hoće, treba i mora da bude prioritet, ali ušteda na nivou države – štednja, smanjenje nepotrebnih troškova, a ne ušteda na građanima. Jer, složićemo se, životni standard građana nije na željenom i zavidnom nivou. Dakle, ne može se štedeti tamo gde nema, već tamo gde ima.
Nema smanjenja plata i penzija. To može svako. Postavlja se pitanje - postoji li neko drugo ili neko novo rešenje? Dakle, ne može se štedeti na građanima jer životni standard nije na zavidnom nivou. Ne može se štedeti ni na 400.000 penzionera sa prosečnim primanjem od 12.000 dinara. Ta ušteda nije realna, nije odgovorna i ona ne bi izvukla Srbiju iz ekonomske krize. Dakle, nema smanjenja plata i penzija i to je važno, ponavljam, ali sa druge strane, pitanje rasta plata i penzija mora biti u skladu sa ekonomskom situacijom u kojoj se Srbija danas nalazi.
Potrebna je restriktivna politika. Tu apsolutno nema dileme, nema dvoumljenja. Šta ta restriktivna politika podrazumeva? Smanjenje nepotrebnih troškova, povećanje efikasnosti investicija i dobra analiza politike subvencija, da li postoji ekonomska isplativost, da li postoji ekonomska opravdanost. Ali, sa druge strane, moramo omogućiti, Vlada mora omogućiti, kako možemo i na koji način možemo da se razvijamo u narednom periodu.
Prihodi budžeta definitivno nisu na nivou planiranih. Manjak može da se reši i zaduživanjem, ali to nije dobro, to nije odgovorno, jer veći budžetski deficit bi narušio makroekonomsku stabilnost zemlje i zato su mere Vlade Republike Srbije usmerene ka smanjenju troškova kroz upravo predloženi rebalans budžeta. Šta je cilj? Cilj koji mi u potpunosti podržavamo jeste stabilnost finansijskog sistema i pojačane aktivnosti koje će povećati i privrednu aktivnost, ali i životni standard građana, sa druge strane.
Ono što smatramo da je jako važno i jako pozitivno i da je dobro je to što je Vlada prepoznala neke bitne segmente i elemente budžetskog deficita. Kada kažem bitne segmente i elemente budžetskog deficita, mislim na javna preduzeća, na javni sektor i mislim na preduzeća u restrukturiranju.
Kada je reč o javnim preduzećima, nema dileme, i to u potpunosti podržavamo, ona moraju biti jeftinija i moraju biti efikasnija. Tačno je, to svi znamo, u javnom sektoru definitivno postoji višak zaposlenih. Ali, to pitanje ne možemo rešiti radikalnim rezovima tako što ćemo otpustiti 500, 1000 ili 1500 zaposlenih.
Ono što je neophodno Srbiji i što je potrebno jeste suštinska reforma javnog sektora. Koalicioni partneri će u SPS uvek imati podršku za suštinsku reformu javnog sektora. Ne možemo i ne smemo da stanemo na jednom zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj administraciji. Moramo da napravimo naredni korak, koji je i važniji, koji će ići u pravcu suštinske reforme javnog sektora.
Drugi element ili drugi segment budžetskog deficita, koji je takođe prepoznat, jesu preduzeća u procesu restrukturiranja. Dobro je da se ovaj proces konačno završi. Traje jako dugo. Mislim da traje nekih 13 godina u Srbiji. Ono što je važno, mislim da se ne bi usudili u ovom trenutku da licitiramo datum iz, prosto, jedne bojaznosti, iz straha da preduzeća ne izgube resurse koji u ovom trenutku postoje.
Dakle, sagledavajući ovaj rebalans, sagledavajući predloge o kojima ćemo govoriti narednih dana, jasno je, Vlada Republike Srbije se suočava sa realnošću i ovi predlozi jesu jedan iskorak i jedan korak napred koji vodi u, rekao bih, dobrom pravcu. Ovi predlozi govore da Vlada vodi i odgovornu i realnu i praktičnu, rekao bih, politiku u oblasti ekonomije.
Ovi predlozi govore da Vlada vodi i aktivnu politiku. Dakle, na jedan realan način sagledava ono što jesu aktuelni problemi danas, ide u susret problemima i nudi odgovorna rešenja koja jesu u interesu građana. Nije Srbija pred bankrotom, nema Srbija problem sa likvidnošću, ali ono što jeste važno i što moramo učiniti u narednom vremenskom periodu – moramo oporaviti i pokrenuti privredu.
Suštinski problem u javnim finansijama, mislim da je o tome i ministar govorio, je manji priliv u budžetu i to znači da privredna aktivnost nije na nivou planirane i sa druge strane, možda i postoji deo sive ekonomije koji nije zahvaćen državnom kontrolom. Dakle, pokretanje privredne aktivnosti jeste nužnost u periodu ekonomske krize. Potrebna je dugoročna, ne kratkoročna strategija na nekoliko godina, već dugoročna strategija i da se ostvari visoka stopa društvenog rasta. Strategija rasta i strategija razvoja moraju biti usklađene i usaglašene sa svim društvenim činiocima.
