U članu 34. Predloga zakona predviđen je iznos od sto miliona evra na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, a radi nastupanja eventualno ili otklanjanja posledica vanrednih okolnosti koje mogu da ugroze život, zdravlje ljudi itd, da prouzrokuju štetu. Kada je ovo na dnevnom redu i u pitanju, opet nam nedostaje izveštaj o trošenju sredstava vezano za one poplave koje su se desile u Srbiji pre već tri godine.
Nije stanje onako kako se predstavljalo u medijima i danas dan, u Krupnju imamo nezavršenih objekata, imamo kuća koje nisu popravljene, iako su bile zaista oštećene u poplavama. Jednostavno, nikako da dođemo do ovog. Govorite svi o transparentnosti, ali nikako da dođemo do toga da stvarno jednom kažemo - evo ljudi ovo je ovako, ovo je koštalo ovoliko, dobili smo ovoliko para, ovoliko kredita, ovaj nam dao, onaj nam poklonio, onaj nam pozajmio.
Dakle, nemamo ništa konkretno na osnovu čega bismo mogli da zaključujemo da će te vi i ova predviđena sredstva, ne daj Bože da zatrebaju, ne daj Bože da zatrebaju ta sredstva, ali mi moramo da znamo kako su potrošena ona koja su takođe, ne daj Bože nažalost trebala i koje nismo imali. Onda se naravno postavlja pitanje u ovom kontekstu, kome to smeta pomoć Ruske Federacije, njihovog Ministarstva za spoljne poslove i danas dan se to provlači kroz medije i kod pojedinih političara itd. Dakle, fali nam više informacija i podataka da bi smo rekli da vam verujemo.

U članu 17. Zakona o budžetskom sistemu regulisano je da se takse mogu uvoditi samo na osnovu zakona koji utvrđuje visinu takse, ali i mogućnost da se to pravo na osnovu zakona daje nekom određenom subjektu. I to je zaista bila preširoka formulacija. Vi ste pokušali u ovim izmenama zakona da to malo uredite, pa ste umesto toga rekli da su to organi lokalne vlasti. Mi mislimo da umesto toga treba da stoji da su u pitanju korisnici javnih sredstava.
Naravno, vaše obrazloženje kaže da ne možete prihvatiti amandman zato što su važeća ova rešenja, za koja i vi i mi kažemo da nisu dobra, dovela do toga da su takse propisivali razni korisnici, a da se nisu bazirali na Zakonu o republičkim administrativnim taksama. To je, naravno, loše, ali naš amandman ne može doprineti da to i dalje bude tako. Sada, koliko god je ovo „određenom subjektu“ bilo preširoko, toliko je sada „organ lokalne vlasti“ preusko.
Postoje jednostavno korisnici javnih sredstava, postoji potreba da se izdaju i određena uverenja na osnovu Zakona o opštem upravnom postupku itd, dakle, za određene pravne subjekte koji nisu organi lokalne vlasti, ali nisu predviđeni ni Zakonom o republičkim administrativnim taksama. Jednostavno, mislimo da bi trebalo da prihvatite ovaj naš amandman zato što bi bilo manje zabuna sutra kod utvrđivanja visine taksi i organa koji te takse mogu da propisuju. Hvala.

Što bi rekao ministar Vujović, eh da vidimo o čemu se ovde radi. O Predlogu zakona o dopuni Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Da bi narod koji ovo eventualno gleda tačno znao o čemu se radi, ovaj zakon trebalo je da se zove zakon o privremenom, ako je privremeno, otimanju dela penzija. Iako je obećavano da će to otimanje penzija trajati znatno kraće, ovo se poprilično već odugovlači. Planirate i za narednu godinu sa nekim 1,5%, vi to zovete povećanje, ali to nije povećanje, pošto tamo gde su uzete penzije penzionerima kojima se uzimaju već skoro tri godine,penzije moraju da se vrate na nivo koji je bio 2014. godine, pa onda mora da se vrati sve ono što je od 2014. godine do dana isplate, odnosno tog povećanja, da se sve to isplati i tek posle toga se može govoriti o povećanju penzija. Ovo je neko usklađivanje koje je jad i beda i koje, nažalost, neće ništa doprineti niti budžetima naših penzionera, niti će imati bog zna kakve koristi od ovoga.
