Predložili smo amandmanom brisanje i ovog člana, zato što nema logike, niti ima opravdanog razloga da Republika Srbija duguje Republici Srbiji, jer tako ispada po ovom što ste vi nama ovde predložili. Suština je da je ovo sve obaveza zapravo poreskih obveznika i da poreski obveznici plaćaju ovaj dug „Petrohemije“. Ali, mi nismo čuli nešto drugo što bi nas interesovalo. Kako je došlo do ovog duga? Ko je odgovoran što se pojavio ovoliki dug?
Vi ste ovde u obrazloženju za donošenje zakona napisali bogami da je krivo bombardovanje tokom 1999. godine. Naravno, bombardovanje je krivo za mnogo zla koja su se desila u Srbiji. Naravno da su NATO zlikovci i zločinci krivi za mnogo zla što su se desila u Srbiji, ali to su danas vaši prijatelji. Ne znam onda ko su ti koji su odgovorni i krivi zašto je došlo do ovog duga od 1999. godine. Ne kažemo da nije bilo i te, uslovno rečeno, odgovornosti. Bile su sankcije, razumemo to, ali šta se radilo od 2000. godine do dana današnjeg? Jel se taj dug smanjivao, jel se povećavao? Zašto se to pojavljuje opet kao budžetska obaveza, opet obaveza građana Srbije, ponavljam, bez ičije odgovornosti? Vi to jednostavno tako završavate, ne samo „Petrohemiju“, nego i sve drugo pojela maca, budžet će da plati sve obaveze i tako to ide. Bila „Železara“, pa Bor, pa „Petrohemija“, ko god hoće može da arči, narod će da plati.

Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, četvrti po redu, takođe je iznuđen od strane Evropske komisije. Sami ste tako napisali da je to razlog zbog kojeg donosite ovaj zakon, a onda ste objašnjavali zašto ste ga predložili po hitnom postupku. Kažete - da bi se Carinski zakon uskladio sa drugim propisima koji su od uticaja na postupanja carinskih organa, kao što su Zakon o prekršajima, Zakon o inspekcijskom nadzoru, Zakon o zaštiti podataka ličnosti i drugi.
I sad čovek da ne poveruje da je moguće da je u pravnom saobraćaju u Srbiji bio Carinski zakon koji nije bio u skladu sa Zakonom o prekršajima, o inspekcijskom nadzoru, o zaštiti podataka o ličnosti. Da smo vam mi slučajno rekli da vam je zakon u koliziji sa ovim zakonima koje sam nabrojala, vi bi skakali u oči, mi ne podnosimo što ste vi napredni, što ste vi uspešni, itd, a kada vi to kažete onda ne zna čovek kako da reaguje. Ko nam garantuje da i ovo što nam danas predlažete, što ste dobili kao nalog EU, odnosno Evropske komisije, kao što ste napisali, da to nije u suprotnosti sa drugim pravnim aktima, sa drugim zakonima. Daj Bože da je u skladu sa Ustavom Republike Srbije, s obzirom da vama nije strano ni da predložite i ovde usvojite neustavne zakone.
Dakle, ove primedbe su mogle biti iznete uz svaki drugi član koji ovde menjate, a ovaj mi je drugi po redu nekako bio najpriličniji.

Ovo je član koji se zapravo odnosi na član 19. osnovnog zakona, a član 19. govori o obavezujućem obaveštenju, o svrstavanju robe i poreklu robe. I onda je to naravno detaljno razrađeno na zahtev carinskog organa, radi primene OES odnosno OEP u carinskom postupku, lice kome je izdato obavezujuće obaveštenje mora da dokaže, pa onda kažu šta, i tako dalje, lice kome je izdato obavezujuće obaveštenje koje je prestalo da važi na osnovu stava 8. ovog člana može da koristi to obaveštenje šest meseci od dana prestanka njegove važnosti i tako dalje, da ne čitam sve to, prosto nema se vremena toliko. Obavezujuće obaveštenje pod uslovima propisanim u stavu 9. i 10. ovog člana može se upotrebiti isključivo za određene potrebe, ali se briše poslednji stav ovog člana koji kaže - protiv odluke iz stava 1. ovog člana, podnosilac zahteva može izjaviti žalbu ministarstvu.
I sad, pitamo, zašto ste ovo brisali? Da li to znači da ova odluka iz tog prvog stava je prvostepena i pravosnažna i izvršna i konačna, da nema mogućnosti da se uloži žalba na takvu odluku. Nekako nam to nije logično, a nije bogami ni u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku i zato smo predložili da se ovaj član briše i tako bismo uradili i da nismo brisali ceo zakon, a predložili smo u suštini brisanje celog zakona, zato to ste valjda, pošto ste dva puta menjali ovaj zakon, više ispunili sve zahteve EU, nećete svakih mesec dana da menjate zakone.

