Po Poslovniku, i to po članu 116. koji obavezuje sve prisutne na sednici da se ponašaju u skladu sa ovim Poslovnikom, što Zorana Mihajlović malopre nije uradila.
Dakle, ona je iznela ovde stav da sam ja frustrirana, ne znam zbog čega bih bila. Ona verovatno jeste, iz dva razloga. Jedan je što je Vučić neće predložiti za predsednika Republike, a ona bi to volela, a drugi je pominjanje predsednika SRS dr Vojislava Šešelja, koji će nesporno biti predsednik Republike posle narednih izbora.

Dozvolite, molim vas, samo u okviru člana 116.

Govorim o članu 116.

Jeste, ali i obaveze i prava. Dakle mora gospođa da se ponaša u skladu sa ovim Poslovnikom i ona ne može ovde da iznosi, kao ministar, svoj stav zašto neki poslanik ovde sedi ili ne sedi. Da li ona ima pravo gospodine Arsiću? Nema. Vojislav Šešelj, šta ona misli, nje se uplašio? Gospođo Zorana Mihajlović, Vojislav Šešelj nije iznosio nikakve, kako je rekla, napade na vas. On je samo izneo činjenično stanje da ste vi špijun u Vladi Republike Srbije. Hvala.

Tako je. Najpre Nemanja, pa Nataša, pa ja. To je redosled prijavljivanja. Ne možeš da biraš.

Pa, ne možeš da biraš. Najpre Nemanja, pa Nataša, pa ja. To je redosled. Mi znamo kad smo se javili i znamo zbog čega, tačno ovim redosledom.

Tačno tim redosledom.

Auuu, Krasić otišao u Zrenjanin pre sat vremena. Ej, alo, Arsiću bre, uzmi Poslovnik malo, šta radiš to?

Ne znaš. Sad ću ja da ti objasnim, kad ne znaš, kad dođem na red.

Redosled je Nemanja Šarović, Nataša Jovanović, pa ja.

Hajde, molim te, moramo da završimo ovaj Poslovnik, šta imamo da kažemo.

Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama o kojem danas govorimo u pojedinostima menjao se četiri puta i ovo je peta izmena i neverovatno je da vi na ovaj način pokušavate da zapravo prikrijete od javnosti ono što je i suština i ovih izmena i ovog zakona i mi smo to govorili i kada smo govorili o zakonu u načelu, a evo, govorimo i sada.
Član 9. Predloga ovog zakona predložili smo da se briše i zaista u samom obrazloženju smo rekli da je to neophodno jer se ovim vašim članom 9. navodno menja član 46a i zaista je to samo navodno da bi se eto učinilo da vi nešto u suštini radite, tako što ste uneli isti tekst kakav je tekst u članu 46a. Da li je to samo tehnička greška? To je teško proceniti, ali je činjenica da će ova odredba stupiti na snagu tek 1. decembra 2018. godine.
Znači, vi nemate ni jedno opravdano, normalno objašnjenje i ni jedan opravdan razlog da lepo kažete narodnim poslanicima da zato što ste vi u ministarstvu nestručni, nesposobni, ne radite dobro, da li to nisu radili onih stotinu, koje ste gospođo Mihajlović oterali iz ministarstva, pa ovi novi još nisu naučili, ne znamo šta je u pitanju, ali pokušavate da prevarite narodne poslanike tako što kao nekakvu samo tehničku izmenu zakona predlažete isto ono što je već bilo u ovom članu 46a i onda još kažete, onako prilično drsko, u obrazloženju zbog čega ne prihvatate ovaj amandman, kažete – zato što je ponavljanje navedenog člana sa nekoliko leksičkih ispravki, pazite, bilo neophodno u nomotehničkom smislu kako bi se primena navedenog člana odložila do 1. decembra 2018. godine. Ovo je zaista smešno.
Dakle, leksička ispravka je razlog ili neka leksička greška eventualno u osnovnom članu 46a je razlog da se primena ovog člana odlaže do 1. decembra 2018. godine.
Gospođo ministar i gospodo iz ministarstva, morate da vodite računa sa kakvim predlozima izlazite pred narodne poslanike. Probajte da vam bar obrazloženja budu prihvatljiva zdravoj pameti. Ovo što ste uradili pokušavali ste da najgrublji mogući način zapravo uvredite inteligenciju narodnih poslanika, ali kao što vidite, nije vam uspelo. Uhvatili smo vas u zloj nameri.