Dakle, situacija nije dobra. Postoje oprečna, postoje različita mišljenja. Ali, ono što je izuzetno važno i što treba postići jeste širok društveni konsenzus. Zato mi u potpunosti podržavamo razgovore koji se vode, dogovore koji su postignuti i koji će se postići na relaciji Vlade Republike Srbije, poslodavaca i privrednika, odnosno sindikata. Naravno da svaki naredni sistemski zakon upravo treba da bude rezultat i plod tih dogovora. Kada kažem sistemski zakon, pre svega mislim na Predlog zakona o radu, a sa jednim jasnim ciljem, da se povećaju investicije, da se poveća zaposlenost, a da se na drugoj strani zaštite elementarna prava radnika u Srbiji.
Više puta do sada smo rekli - ciljeve Vlade Republike Srbije nije moguće realizovati bez ekonomskog oporavka države. Da bi došlo do ekonomskog oporavka države, nužno je pokretanje privrede i tu je, kao što sam rekao, potrebna dugoročna strategija na najmanji vremenski period od deset godina, pokretanje proizvodnje. Slažemo se, ne može trista hiljada ljudi u Srbiji u proizvodnji da izdržava četiri miliona ljudi u Srbiji. Potrebno je pokretanje i završetak investicija, kapitalnih, infrastrukturnih projekata, jer nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja i ulaganje u investicije, kapitalne projekte, infrastrukturne projekte jeste jedini realan pristup i garant da se u Srbiji može rešiti ono goruće pitanje, a to je pitanje nezaposlenosti.
Zato smatramo da upravo najmanje uštede treba da budu na investicijama, a smanjiti troškove koji neće imati implikacije na makroekonomsku stabilnost. Bilo bi dobro da do kraja ove budžetske godine Vlada Republike Srbije nađe mogućnost da iznađe sredstva u budžetu za sve one investicije koje su predviđene na početku ove budžetske godine.
Štednja jeste, mora i treba da bude prioritet, i to apsolutno nije sporno. Ovim predlozima će se uštedeti 36 milijardi dinara, o tome je već bilo reči, ali štednja sama po sebi nije dovoljna. Potrebno je i neophodno povećati prihod i potrebno je i neophodno poboljšati investicionu klimu u Srbiji.
Dakle, Vlada ovim predlozima hoće sanirati posledice, to apsolutno nije sporno, hoće zakrpiti one budžetske rupe koje, nažalost, trenutno postoje, ali sa druge strane, mora da se stvara atraktivan investicioni ambijent i mora da se nastavi sa reformskim procesima u Srbiji. Bez tih procesa nećemo sagledati i nećemo imati pozitivne efekte. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želeo sam da uputim pitanje koje se tiče evropskih integracija, ali s obzirom da je premijer dosta toga rekao u ovoj tročasovnoj raspravi u Republičkom parlamentu, reći ću samo nekoliko rečenica.
Ono što je potpuno jasno jeste da Srbija korača napred i ide u jednom nepovratnom procesu ka EU. Sutrašnji dan, što se tiče poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, je dan od istorijskog značaja i za Srbiju, ali i za EU. Srbija je u proteklom vremenskom periodu pokazala da može da ispuni sve zahteve i sve uslove, da jeste opredeljena ka sprovođenju reformi i pokazala je da može mnogo toga da učini na putu evropskih integracija.
Gospodine Obradoviću, vi ste nekako tokom ove tročasovne rasprave bili, čini mi se, centralna tema. Svakako da krađa testova, kada je reč o maloj maturi proteklih dana, jeste bila centralna tema i u javnosti i u Republičkom parlamentu. Između ostalog, gospodin Dereta je to maločas rekao, u Republički parlament jeste pristigla i inicijativa za izglasavanje nepoverenja, ili odgovornosti, ministru prosvete, koja je potpisana od strane određenog broja opozicionih poslanika i to jeste legitimno pravo opozicije da ima kritički osvrt prema radu Vlade Republike Srbije, da ima kritički osvrt prema radu pojedinih ministara iz redova Vlade Republike Srbije. S druge strane, mislim da pitanja koja jesu od izuzetne važnosti i značaja ne treba nekako do kraja politizovati i svoditi na nivo dnevno-političkih tema i na taj način dodatno uznemiriti građane, dodatno uznemiriti roditelje i dodatno uznemiriti decu.
Ono što je suština, zašta se zalaže i poslanički klub Socijalističke partije Srbije, kada je reč o konkretnom slučaju, treba da utvrdimo i ko je za šta zaslužen i ko je za šta odgovoran. Najvažnije je ono što je, između ostalog, i premijer rekao da učenici ne smeju da budu oštećeni. Ovaj problem zaista treba rešiti do kraja.
Gospodine Obradoviću, molio bih vas da odgovorite vrlo konkretno na jedno za mene u ovom trenutku važno pitanje - da li je pored svih preduzetih mera Ministarstvo moglo da preduzme još neke iz svoje nadležnosti? Koje su to konkretno nadležnosti Ministarstva kada je reč o ovom slučaju?
PREDSEDAVAJUĆA Reč ima ministar Obradović. Izvolite.
Zahvaljujem se gospodinu Obradoviću.
U nastavku bih još samo jedno pitanje. Stigao je i Predlog rebalansa budžeta u republički parlament, o kojem ćemo govoriti u ponedeljak. Ono što je jasno jeste da negativni efekti ekonomske krize neće destabilizovati državu i da je Vlada Republike Srbije ponudila jedno odgovorno rešenje koje jeste u interesu građana a, opet, nije na štetu najugroženijih kategorija stanovništva.