Dakle, ništa ovim ministri, gospodo, niste uradili, niti ste pomogli u poboljšanju standarda, ali mi je ovde i interesantan Ustavni sud koji ćuti ko zaliven, a svojevremeno su doneli odluku da neće raspravljati o ovom zakonu zato što je privremenog karaktera. Ali, o tome ćemo kada budemo kod Ustavnog suda.

Molim vas, samo jedno kratko pitanje ministru Vujoviću.

U članu 5. predvideli ste pregled planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine.
Mi smo mislili da ovaj član nije potreban. Zato smo amandmanom predložili njegovo brisanje, iz prostog razloga što nije baš najjasnije šta bi zapravo značio ovaj predlog normiran u zakonu, kada to postoji u posebnom delu budžeta i ovi pregledi mogli su da budu samo deo obrazloženja. Sve ovo što ste ovde napisali postoji kao deo ovog posebnog dela budžeta.
E sad, vi objašnjavate da ne prihvatate amandman zato što je on u suprotnosti sa članom 54. Zakona o budžetskom sistemu. Nije ovo prvi put. Imamo dva, tri interesantna i amandmana koja ste prihvatili, koji nemaju u suštini veze sa ovim zakonom. Vi stalno vezujete jedan zakon za drugi, pa ste juče na Odboru za finansije prihvatili amandman na Zakon o izvršenju budžeta koji još nije ni u najavi, što je jedino nekad, kad je bio na vrhuncu slave, Gaša Knežević govorio, da primenjuje zakon koji još nije usvojen i nije donet, nacrt zakona. Isto tako se pojavljuje i amandman nekih poslanika na zakon koji takođe nije uopšte na dnevnom redu, a negde je uglavljen u jedan od ovih zakona. Prosto nekako kao da se tako onako šarlatanski radilo – daj da se uradi.
Kada bi se ovaj pregled gledao onako detaljno, kada bi bilo dovoljno vremena u amandmanu, a nema, onda bismo imali i niz pitanja, zašta će sve ova sredstva da se izdvoje, ali to ćemo kada budemo o članu 8. sa malo više detalja da razgovaramo. Dakle, ovaj amandman treba da se prihvati zato što prosto nema pravnog osnova da on postoji u zakonu.

Razumem ja vašu nameru, ali ne rešava se to na taj način. Nema ovo veze sa javnim nabavkama. Mi ovo ne usvajamo, to što je predviđeno za 2018, 2019. godinu, naravno, ne usvajamo kroz ovaj budžet. Onda ne može biti osnov za javnu nabavku jer to je samo pretpostavka, neki pretpostavljen iznos. U redu je vaša namera da kažete, budete transparentni, da obavestite poslanike o tome, ali bilo bi mnogo bolje da poslanike obavestite zvanično i kroz Zakon o trošenju dosadašnjih sredstava, odnosno da nam konačno stavite na uvid i na raspravu i glasanje Zakon o izvršenju budžeta nego nešto što će možda biti, a možda i neće.

Zaista, ovaj amandman zaslužuje da se kaže nekoliko reči.
Kada je u pitanju Zaštitnik građana, aktuelni, Saša Janković, svakako smo imali prilike da otvorimo raspravu o njegovom izveštaju da bismo mogli da mu kažemo sve ono što mislimo da treba da mu se kaže. Apsolutno je nesporno da je Saša Janković političar, prozapadni političar, i da je to bio i 2007. i 2012. godine.
Neko ko se predstavlja Zaštitnikom građana nikada u svom izveštaju, recimo, sedam godina je to trajalo, u svom izveštaju nije napisao da postoji jedan građanin Srbije, da se zove Vojislav Šešelj i da je u Haškom tribunalu u pritvoru bez izrečene prvostepene presude punih 12 godina. I nikada ni vi gospodo koji ste raspravljali o tome tako nešto niste pitali Sašu Jankovića.
