Narodni poslanik i radikalski kandidat za gradonačelnika Beograda Miljan Damjanović i ja podneli smo amandman na član 4. koji se odnosi na član 5. osnovnog zakona. Zaista smo verovali da se desila greška u ovom članu 5. i da će predlagač prihvatiti ovaj amandman, zato što je deljenje Ministarstvu za poljoprivredu na ministarstvo za životnu sredinu i poljoprivredu i vodoprivredu, desilo se, mislili smo da je slučajno, ali ako se ne prihvata ovaj amandman, onda znači namerno, da se nigde ne pominje planiranje, podrška i promocija ruralnog razvoja. To je ranije bilo predviđeno u ovom postojećem zakonu i sada toga jednostavno nema.

Mi smo krajnje dobronamerno mislili da vam skrenemo pažnju, čak smo precizno napisali da to treba staviti tamo gde ste predvideli utvrđivanje uslova zaštite životne sredine u planiranju prostora i izgradnje objekata, logično bi bilo da se kaže i planiranje, podrška i promocija ruralnog razvoja.

Građani Srbije treba da znaju, pre svega, oni koji žive u ruralnim područjima, da vi zapravo ovim zakonom ne predviđate uopšte bilo kakvu podršku ruralnom razvoju, odnosno razvoju sela i to je nešto što nije dobro. Vi to samo onako deklarativno pominjete, zaklinjete se, obećavate. Vučić, naravno, prednjači u tome, a kada treba nešto konkretno da se uradi, onda vas nema nigde i ne pada vam na pamet da bilo šta uradite.

Zaista, i dalje ponavljamo, prosto je neverovatno da ne želite, da vas ne zanima ni šta pričamo, ali to je vaša stvar. Nama je važno da građani Srbije znaju da je ovim Zakonom o ministarstvima potpuno izostavljena briga, odnosno planiranje, podrška i promocija ruralnog razvoja. E, to je naša poruka, kada nećete vi da prihvatite ovaj amandman, onda neka to građani Srbije čuju.

Inače, kada je u pitanju ekologija, to jeste ovaj član na koji je podnet amandman, i kada je u pitanju ruralni razvoj, moguće je da je iz tog razloga izostavljeno ovo iz opisa rada ministarstva. Mi već mesecima govorima o problemima u seoskim područjima koja se vodom snabdevaju iz bunara, da ne postoji državni organ koji vodi računa o tome, koji bi otišao po pozivu da izvrši kontrolu, da se vidi kakva je ta voda koju piju naši ljudi u selima u Srbiji, i to naravno, i dalje nikog ne interesuje, do te mere da ne želite ni formalno da napišete da imate neku obavezu prema razvoju sela.

Naravno, pitanje na koje danima ceo Beograd traži odgovor je pitanje čudnih mirisa i dima iznad Vinče. Očigledno je, miris se oseti, dim se vidi, ali mi smo takođe, mi srpski radikali, tražili i saopštenjem se obraćali javnosti da neko od nadležnih kaže koji je sastav tog dima i koliko je to opasno ili nije opasno, zdravo ili nije zdravo. Možda je to sve potpuno bezopasno, ali znate, ljudi se plaše, svašta se dešavalo na ovim područjima i, jednostavno, građani su valjda dužni da bar imaju pravu informaciju, čak i ako niste u stanju da im pomognete, bar da znaju da se sami snalaze ukoliko trenutno žive u nebezbednim okolnostima. Hvala.

Predložili smo da se u članu 6. osnovnog zakona posle stava 2. doda novi stav koji bi u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture obavljao izvršne i sa njim povezane inspekcijske i stručne poslove preko svojih organa uprave u sastavu Ministarstva, i to Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu i Uprava za transport opasnog tereta i Direkcija za vodne puteve.

Opet se u izmenama zakona izostavili ove veoma važne detalje. Interesantno je da, iako ste već četiri, pet, šest puta menjali ovaj zakon, niste jedanput sagledali da donesete zakon koji će biti sveobuhvatan, da ne morate svaki čas da idete sa izmenama i dopunama. Mi smo želeli ovim amandmanom da se precizira delokrug rada ovog ministarstva, jer mora da sadrži precizno određenje da kao organ uprave u okviru ministarstva treba da postoje dve uprave i jedna direkcija, Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, Uprava za transport opasnog tereta.