Vlada se opredelila za uštedu. To je potpuno opravdano. Ušteda jeste prioritet, ali ne ušteda na građanima. Ne može se štedeti tamo gde nema. Ne može se štedeti ni na penzionerima - postoji 400.000 penzionera koji primaju penzije od 14.000 dinara, a takva ušteda nije odgovorna i ne bi se postigao onaj željeni efekat.
S druge strane, kada je reč o javnom sektoru, ne može se napravi jedan radikalan rez i otpustiti 500.000, 1.000 ili 1.500 radnika. Potrebna je suštinska reforma javnog sektora. Dakle, ušteda na nivou države biće prioritet u narednom vremenskom periodu. Biće vođena jedna restriktivna politika.
Ono što je pitanje koje želim da uputim, a na koje možete vi, gospođo Kalanović, ili gospodin Ilić, da odgovorite – koliko će ova restriktivna politika i kako će ova politika uticati na investicije, uticati na investicione projekte, na infrastrukturne projekte? Koji će to infrastrukturni projekti biti aktuelni u ovoj budžetskoj godini? Bez infrastrukturnog razvoja nema ekonomskog razvoja. To jeste jedini način da rešimo ono što jeste goruće pitanje danas u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenosti.
Zahvaljujem.
Veoma kratko. Zahvaljujem na odgovorima. Iskoristiću priliku na samom kraju da još jednom u ime poslaničkog kluba SPS premijeru Vlade Republike Srbije, dami i gospodi ministrima Republike Srbije čestitam na rezultatima koje je Srbija u proteklih godinu dana postigla na putu evropskih integracija. Reći ću još jednom, za nas je sutrašnji dan istorijski dan za Srbiju i za EU. Srbija je jasno pokazala, ponoviću, da može da ispuni sve zahteve, da jeste opredeljena za reforme u Srbiji i da jeste iskrena u implementaciji i sprovođenju onoga što je dogovoreno u Briselu. Hvala.
Zahvaljujem.
Veoma kratko ću, u nekoliko rečenica. Ministar je rekao, kada je reč o konkretnom amandmanu, da postoji razlika, pa makar ta razlika bila i u jednoj reči. Maločas je ovde govoreno o političkom interesu. Kada je reč o temi o kojoj danas govorimo i o kojoj smo govorili tokom jučerašnjeg dana, o kojoj ćemo govoriti tokom sutrašnjeg dana, mi tu ne vidimo politički interes kao poslanički klub. Mi tu vidimo nešto što jeste opšti interes. Opštini interes građana i interes svih nas u ovoj sali treba da bude da usvojimo kvalitetne zakonske predloge i da na taj način unapredimo sistem obrazovanja u Srbiji. Još jednom vas molim, nemojte jednu ovako važnu temu o kojoj govorimo ovih dana da svodimo na nivo dnevno-političkih tema. Nije ni vreme, nije ni mesto.
Što se tiče SPS, a mi smo duboko ubeđeni, nema ovde favorizovanja određenih poslanika kada je reč o zakonskim predlozima. Reći ću u ime poslaničkog kluba SPS da nam je nebitno čije je autorsko pravo nad nekim amandmanom. Spremni smo da prihvatimo i amandman opozicije ukoliko je kvalitetan i ukoliko će on u kvalitetnom smislu popraviti zakonske predloge o kojima danas govorimo.
Važno je da ostvarimo onaj zajednički cilj, a to je unaprediti sistem obrazovanja u Srbiji. Zahvaljujem.
Reći ću upravo nekoliko rečenica o temi o kojoj je bilo reči u proteklih nekoliko minuta.
Ono što želim najpre potpuno jasno i potpuno precizno da kažem jeste da svako ko ima određene podatke, svako ko ima određene činjenice o temi o kojoj je maločas bilo reči treba te informacije da dostavi nadležnim organima i nadležnim institucijama, a oni neka rade svoj posao. To bi bio odgovoran odnos, ukoliko bilo ko od poslanika ima nekakvu informaciju. U suprotnom, ukoliko se to ne učini, onda to prosto jeste pokušaj politizacije teme koja jeste od izuzetne važnosti, od izuzetnog značaja danas u Srbiji i onda bi to moglo da se definiše, ne želim da verujem da je to bio razlog, da se dezavuiše javnost i da se unese dodatna pometnja i kod roditelja i kod dece koja su polagala prijemni.
Ono što jesu činjenice, evo, ministar je tu i želeo bih da me ispravi ukoliko nisam u pravu, Ministarstvo je uočilo da postoji falsifikat, Ministarstvo je donelo odluku o pomeranju polaganja. Da li je doneta pravilna odluka? Mi smatramo da to jeste odgovoran odnos i da jeste doneta prava odluka.
Nije korektno javno prozivati predstavnike Ministarstva za ono što nije zapravo delokrug njihovih obaveza, odnosno njihove odgovornosti. Inače, ne vidim da je gospodin Obradović nervozan, naprotiv, više puta do sada je rekao da istina jeste interes Ministarstva, istina jeste interes svih nas. Neka svako u Srbiji radi svoj posao. Neka nadležne institucije i nadležni organi utvrde šta je istina, a mi da zauzimamo političke stavove na osnovu istine i na osnovu onoga što jeste činjenično.
Poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, gospodine Dačiću, dame i gospodo ministri, uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ću reći da možemo u potpunosti da se složimo sa konstatacijom da priče o tome u mandatu koje i čije vlade je u proteklom vremenskom periodu bilo gore neće ništa novo doneti Srbiji danas. Ali, isto tako ne možemo da se složimo sa konstatacijom da je ova vlada Republike Srbije premalo pažnje posvetila ekonomiji, odnosno da je premalo i nedovoljno pažnje posvetila ekonomskim temama u Srbiji.
Jasno je iz rezultata Vlade u proteklih godinu dana da je jedan od osnovnih zadataka Vlade Republike Srbije upravo nova radna mesta. Da bi došli do novih radnih mesta važno je imati investicije, strana ulaganja. Da bi imali strana ulaganja i investicije u Srbiji važno je da postoji politička stabilnost i politički kontinuitet u Srbiji i važno je da Srbija ima, rekao bih, i moćnu i snažnu i jaku međunarodnu poziciju. Jedan od rezultata rada Vlade Republike Srbije u proteklih godinu dana jeste da je znatno popravljen imidž Srbije u svetu.
Pitanje koje želim da postavim upućeno je vama, g-dine Dačiću, a tiče se vaše posete SAD, rekao bih jedne ekonomsko-političke misije koju ste imali u SAD. Tokom posete razgovarali ste sa predstavnicima izuzetno značajnih kompanija "Intel", "Google", "Microsoft". Neke od tih kompanija danas jesu prisutne u Srbiji a neke ne.
Moje pitanje je vrlo konkretno, a o tome je govorio i g-din Dinkić u jednom od izlaganja. Da li je moguće da 2013. godina za Srbiju, u pravom smislu reči, kada je reč o stranim investicijama, kada je reč o ulaganjima, bude godina informaciono-komunikacionih tehnologija i šta to konkretno znači za Srbiju i građane Srbije? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Dačiću.
S obzirom da smo se dotakli teme obrazovanja, centralna tema jeste ekonomska situacija, pa bih imao jedno potpitanje za ministra prosvete i obrazovanja. Pitanje je vrlo konkretno. Uprkos ekonomskoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi – šta je to što Ministarstvo prosvete, resorno ministarstvo u ovom trenutku čini i radi kako bi unapredio sistem obrazovanja u Srbiji, počev od predškolskog, pa do visokog obrazovanja u Srbiji? U tom kontekstu, imajući na umu koliko se mala sredstva izdvajaju za Ministarstvo prosvete i obrazovanja, imajući na umu tešku ekonomsku situaciju u Srbiji, koliko su u tom pogledu realni zahtevi sindikata prosvete u ovom trenutku? Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su tri zakonska predloga, ne umanjujući značaj i važnost dva zakonska predloga o kojima danas neću govoriti. Želim na samom početku da kažem da ću akcenat u svom izlaganju staviti na Predlog zakona o železnici.
Reč je o zakonskom predlogu o kojem je, septembra ili oktobra 2011. godine, u republičkom parlamentu već vođena rasprava, završena rasprava u načelu, završena rasprava u pojedinostima i zbog razloga o kojima smo govorili tokom jučerašnjeg dana, ovaj, rekao bih, kvalitetan zakonski predlog nije usvojen i nije napravljen prvi korak u regulisanju jedne izuzetno važne i značajne oblasti u Srbiji.
Ono što želim na samom početku da kažem jeste da, od trenutka kada je parlament 2011. godine trebalo da se izjasni o ovom zakonskom predlogu do danas, čini mi se, ministre, da je izgubljeno dragoceno vreme za srpsku železnicu. Isto tako mislim da, u trenutku kada je parlament trebalo da se izjasni 2011. godine o ovom važnom zakonskom predlogu, nije postojao nijedan dovoljno opravdan razlog da parlament ne podrži ovaj kvalitetan zakon. Ali isto tako mislim da je važno da danas, kada ponovo počinjemo raspravu o Predlogu zakona o železnicama, govorimo o železnicama kao jedinstvenoj celini, kao jedinstvenom sistemu. Naravno da nije prihvatljivo i da nije dobro usitnjavanje, cepanje, deljenje železničkog sistem, jer pruge jesu vlasništvo države u celini i tako treba da ostane. To je stav poslaničkog kluba SPS.
Kao što smo mogli čuti tokom jučerašnje rasprave, Predlog zakona o železnici jeste sistemski zakon i svakako treba da uredi jednu izuzetno značajnu i važnu oblast u Srbiji, oblast železnice. Železnica jeste, rekao bih, jedan izuzetno kompleksan i složen sistem. Sama složenost i kompleksnost železnice kao sistema proizilazi iz činjenice da je železnica sastavljena od nekoliko izuzetno važnih i značajnih komponenti i tu, pre svega, mislim na železničku infrastrukturu, na obavljanje putničkog i robnog saobraćaja, upravljanje infrastrukturom i bezbednost u saobraćaju koja je regulisana još jednim važnim zakonom, a to je Zakon o bezbednosti u saobraćaju. Reč je o važnoj, značajnoj, ali i izuzetno složenoj i kompleksnoj oblasti, brojna su otvorena pitanja i moje neko lično viđenje je da će biti izuzetno teško ovakvu jednu složenu oblast regulisati jednim zakonom, ma koliko on u ovom trenutku, gledajući njegov sadržaj, bio dovoljno kvalitetan.
