Hvala vama. Molim vas samo da završim jednom rečenicom.
Postoje sporazumi vezani za Rusiju i Belorusiju koji imaju našu podršku i ovi ostali biće bez podrške srpskih radikala. Hvala.

Dame i gospodo, mi smo i na ove jučerašnje zakona i na ovaj danas podneli amandmane gde smo tražili da se brišu ovi predloženi članovi zato što mislimo da ovaj zakon ovakav uopšte ne treba da postoji. Ovo je štetan zakon, koliko god ste vi pokušali da to prikrijete i da prikažete na nekakav drugi način.

Ovi zakoni, i jedan i drugi, jesu zaduživanje. Vi kažete – to je samo garancija. Jeste formalno garancija, ali jednim zakonom dodatno zadužujete državu za 45 miliona evra, drugim za 15 miliona evra.

Činjenica je, koliko god ministri to pokušali da prikriju, da se na ove iznose plaća kamata čak i ako mi ove iznose kredita ne povučemo, odnosno ne budemo koristili.

Još nešto je činjenica. Ministar Vujović nije hteo da odgovora na te primedbe zato što zna da smo u pravu. Ovi iznosi su određeni i predviđeni striktno namenski i jedan i drugi. Vi ste im već promenili namenu zato što ste ih pretvorili u hartije od vrednosti i sada, naravno, imate problem kako ovoj Razvojnoj banci Nemačke da objasnite tu vašu neku transakciju koja je nezakonita i koja nije u skladu sa ovim što nama nudite.

Takođe, insistiramo da nam dostavite taj sporazum, i jedan i drugi, da vidimo, juče smo rekli to je moralo da bude sastavni deo obrazloženja predloga ovih zakona, šta je to što Narodna skupština ovde raspravlja i o čemu se to glasa. Mi faktički ne znamo šta je neko u ime, ispade u ime Skupštine, jer je potpisao neko iz Vlade bez saglasnosti Skupštine. Pitanje je šta bi se desilo da recimo Narodna skupština ne izglasa ove predloge.

Takođe, pitanje na koje nismo dobili odgovor je – ko je potpisao ove ugovore sa ovom Razvojnom bankom Nemačke i kako se desilo, gde je otišlo skoro pola milijarde evra koje su potrošene za posredovanje? Ko je posredovao i gde su te pare? Dakle, puno je pitanja na koja niste dali odgovor.

Obrazloženje zbog čega ne prihvatate naše amandmane je neozbiljno zato što zaista ne odgovarate ni na ono što smo napisali u amandmanu, niti na ono što vas pitamo još od načelne rasprave. Dakle, predlažemo da usvojite amandmane i vratite ove zakone, pa nam ih lepo predložite sa tim tekstom ugovora da vidimo šta ste vi to muljali i o čemu bi mi ovde trebali da raspravljamo. Hvala.

Amandman na član 4. je, što se tiče nas iz SRS, isti kao i na ostale članove. Tražili smo da se briše ovaj član. Ovaj član 4. možda najbolje potvrđuje sve ono što pričamo već dva dana jer jasno kaže šta će se desiti ako garant, a to je država Srbija, izvrši obavezu umesto zajmoprimca.

Dakle, vi ste ovde pokušali da nam skrenete pažnju sa onoga što ne želite da nam pokažete ministre, tražili smo to već nekoliko dana, a tražimo i danas da nam pokažete taj sporazum da vidimo i ne razumemo zašto taj sporazum nije bio sastavni deo obrazloženja ovog predloga ovog zakona. Zato što bismo trebali da znamo tačno ko je učestvovao, ko je potpisao i kako su, ko je potrošio 470 hiljada evra na ime posredovanja. Da li je neko kao lapsus rekao pola milijarde umesto pola miliona nije mnogo ni važno, važno je da mi nemamo odgovor na pitanje – gde je otišlo tih pola miliona evra? Kada bismo imali sve ove sporazume koje ćete nam ovako pokazivati, verovatno se premašuje i taj iznos od pola milijarde.