Ovo se odnosi na član 21. i na naknadu na usluge carinskog organa. Cela promena ovog člana 21. je slično nešto onome što smo danas pričali kada smo pričali o RTS-u, nije pretplata nego taksa, a sada nije naknada nego opet taksa.
Ne razumemo zašto za tako banalne stvari menjate propise, a ništa se suštinski nije promenilo. Da li se ovo što se plaća za usluge carinskog organa zove taksa ili naknada, apsolutno je nevažno. Mnogo je važnije ko to plaća, pod kojim uslovima, koliko se plaća, tako da mislimo da nije trebalo dirati ni u ovaj član.
Doduše, ovde ste brisali i poslednji stav člana 21. gde ste rekli da Upravi Carina pripadaju naknade po osnovu obavljanja usluga iz stava 2. ovog člana, kao i prethodni po osnovu obavljanja delatnosti po osnovu ugovora. Ako ste to sada brisali, onda pitamo - iz kojih razloga i zbog čega Upravi Carina više ne pripadaju te naknade, odnosno kome pripadaju? Te naknade postoje pa postoje, naplaćuju se pa se naplaćuju. Kome? Sve direktno u budžet? Sve, od penzija do carina, od plata, samo da se puni budžet, da izgleda naduvano i napunjeno a u suštini nikakve vajde od toga. Hvala.

Ovaj član odnosi se na član 25. kojim je propisana tajnost podataka i ovo što ste dodali u ovom članu je zaista nešto apsolutno nepotrebno.
Kada sam ovo pročitala, pitala sam se – sačuvaj bože, šta će im ovo. Govorite da će carinski organ sa podacima koji su po svojoj prirodi, odnosno načinu pribavljanja tajni postupati u skladu sa zakonima kojima se uređuje tajnost podataka i zaštita poslovne tajne. Naravno da hoće.
Ovde ste mogli još i da napišete ako neko nekoga ubije, odgovaraće na osnovu Krivičnog zakonika. Što pišete nešto što je regulisano drugim zakonom? Zašto opterećujete jedan zakon nekim normama da bi valjda izgledala ovako debela knjiga – zakon? Nije to suština.
Ako imamo jednu materiju regulisanu jednim propisom, jednim zakonom, onda nema potrebe da svaki zakon podseća da ćemo primenjivati onaj drugi zakon. Još kažete u drugom stavu – podaci koji su u posedu carinskog organa, a koji su označeni nekim od stepena tajnosti mogu se učiniti dostupnim javnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Da, naravno, ovo je tačno. Ali, ovde je nepotrebno pisati, prenormira se zakon, komplikuje se, da onaj tamo carinik koji, umesto da se bavi onim što je uža specijalnost carinika, on mora da čita i ove neke stvari koje nemaju veze sa carinjenjem, koje nemaju veze sa onim što je suština ovog zakona. A da se moraju primenjivati i ostali zakoni koji su na snazi u Republici Srbiji, naravno moraju. Trebalo bi sad iz svih zakona koji se ovde primenjuju, od prekršajnog, krivičnog, da nabrajate sve koji se moraju primenjivati.

