Opet imamo istu situaciju. Opet tražite produženje roka. Mi opet mislimo da ovaj zakon nije trebalo donositi, da je ovo neozbiljno, da ćete vi i posle usvajanja ovog predloga da stavite i ovo kao jedan od usvojenih zakona, kao što ste to radili kada ste donosili ovo što sada menjate.
Vi kažete da ne prihvatate naš amandman iz razloga što se Predlogom zakona produžava rok za podnošenje zahteva za upis prava javne svojine autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i svojine javnih preduzeća i društava, kapitala i njihovih zavisnih društava.
Vi nas niste ubedili da ovaj rok nećete ponovo produžavati jer nemamo obrazloženje zašto je došlo do toga da ovaj rok iz postojećeg zakona nije poštovan.
Takođe pitanje za Vladu, zašto, kad već znate, ako znate, da ćete morati menjati neki zakon, zašto ne pratite, zašto ne naložite službama, pošto vi sve zakone menjate, svuda produžavate rokove, zašto ne naložite službama da vam to uredno prate pa da ne dođete u vakum kao što smo evo sad sa ovim zakonom, gde su rokovi istekli 6. oktobra 2016. godine, danas je 26. ili koji decembar, 27. decembar. Bar toliko vodite računa, čim donesete, čim Skupština usvoji zakon na vaš predlog, odmah dajte službama i kažite, pošto mi znamo da je ovo zakon reda radi, pošto mi znamo da se ovo neće primenjivati, vodite računa, na vreme nas alarmirajte da nas tamo oni poslanici ne prozivaju da ne vodimo računa i ne radimo svoj posao.

Da. Predložili smo da se briše član 1. ovog zakona. Radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Ovaj zakon je donet 2001. godine, i to ne bi trebalo da bude neka značajna informacija, ali je značajna činjenica da je od tada do danas ovo 20 izmena ovog zakona. To opet govori o tome kako su sve te vlasti od 2000. godine do danas kakav su odnos imale prema ovom zakonu. Naravno, svima je cilj bio da se napuni budžet od akciza i samo su gledali kako i na koji način da kroz ovaj zakon dođu do nekih sredstava da bi mogli da se hvale manjim deficitom, eventualnim suficitom itd.
Interesantno je i napisali smo to u obrazloženju. Svaki put kada se raspravljalo o Zakonu o akcizama, pa izmenama i dopunama tog zakona, svaki put su se resorni ministri hvalili da je zakon koji Narodnoj skupštini, odnosno predlog koji Narodnoj skupštini predlažu rađen po najvišim evropskim standardima, pa nama sada nije jasno - kako vam se opet desilo da su vam opet zakazali evropski standardi, da li je problem u evropskim standardima ili u vašem putu ka Evropi. Čini nam se i jedno i drugo. Dakle, mislimo da je ovo loš zakon, mislimo da je ovo opet zakon koji donosite reda radi i opet ćemo za nekoliko meseci imati izmene i dopune ovog zakona zato što radite neozbiljno, zato što ste neodgovorna Vlada i zato što trošite vreme narodnih poslanika i građana Srbije.

Predložili smo brisanje i člana 2. zato što znamo da, odnosno mislimo da ovaj zakon ne treba da se menja, posebno ne na ovaj način i znamo da ono što pričate da će biti posledica donošenja ovog zakona po ovom predlogu zapravo se neće desiti ni kada je u pitanju promet kafe, ni kada je u pitanju promet drugih akciznih roba.
Vi ste u ovom članu 2. predvideli promenu člana 6. i gde ste napisali – obveznik akcize je proizvođač, odnosno uvoznik akcijskih proizvoda pa između ostalog svako lice koje stavi u promet Republici Srbiji akcizne proizvode suprotne odredbama ovog zakona.
Sada ja da vam kažem nešto što ja mislim da vi znate i što znaju i nadležni organi. Najaktuelnija prodaja na ulici trenutno akciznih proizvoda je prodaja duvana. I naravno mi nikada, mi srpski radikali, nikada nismo mislili da su izvor sive ekonomije i crnog tržišta ti ljudi koji prodaju na ulici. To prodaju ljudi da bi preživeli i mi smo uvek imali razumevanja za njih. Ali se uvek postavlja pitanje - kako dođe taj duvan do tih ljudi i kad ćete umesto što komunalni inspektori idu po ulici i oduzimaju taj duvan, pa ga onda posle daju tamo onom njegovom iza drugog ćoška, da ga prodaje za njega, ne znam da li znate da se to radi,a verujte radi se, kada ćete da otkrijete prave švercere i kada ćete zaista ozbiljno da se pozabavite ovim poslom?
Nešto interesantno sam primetila kod švercera duvana. Jedini koji ne diraju komunalni inspektori su ja sam lično prepoznala trojicu koji su mi kucali na vrata, molim vas, u vreme izborne kampanje i tražili siguran glas, slobodno prodaju.