Ovaj zakonski predlog, to je nesporno, nudi brojna nova i dosta dobra rešenja, ali postoje neke procedure, neki procesi, postupci, detalji za koje mislim da bi bilo bolje da smo ih naknadno utvrđivali podzakonskim aktima.
Svakako pozitivna strana zakonskog predloga jeste da on obuhvata upravljanje javnom železničkom infrastrukturom, kao što smo mogli čuti tokom jučerašnje rasprave, razdvaja upravljanje infrastrukturom od organizovanja prevoza robe i putnika, kao i javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe. Takođe, rekao bih da ovaj zakonski predlog, na jedan sasvim dovoljno jasan i precizan način, definiše i pojam železničke infrastrukture u saobraćajnom i tehničkom smislu i to jeste važna pretpostavka za razdvajanje delatnosti upravljanja infrastrukturom od komercijalnih poslova organizovanja prevoza robe i putnika.
Zakon razdvaja i deli infrastrukturu na javnu i industrijsku železnicu, u smislu njene otvorenosti za korišćenje od svih eventualno zainteresovanih korisnika. Železnička infrastruktura, o tome je juče bilo reči, ima status dobra u opštoj upotrebi i u svojini je Republike Srbije što je, na samom početku sam rekao, izuzetno važno i to je opšte prihvaćeno u Evropi.
Mislim da je poslednji zakon, ispravite me ako grešim, o železnici usvojen 2005. godine. Dakle, šest godina nakon usvajanja aktuelnog Zakona o železnici pristupilo se izradi novog zakonskog predloga. To jeste još jedan argument, još jedna činjenica koja govori u prilog konstataciji da je reč o jednoj živoj i izuzetno složenoj materiji i da će ipak biti potrebno vreme da se ova materija i oblast u celosti jasno reguliše.
Ono što takođe želim da istaknem kao izuzetno pozitivno jeste operacionalizacija evropskih standarda i direktiva, njihova implementacija, njihova primena u naš sistem, sa ciljem o kojem ste i vi tokom jučerašnjeg dana, ministre, govorili, da naše železnice budu deo evropskog železničkog sistema. To treba da bude cilj i mi verujemo da ovaj zakonski predlog ide i korača ka realizaciji tog cilja.
Takođe, verujemo da će biti otklonjeni svi oni nedostaci koji jesu uočeni kada je reč o aktuelnom zakonskom predlogu. Verujemo da ovaj zakon o kojem danas govorimo jeste dobar za železnice danas, ali jeste dobar i za železnicu u perspektivi, odnosno za budućnost srpske železnice.
Šta je to što kao poslanički klub očekujemo kada je reč o ovom zakonskom predlogu? Pre svega očekujemo jasniju poziciju železničkog sistema Srbije i kada je reč o infrastrukturi i kada je reč o organizovanju robnog i putničkog transporta, otvorenost naše železničke mreže u Srbiji, veće korišćenosti od strane zainteresovanih korisnika iz Evrope, kao i racionalniji i komercijalniji, ali i uspešniji i efikasniji sistem. To su očekivanja poslaničkog kluba kada je reč o ovom zakonskom predlogu.
Smatramo takođe da predlagač jeste dobro postupio kada se odlučio da uočene nedostatke u aktuelnom zakonu ne ispravlja kroz izmene i dopune, nego kroz izradu novog zakonskog predloga, kako bi se njegova primena učinila i praktičnom i efikasnijom.
Rekao sam da ovaj zakon pruža neka nova dosta dobra rešenja. Želim da istaknem samo neka za koja smatram da jesu pozitivna i da jesu izuzetno značajna. Najpre, donošenje nacionalnog programa železničke infrastrukture sada postaje zakonska obaveza. Lično mislim da je to izuzetno važno i izuzetno značajno, pre svega ako hoćemo i u ekonomskom i u razvojnom smislu da iskoristimo one šanse koje Srbija ima kao jedna od bitnih železničkih raskrsnica u Evropi. Dakle, moramo strateški da se opredelimo kakvu železnicu želimo, da li onu iz 19. veka ili železnicu iz 21. veka.
Donošenjem ovakvog programa omogućiće da definišemo jasne ciljeve, obaveze, ali i odgovornosti svih subjekata, sa namerom da cilj takvog programa bude pre svega modernizacija železničkih pruga u Srbiji. Kada kažem modernizacija železničkih pruga u Srbiji, nećete mi zameriti, obzirom da dolazim iz Kolubarskog okruga, iz grada Valjeva, naravno da mislim pre svega na završetak pruge Valjevo-Loznica. Obzirom da danas pričamo o Predlogu zakona o železnici, iskoristiću priliku pa ću na samo kraju postaviti i nekoliko pitanja koja se tiču samog završetka izgradnje pruge Valjevo-Loznica. Naravno da mislim i na završetak železničkog čvora u Beogradu. Naravno da mislim i na potpunu modernizaciju železničkog koridora kroz Srbiju, na modernizaciju Barske pruge, elektrifikaciju pruge u kraljevačkom kraju i u Vojvodini.