Ja se sećam 2012. godine, kada je biran, da je Jorgovanka Tabaković toliko lepih stvari o njemu pričala da sam ja mislila da ne postoji bolji čovek na svetu, pa sam se pitala što smo to mi srpski radikali iznosili neke drugačije stavove o Saši Jankoviću.
Ali, gospodo, ako ste istinski hteli da raspravljate o tome, a mi jesmo, zašto ste dozvolili da se na Odboru za pravosuđe i upravu raspravlja o njegovom izveštaju u njegovom odsustvu? Kao član Odbora sam tražila i insistirala da bude prisutan na Odboru, pa da ga lepo pogledamo u oči i on nas, pa da porazgovaramo, da ga pitamo da li je on kandidat za predsednika ili Zaštitnik građana, da li je on Sorošev političar ili Zaštitnik građana koji prima platu iz budžeta, iz budžeta koji pune građani Republike Srbije.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Nije hteo da dođe.)
Ako nije hteo da dođe, onda se ne raspravlja o tom izveštaju, pa se kaže javnosti – evo, narodni poslanici ne mogu da raspravljaju o izveštaju zato što Saša Janković neće da dođe. Ja sam protumačila da vi ne želite tu vrstu rasprave, jer zašto biste dozvolili, mi smo nekoliko sati raspravljali o tom izveštaju i zaista je imalo šta da se kaže, ali je bila otprilike prazna priča zato što on nije bio tu da s njim razgovaramo. Zato budite iskreni, da li želite da se na taj način o tome raspravlja ili sad vi to koristite za dnevno-političku upotrebu.
Mi srpski radikali smo dosledni u svemu, pa i u tome. Saša Janković nije bio dobar izbor ni 2007, ni 2012. godine, nije ni dobar kandidat za predsednika Republike. Niko mu ne brani da to bude, ali ne može biti Zaštitnik građana i već izvesno kandidat neke grupe koja ga kandiduje.
Dakle, hajmo izveštaj, ako niste hteli na odboru, zovite ovde Sašu Jankovića, izveštaj imamo, pa da se lepo kao pravi poslanici o tome ispričamo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vučić je bio u pravu kada je rekao da se o ovom Predlogu zakona o budžetu ne može raspravljati, ali ne zato što je toliko dobar, već zato što smo imali svega 48 sati da pokušamo bar da prelistamo, jer ozbiljno da pročitamo svakako nije bilo moguće ceo ovaj materijal koji je vezan za ovaj zakon i za sve prateće zakone.
Na te primedbe danas je predsednik Vlade odgovarao pravdajući se da nikada otprilike nijedna Vlada nije predlog budžeta narodnim poslanicima dostavila u roku koji je predviđen Poslovnikom. Ali, s obzirom da je on, da su on i njegova Vlada poznati po tome što sve rade prvi put u istoriji, ne bi bilo loše da ste prvi put u istoriji ovaj Predlog zakona o budžetu narodnim poslanicima dostavili u skladu sa Poslovnikom, pa da onda lepo možemo da raspravljamo po svakom razdelu, po svakoj aproprijaciji. Ovako moramo da pričamo uopšteno, principijelno, ali što se tiče nas iz SRS, bar sa namerom da svim građanima, koliko god je to moguće u ovom kratkom roku, predstavimo neke opšte stvari o Predlogu zakona o budžetu.
Kažem svim građanima, ne koristim izraz koji vi volite da koristite kada kažete - običnom čoveku, jer ja mislim da smo svi mi pre svega ljudi, onda ima nas manje ili više obrazovanih, ima nekih koji su na funkcijama, ima nekih mnogo više koji su na birou za zapošljavanje, ima veliki broj onih koji žive sa penzijama manjim od 15.000 dinara, ima otprilike toliko, a to je oko pola miliona onih koji žive od minimalca, koji im je, blago njima povećan za 7,5% i na sve njih, i ne samo na njih, se odnosi ovaj Predlog zakona o budžetu.