Član 4. se odnosi na član 14. osnovnog zakona koji inače objašnjava šta se smatra kafom u smislu ovog zakona, vrlo interesantno i dodajete stav da se pod proizvodnjom kafe u smislu ovog zakona smatra prerada, prženje, pakovanje i druge sa njima povezane radnje koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe.
Dakle, ništa spektakularno, ništa novo, ali opet nemamo ono što je zaista interesantno vezano za kafu i opet naravno govorimo švercu.
Od kada je ovaj zakon stupio na snagu, odnosno kada je prvi put donet, kao što su malopre neki počeli da viču, ua, ko bez ikakvih problema prodaje švercovani duvan na ulici, tako moram da podsetim i na šverc kafe, na neke koji su i danas poznati u svom kraju pod nadimkom Santos, Bata Santos, znate ko je, ko je kupio i televiziju od Santos kafe. Ko ne zna da se radi o bivšem ministru Gašiću? Da, o njemu govorim, naravno.
Dakle, vi kažete da amandman nećete da prihvatite iz razloga što se predloženim izmenama uređuje da se od 1. januara 2018. godine na drugačiji način uredi oporezivanje akcizom kafe u smislu ovog zakona.
Gde vi u članu 4. vidite taj osnov koji ste, gospodine Nedimoviću, jeste li pitali Vujovića kada ste pošli ovamo, gde vam je osnov u članu 4. ovoga što ste napisali u obrazloženju? Toga nema.
Dakle, vi ste onako reda radi napisali neki odgovor narodnim poslanicima, kao što je i zakon zbrkan.

Član 14. odnosi se na član 40. ovog zakona i govori o reflakciji, odnosno vraćanju akciza licima iz prethodnog člana i vi ste ovde dodali deo koji kaže da je – račun uvoznika akciznog proizvoda sa iskazanom akcizom koja je plaćena pri uvozu, odnosno jedinstvenu carinsku ispravu kojom se dokazuje da je akciza plaćena pri uvozu, kao i dokaz da su proizvodi izvezeni.
Vi naš amandman da to brišemo ne prihvatate zato što kažete da lica iz člana 39. osnovnog zakona ostvaruju reflakciju akciza na osnovu pismenog zahteva uz dokaze da su platili račune proizvođača akciznog proizvoda itd. Mi imamo sada situaciju da ste vi akcize, odnosno da je država akciza vratila za 35 preduzeća i da sada tražite od tih preduzeća da oni akcize vrate. Na osnovu čega? Kako ste to izračunali? Kako ste dozvolili da se akcize vrate, u nešto su uložene, nešto se desilo, recimo u proizvodnju, u nova radna mesta u koja se vi zaklinjete, i sada ti ljudi – šta? Ako ih naterate da vrate ta sredstva, šta će – da daju otkaze ljudima koje su zaposlili na ime tih sredstava koja su dobili?
Dakle, ovo je prosto neverovatno, ne samo ovaj član nego ceo zakon koji govori o neozbiljnosti i neodgovornosti onih koji na žalost upravljaju državom i to na isti način od 2000. godine do dana današnjeg. Da je to tako govori upravo činjenica da ovaj Zakon o akcizama menjate 20 puta, svaki put sve gore i gore.