Dakle, uspešna realizacija ovog poduhvata treba da obezbedi dobro mesto Srbije na železničkom transportnom tržištu. U suprotnom, nažalost, mislim da će ovaj vid transporta, bar u našoj državi, biti zamenjen nekim drugim transportom. Kada kažem nekim drugim, naravno, pre svega mislim na drumski i na vodni saobraćaj. Mislim da bi to bila ogromna šteta za Srbiju, jer Srbija ima dobru šansu da u železničkom transportu bude jedna saobraćajna kičma koja će da povezuje srednju Evropu sa jugoistokom, kuda će se u najvećoj meri kretati promet roba i ljudi u narednom vremenskom periodu. Mislim da mi tu šansu kao država moramo i treba da iskoristimo.
Takođe, ono što je pozitivno kada je reč o ovom zakonu jeste da zakon jasno definiše javni prevoz putnika i robe u železničkom saobraćaju, utvrđuje prava i obaveze, o tome ste govorili, privrednih društava koja mogu da se pojave kao prevoznici, što opet na neki način pruža i odgovarajuće normativne uslove za veće korišćenje postojećih železničkih kapaciteta, što je izuzetno važno.
Dakle, i dalje je precizirano da je prevoz u železničkom saobraćaju od interesa za gradski, prigradski, regionalni i daljinski prevoz putnika i ovakvim rešenjima stvaraju se uslovi za mnogo novih subjekata koji mogu uzeti učešće u organizovanju ovog prevoza i doprineti, što je važno, popularizaciji i korišćenju ovog vida prevoza kao veoma ekonomski efikasnog i finansijski isplativog.
Afirmacija i popularizacija će biti moguća samo ako stvorimo neke uslove. Kada kažem neke uslove mislim na restrukturiranje, bolje organizovanje, ali pre svega na bolju poziciju naše nacionalne kompanije "Železnica Srbije". Isto tako želim da kažem da bez velike podrške države neće biti moguće to realizovati. Pre svega podrške države kada su u pitanju dugovi, kada je u pitanju razvoj, kada su u pitanju prevozna sredstva. Dakle, bez toga nema uspešnog oporavka nacionalne kompanije.
Svake godine mislim da iz budžeta Republike Srbije izdvajamo oko 10 milijardi ili nešto više dinara za železnice na godišnjem nivou. Vrlo često se mogu čuti mišljenja da je to premnogo finansijskih sredstava, ali evropsko iskustvo železnica pokazuje da nema uspešnog oporavka bez velikih ulaganja, posebno nema oporavka "Železnice Srbije", ako smo realni i ako realno sagledamo stanje u kojem se železnice danas nalaze, a pre svega mislim na pruge, mislim na opremu koja jeste u ogromnoj i velikoj meri dotrajala.
Tačno je, nažalost, i to da su, kažem nažalost jer danas govorimo o Predlogu zakona o železnici, ulaganja u putnu privredu, ne umanjujem značaj projekata u oblasti putne privrede, ali tačno je da su ulaganja u putnu privredu i po nekoliko puta veća u odnosu na ulaganja u modernizaciju železnice. Mi smo ubeđeni da ovaj zakonski predlog stvara nešto drugačije pretpostavke, da stvara nešto drugačiji osnov i da će podstaći veća ulaganja u pruge i vozna sredstva.
Brojna iskustva iza nas su pokazala da mi u Srbiji možemo smanjiti broj zaposlenih ukoliko je to potrebno i mislim da su železnice u značajnoj meri u proteklom vremenskom periodu to i učinile. Brojna iskustva u Srbiji pokazuju da mi možemo i sprovoditi racionalizacije, iako ste vi, ministre, uvek bili nekako protivnik racionalizacije, ali možemo sprovoditi racionalizacije koje jesu neophodne. Ali, da se razumemo, ako nema investicija na železnici, nećemo uspeti da oporavimo nacionalnu kompaniju, investicija i podrške države. Železnice Srbije, ponoviću, jesu veoma značajne i za državu, za privredu, ali i za građane.
Želim da kažem, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, da ipak mislim da postoje određena ohrabrujuća rešenja i zato, naravno, mi i hoćemo, što apsolutno nije sporno, u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Dakle, razdvaja se odgovornost koja se tiče prevoza putnika robe od odgovornosti u odnosu na infrastrukturu i to jeste prva i osnovna pretpostavka da ovaj sistem učinimo efikasnijim.
Takođe, želim da kažem da je dobro rešenje što se na jedan jasan način, rekao bih, definišu i status i poslovi Direkcije za železnicu. Uloga Direkcije u regulisanju tržišnih uslova i poslova u oblasti i bezbednosti železničkog saobraćaja je izuzetno velika i zato je važno da ovim zakonskim predlogom železnica dobije i obaveze, ali i odgovornosti da nastavi da se na ozbiljan način bavi regulisanjem pojedinih pitanja iz oblasti železničkog sistema.
Naravno, ponoviću, apsolutno nijednog trenutka nismo dovodili u pitanje, mi svakako smatramo da ovaj zakonski predlog u danu za glasanje treba i mora ovoga puta da bude usvojen.
U toku izlaganja sam rekao da ću na kraju iskoristiti priliku da, obzirom da govorim o Predlogu zakona o železnici, obzirom da je to nekako i moja obaveza imajući na umu da dolazim iz Kolubarskog okruga i iz grada Valjeva, pa sam prosto, gospodine ministre, želeo sa vama da podelim neka razmišljanja, mada otprilike znam kakav će biti vaš odgovor i da vam postavim nekoliko pitanja, a tiču se upravo ulaganja u izgradnju infrastrukturnih objekata u železničkoj saobraćaju.