Dakle, nedopustivo je, zapravo nije u skladu sa zakonom ni sa Ustavom, da Vlada može da zadužuje Srbiju tako što će tek nakon što potpiše neko neki sporazum i plati proviziju, u ime države to da stavi Narodnoj skupštini na razmatranje i na usvajanje. Ovo jednostavno nije u skladu sa zakonom i ne možete tako da se ponašate, da se kasnije pokrivate zapravo fiktivnim odlukama Narodne skupštine jer vaši poslanici moraju za ovo da glasaju, inače, šta bi se desilo? Valjda bi neko morao da ide u zatvor jer je zadužio državu za 45 miliona evra, a nije imao za to odgovarajuće ovlašćenje.

Simpatična je ovde rasprava između ovih prethodnih koji traže da se izvrši uvid u ovaj sporazum, što i mi tražimo, i ovih koji podsećaju na ugovor koji je zaključen vezano za poslovanje „Zastave“ iz Kragujevca. Zaista onaj crni ugovor iz „Zastave“ potpuno podseća na ovaj nevidljivi. Podsećam takođe ove koji su sada na vlasti da su oni mogli da taj crni ugovor iz „Zastave“ stave van snage, odnosno da traže raskidanje tog ugovora, a ne da se večito krijete iza onoga što je neko uradio ranije, pa vi sad to kao ne možete da menjate. Doduše, vi ministre Antiću nemate taj problem, vi ste bili i onda i sada, tako da vi to svakako razumete. Vaša partija, gospodine Antiću, valjda pripadate toj partiji. Hvala.

Da, ministar je upravo odgovarao na ono što sam ja rekla i iščuđavao se kako je moguće da smo podneli ovaj amandman da brišemo član 4. jer, ne znam, kakvu koncepciju na taj način mi rušimo, možda ministrov i Vladinu, ali naša koncepcija je ministre Antiću da ovaj zakon ne može da se nađe u pravnom prometu, a to možemo da iskažemo u skladu sa našim Poslovnikom, jedino tako što ćemo predložiti brisanje svakog člana.

Član 4. i da nije tako, toliko nakaradno napisan i pored ovoga što je gospodin Krasić rekao da predviđate da se eventualno naplatite sami od sebe, ali zamislite vi još jednu, što bi ste vi rekli, lupetanje u članu da ste vi napisali - da država Srbija garant, to je država Srbija, ima pravo da od zajmoprimca to je EPS potražuje. Ima pravo, pa valjda ima obavezu, ako je neko dužan državi Srbiji, ona ima obavezu da to traži, a ne ima pravo.

Šta to znači – ima pravo? Nešto na šta neko ima pravo, on to ne mora da koristi, a vi nudite narodnim poslanicima da vam glasaju za nešto tako uopšteno, gde se vi zapravo i ne obavezujete da to eventualno naplatite, čak i kad bi ta naplata imala smisla, a nema upravo iz obrazloženja koje vam je gospodin Krasić malopre rekao, iz obrazloženja koje smo mi dali u našem amandmanu i u našim ostalim amandmanima.

Ministre, pošto ste se onako zgražavali na ovaj amandman, ja vas molim da u jednom mirnom tonu nam kažete kada ćete nam pokazati ovaj sporazum i ko je uzeo 470 evra? Hvala vama.

Ovo je još jedan Predlog zakona potpuno sličan ovom o kojem smo raspravljali danas i juče. Ovde se samo radi, da građani znaju, o zaduženju od 15 miliona evra. Vi ćete opet reći da su to garancije, ali smo vas ubedili, ubedili smo građane pre svega, kroz ove rasprave a nastavićemo i dalje, da vi nekontrolisano zadužujete državu a na taj način zadužujete i građane Srbije, pa se postavlja pitanje kako ćemo mi izaći iz ovih dugova koje nam Vlada Republike Srbije nameće, u nastavku onoga što smo imali od prethodne Vlade? Lepo smo dogurali do 69,2 učešća u BDP, što je mnogo više od onog što je predviđeno našim Zakonom o budžetskom sistemu.