Juče je, da li to beše juče, ministar Vujović, kada je predstavljao ovaj zakon, rekao da je realan prosečan rast zarada u javnom sektoru, nisam dobro zabeležila, 0,9%, a u privatnom sektoru 3,8%.
E, sad ono što bi trebalo da razgovaramo i da vidimo šta je ovde zaista realno. U javnom sektoru ta realna prosečna zarada je zapravo u suštini nešto što je daleko od ovog što ste vi rekli i napisali, zato što u javnom sektoru radi najveći broj zaposlenih koji imaju platu oko minimalca i verovatno je zbog ovog povećanja minimalca došlo i do ovog povećanja u javnom sektoru. To su tzv. nameštenici i oni su ti koji čekaju otkaze u ovoj metli MMF-a kojom pretite.
Kada je u pitanju privatni sektor, razumemo mi da ni vi pojedinačno, ni Aleksandar Vučić ne možete da znate sve šta se dešava u državi, u sistemu, u društvu, svaki detalj, ali kada je Vučić predstavljao ekspoze, prošlo je više od pola godine od toga. Tada smo ga upozorili da postoji popriličan broj kompanija kod kojih zaposlenih primaju minimalnu zaradu i na tu zaradu im se uplaćuju porezi i doprinosi.
Pored toga, potpisuju svakog meseca nekakve izjave, gde kažu da su primili još 20.000 dinara na ruke. Od tih 20.000 dinara oni dobiju samo deset, a onih drugih deset koje su potpisali da su primili, ne zna se gde su. I proverila sam na nekoliko mesta, da vidim da li je Vlada Republike Srbije za ovih pola godine, od kad sam na ovaj ozbiljan problem upozorila, nešto radila i verovali ili ne, ništa nije rađeno. I dalje se na isti način funkcioniše, i dalje je problem sa uplatama u Penzioni fond na taj ukupan iznos i to ključno pitanje kako taj neko izvlači taj keš i kako i gde ostaje 10.000 dinara, a 10.000 dinara daje zaposlenom.
Rekao je danas Vučić da takve i slične stvari, nije o ovome konkretno govorio, da je problem da se to detaljno ispita zbog malog broja inspektora, i naveo je primer Mađarske i Orbana, koji ima ne znam koliko hiljada inspektora više nego što ih ima Srbija. Naravno, Orban ne sluša MMF, nego radi u interesu svoje države i svojih građana.
Mi vama toplo preporučujemo da i vi zaposlite dovoljan broj inspektora, bez obzira na ta ograničenja MMF-a. Možete da ih zaposlite na određeno vreme, taman da svi oni visokoobrazovani mladi ljudi koji su prijavljeni na birou i po nekoliko godina čekaju posao, u međuvremenu rade na nekoj pijaci ili u nekom kafiću, da mogu da rade i da mogu da završe pripravnički staž, a da se zaista uradi taj posao da bi se na taj način i njima realno otvorila nova radna mesta.
Zorana Mihajlović je rekla pre neki dan da joj treba više od 1.000 ljudi koje će zaposliti vezano za legalizaciju objekata bez građevinske dozvole. Naravno, niko nema ništa protiv toga, prvo, iz razloga što će se zaposliti ti ljudi, drugo, zato što će se valjda konačno rešiti taj problem legalizacije i doneti odgovarajuća rešenja, s obzirom da je rezultat koji je do sada zabeležen više nego skroman. Ali, preporučujem gospođi Mihajlović i vama da pored ovih 1.000 ljudi zaposlite i određeni broj ljudi iz urbanističke struke, da se urade urbanistički planovi, detaljni urbanistički planovi po svim lokalnim samoupravama i da posle toga niko više ne može da gradi bez građevinske dozvole. Dokle god nemate urađene detaljne urbanističke planove, ljudi će biti prinuđeni da na ovaj način krše zakon.