Govorim o članu 29, o obavezama drugih državnih organa u vezi sa carinskom robom. Ovaj član do sada je imao tri stava i vi ste, iz samo vama poznatih razloga, poslednji stav brisali. Pokušavam da vidim u obrazloženju što ste rekli da brišete ovaj stav, što ne prihvatate ovaj amandman i što ste ovo brisali. Naravno, vi kažete da ovaj zakon ne usklađujete samo sa zakonima EU, zato što smo mi vama kao generalnu primedbu stavili kroz sve amandmane da sve što smo ovih dana imali u raspravi i ne samo ovih dana nego od kad ste preuzeli vlast od onih koji su pre vas išli istim putem, vi ministre, i onda i sada u istim kolima.
Dakle, sve zakone donosite zato što vam to naređuje EU i onda tamo neki činovnik vam napiše da treba da brišete stav koji kaže – uvozne dažbine plaćaju se pošto se izmire troškovi nastali u vezi sa robom iz stava 2. ovog člana. To su troškovi čuvanja, prodaje, itd. I opet ostalo nedorečeno da li će te dažbine i dalje da se plaćaju. Ako hoće, pošto ste ih ovde precrtali, kada, kako, kome ili se neće plaćati ili to opraštate, mogu da čuvaju koliko hoće itd, bez ikakvih obaveza. Opet ono suštinsko pitanje, ako ovo sada brišete i ako nigde ovo niste regulisali kroz ovaj zakon, onda ste vi svesno radili nešto što sada procenjujete nezakonitim sve ove godine unazad.

Radi se o članu 47a – utvrđivanje carinske vrednosti nosača podataka, i sad opet krucijalne izmene. U prethodnom, odnosno još uvek aktuelnom zakonu stoji - programskom podrškom iz stava 1. ovog člana se ne smatraju integrisana kola, poluprovodnici i slični uređaji ili proizvodi koji sadrže takva kola ili uređaje.
E, to više nije - programskom podrškom nego je sada valjda moderno da se kaže – nosačem podataka iz stava 1. ovog člana se ne smatraju integrisana kola. Isto tako u sledećem stavu - podacima i programskim uputstvima, tako je stajalo, iz stava 1. ovog člana ne smatraju se zvučni, kinematografski ili video snimci ili uputstva, a sada umesto - podacima i programskim uputstvima, kažete – programskom podrškom.
Dakle, može to ovako u konverzaciji da se primenjuju, ali da mora zakonski to da se menja, to jednostavno nije, tj. jeste terminologija nekih savremenih tehnologija, ali ništa nije smetalo, niti je u nekom zaostatku u tom smislu ni ovo što ste ranije pisali - programska podrška, čak možda šire obuhvata taj termin i prikladniji je nego ovaj nosač podataka. Ali, eto, vama rekli da treba da se menja zakon, pa vi onda krenuli, hajde menjaj da što više članova bude promenjeno, bez ikakvog smisla i razloga.

Govori se o članu 103, zapravo naknadnoj kontroli deklaracija.
Neću sada, naravno čitati ovaj član, nego samo poslednji stav koji ste dodali uz ovaj član i rekli ste da na sprovođenje naknadne kontrole od strane carinskog organa, shodno se primenjuju odredbe Zakona kojim se uređuje sprovođenje inspekcijskog nadzora.
Namerno čitam sporo, da bi ministrima skrenula pažnju, pa možda mi odgovore, ako se razbude, da ste u obrazloženju, zašto ne prihvatate Zakon napisali, amandman se ne prihvata iz razloga što se Carinski zakon ne usklađuje samo sa zakonodavnom regulativom EU, već se vrši usklađivanje i sa nacionalnim zakonima.
Molim vas lepo, kažite meni neukoj, glupoj, neispavanoj, s kojim ste vi nacionalnim zakonom ovu odredbu uskladili? Sklepali, napisali, na osnovu nekog akta Evropske komisije, poslali iz EU, vi trapavo preveli i onda obrazloženje da je to u skladu sa nekim nacionalnim propisom. Hajde kažite sa kojim? Pitajte, jel za ovo Vujović zadužen? Jeste. Pitajte Dušana Vujovića, možda je ovo iz Ukrajine doneo, ali nije nama Ukrajina domaći zakon, nama su domaći zakoni u Srbiji, mi smo u Srbiji i nas ne zanimaju ni Ukrajinski zakoni, gde se on proslavio, ni EU gde se on proslavio i gde bi ste vi, ali nećete svi zaraditi onu veliku penziju. Bolje vam je da sedite tu gde jeste i okrenite se zemlji Srbiji. Sedite tu i ne razmišljajte.
Vidiš koliko ti je lepše ovde nego u EU.