Nastavljamo. Član 15. odnosi se na član 40a stav 1. i tu menjate određene periode i iznose i niste nam ničim ni u obrazloženju zakona, ni u obrazloženju ministara kada su govorili, zapravo nije ovlašćeni ministar ni bio, znamo mi da može Vlada da ovlasti koga god hoće, ali suštinski onaj ministar koji bi možda mogao nešto i da objasni i odgovori na neko pitanje nije se ni pojavio, tako da nas niste ubedili da obračunavanje i plaćanje akciza na cigarete će zaista doprineti u ne znam kojoj meri punjenju budžeta, ali ste na ovaj način povećali cene cigareta.
Mi znamo da su cigarete, kao i alkoholna pića i druge luksuzne robe najpogodnije za povećanje akciza i mi u principu nemamo ništa protiv toga da kada mora da se, kada treba da se povećavaju akcize da to bude upravo na tim robama, ali malo često ovo radite. Pre nekoliko meseci ste povećali cene cigareta i nije dobro da to radite opet.
Znate, ne možete se boriti protiv pušenja tako što ćete povećavati cenu cigareta, bar ne u državi Srbiji u kojoj više od pola miliona, 600.000 ljudi radi za minimalac i na žalost mnogi od tih ljudi su pušači, svesni svih negativnosti cigareta i pušenja, ali ne može država da se na taj način bori protiv duvanskog dima, kako se to popularno kaže, tako što tim ljudima koji rade za tako male pare i kojima je svaki dan …

Nastavićemo.

Ovo je zapravo uređivanje člana 40d, koji govori o plaćanju akcize na duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine i to od 31. decembra 2012. do 1. januara 2016. godine, kada su akcize povećane od 35% te 2013. godine do 43% ove godine, što je 8% više.
Ovde dodajete jedan član koji govori o izuzecima od stava 2. koji je zapravo osnovica za obračun akciza ovih koje sam malopre pročitala. Sada u obrazloženju zašto vi ne prihvatate naš amandman da se ovo briše, prepisali ste u potpunosti ovaj član, odnosno ovaj dodatak člana 40b, koji ste, evo kao novinu u ovom zakonu o izmenama i dopunama zakona predložili za usvajanje.
Dakle, ništa nam novo niste rekli, ništa što bi nas eventualno, ubedilo da možda mislimo da možda nismo dobro postupili što smo predložili brisanje svakog od ovih članova. Ali, što više idemo u obrazlaganje jednog po jednog od ovih amandmana, sve smo uvereniji da je ovo zaista jedini način da vam pokažemo kakav je naš odnos prema ovom zakonu, i uvereni da je to zaista jedno opšte mišljenje i opšte raspoloženje. Jer ne možete vi samo na ovaj način da sve dublje zavlačenjem ruku u džep građana Srbije da stabilizujete stanje u budžetu, koje koliko god vi pokušali da ga predstavite kao divno i krasno, je zapravo daleko od toga.

Evo, došli smo do prelaznih i završnih odredbi, i prelazne i završne odredbe su zapravo jedini novi članovi u ovim izmenama zakona. Član 18. konkretno govori o prosečnoj ponderisanoj maloprodajnoj ceni cigareta, duvana za pušenje, i ostalih duvanskih prerađevina za 2017. godinu, što upućuje da ćemo vrlo brzo imati ponovo izmene i dopune ovog zakona. Ono što je kolega Krasić malopre govorio o predviđenoj inflaciji, i dalje vi, zapravo ovim zakonom negirate ono što u javnosti pričate.
Niste, svakako prihvatili ovaj naš amandman, nismo ni očekivali da ga prihvatite, ali opet je Vlada pokazala da je zapravo briga šta pišu narodni poslanici, zato što je opet u obrazloženju zbog čega se ne prihvata amandman, samo prepisan zapravo u malo kraćoj verziji član 18.
Mi zaista očekujemo ozbiljniji odnos Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini. Ako se narodni poslanici trude da podnesu određene amandmane i da obrazlažu te amandmane, onda najmanje što očekujemo jeste da nam Vlada svojim obrazloženjem, pokaže da je bar pročitala to što su narodni poslanici napisali, a ne tek tako da pređe preko toga računajući imamo većinu, neko će već glasati za to. Ali, to nije dobro, to nisu dobre poruke koje šaljete građanima Srbije, i verujte nisu srećni što im povećavate cenu cigareta.