Pitanje koje smo takođe postavili kada je Vučić govorio o ekspozeu, predstavljao ekspoze, i to ništa niste uradili, ni reagovali. Pitali smo, da li ste znali, a sada morate da znate, šta se dešava sa doprinosima i porezima na zarade zaposlenih u „Zastavi“, na osnovu onog štetnog ugovora za koji niste vi odgovorni, ali ste odgovorni zašto ništa niste preduzimali, jer se zna šta se radi sa štetnim ugovorima. Postoji Zakon o obligacionim odnosima, postoje međunarodni propisi međunarodnog javnog prava.
Ni jedan dinar na ime doprinosa i poreza na zarade iz „Zastave“, ni od jednog radnika, ne stiže u budžet Srbije. Zašto? Zato što po tom ugovoru iz republičkog budžeta se uplaćuje svakog 1 ili 5, kad već primaju plate, uplaćuje se ta količina novca „Zastavi“ i oni samo te iste pare obračunaju kao doprinos i vrate u budžet. Iste naše pare se vrte svakog meseca, a mi od toga nemamo ni jedan jedini dinar.
Pitanje, ono što je takođe vezano za ovo jeste, zapravo, iz ovog što sam do sad rekla i ovo što želim da kažem, govori o lošem ili bar nedovoljnom radu institucija koje imaju obavezu da pune budžet i, što je još gore, postoji nesklad i loša koordinacija između tih institucija, a ponekad čak i između ministarstava u okviru te vaše jedne jedinstvene vlade.
Ovih dana građani Srbije su prosto preplašeni kad vide poštara u blizini, jer svakodnevno dobijaju ili neke nenormalne račune za nekakav rastur vode ili za neko odvodnjavanje koje jeste u skladu sa Zakonom o vodama, ali su iznosi neprimereni. Ono što ne želite da sagledate jeste problem građana i opet ta koordinacija.
Gospodin Nedimović bi to trebao da zna. Kažu građani iz sela Brzan kod Batočine da su pisali Ministarstvu i da su dobili odgovor da je nemoguće rešiti njihov problem zbog nemogućnosti u Ministarstvu koje vodi Zorana Mihajlović, mislim da je to njena sad nadležnost.
Radi se o tome da vi tražite od građana koji žive ne samo u tom selu Brzan, nego celim tokom Velike Morave, da plaćaju porez na imovinu i da plaćaju porez na odvodnjavanje ili doprinos, kako se to zove, za zemljište koje je njima ukrala Morava. Dakle, to zemljište oni ne mogu da koriste. To su velike količine zemlje. Kako je moguće da dva ministarstva taj problem ne mogu da reše? Vrlo prosto može da se reši i taj problem zaista morate da rešavate.
Naravno, taj problem o kojem smo mi govorili, koji se odnosi na to da je teško govoriti uopšte o nekom predlogu budžeta ako nemamo završni račun za prethodnu godinu. Gospodin Vujović je juče rekao da je urađen presek za ovu godinu i da taj presek pokazuje suficit, ali naravno, to je neformalno, to je nešto što ste vi radili za internu upotrebu, ali to nije dokument koji je dostavljen narodnim poslanicima. Naravno, niste ni mogli da radite za 2016, nego za 2015 ste bili obavezni već da uradite taj izveštaj o završnom računu.
Aleksandar Vučić se hvalio na jednoj od svakodnevnih konferencija da će BDP u ovoj godini biti 4%. Danas kaže da je 3%. Ali, suština je nešto drugo. Kažu ekonomisti, dobri stručnjaci, da i sa tim BDP od 4% da bismo došli na nivo od 1970. godine, da bi nam trebalo 48 godina. Čisto da građani znaju da ta priča BDP je svuda tri, kod nas četiri itd, da znaju da to nije baš tako sjajno kako želi da nam se predstavi. Taj BDP je i ovoliki koliki je zahvaljujući „Železari“, inače bi bio između 2% i 2,5% gospodine Vujoviću.