Vidite koliko je problematično sada ovo, a i malopre sam to pominjala, vezano za Vinču. Malo, malo i dese se neki akcidenti na puta, na vodi. Mi ovim zakonom nemamo nadležne organe koji će moći adekvatno da reaguju. Naša namera je zaista bila krajnje iskrena. Kada smo ovo predlagali, očekivali smo da ćete ovo da prihvatite, da ne ostavimo van kontrole zakona jednu veoma važnu oblast u životu građana Srbije i javnih preduzeća. Hvala.

Član 6. se odnosi na član 8. osnovnog zakona. Zaista je važno da upozorimo pre svega javnost, poštovane građane Srbije, da mi danas raspravljamo pojedinačno o svakom članu koji govori o nadležnosti određenih ministarstava, onih koji će biti, stupiti na snagu izborom novog predsednika Vlade.

Kada se pogledaju ove izmene, sve su to članovi zakona koji u opisu imaju po nekoliko strana i, čini se, detaljno opisana nadležnost svakog ministarstva i onda se u skoro svakom ministarstvu nešto vrlo malo menja. Ali, to nešto vrlo malo nikada nije nešto onako što je reda radi, nego, iza svega se zapravo nešto ozbiljno krije.

Ove izmene zakona izgleda i služe za to, ne samo da se uvedu ova dva nova ministarstva o kojima se ovde pričalo kao o glavnoj stvari, nego zapravo da se kroz nadležnosti određenim ministrima daju neke nadležnosti, očigledno u zavisnosti od toga koliko Vučić u kojeg ministra ima poverenja, kome može da da koju nadležnost više ili kome neku nadležnost da uzme. Ovo je zaista filigranski rađeno, što se toga tiče.

Kada se pogleda ovako na prvi pogled, reklo bi se – pa šta, menjaju ljudi Zakon o ministarstvima, imaju pravo, imaju većinu, što naravno nije sporno, ali, ovo šta se iza svakog ovog člana krije, zamislite, niste se setili a pet puta menjate ovaj zakon, recimo, da u okviru nadležnosti ovog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, da brišete nešto što je predviđeno još u prethodnim zakonima – organizovanje finansijske i tehničke kontrole. Zamislite vi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija će organizovati finansijsku i tehničku kontrolu. Čiju? Koju? Da li je moguće da će jedno ministarstvo kontrolisati neka druga ministarstva? Ovo je neprecizno, ali, naravno, da bi se napravio zapravo samo privid.

Mi smo predložili da se ovo briše, a naravno, u onom prethodnom, Krasić je objašnjavao i ovo vezano za oblast stranih ulaganja. Nije dobro, gospodo draga, ovo što radite i ovim zakonom činite medveđu uslugu Ani Brnabić, pošto ste očigledno ovaj zakon, odnosno izmene zakona radili bez dogovora s njom, ali pitaćemo je kad dođe ovde šta ona o ovome zna. Hvala.

Hvala.

Narodni poslanik i kandidat Srpske radikalne stranke za gradonačelnika Beograda, Miljan Damjanović i ja, podneli smo amandman i predložili brisanje člana 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.

Član 7, čije smo brisanje predložili, odnosi se na osnovni član 9. Vidite kako se probudiše ovi naprednjaci, a mirno spavaju celo popodne, verovatno su građani Srbije primetili da pričamo o zakonu o ministarstvima a da se niko živ ne javlja.

Nadležnost Ministarstva pravde regulisana je dosadašnjim članom 9. Vi ste ovde predvideli dve interesantne izmene. Umesto – javnih beležnika, u okviru Ministarstva pravde, čime se sve bavi, vi ste uveli neki novi termin – pravosudne profesije. Ovo je zaista nešto što nikada do sad nije viđeno.

Ako ste posebno izdvojili polaganje stručnog ispita, polaganje pravosudnog ispita, zašto ste onda samo javnog beležnika proglasili pravosudnom profesijom? Zar ovo ostalo nisu pravosudne profesije?

Pitanje je zaista šta se, pošto je inače oko tih javnih beležnika, sećate se, bilo mnogo javne reči o tome kako su se polagali ti ispiti, ko ih je polagao, ko su sve ti beležnici, kome daju deo svoje zarade, kolika im je zarada, sve je to bilo aktuelno i sada se oni odjedanput gube iz ovog zakona, nema ih, sad su oni pravna profesija, za razliku od svih drugih pravnih profesija koliko ih ima u Srbiji.