Član 15. predloga ovog zakona je vrhunac pravne nauke i ja bih zaista volela da ako je ikako moguće, upoznam genija koji je pisao ovaj član 15.
Kada vam bude pročitala šta piše u ovom članu 15. onda ću ozbiljno da vas pitam da li je u ovom Ministarstvu finansija ostao i jedan diplomirani pravnik koji je uredno išao u školu, završio, dobio diplomu, tj zaradio diplomu polažući ispite.
Zamislite šta kaže genije. U članu 104. stav 2. posle reči promet, zapeta se briše. Zamislite značajne izmene izmene Carinskog zakona. A nama stavljate primedbe kada kažemo da se određeni član briše.
Gospodo draga, poručite tim pravnicima, ovo je pisao neko, ako je pisano ovde. Ako je prevođeno, tom prevodiocu odmah otkaz. Ako je pisano ovde, onda toga koji je kupio diplomu u neki špajz tamo nek sedi, a dajte nekom pravniku da vam radi predloge zakona
Ovo je gospodo pravno tehnička redakcija koja nikada u svetu i u životu nije bila predmet rasprave u parlamentu. Zamislite mi sada raspravljamo u parlamentu izmenama zakona, o članu de ste tražili da se izbriše zapeta, jer je ona zapravo ovde napisana kao štamparska greška. Bilo bi dobro ministri da i vi raspravljate, odnosno da je vode došao ministar sa kojim možemo da raspravljamo. Ne postoji nijedan ministar sa kojim bismo o zapeti raspravljali.

Ovo je zapravo izmena člana 120 – spoljni tranzit, odnosno posebne odredbe, to je nadnaslov, a naslov iznad ovog člana je – Postupak tranzita na području treće države. Sad imamo opet epohalnu promenu, u stavu 2, zapravo posle stava 1. dodaje se drugi stav: „U slučaju iz stava 1. tačka 2. ovog člana, postupak se smatra prekinutim“, tako je pisalo, „dok se roba nalazi na teritoriji treće države“. A vi ste sada, umesto da se postupak smatra prekinutim, rekli da se postupak smatra suspendovanim dok se roba nalazi na teritoriji treće države. U pravnom smislu i u smislu odredbe ovog člana, odnosno ovog stava, nema isto značenje termin „prekinuti“ i „suspendovani“ postupak.
Kao pravnik, ja mislim da se ovde zaista radi o prekinutom, o prekidu postupka, a ne o suspenziji postupka. I ovo nije smelo da se desi. Opet problem – ili lošeg prevoda sa engleskog ili opet neki loš pravnik. Ja više ne znam u šta da sumnjam. Sigurna sam apsolutno da vi sve ovo radite po nalogu iz Evropske unije, kao što sve radite u Vladi po nalogu Evropske unije, rekoh već – oni okom, vi skokom. To je jako loše po državu Srbiju.
S druge strane, u ovolikoj ekspanziji kupljenih diploma, od predsednika države do Jorgovankinog doktorata, do raznih službenika po službama… (Isključen mikrofon.)

Ovde se radi o članu 125. osnovnog zakona, o unutrašnjem tranzitu, pojmu unutrašnjeg tranzita i načinu kretanja robe. Tako je naslov ovog zakona i u drugom stavu se kaže – kretanje robe iz stava 1. ovog člana može biti u okviru postupka tranzita pod uslovom da je takva mogućnost predviđena međunarodnim sporazumom.
Ovde je mala nejasnoća kod vaše izmene zakona. Ovo je, dakle, osnovni tekst, ali vi sada kažete kretanje robe iz stava 1. ovog člana može biti u okviru postupka unutrašnjeg tranzita pod uslovom da je takva mogućnost predviđena međunarodnim sporazumom. Tranzit je prevoz robe iz jednog mesta u drugo. Zašto ste sada ovde ubacili unutrašnji tranzit, a očekujete da je predviđen međunarodnim sporazumom.
Iskreno, nije najrazumljivije, nije ni u vašem obrazloženju, jer vi samo kažete da pored toga što usklađujete zakon sa propisima EU, usklađujete i sa našim propisima, pa evo, molim vas gospodo ministri protrljajte malo oči, probudite se i kažite nam sa kojim našim unutrašnjim propisom je usklađen ovaj stav 2. člana 125. Takav propis ne postoji ali ako ste već to napisali možda ima negde nešto što mi ne znamo, pa budite ljubazni da nam to objasnite, jer je nemoguće da nešto može je nešto vezano za unutrašnji tranzit, za unutrašnji prevoz robe od jednog mesta do mesta B, a da to mora biti regulisano međunarodnim sporazumom. Ili to zaista ima veze sa tom vašom EU koja nam ovakve opasne stvari šalje.