Samo da bi se ozbiljno govorilo o budžetu, evo završavam, potrebno je da Vlada, da Ministarstvo finansija odgovori na nekoliko pitanja. Da li je Vlada planirala, i ako jeste, koliki je planirani BDP po godinama u sledećih pet godina? Vi ste već pet godina skoro na vlasti, treba već da imate neku percepciju za budućnost. Koji investicioni projekti će dovesti do tog rasta? Koji su izvori finansiranja za ostvarljivi planirani rast? Gospodine Milićeviću, samo ova tri pitanja još. Kolika će biti prosečna zarada po godinama u sledećih pet godina? Kolika će biti prosečna penzija u sledećih pet godina? Da li ćete i dalje otimati penzionerima, pa vraćati kako vam padne na pamet? I koliki će biti javni dug po godinama u tom planiranom periodu? Hvala. Ostalo ćemo po amandmanima.

U članu 20. govori se o službenicima za vezu, koje bi različiti državni fondovi, uprave, agencije trebalo da obezbede radi efikasnije saradnje sa Specijalnim tužilaštvom za organizovani kriminal.
Mi smo vam predložili kroz amandman da ovi službenici za vezu treba da imaju sertifikat o završenoj obuci za suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, a Vlada kaže da ne može da se prihvati ovaj amandman zato što je cilj člana 20. efikasnija saradnja između državnih organa. Logike nema, ali nema ni ozbiljne borbe protiv korupcije i kriminala, koju ova Vlada u sva tri svoja oblika već skoro petu godinu obećava i tvrdi da će korupciju i kriminal, organizovani kriminal, svesti na nulti nivo.
Ali, nažalost, i korupcija i kriminal su prisutni u svim sferama života i ne oseti se da je to ni u najmanjoj meri umanjeno, bez obzira na sva obećanja.
Bez službenika za vezu, postoje razne krivične prijave Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje stoje u fijoci očigledno zato što se radi o stavu režima kada su u pitanju te krivične prijave. Evo, ja po ko zna koji put u ime SRS javno pitam državnog tužioca Zagorku Dolovac – šta je sa krivičnom prijavom protiv…

Pa, dajte molim vas da završim.

Dakle, pitam – šta je sa krivičnim prijavama za sve koji su odgovorni za potpisivanje Briselskog sporazuma, od Stefanovića, Tadića, do Dačića, Vučića, Nikolića? I, šta je sa krivičnom prijavom protiv lažne diplome Tomislava Nikolića i svih koji su u tome učestvovali?

U članu 3. Predloga zakona predloženo je da ako oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela nije moguće, da će se oduzeti imovina koja odgovara vrednosti imovine proistekle iz krivičnog dela, dakle bilo koja druga imovina.
Mi, u SRS, mislimo da je to veoma opasna odredba koja može i te kako da se zloupotrebljava. Predložili smo brisanje ove odredbe.
Vlada nije prihvatila, kaže iz razloga što je neophodno dopuniti član 4. itd. To nije nikakav odgovor, mi mislimo da nije neophodno, vi mislite da jeste. Mi smo dali argumente zbog čega ovo brišemo, a vi niste dali argumente zbog čega ne treba da se briše.
Nekada je postojao zakon o ispitivanju imovine i u tom zakonu je promovisan taj princip – ako ne može da se dokaže poreklo nečije imovine, da se ta imovina oduzima i to se takođe širilo kao i ovom zakonu, odnosno Predlogu zakona koji sada dajete.
Opasno je i to što se oduzima imovina pre nego što neko lice bude pravosnažno osuđeno. Svi znamo, gledali smo po novinama, u medijima kako se rasprodavala imovina Darka Šarića. Ko će biti odgovoran ako Darko Šarić ne bude pravosnažno osuđen? Ko je odgovoran za silne pare, na primer, koje je država Srbija isplatila ljudima kojima je oduzeta imovina, a u međuvremenu su oslobođeni svake odgovornosti i krivice? Ko je odgovoran za silne pare koja je država Srbija isplatila, na primer, u vreme „Sablje“ desetinama hiljada ljudi koji su bili u pritvoru, a kasnije se ispostavilo da nije bilo pravnog osnova za to?
U ostalom, završavam Arsiću, ako već ovako paušalno ste spremni da oduzimate imovinu, preporučujem da oduzmite kriminalno stečenu imovinu Tomislava Nikolića i Dragice.