Ali ste još u ovom zakonu predvideli, kao deo nadležnosti, programiranje, sprovođenje i praćenje sprovođenja projekata koji se finansiraju iz sredstava predpristupnih fondova EU, donacija i drugih oblika razvojne pomoći, itd. Ovo je nešto o čemu bi trebalo posebno da se razgovara, koja su to sredstva, ko ih dobija, zašta ih dobija. Znate, mi to ponekad pročitamo u medijima, ovu zgradu suda je finansirao ovaj ili onaj fond, sve je to ipak pod velom tajni.

Bolje bi bilo da se u okviru Ministarstva pravde malo ozbiljnije pozabavilo stvarnim nadležnostima Ministarstva pravde, nadzorom Ministarstva pravde nad pravosudnim organim. Pre svega na sudovima, ne onog stranačkog pozivanja sudija i zahtevanja da se nešto presudi ovako ili onako, nego ono što zaista jeste i ustavna i zakonska obaveze, pa da vidimo koliko nam to traju sporovi u Srbiji i krivice i parnice, pa da vidimo šta ste vi to epohalno uradili.

Drvlje i kamenje ste bacali na onu mrežu sudova koju je svojevremeno ministar pravde Snežana Malović predložila, pa je ovde usvojen, a naravno i mi smo bili apsolutno protiv toga. Vi ste tu nešto kao menjali, reformisali reformisano i opet niste uradili ništa.

Opet imamo u Srbiji mesta koja nemaju ni sudove, ni sudske jedinice, nemaju ni ove vaše, kako ste rekli, pravosudne profesije, odnosno notare. Sećate se koliko je samo bilo problema oko obezbeđivanja tih službenika kod izbora, kod overe potpisa, itd.

Dakle, postoje neki zaista ozbiljni problemi za koje bi trebalo u hodu rešavati, za koje vam ne trebaju ni novi ljudi, ni neka nova sredstva, pogotovo ne ovo što vam daje EU, da bi vam oni onda crtali kako ćete ukidati sudove po Srbiji, kako ćete na taj način zapravo uništavati. Sjedne strane pričate o ravnomernom razvoju Srbije, s druge strane ukidate škole, ukidate sudove, ukidate prekršajne sudove, i našta svodite, na mesne zajednice svodite lokalne samouprave neke po Srbiji, odnosno umesto da se i u tom delu potrudite da se razviju te sredine, vi ih ubijate u pojam ionako nerazvijene i onako bez ikakve perspektive.

Predložili smo brisanje, zato što je potpuno nepotrebno na ovaj način da se to reguliše, a pogotovo bi bilo najbolje, ionako ste čekali neprimereno dugo na ovaj zakon i ne znamo zbog čega se on donosi i usvaja, dal večeras dal sutra, minut pre nego što novi mandatar krene sa izlaganjem svog ekspozea, da bi u zakonskom roku ovde bila izglasana Vlada.

Dakle, zašto ste čekali zadnji čas? Znali ste da ćete vi formirati Vladu i to je bilo očigledno, ajde što niste jednom uradili jedan ljudski zakon, a ne šesti put menjate zakon. Svaka nova Vlada, a u stvari ista Vlada, isti koncept, isti predsednik, makar se sad zvao Ana Brnabić, a do juče Aleksandar Vučić, sve je to isto, sve je to Aleksandar Vučić. Vi se onda sad pojavljujete i sa nekim novim ministarstvima i obrazloženjem, da bi velika šteta nastupila ako mi ovo ne bi hitno usvojili zato što nemamo ova ministarstva o kojima sada govorite. Jel vi hoćete da kažete da Vučićeve dosadašnje vlade nisu dobro radile, da su nanosile štetu jer nisu imale ova ministarstva za koja vi pišete ako ih ne usvojimo po hitnom postupku, naneće štetu?

Dakle, nemojte da mislite da smo neozbiljni. Znamo šta govorimo, vidimo šta radite i koristićemo koliko nam to vreme dozvoljava, ovo mesto da o tome obaveštavamo javnost. Hvala.

Član 8. govori o nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, i ovde u kontekstu svih ovih dosadašnjih rasprava, vezanih za ukidanje Direkcije za elektronsku upravu, treba napomenuti da, od kada se pojavilo ime Ane Brnabić, kao opcija za mandatara Vlade, vi ste je predstavljali kao nekoga ko je imao izuzetne zasluge u ovom ministarstvu i, pre svega, kao nekoga ko je napravio revoluciju u elektronskoj upravi. Nekako ste elektronsku upravu poistovećivali kao da je to bila lična karta Ane Brnabić, pa vas sada pitamo, zašto otimate ženi ličnu kartu? Zašto?