Mogla sam i da se javim po Poslovniku, ali sam ipak izabrala pravo na repliku, zato što se gospođa ministar obraćala meni na zaista neprimeren način i neprimerenim rečnikom, ali ne može to mene ni na koji način da uvredi.
Činjenica je da je ovaj zakon, to smo rekli i u načelnoj raspravi, loš zakon i ne može čak ni amandmanima da se ispravi. Ovo su zapravo samo izmene, kozmetičke izmene zakona, ponavljam ono što smo rekli na početku, da bi se namestio tender za novosadsku luku nekoj nemačkoj kompaniji.
Što se tiče mišljenja gospođe Mihajlović, koje je iznela o meni, znamo mi, Srpski radikali, odlično šta o nama misli Haški tribunal, Serž Bramerc, Skot Devenport, Zorana Mihajlović i ostali i ponosni smo što nismo deo tog društva i što ta družina ima loše mišljenje o nama. Dokle god je tako, mi smo sigurni da smo pravi, iskreni srpski nacionalisti i da ovde sedimo u interesu svih građana Srbije. Hvala.

Amandmanom smo intervenisali na član 11. i to u stavu 5. Ovaj član 11. se odnosi na izvorni član 63. Zakona, odnosno izmena Zakona o kojem danas raspravljamo.
Ovaj član 63. se isključivo odnosi na zaštitu životne sredine. Mi smo ovde intervenisali, kao i do sada, da ne može ministar da bude taj koji će donositi odluke, odnosno podzakonske akte, već to mora da radi Vlada Republike Srbije, pogotovo ovde kada je reč o ovom članu 11, gde i vi sami kažete da se zapravo radi o načinu postupanja u slučaju zagađivanja za plovila propisuje ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine i ministra nadležnog za poslove vodoprivrede. Dakle, ovde se radi isključivo o zaštiti životne sredine. Prosto je neverovatno zašto su se svi ovi ministri ovde isprepleli, umesto da to budu podzakonski akti Vlade Republike Srbije.
Vi kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što će se navedenim podzakonskim aktom, odnosno pravilnikom samo bliže propisati pojedina pitanja koja su uređena zakonom, bez propisivanja inspekcijskog nadzora i prekršaja, imajući u vidu da su te odredbe odredbe već sadržane u zakonu. Pa ako su odredbe sadržane u zakonu, što će onda u podzakonskom aktu? Dakle, zakon je okvir, a podzakonski akt treba detaljno da reguliše ono što je zakon okvirno predvideo.
Vi onda ovde u ovom članu 63. kroz ove izmene dajete ceo pasus gde potpuno precizno kažete u zakonu šta su sve nadležnosti ministra za zaštitu životne sredine, ministra zaduženog za vodoprivredu i uz ovaj ovakav član apsolutno je nepotreban bilo kakav drugi podzakonski akt. Činjenica jeste, i to jeste stav SRS, da je uvek dobro da se zakonom što je moguće preciznije definiše ono što je predmet zakona i da se što manje mogućnosti ostavlja Vladi da upravlja uredbama umesto zakonima, a pogotovo smo protiv toga da se takve mogućnosti ostavljaju ministrima, u ovom slučaju u pitanju su tri ministra. Vi ste kroz vaše obrazloženje rekli zapravo da mi jesmo u pravu, samo naravno vi to ne možete da priznate, pa ste onda pokušali da preokrenete na nešto što je vama prihvatljivo.
Dakle, predložili smo da se ovaj deo člana 5. briše, da bi ovakav kako je predložen član imao smisla, inače nema.

Govorim po članu 27. vezano za stav 3. član 106.
Gospodine Arsiću, sedela sam pola metra daleko od vas i niste mogli čuti ništa više nego što sam čula i ja. Niko nije vređao gospođu Mariju Obradović, jeste iz redova, odnosno od poslanika SRS u toku njene rasprave dobačeno – a sada reklame. Zaista, ne vidim u čemu je to, šta je to ona doživela kao uvredu, pogotovo što je želela da predstavi javnosti kako je eto, ona, ne daj Bože ne znam koliko uvređena, valjda da bi javnost zaboravila da je ona nas radikale nazvala majmunima.
Dakle, gospodine Arsiću trebalo je da reagujete i da kažete da nije tačno da je neko gospođu Mariju Obradović uvredio, bar ne iz redova SRS i treba da zna gospođa Obradović da smo mi SRS, ja znam da je njoj teško izgovoriti srpska, ali šta da joj radim, mi to zaista stvarno i iskreno jesmo.
Ja sam diplomirani pravnik po zanimanju i zaista ne vidim na koji način bi me bilo ko u ovoj sali mogao uvrediti da kaže nešto kada je govorim, da kaže nešto, a sada presuda, a sada u ime naroda, a sada donosim zaključak, i ne vidim zašto je nekadašnjoj spikerki uvreda, a sada reklame. Spikeri to zaista redovno u emisijama govore. Hvala.