Ovde se sada postavlja pitanje zašto se ovaj zakon donosio po hitnom postupku, pa i ovaj član? Vi ste rekli da razlozi za donošenje po hitnom postupku proizlaze iz činjenice da je stupanje na snagu i primena sporazuma o zajmu, odnosno povlačenje sredstava i izmirenje dospelih obaveza elektromreža uslovljeno stupanjem na snagu ovog zakona. A pet dana nas ubeđujete da neće biti povlačenja ovih sredstava. Jel vi stvarno mislite da mi ne znamo da čitamo i da ne znamo da razmišljamo?

Mi samo želimo da skrenemo pažnju građanima Srbije koji prate rad parlamenta šta vi zapravo radite i kako pokušavate neke stvari ispod žita da provučete.

Još ste napisali u obrazloženju da će za sprovođenje ovog zakona biti obezbeđena sredstva u budžetu, a u drugoj rečenici kažete da su sredstva obezbeđena u budžetu za ovu godinu od 15 miliona evra.

Gospodine Arsiću, javljam se na osnovu 1. stava člana 32. Poslovnika, koji me obavezuje, kao potpredsednika, da pomažem predsedavajućem u radu.

Meni je zaista drago da ste vi danas pokazali izuzetnu fleksibilnost, da ste dozvolili da narodni poslanici govore koliko god hoće, jer vi znate, sećate se, stav Srpske radikalne stranke je uvek bio da se Poslovnik ne može i ne treba ograničavati ni po pitanju teme, ni po pitanju vremena. Činjenica je da ovo danas radite da biste popunili vreme da ne završimo radni dan za dva sata, da ne bi mediji se bavili tim.

Želim iz jednog drugog razloga da vam pomognem kolega Arsiću. Izgleda da ste zaboravili jednu činjenicu, mislim da bi bilo dobro da vas podsetim, da kažete i gospodinu Martinoviću i gospodinu Raduloviću, odnosno najpre Martinovića da podsetite, da je sve ovo što on govori o Raduloviću, verovatno tačno, ali, da ga podsetite da su to bile glavne reference zbog čega ga je Aleksandar Vučić svojevremeno uzeo u Vladu. To bi trebalo da se vi setite, da ne moram ovako da vam pomažem. Čisto, dakle, neka se nastavi rasprava, neka se priča koliko ko hoće i o čemu ko god hoće, to jeste konačno prava demokratija u Narodnoj skupštini, ali samo čisto radi javnosti i da znaju neki budući kandidati za ministre da treba da budu onakvi kako Martinović predstavlja Radulovića i da im je to garant da će ih Vučić ili neki Vučićev naslednik uzeti u Vladu. Hvala.

Gospodin Radulović je u svom izlaganju rekao da on misli da bi ja trebalo da znam da gospodin Aleksandar Martinović ne govori istinu.

Zaista ne bih da budem arbitar između Martinovića i Radulovića. Sklona sam da mislim da su i jedan i drugi u pravu i obično kada se raspravljaju oni koji su bili na istoj strani, ili imaju iste političke ciljeve, onda je svakako najbolje prihvatiti da su u pravu i jedni i drugi.

Istina je da smo mi navikli da Aleksandar Martinović menja mišljenje i da je nekada zastupao neke druge stavove, da je nekada govorio na drugačiji način, ali to svakako ne…