Šta je ona uradila i šta je uopšte urađeno u ovom ministarstvu u okviru te elektronske uprave, da biste sad tu direkciju ukidali? Nije urađeno ništa, pogotovo ne ono čime se hvalite da ste uradili. Da li su umrežene lokalne samouprave? Nisu. Da li su ljudi koji su, još u decembru, podneli zahteve za elektronske zdravstvene knjižice da li su ih dobili? Nisu. Da li je, ne daj Bože, urađen jedinstven birački spisak po nekoj novoj metodologiji? Nije. Dakle, da ste ove bitne poslove završili, pa i da kažemo, evo sad ne morate više tim da se bavite u okviru posebne direkcije, nego će to biti kao deo posla, svakodnevnih poslova i to može bez posebno iskazane nadležnosti. To jednostavno ne može, zato što niste uradili ništa od onoga što ste obećavali.

Naravno, mi ćemo detaljnije i više o tome govoriti kada budemo govorili o Vladi, jer je, upravo, kao što rekoh, to ono čime se hvali Ana Brnabić i čime se vi hvalite, takođe, kao njenim velim uspesima i jedinim što je uradila u okviru Vlade Republike Srbije.

Mi smo, takođe, predložili, pored brisanja ovog člana, kao drugu varijantu dodavanje novog stava, gde smo predvideli upravni inspektorat, kao organ uprave u sastavu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i napisali smo, naravno, precizno koje su to nadležnosti koje su uobičajene i bez kojih, zapravo, ne može da se funkcioniše. Nije nam baš najjasnije zbog čega ste vi to propustili, a sa druge strane, zašto je problem da usvojite neki amandman kada vidite da je očigledno i dobronameran i stručan i da će pomoći svima onima koji koriste usluge državne uprave i lokalne samouprave. Hvala.

Član 10. je zapravo novododati član 13a i govori o nadležnostima novoformiranog ministarstva za evropske integracije. Mi u SRS što se tiče evropskih integracija imamo jasan i nedvosmislen stav od početka i mislimo da Srbija ne treba da ide u Evropsku uniju i da treba da se prekinu pregovori sa Evropskom unijom, ali čak i vi koji ste za evropske integracije trebalo bi da znate da vam je ovo ministarstvo potpuno suvišno. Čuli smo i u petak kada je bila načelna rasprava i danas od ovih koji se takmiče sa vama, ovi koji su bili pre vas, koji se takmiče ko ima veće zasluge za evropske integracije, da su i oni a i vi sve do sada radili u skladu sa vašom politikom na tim poslovima evropskih integracija, kroz sva druga ministarstva.

Zaista, ovo posebno ministarstvo je nešto što nije u skladu ni sa našim pravnim sistemom, niti je moguće da ovakav organizacioni oblik postoji za nadležnosti koje ste vi predvideli. Najmanje ili najviše kako je ovo moglo da se organizuje jeste na nivou nekog, bilo kog, organizacionog oblika u okviru ministarstava koji se inače bavi time. Ne može kada vi ovde nama predlažete često zakone, odnosno uglavnom predlažete zakone i kažete da je to na osnovu zahteva Evropske komisije i onda predlaže neko resorno ministarstvo. Ne može sada ovo ministarstvo biti neki nadorgan koji će predlagati, recimo, zakone u ime svih ministarstava i taj ministar da bude neki supermen koji će biti u stanju da u ime Vlade ovde predstavlja zakon iz bilo koje oblasti.

Dakle, potpuno je nepotrebno i nisam sigurna ni da ima baš ni ustavnog osnova za ovako nešto, ali jednostavno nemate potrebe da na ovaj način pokazujete svoju veliku ljubav prema Evropskoj uniji. Pokazivali ste je i bez ovog ministarstva. To što je gospođi Jadranki Joksimović smetalo što se zove ministar a nema portfelj, to verovatno jeste problem, ali mogli ste to i drugačije da rešite. Hvala.

Član 11. Predloga zakona odnosi se na član 25. osnovnog zakona, koji se menja i dopunjuje ovim novim predlogom i odnosi se na nadležnosti Republičke direkcije za robne rezerve.