Naime, imali smo prilike pre nekih mesec ili mesec i po dana da se upoznamo, ali, naglasiću, pre svega putem javnosti, da se razmatraju moguće izmene o ulaganjima u izgradnju infrastrukturnih objekata u železničkom saobraćaju. Prema tada navedenim informacijama, u postupku je i razmatranje opcije o odustajanju od izgradnje, odnosno završetka pruge Valjevo-Loznica, koja bi bila finansirana sredstvima iz kreditnog aranžmana Republike Srbije sa Rusijom.
Gospodine ministre, vama ja nemam razloga da govorim o značaju pruge Valjevo-Loznica, a zarad javnosti moram da kažem, studije ekonomski opravdanosti i rentabilnosti ove pruge, vi to znate, rađene se i po nekoliko puta. Svaka studija je pokazala ono osnovu tezu Ekonomskog instituta u Beogradu da ova pruga ima jednu od najvećih stopa rentabilnosti u Evropi i da će se ulaganje u prugu Valjevo-Loznica isplatiti za manje od 10 godina eksploatacije.
Kada govorimo o značaju, moram još neku činjenicu da istaknem. Dakle, izgradnjom pruge Valjevo-Loznica njenim povezivanjem sa prugom Tuzla-Loznica bitno se smanjuje put roba iz BiH, ka Makedoniji i Bliskom Istoku. Takođe, pruga Valjevo – Loznica je sastavni deo južne savske magistrale od Slovenije preko Hrvatske i Republike Srpske do Srbije, a njenim završetkom bili bi značajno skraćeni i železnički putevi zapadne Srbije ka Baru, Makedoniji i Grčkoj. Na pruzi koja je duga 1000 kilometara od italijanske do grčke granice koja je sastavni deo Koridora 10 vi znate nedostaje jedino 68 kilometara trase od Valjeva do Loznice.
Studije zemalja EU pokazuju da će putnički saobraćaj na železničkom Koridoru 10 čiji je sastavni deo i ova pruga se izuzetno brzo razvijati i biti konkurentan što je važno, jer ponavljam danas govorimo o Predlogu zakona o železnicama, biti konkurentan drumskom saobraćaju. Značaj ove pruge ogleda se između ostalog i u činjenici da je ova pruga kao deo pravca Šabac-Valjevo-Loznica-Požega jedina obilaznica za teretni saobraćaj oko Beograda. Dakle, njenom izgradnjom glavni grad bi se oslobodio značajnog dela teretnog saobraćaja.
Sa druge strane trase pruge Valjevo-Loznica prolazi kroz valjevsku Podgorinu, Azbukovicu, to su sve slabo razvijena poljoprivredno industrijska područja za čiji napredak je neophodna pre svega savremena saobraćajna infrastruktura. Vi znate, to je vaša teza, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Na ovom području zbog konfiguracije terena ne postoje mogućnosti izgradnje drumskih saobraćajnica. Dakle, ne postoji alternativa za železničku saobraćajnicu i železničku prugu.
Takođe, opštine Osečina i Krupanj, zajedno smo posetili ove opštine, razgovarali smo sa meštanima tih opština, vi ste videli da one spadaju u red nerazvijenih opština na ovom području i ne treba da vam govorim o tome šta bi otvaranje gradilišta značilo za ove opštine. Da bi se smanjio broj nezaposlenosti, da bi se smanjio odliv stanovništva iz ovih nerazvijenih opština. Takva pozitivna kretanja nastavila bi se i posle izgradnje ovog kružnog pravca u procesu eksploatacije pruga što bi svakako dalo jedan značajan impuls razvoju ne samo ovih opština već i razvoju Valjeva, Loznice, Ljubovije, Malog Zvornika i ostalih lokalnih samouprava na ovom području.
U dosadašnjim razvojnim projektima, ako analiziramo do sadašnje razvojne projekte u Srbiji, a vi ste se time svakako bavili na jedan kvalifikovan način, ja sam to nešto laički pogledao, dakle, baveći se time možemo videti da su glavna ulaganja u infrastrukturne projekte uglavnom bila na pravcu sever-jug, a gotovo da ih nije bilo na pravcima koje povezuju istok i zapad to je značajno uticalo na neravnomernost razvoja naše zemlje. Izgradnjom pruge Valjevo-Loznica svakako bi bili obezbeđeni uslovi ravnomernog razvoja ovog područja, a mislim da jeste intencija Vlade Republike Srbije ravnomerni regionalni razvoj, da svaka opština, da svaki grad ima istu šansu.
Gospodine ministre, nemam nameru više da pričam o značaju, ovo sam morao da kažem zarad javnosti o značaju i važnosti pruge Valjevo-Loznica. Ono što je nama poznato, meni kao poslaniku i kao građaninu jeste da je Skupština železnice usvojila program, da je taj program usvojila Vlada Republike Srbije, da je u tom programu vrlo jasno definisano pruga Valjevo-Loznica. Moje pitanje je da li je u međuvremenu došlo do nekih izmena, a vi to morate znati jer svaka izmena mora poteći od vas kao resornog ministarstva, da li je došlo do izmena i hoće li se nastaviti izgradnja pruge Valjevo-Loznica? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedniče Skupštine.