Gospodinu Raduloviću, jer je on rekao da on misli da treba da znam da Martinović ne govori istinu. Dakle, vrlo precizno gospodine Arsiću. Vrlo precizno.
Kažem da ja to ne mogu da znam i da sam sklona da verujem i da Martinović govori istinu o Raduloviću i da Radulović govori istinu o Martinoviću i objašnjavam da znam da je Martinović nekada imao drugačije političke stavove, da je nekada na drugi način raspravljao, da je nekada bio žestoki protivnik EU, da je bio ozbiljan nacionalista. Sve se to promenilo upravo od onog momenta kada je počeo da podržava i između ostalog i Sašu Radulovića kao člana Vlade Aleksandra Vučića.
Zaista ne treba da se dozvoli da se zaboravi da je Radulović bio član Vlade Aleksandra Vučića i da onaj koga je birao u Vladu, a to je Vučić, a to ste vi gospodo koji ste glasali, morate da imate bar osećaj odgovornosti ako je ovo ovako kako vi kažete za njega, vaša je odgovornost da ste onda vi faktički nekoga za koga kažete da je kriminalac, da ste vi tog kriminalca birali u Vladu. Ne možete vi da se operete od te odgovornosti zato što sad pričate o njemu na ovaj način. Hvala.

U načelnoj raspravi ni ministri, ni poslanici koji su se izjasnili da će podržati predlog ovog zakona nas radikale nisu ubedili da ovaj zakon uopšte ima smisla.

Ministri su pogotovo pokušali da nekako obrazlažu ovaj zakon pod nekakvim velikom tajne, očigledno je da se želelo od javnosti sakriti neke činjenice. Mi ćemo, govorili smo to i u petak i danas ćemo nastaviti kroz amandmane, upravo javnosti da skrećemo pažnju šta zapravo znače ovi zakoni. Član 1. Predloga ovog zakona i javnost to treba da zna, podrazumeva novih 45 miliona evra duga.

Kada smo to govorili u načelnoj raspravi, onda nam je ministar objašnjavao da to nije dug, to je garancija za nekih 45 miliona koje ćemo mi možda uzeti, a možda i nećemo uzeti, zavisi da li će nam trebati. Ali, ono što takođe javnost treba da zna jeste da, uzeli ili ne uzeli ova sredstva, država Srbija mora za to da plaća kamatu. Mi smo, između ostalog, zbog toga protiv donošenja ovog i ovakvog zakona.

Sa druge strane, ovaj zakon, napisali smo to u obrazloženju ovog člana, javni dug Srbije je 69,2% učešća BDP i to prelazi 50% predviđenih Zakonom o budžetskom sistemu, a nama Vlada u obrazloženju zbog čega ne prihvata ovaj amandman kaže da član 1. nije u suprotnosti ni sa jednim zakonom. Evo, mi kažemo da jeste i napisali smo to.

Takođe smo rekli da nije moguće da na ovaj način donositi zakone, zato što ste i sami u obrazloženju rekli da je Vlada zaključkom od 23. februara 2017. godine potpisala garanciju za ovaj iznos sredstava sa ovom Nemačkom razvojnom bankom. Ja sad pitam vas – šta bi se desilo sa tom Vladinom garancijom i sa tim potpisom, da se nekim slučajem, recimo, ne usvoji ovaj zakon, da se od februara do danas nešto promenilo i da se zakon ne usvoji? Šta bi onda bilo sa tom već potpisanom garancijom? Ko bi bio odgovoran što je potpisao nekakav dug od 45 miliona evra?

Dalje, pitanje na koje nismo dobili odgovor, a pitali smo to ministra Vujovića, odnosi se takođe na ovaj član prvi, a bogami i na ceo zakon, tražili smo da nam se pokaže ovaj ugovor. Ovaj ugovor, koji je već potpisan, trebalo je da bude sastavni deo obrazloženja Predloga ovog zakona. Zato što nas u SRS veoma interesuje ko je bio posrednik za zaključivanje ovog ugovora? To nas zanima zato što je za posredovanje dato oko pola milijarde evra, konkretno 470 hiljada evra za posredovanje sa ovom Nemačkom razvojnom bankom.