Ovde je zaista, ali zaista, apsolutno bilo nepotrebno menjati ovaj član, jer je već bilo predviđeno da nadzor nad radom Republičke direkcije za robne rezerve vrši Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, a vi sada predlažete sve isto, samo umesto veznika „i“, stavljate veznik „a“ i kažete – ta ministarstva poljoprivrede, šumarstva itd, u delu poslovanja Direkcije sa osnovnim poljoprivrednim prehrambenim proizvodima. Dakle, apsolutno nepotrebno.

Čak nije ni kozmetički bitna izmena. Ali, možda problem Republičke direkcije za robne rezerve nije vezan samo za ovaj veznik „i“ ili „a“, nego za suštinu funkcionisanja Republičke direkcije za robne rezerve za sve afere koje prate rad ove Direkcije već niz godina i nekako nikako da nadležni organi kažu o čemu se tu zapravo zaista radi? Da li samo o tome što možemo da pročitamo u medijima, ili stvarno postoji izvestan kriminal u republičkoj Direkciji za robne rezerve?

Znate, pominjali su se i neki narodni poslanici, vezano za te afere, neke velike firme koje su u međuvremenu izgleda morale i u stečaj, itd. Mnogo je ovde tema koje bi bilo interesantno raspravljati, mnogo bitnije, nego formalno da li je veznik „a“ ili „i“, a u suštini se ne menja ništa. Hvala.

Član 12. odnosi se na član 27. osnovnog zakona i govori o Republičkom hidrometeorološkom zavodu. Mi smo podneli amandman i stvarno nam nije jasno zbog čega ovaj amandman predlagač nije usvojio?

U prethodnom, odnosno u još uvek aktuelnom Zakonu stoji da nadzor nad radom Republičkog hidrometeorološkog zavoda vrši Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. E sad, kad ste razdvajali ovo ministarstvo, u ovim izmenama kažete da nadzor nad radom Republičkog hidrometeorološkog zavoda vrši Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Mi smo vam skrenuli pažnju da to nije dobro rešenje i da ovaj nadzor treba da vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova i vrlo precizno smo obrazložili zbog čega mislimo da bi to bilo bolje, korisnije, celishodnije.

Republički hidrometeorološki zavod je posebna organizacija i ne pripada ni jednom ministarstvu. Ali, imamo Ministarstvo unutrašnjih poslova, za koje mi mislimo da treba da vrši ovaj nadzor, koje u svom sastavu ima Sektor za vanredne situacije. I ne postoji niko u ovoj državi ko je zainteresovaniji za što je moguće bližu saradnju sa Hidrometeorološkim zavodom nego što je to Sektor za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije. I zato bi bilo dobro da se prihvati ovaj amandman, da Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši nadzor nad radom Republičkog hidrometeorološkog zavoda i da se na taj način uspostavi ta komunikacija između Sektora za vanredne situacije i Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Znate, imali smo situaciju u životu da su se dešavale te vremenske nepogode i da je zaista Hidrometeorološki zavod imao značajnu ulogu u predviđanjima, u najavama budućih događaja i ne vidimo stvarno nijedan razlog zašto ovaj vrlo koristan i konstruktivan amandman nije prihvaćen, osim ako vam ne smeta što smo ga predložili mi?

Član 13. zapravo rezimira sav besmisao ovog zakona.

U članu 13. je napisano šta se sve dešava danom stupanja na snagu ovog zakona sa ministarstvom, ovim ili onim, u kojima se nešto menjalo sa kancelarijama itd.

Onda imate stav koji kaže - ministarstva kojima je ovim zakonom promenjen delokrug će uskladiti pravilnike o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta sa odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu, a tražite da stupi na snagu odmah. Šta će vam? Šta će vam kad vam treba mesec dana da uskladite ove akte.

Ministarstva koja počinju da rade danom stupanja na snagu ovog zakona, takođe, tako kažete, doneće pravilnike o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, opet u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Dakle, potpuno nepotrebno se to radilo na ovaj način i opet, govorila sam danas u neko doba, da je vaš problem zato što ovaj posao niste uradili na vreme. Ako ste hteli da novog mandatara i eventualno predsednika Vlade iznenadite nekim ministarstvima za koje ona možda i ne misli da treba da postoje, ali čućemo to kada ona bude ovde, dakle sve u svemu i ovim članom 13. ste pokazali da vam je predlog neozbiljan i neusklađen i da nije dobar i da ne znači ništa, i jednom rečju – kakav predlagač takav predlog. Hvala.