Poštovani gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rečeno, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom usvojen je u Narodnoj skupštini Republike Srbije aprila ili maja 2009. godine. Zakon je imao, rekao bih, vrlo jasno definisan cilj – omogućiti uključivanje u svet rada osobe sa invaliditetom, naravno, ne samo u svet rada, već i u gotovo sve sfere društvenog života, odnosno da se u tom pogledu definiše jedan kvalitetan i sadržajan pravni okvir.
Nekoliko je stvari od izuzetne važnosti, kada je reč o ovom zakonu. Najpre najvažnije pitanje, dakle, socijalno uključivanje osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života, uključivanje i u tržište rada. To nije samo pitanje socijalne politike, već je reč i o elementarnom poštovanju ljudskih prava. Važno je rešiti egzistencijalno pitanje osoba sa invaliditetom, tu se u potpunosti slažemo, ali je još važnije njihovo uključivanje u sve sfere društvenog života u Srbiji.
U trenutku kada smo u ovoj sali govorili o tada Predlogu zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, predsednik resornog ministarstva, odnosno predsednik Vlade Republike Srbije izašao je sa nekoliko, za nas u tom trenutku, vrlo važnih podataka. Reč je o podacima iz aprila 2009. godine. Tada je rečeno da u Srbiji ima oko 700.000 invalida, da je oko 300.000 radno sposobno, da je od tog broja negde oko 21.000 zaposleno.
Naravno, za poboljšanje uslova života osoba sa invaliditetom najvažnije jeste zapošljavanje. Očekivanja kada je reč o ovom zakonu, čini mi se, tada su bile da će biti uposleno otprilike preko 7.000 osoba sa invaliditetom. Dakle, u trenutku usvajanja tada ovog zakonskog predloga. Danas imamo podatak, mislim da je o tome i gospodin Krkobavić govorio da je zaposleno 9.157 osoba sa invaliditetom i da je još 10.000 uključeno u tržište rada.
Četiri godine su prošle od usvajanja ovog zakona i mislim da je važno da danas kroz ove konkretne pokazatelje analiziramo efekte primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, odnosno da sagledamo da li je realizovano očekivano i da li je realizovano pre svega kada je reč o broju zaposlenih osoba sa invaliditetom u protekle četiri godine.
Imajući na umu podatke o kojima ste govorili, koji ste pomenuli u vašem uvodnom izlaganju, da je u potpunosti realizovan onaj suštinski cilj koji se želeo postići usvajanjem ovog zakonskog predloga 2009. godine. Već je rečeno, odredbama ovog zakona jeste predviđena obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom, ali predviđen je i izuzetak od toga i precizno su tada 2009. godine kroz tada zakonski predlog, sada zakon definisani uslovi.
Danas, govorimo o Predlogu zakona, o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i ono što želim da kažem jeste da ovaj predlog o kome danas govorimo ne menja suštinu zakona, odnosno nema promene prvobitno definisanog cilja koji je usvojen zakonom 2009. godine. U ovaj predlog u načelu za nas jeste potpuno opravdan i jeste apsolutno prihvatljiv.
Zatim, ovde je zapravo reč o neophodnom usaglašavanju zakona, a i o tome je već bilo reči, najpre sa zvaničnom statistikom kako bi se pratile zarade za mesečnom nivou što je apsolutno pozitivno. Reč je usaglašavanju odredaba zakona sa Zakonom o kontroli državne pomoći, pravilima za dodelu državne pomoći, što treba da omogući bolju kontrolu namenski usmerenih sredstava kada je reč o pomoći. Takođe, već je bilo o tome reči brisanjem člana 29. postojećeg zakona daje se zapravo odgovor na otvorena pitanja koja su postojala kada je reč o odnosu prema različitim načinima izvršenja obaveza.
Nemamo u ovom trenutku analizu rezultata primene važećeg zakona, nadamo se da ćemo i o tome imati prilike da o tome govorimo u narednom vremenskom periodu. Takođe, važno je da između ostalog dobijemo i odgovor na pitanje kakva je danas procena resornog ministarstva, odnosno kakvi se rezultati očekuju usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju u smislu zapošljavanja većeg broja osoba sa invaliditetom.
Namera nije apsolutno sporna. Poslanički klub SPS podržava nameru koje se želi postići predloženim izmenama i dopunama zakona, ali takođe želimo da čujemo šta je i procena resornog ministarstva. Ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS gospođa Jovicki rekla je da je poslanički klub podneo i nekoliko amandmana na predložene izmene i dopune zakona, ne zato što smatramo da one nisu kvalitetne, već sa ciljem da dodatno preciziramo i jasnije definišemo određene stvari kada je reč o predloženim izmenama i dopunama.
Želim da kažem da smo kandidovali neka otvorena pitanja koja su se pojavila u praksi tokom primene zakona, a mislimo da ipak jesu važna, pa možda kada je reč i o samoj suštini postojećeg zakona, odnosno realizaciji onoga što jeste suština postojećeg Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Poslanički klub jeste podneo tri amandmana. U načelu ove predložene izmene i dopune naravno jesu u potpunosti prihvatljive, a o amandmanima ćemo razgovarati tokom rasprave u pojedinostima. Zahvaljujem.