Član 19. je takođe novi član u ovim izmenama i ovde ste predvideli kada ćete utvrđivati prve ponderisane prosečne maloprodajne cene cigareta i minimalne akcize na cigarete, duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine.
U ovom članu kažete da ćete taj posao izvršiti do 15. februara 2018. godine, kažete, na osnovu podataka o ukupnoj vrednosti svih cigareta itd. Mi vas pitamo zašto je taj rok, da li je bilo moguće da se to uradi ranije? Naravno, ne prihvatamo vaše obrazloženje zbog čega vi ne prihvatate naš amandman. Ponavljamo ono što smo od početka rasprave o ovom zakonu govorili.
Šta je suština? Suština je da uzmete još neki dinar tom narodu koji jedva sastavlja kraj sa krajem. Svakako nijedan pušač neće prihvatiti ako kažete, pa ako sastavlja kraj sa krajem, zašto puši cigarete. Eto, to je valjda jedan od načina da se izađe na kraj sa mukom kojom su pritisnuti građani Srbije. Ponavljam, onih 600.000 koji rade za minimalac i koji se nikako ne uklapaju u prosečnu cenu o kojoj vi govorite na konferencijama i u javnosti uopšte.
Dakle, i ovaj zakon i ovaj član upozoravaju zapravo da je život u Srbiji mnogo drugačiji i teži i mnogo skuplji od onoga što gledamo na javnom servisu o kojem smo na početku dana govorili i o njegovoj objektivnosti i realnosti.

Znate na šta liče svi ovi vaši predlozi zakona koje ste strpali u jednu tačku, 27 raznih predloga zakona i odluka? Kao da vežbate da vidite šta bi moglo da se uradi, ili ste vežbali ranije, jer u svakom od ovih zakona vi zapravo samo produžavate nekakve rokove. Više puta sam rekla i opet ću ponoviti, to govori zapravo o neozbiljnosti Vlade Republike Srbije.
Nemoguće je i ne možete više da pričate da je neko drugi za ovo kriv. Konkretno za ovaj Zakon o akcizama jeste, zato što je 20 izmena ovog zakona od 2001. godine do dana današnjeg bilo. Ali, kako sada mi vama da verujemo da i ovaj rok koji ste predvideli do 2017. godine, da će to biti takođe rok koji će biti poštovan? Na obraz? Nemojte, ministre, molim vas, nemojte na obraz. Ni na potpis ne možemo da vam verujemo, a kamoli na obraz. Loše iskustvo imamo i sa ministrima i sa Vladom.
Dakle, nekoliko sad ide zaredom članova ovog Predloga zakona, a tako je bilo i sa svim zakonima pre ovog i sa ovim koji nas još čekaju u pojedinostima, vi zapravo, šta da zaključimo, niste ništa radili. Da ste išta radili, valjda bi bar nešto od ovoga bilo završeno i ne bi morali da produžavate rokove. Jeste li vi uopšte spremni da uradite nešto sa ovim novim rokovima koje predviđate u ovim predlozima zakona? Loši su vam zakoni, a posledice su lošeg rada Vlade. Evo, ni jedan ministar neće da kaže da li će stvarno ove rokove iz ovih predloga zakona poštovati ili ćemo za koji mesec, možda u nekom drugom sastavu i sazivu, raspravljati o izmenama i ovog i ostalih zakona.