Da podsetimo da govorimo o Predlogu zakona o sprečavanju nasilja u porodici i da se u članu 15. govori o proceni rizika ko su eventualni mogući počinioci tog nasilja. Između ostalog, u vladinom predlogu stoji da se naročito treba voditi računa da bi eventualni mogući učinilac nasilja u porodici moglo biti i lice koje zloupotrebljava psihoaktivne supstance.
Mi smo predložili da umesto „zloupotrebljava“ treba da stoji „lice koje koristi psihoaktivne supstance“, zato što ako kažemo da ih neko zloupotrebljava, onda podrazumeva da je potpuno normalno dozvoljeno da ih koristi.
Vi u obrazloženju kažete da ne možete da prihvatite amandman zato što se legalno koriste psihoaktivne kontrolisane supstance, npr. lekovi. Ovo je obmanjivanje, jer jedno su kontrolisane supstance, odnosno lekovi, a drugo su psihoaktivne supstance koje u državi Srbiji nisu dozvoljene, ni lake, ni teške, ni bilo kakve. Zato ne može da stoji da ih neko „zloupotrebljava“ jer samom činjenicom da ih koristi, on ih zloupotrebljava.
Kada su u pitanju, sami ste napomenuli, lekovi, odnosno neke vrste lekova, u kontekstu i ovog člana i ovog zakona, govorili smo o mnogim razlozima, uzrocima zbog čega se dešava nasilje u porodici, ali svaki put moramo da skrenemo pažnju na odgovornost države, na odgovornost nadležnih u državi. U ovom konkretnom slučaju želim da kažem da na žalost se u Srbiji svakodnevno šetaju potpuno slobodni psihijatrijski bolesnici, da ih puštaju iz zatvorenih ustanova na vikend ili na druži period, a da im se ne obezbede lekovi. Dakle, ne sme se desiti da neko ko je potencijalno opasan po okolinu, ne samo po svoju porodicu, nego uopšte po okolinu, ne sme se desiti da bude pušten iz ustanove zatvorenog tipa, a da prethodno ne bude ili zalečen, ako ne može izlečen, ili da mu se obavezno daju odgovarajući lekovi kada napušta tu ustanovu. Hvala.

Kada se pročitaju neke od odredaba Predloga ovog zakona, nekako bi se mogao steći utisak da kod nas i ne postoji neki ozbiljan strah od nasilja u porodici.
Nažalost, nije tako. Nasilje u porodici, tzv. vršnjačko nasilje u školi, nasilje na ulici, nasilje na poslu u obliku mobinga, nasilje na svakom mestu. Sve više je toga. Sve više prisutno, ali nekako, rekla bih, da se nadležni organi ne snalaze najbolje u bar pokušaju sprečavanja takvih negativnih pojava.
Jedan od tih članova na osnovu koji bi se reklo da ne moramo mnogo da brinemo, jeste i ovaj član 16. o kojem trenutno govorimo.
Vi predviđate kao hitno privremenu meru udaljenja činioca nasilja iz stana, s tim da žrtva ostane u stanu kada se desi taj neki, hajde nazovimo ga, incident ili nasilje u porodici. Ovo, verujte, ne znači ništa.
Mi smo predložili da umesto toga da postoji obaveza da se žrtva nasilja zbrine u odgovarajućoj ustanovi socijalne zaštite sve dok se ne utvrdi da ne postoji opasnost za dalje nasilje u porodici.
Vi, odnosno policijski službenik konstatuje da se desilo nasilje, odvede nasilnika, ostavi žrtvu u stanu pitanje s kim, u kakvim su odnosima ostali članovi porodice sa žrtvom, a u kakvim su odnosima sa nasilnikom, na čiju će stranu stati.
Šta će se desiti kada se taj nasilnik ili ta nasilnica u nekom skorom vremenu vrati u stan? Šta će se tek tada desiti sa žrtvom nasilja?