Ovo je valjda trebala da bude uvreda. Ne znam ko ne zna gde se nalazi, jer vrlo znam gde se nalazim za razliku od ovog gospodina …
(Vladimir Orlić, s mesta: To se nije odnosilo na vas.)
Čekajte, nije se odnosilo na ono što sam ja rekla?

Dobro, onda nemam repliku.

Ovaj član 196. odnosi se takođe na rad slobodnih zona i slobodna skladišta i konkretno govori o smeštaju robe u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu i kaže da to skladištenje nije vremenski ograničeno, ali za određenu robu, iz člana 191. kaže stav 1. - koja je obuhvaćena posebnim merama poljoprivredne politike, mogu se propisati posebni rokovi smeštaja.
I to naravno jeste logično i mora tako da bude, ali ovo moramo da povežemo sa članom 193. gde ste predvideli da carinski organ može pregledati robu i sprovesti druge mere carinskog nadzora nad robom, to je ranije pisalo, koja ulazi, izlazi ili ostaje u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu.
Vi ste sada samo napisali da carinski organ može pregledati robu, a izbrisali ste da može sprovesti i druge mere carinskog nadzora nad robom. I to nije dobro. To nije dobro i jednostavno ne može čovek da razume zašto vi ne želite da se sprovode sve mere carinskog nadzora nad robom koja ulazi, izlazi ili ostaje u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu.
Naravno, i ovo gde je predviđeno da za obavljanje pregleda iz stava 4. zapravo, ovog prethodnog stava, biće lice koje odredi carinski organ i on predaje tom organu, ili mu stavlja na raspolaganje primerak prevozne isprave kojom mora da prati robu koja ulazi ili napušta slobodnu zonu.
Ali opet ostaje i u kontekstu ovog poslednjeg stava pitanje - zašto ste brisali mogućnost da se sprovodi carnski postupak, mere carinskog nadzora nad robom koja ulazi ili ostaje u slobodnoj zoni ili u slobodnom skladištu?

Član 27. zapravo se odnosi na član 199. osnovnog zakona i govori o domaćoj robi obuhvaćenoj posebnim merama poljoprivredne politike i ova materija se reguliše već počev od člana 196. i vi ovde govorite o postupcima koji mogu biti preduzeti bez posebnog odobrenja, a odnose se na mere za poljoprivredne proizvode, i ne znam zašto ste sada umesto - ti postupci, napisali – ta postupanja. Ta postupanja nije baš nešto u skladu sa srpskim jezikom.
Kada se govori o poljoprivrednoj politici, odnosno politici poljoprivrednim proizvodima i skladištenjima na carini poljoprivrednih proizvoda, kada su pitanju oni proizvodi koji se iz Srbije izvoze onda bi bilo dobro zaista da se maksimalno usresredite i da maksimalno koristite slobodnu trgovinu koju imamo sa Ruskom Federacijom i onda vam ova skladišta tako reći ne bi ni trebala. Roba bi samo prolazila tranzitom, ali onim pravim tranzitom, a ne ono malopre što ste rekli tranzit u unutrašnjem saobraćaju.
Sve ono što se u Srbiji proizvede i sve što još može da se proizvede kada bi se država više pozabavila rešavanjem problema srpskog seljaka, sve što bi se proizvelo moglo bi se bez ikakvih problema prodati na rusko tržište i onda bi svakako bio u tom slučaju primenjen ovaj zakon sa ovim kratkim rokovima kada je u pitanju skladištenje poljoprivrednih roba. Hvala vama.