Predloženo je da ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku“, i to pravno svakako jeste moguće i potrebno je određeno obrazloženje zašto se tako predlaže. Vi ste obrazložili da zakon treba stupiti na snagu danom objavljivanja da bi se što pre stekli uslovi za početak rada ministarstva životne sredine i ministarstva za evropske integracije, jer je ocenjeno da bi to u znatnoj meri doprinelo unapređenju društvenih odnosa u oblastima za koje se ta dva ministarstva obrazuju, kao i efikasnijem radu državne uprave.

Ako dobro čitam, a dobro čitam, vi ste ovde rekli da državna uprava u dosadašnjem periodu nije bila dovoljno efikasna. Dakle, sa jedne strane ste nas obavestili da vlade Aleksandra Vučića, ove prethodne, nisu dobro radile. Sa druge strane, da nije bila dovoljno efikasna državna uprava, a danima nas ubeđujete da je najveća vrednost Ane Brnabić, kao mandatara, i preporuka za predsednika Vlade što je napravila neki bum i neko čudo upravo u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.

Dakle, niste baš načisto sami sa sobom kada ste ovo predviđali i zapravo pokazuje da vas baš brige i šta ste napisali i šta ćete da kažete. Vi ste se ovde okupili da glasate, ima vas dovoljno da ovo izglasate i baš vas briga kako je došlo do ovoga, da li ste učestvovali u raspravi, da li ste konstruktivno učestvovali. Kada je trebalo da vređate narodne poslanike i poslaničke grupe, onda ste učestvovali u raspravi, a kada treba da se raspravlja o ovom predlogu, onda vas nigde nema. Hvala vama.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi u Srpskoj radikalnoj stranci nikada se ne bavimo demagogijom kada govorimo o predlozima zakona koji se ovde usvajaju i zato ni danas nismo govorili o broju ministarstava u smislu da li treba da ih ima manje ili više. Mi zastupamo stav da onaj ko je skupštinska većina odgovara za ono što radi, između ostalog i za broj ministarstava, izbor ministara, nadležnosti, itd. Ali, ovde mora nešto da se kaže zbog specifičnosti predlaganja zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i moje pitanje je, danas niko nije odgovorio na to pitanje od onih koji će glasati za ovaj zakon – šta kaže Ana Brnabić o ovom Predlogu zakona? Valjda je to najvažnije, ona je žena koja je određena za mandatara i ona bi valjda trebalo da nam kaže da li ona zaista želi nova ministarstva, da li možda želi neka druga, a da to nisu ova koja su predložena, jer ona će, pretpostavljamo imati neki svoj koncept rada, neki svoj ekspoze, itd. To su naravno samo pretpostavke i mi znamo da to nije tako, jer je suštinski problem i kada je u pitanju ovde skupštinska većina i buduća Vlada i budući predsednik Vlade, taj problem ima svoje ime i prezime i zove se Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić je obavestio javnost pre više dana da ćemo imati nova ministarstva, da ćemo imati ministarstvo ekologije. Rekao je da će Vujović dalje ostati ministar i to je nešto što je apsolutno suprotno i Ustavu Republike Srbije i parlamentarnoj praksi i demokratskim principima.

Vučić je mogao kao predsednik države da razgovara sa predstavnicima stranaka koje su u parlamentu i da onaj ko mu kaže da ima skupštinsku većinu, da ga odredi za mandatara. U ovom slučaju mislili smo da je to Ana Brnabić, ali posle nekoliko dana ispostavilo se da ona zapravo nema skupštinsku većinu, pa joj onda Vučić skuplja skupštinsku većinu, drži sastanak svoje partije, itd. To je nešto što zapravo samo pokazuje da ono što u javnosti provejava odavno, da zapravo će Vučić vršiti i funkciju predsednika Vlade i da zaista jeste Ana Brnabić tu će biti samo neko ko će slušati i ispunjavati njegove naloge.

Zašto su se desila ova nova ministarstva? Naravno da je to posledica vaših koalicionih sporazuma, odnosno ucenjivanja, itd. Sećate se i nekada ste i mnogi od vas bili protiv toga kada je protivustavno uveden prvi potpredsednik Vlade, pa je uveden zamenik predsednika Vlade, takođe protivustavno. E, sada nam Vučić najavljuje predsednika Vlade koji bi mogao da se krsti kao jedna duša, dva tela. Jedan će se baviti politikom, drugi će se baviti ekonomijom, a predsednik će biti samo neko ko se zove Ana Brnabić.