Predložili smo i ovaj član da se briše. Čudi me, gospodine predsedavajući, da niste reagovali malopre kada nam je ministar Antić zamerio što predlažemo amandmane gde predlažemo brisanje predloženih članova. Naravno, posledica onoga što nama radi Vlada Republike Srbije, između ostalog, jesu i ovi amandmani, jer ako iko živi gleda ovu sednicu, treba da podsetimo da smo mi u okviru jedne tačke raspravljali 27 tačaka dnevnog reda i da je jedini način da se odužimo Vladi bio da stavimo do znanja šta mislimo o ovim zakonima upravo podnošenjem ovakvim amandmana.
Ne primereno je da ministar Antić koji ode, dođe, prošeta nama koji sedimo ovde od jutros kaže da koristimo vreme po amandmanu, kako kaže, „ dva minuta, druže“. Možda je on negde bio večeras gde se sluša „dva dinara druže“ ili je sad otišao da sluša „dva dinara druže“, pa će opet da nam se pridruži, ali nemojte molim vas. Zaštitite, kolege smo. Mi uvažavamo ministre, pogotovo, evo, Nedimovića koji sedi ovde. Nije baš u toku o čemu pričamo, ali nema veze, prisutan je. Nemojte da oni nas na ovaj način omalovažavaju.
Nije fer, vezano za, pošto ćemo brzo završiti ovaj predlog zakona, ovo što se pokušava, ne znam, da mora pržena kafa, jer se ne znam dodaje ječam, pšenica itd. u kafu koja se prodaje građanima. Nekad je to moglo kada se prodavala ova ne pržena kafa, pa kada su se neki, kolega Arsiću, obogatili, pa napravili crkve itd. Naravno, mislim na Batu Gašića, Batu Santosa, pa nemojte sad, nije fer da drugima ne date da se obogate, kada se on čovek upravo na tome obogatio.

Čitajući razloge za donošenje ovog zakona, o kojom smo sada počeli raspravu, nekako mi dođe žao vas iz Vlade šta vi zapravo morate da trpite i ovde da prenosite na skupštinsku većinu.
Osnovni razlozi, kažete, za donošenje ovog zakona, problemi koje bi zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu su dalje usaglašavanje sa propisima EU, koji uređuju oblast itd.
Dakle, vi sve što radite, radite po nalogu EU. Da li je moguće da vam oni bar kažu da uradite neki zakon koji će potrajati bar do prolećnih dana? Neverovatno je, svaki čas menjate zakone. Oni okom, vi skokom. Dajte nešto malo u interesu građana Srbije, pustite tu EU. Niti će Srbija ući u EU, niti će EU uskoro biti. Gledajte od čega se živi i od čega narod živi.
Šta ste predvideli u ovom članu čije smo brisanje mi tražili? Ovde se govori o poreskim obveznicima, strancima koji imaju sedište u Republici Srbiji. Sada, između ostalog, zašto vi menjate zakon? Kaže – smatra se da obveznik obavlja delatnost i kada je vrši u okviru poslovne jedinice, pisalo je, a vi kažete u okviru stalne poslovne jedinice.
Pošto pre nije pisalo privremene, znači podrazumevalo se da je stalna. Šta vam sada recimo znači ova izmena? Tek da bi nešto napisali, tek da bi eto mi imali čime da se bavimo ovde. Stalnom poslovnom jedinicom iz ovih prethodnih stavova smatra se organizacioni deo pravnog lica …

Vreme? Dobro, ima vremena, duga je noć. Hvala.

U članu 23, koji se zapravo menja ovim članom 6, od 21 tačke koliko ima ovaj drugi stav, imate samo jednu jedinu izmenu i to je zapravo suština promene ovog člana. Govori se o opštoj stopi PDV-a koja je 20% i o posebnoj koja je od 10%, oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz dobara, i onda nabrajate čega. Ovde je pisalo ogrevnog drveta, a vi ste sada dodali – uključujući drvene brikete i pelet.
Niste prihvatili, naravno, naš amandman. Mi nismo predlagali brisanje ovog člana zato što ne treba da se smanji PDV na ove proizvode, nego jednostavno što je to naš odnos prema ovom zakonu, pa onda se odnosi na sve. Ali, interesantno je zbog čega vi nećete da prihvatite ovaj amandman. Procenjeno je, kažete, da bi smanjenje poreske stope sa 20 na 10% moglo da dovede do povećanog interesovanja za nova ulaganja u delatnosti proizvodnje drvenih briketa i peleta, uzimajući u obzir da Republika Srbija raspolaže potrebnim kapacitetima za obavljanje ove delatnosti.
Je li to raspolaže Republika Srbija tim kapacitetima ili raspolažu naši građani, naši privrednici koji hoće da razviju i da prošire ovu proizvodnju, što bi naravno bilo dobro, dobro bi bilo i za potrošače ovih proizvoda, a dobro bi bilo i za one koji bi proširili svoju proizvodnju i koji bi eventualno zaposlili neke nove ljude koji bi ovde radili?