Sa druge strane, vrlo često se Aleksandar Vučić pre svega, a i ostali članovi Vlade, u medijima hvali nekakvim prijateljskim odnosima sa Angelom Merkel, prijateljskim odnosima sa Nemačkom. Jednom se čak zaneo, pa je rekao da je Nemačka Srbiji tradicionalni prijatelj, i to je taman rekao negde u vreme obeležavanja godišnjice u Šumaricama. Ako je to zaista tako, zašto onda naša Vlada, a Skupština će to verovatno sutra usvojiti, zašto mi onda činimo Razvojnoj banci Nemačke, zašto nam to nemačka država nije pomogla?

Dakle, ovo nema nikakve veze, takođe radi javnosti, ovo novo zaduženje nema apsolutno nikakve veze sa nekakvim ekonomskim, privrednim i ne znam kakvim odnosima između Nemačke i Srbije. Ovo je prilično čudan odnos i prilično pod velom tajne, što sam već rekla. Zaista insistiramo, ministar Brnabić svakako i ne može verovatno ni da nam odgovori na ovo pitanje, pogotovo ne može da nam pokaže taj ugovor, ali mi smo to tražili od Vujovića i bilo bi dobro da je danas ovde, možda bismo u ovoj raspravi u pojedinostima mogli neke stvari pomalo i da razjasnimo. Hvala.

Nije baš bilo jasno na koga se odnosi ovaj poslednji deo kolege koji je govorio. Ne mogu da verujem da se odnosi na SRS, pošto mi nikada nismo aplaudirali EU.

Naravno, neću govoriti o načinu komunikacije sa poslanicima, da li neko nešto razume ili ne razume, koliko je to uvredljivo itd, nema veze, neka govori na način na koji misli da treba. Ali, mi ovde nismo dobili odgovor i nismo tražili odgovor od poslanika, jer ne znaju poslanici to. Poslanici glasaju na zvonu, poslanici većine glasaju kad im se zazvoni, tako da oni ne znaju šta je suština i ne mogu da nam odgovore na pitanje.

Dakle, ne može neko da kaže da ovo nije novo zaduživanje. Gospodo, jeste. Ne može neko da kaže da se na ovih 45 miliona ne plaća kamata. Plaća se kamata čak i ako ne budemo koristili ta sredstva. Ne može niko da kaže da ne postoji posrednik i da je posredovanje plaćeno pola milijarde evra. To su činjenice od kojih ne može da se pobegne.

Ako je ovo iskazivanje ljubavi i prijateljstva nemačke države prema Srbiji, onda hvala, ovakva ljubav nas mnogo košta. Mi srpski radikali se apsolutno protivimo tome. Ne bismo mi imali ništa protiv neke normalne, ravnopravne saradnje sa Nemačkom i sa bilo kojom državom, ali da nas neko na ovaj način tretira i da mi to smatramo prijateljskim gestom, hvala, mi to nećemo. Ko misli da to jeste prijateljstvo, neka i dalje srlja.

Samo da podsetimo takođe javnost da ste vi iz SNS za deset milijardi skoro zadužili Srbiju u periodu koliko ste vi na vlasti. Nema potrebe da pravite takve face, vi poznavaoci veliki ekonomije, jer to jeste činjenica. Vaša tvrdnja da uzimate povoljnije kredite da biste saldirali one koji su uzimani pod nepovoljnijim uslovima, činjenica jeste da su oni pre vas uzimali nepovoljnije kredite, ali se postavlja jedno potpuno laičko pitanje – ako ste uzeli kredit da vratite neki drugi kredit, kako je moguće da se javni dug povećava? Pa mora barem ostati na istom, smanjen za onu kamatu, ako se već ne smanjuje. Znamo svi valjda da saberemo dva plus dva.

Te vaše demagoške priče kojima ubeđujete građane ostavite nekom drugom, mi srpski radikali odlično znamo šta vi radite na ovaj način i koliko ćemo i kako ćemo vraćati dugove i onih pre vas, a i vaše bogami.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Hvala vama.

Reč ima narodni poslanik LJiljana Malušić.

Izvolite.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.

Olivera Ognjanović, narodni poslanik.

Reč ima ministar Antić, ministar ima prednost.