Prilično konfuzno, ali o tome ćemo naravno kada budemo govorili i kada budemo saslušali ekspoze Ane Brnabić, jer često se čuje ovde kako predstavnici vladajućih stranaka kažu kako neko može unapred da kaže da će biti protiv Ane Brnabić, a nije čuo njen ekspoze, pa na isti način kao što neko unapred kaže da će biti za njenu Vladu, a takođe nije čuo njen ekspoze.

Mi smo ovde pominjali Ministarstvo poljoprivrede kao karakteristično, s obzirom da će sada biti izmena u organizaciji i nadležnosti ovog ministarstva zbog izdvajanja Ministarstva ekologije, odnosno zaštite životne sredine i onda mnogi su danas poslanici govorili upravo o ovom ministarstvu i onda predstavnici režima pominju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao nešto što je jako loše i nešto zbog čega trpe naši seljaci i naša privreda i to sve jeste tačno, ali postavljamo pitanje – šta je to smetalo predstavnicima sadašnjeg režima, Vučićevog režima, da se pozabave tim SSP-om i da ga stave van snage kao posledicu politike Tadićevog režima. Ali, to vam je isto kao što ovi iz Tadićevog režima kažu – ovi Vučićevi su potpisali briselske sporazume, a oni to nisu uradili, a u suštini oni su im pripremili teren da na kraju ovi to urade. Znači, radi se i potvrđuje se da vam je politika potpuno ista i da ovo što se raspravljate u Skupštini, zapravo samo pokazujete da ste i jedni i drugi u pravu.

Interesantno mi je da je danas jedan od predstavnika vladajuće većine govorio o Kosovu i Metohiji, o poslanicima takozvane Srpske liste, koji su da se podsetimo u šiptarskom parlamentu, ali je on govorio o parlamentu AP Kosovo i Metohija, pa me samo zanima na osnovu kog zakona se tamo izlazilo na izbore da bi se to moglo zvati parlament AP Kosova i Metohije. Nažalost, to su šiptarski izbori održani na osnovu ustava i zakona lažne države Kosovo.

Da se vratimo na Ministarstvo za poljoprivredu. Pominjao je i Miljan Damjanović problem vezan za maline i malinare koji je ovih dana aktuelan i podsećamo i ministra aktuelnog, tehničkog, a pre svega tužilaštvo da su hladnjačari u Valjevu pre desetak dana zaključili sporazum, gde su se obavezali da niko neće plaćati malinu više od 120 dinara i da su čak priložili menice kao dokaz, odnosno kao garanciju da niko ne sme više da plaća maline i oni su na taj način počinili krivično delo, jer su zaključili restriktivni sporazum.

Naravno i komisija koja se bavi konkurencijom i zaštitom konkurencije ne radi ništa na ovom planu, a svakako imala bi i te kako šta da radi i hoćemo da kažemo da državni organi mogu da zaštite seljake, ali vi to nećete da radite zato što vas to ne zanima.

Svi predstavnici vladajućeg režima kada su govorili o ovoj tački dnevnog reda počinjali su svojim utiscima sa ovog sinoćnog događaja koji zaista što se mene tiče jeste privatna žurka Aleksandra Vučića. Hvale se ko je sve tamo bio, bilo je kažu oko 5.000 ljudi tačno, ali to su bili uglavnom finansijeri Srpske napredne stranke, bilo je svega pedesetak ljudi koji su predstavnici inostranih država, naravno, bila je neizostavna Jelena Milić i Sonja Biserko. Niko neće tim da se pohvali i pošto se hvalite nekim velikim imenima koji su kao prijatelji Vučićevi bili prisutni, meni je zaista glavni utisak zamenik pomoćnika državnog sekretara, uopšte nije važno koje zemlje, važan je nivo koji vam je bio sinoć u gostima. Hvala.

Hvala Bogu, imamo kandidata za gradonačelnika koji nema nameru da se po mnogo čemu upoređuje sa Sinišom Malim.