Ne može zakon da se ponaša kao da se ne zna šta se stvarno realno u životu dešava. Vi dobro znate, gospođo ministar, da se dešavaju takve stvari, da kada se odstrani eventualno izvršilac nasilja, kada se posle kratkog vremena vrati u stan, onda žrtva prolazi gore nego što joj se desilo i što je prošla pre nego što je prijavila nasilje ta žrtva ili je neko iz porodice, neko iz komšiluka ili odakle god.
Dali ste ovde ovlašćenje službeniku policije. Neko to mora da radi i razumemo. Ne možemo i ne želimo mi da apriori osuđujemo i da tvrdimo ni ovaj neće da radi svoj posao, ni onaj neće da radi svoj posao, ali nažalost skoro da je tako.
Evo, sasvim slučajno u kraju gde ja živim, u porodičnoj zgradi ovih dana je bilo nekoliko napada, očigledno maloletnih lica u sred belog dana na žene ispred ulaznih vrata njihovih stanova. Jedna je završila u bolnici zato što joj je pokidao lanac, pa je vukao po stepeništu, imala je operaciju, itd, nimalo bezazleno. Drugoj je maltene izvučeno uvo zato što su je povukli za minđušu.
Šta se desilo kad su prijavile policiji to što im se desilo? Dežurni policajac koji je došao, onda posle i dežurni inspektor kod kojeg su bile, je rekao – znate, gospođo, ne dešava se to samo vama, nažalost to je svakodnevna pojava. To ne može biti odgovor nekoga ko je nadležan organ da to sprečava.
Nikako to ne sme da se desi, kao što ne sme da se desi da centri za socijalni rad zanemaruju svoje štićenike. Svi smo verovatno bili zgroženi informacijom, koja se pojavila u medijima pre dva dana, da je u selu kod Lebana, devojčica od 12 godina silovana nekoliko sati, nekoliko dana, nekoliko meseci, nekoliko godina, još ne znamo koliko, da su to radili najpre petorica, pa sad je uhapšeno, odnosno zadržano u pritvoru valjda zadržana tri muškarca koji mogu po godinama dede da joj budu.
Šta je sad ovde falinka rada Centra za socijalni rad? Cela ta porodica su štićenici Centra za socijalni rad. Ta devojčica i njena dva brata su deca sa posebnim potrebama. I Centar za socijalni rad mesečno odvoji par hiljada dinara. Poštar odnese ili odu u poštu da uzmu te pare i Centar je završio priču sa takvim porodicama. Centar za socijalni rad mora da vodi računa o svakoj porodici koja je štićenik centara i da se to radi onda se sigurno takve jezive stvari ne bi dešavale. Hvala.

Ipak mislim da treba prihvatiti naša amandman i ponavljam, gospođo Kuburović, pre svega na osnovu onoga što se dešava u praksi.
Gotovo da je nemoguće da neki nasilnik bude toliko fin i toliko miran da se posle izvesnog vremena vrati u stan i da žrtva neće imati i dalje status žrtve, da neće imati problema.
Vidite šta se dešava, da neko koga udaljite iz stana on sačeka ženu ispred kioska gde radi, ispred radnog mesta i nažalost prebije je do smrti. Dešavaju se prosto takve stvari da država mora biti rigoroznija u odnosu na izvršioca i mnogo pažljivija u odnosu na žrtvu.
Samo puko pisanje zakona i usvajanje zakona sa nekim od ovih normi neće doprineti onome što verujem da jeste namera i vaša kao zakonopisca i svakako onih koji će glasati za ovaj zakon kao zakonodavca. Verujte, ništa vas ne košta da prihvatite ovaj amandman, a učinićete mnogo sigurnijom svaku žrtvu jer neće prijaviti nasilnika nijedna žrtva koja zna da će joj se on vratiti u stan posle osam sati, još se ni otreznio nije ili ni otreznila nije, pošto se dešava nasilje i od strane muškarca i od strane žene i od strane drugih članova porodice i u odnosu na decu itd.
Ako želite iskreno da se nešto postigne u ovoj oblasti i ako želite da se zaista zaštite te žrtve, prihvatite ovaj amandman. Ne može da smeta. Može mnogo da pomogne. Hvala.