Što se tiče odnosa sa Ruskom Federacijom i sa Kinom, nemojte vi nama da prebacujete. Mi smo precizni i jasni od kada postoji SRS da podržavamo tu saradnju, da želimo. Danas ste nam govorili da je nemoguća ta vrsta saradnje sa Rusijom kako bismo mi želeli i dobro znate da kada sam govorila o tim gostima nisam mislila na predstavnike ni Rusije, ni Kine. Oni svakako uvažavaju naše poštovanje gde god su i svako ko ih pozove u goste, što se toga tiče, u tom delu naša podrška.

Što se tiče procenata, koliko je ko imao procenata, znate, mogli ste vi da se u zanosu zabrojite, da Vučiću izračunate i 102% i uopšte nije važno koliko ko ima procenata.

Sećam se ja dobro kada je i Vučić i još neki koji danas sede tu, kada su upoređivali neke zloglasne istorijske ličnosti sa nekima koji su tada osvajali veliki broj glasova. Naravno, ja to ne želim da kažem, ali 99,9% glasova Vučić da je dobio, to mu ne daje za pravo da se na ovaj način meša u rad Vlade.

Lepo sam objasnila po Ustavu i zakonu šta on može i šta je mogao kao predsednik države. To što vi njega slušate, to je vaš izbor, ali on ne sme to da demonstrira, ne može to tako bahato da pokazuje - evo, ja znam ko će biti ministar, evo, ja znam koja je će biti ministarstva. Baš briga šta kaže onaj koga je odredio za mandatara, baš ga briga šta kažete vi koji ćete glasati za to i ja govorim o tome, o nadležnosti predsednika države, a o procentima ćemo neki drugi put, posle narednih izbora. Hvala.

Najpre se javljam na osnovu člana 103. Grubo ste ga prekršili, gospodine Arsiću, kada mi posle onakvih kleveta Aleksandra Martinovića i onakvog njegovog bezobrazluka niste dozvolili repliku. Direktno me je prozvao i rekao da sam vukla Vučića za rukav, da sam ga molila da me ne pošalje u Hag. Sram ga bilo, a i vas što mi niste dali repliku. Slobodno mi izrecite opomenu. Ja ne bih zamolila Vučića život da mi od njega zavisi, a ne Haški tribunal.

Mene štiti, gospodine Arsiću, ne Aleksandar Vučić, nego zakon i pravosnažno rešenje Višeg suda u Beogradu. To je moja zaštita. Ja sam se uredno odazvala pozivu suda, uredno dala izjavu, sačekala rešenje, sačekala pravosnažnost i odluka je bila takva da nema pravnog osnova za naše izručivanje, kao što smo i sami znali da nema pravnog osnova. Ako je neko mislio da će ostaviti utisak u javnosti da sad nešto Aleksandra Vučića, ne znam ni ja, u kakvom svetlu predstavim, ne treba meni zaštita Aleksandra Vučića i ne treba nikom od srpskih radikala. Ovo je zaista nedopustivo što ste dozvolili.

Javljam se na osnovu prvog stava člana 107. Zaista je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine i ne radi se o tome što ste vi malo pre govorili Nataši Jovanović, da li neki poslanik poznaje materiju ili ne poznaje. Poslanik može da govori na način na koji misli da treba da govori i ne može snositi posledice za to, ali iznositi neistine je zaista grubo vređanje dostojanstva mene kao narodnog poslanika, a naravno i cele Narodne skupštine.

Moralo se reagovati ne kada se dozvolilo da se iznesu sve one neistine i nije isto ne poznavati zakon i reći meni da sam ja vukla za rukav Aleksandra Vučića da ga nešto molim. To je zaista nešto što je apsolutno nedopustivo. Nisam se ja iznervirala, kao što ste mi rekli malo pre. Nemam razloga da budem nervozna, ali ne želim da mi se kaže nešto što ja ne bih uradila ni u svom najvećem ludilo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, današnji dnevni red podseća na prolećno spremanje špajza. Kao da su se čistile fioke, različiti predlozi zakona o potvrđivanju raznolikih sporazuma, vidi se i po prisustvu ministara da su u pitanju različite oblasti, različite teme, različiti vremenski periodi kada su sporazumi zaključeni. Kada se pročitaju ovi predlozi, onda se zaista može konstatovati da ovde ima vrlo malo dobrih sporazuma, da ima potpuno nepotrebnih, ali da ima i loših i štetnih za državu Srbiju.

Bilo bi dobro da ste ih svrstali, bar u jedno pet, ali u najboljem slučaju, u tri grupacije, pa bismo onda mogli malo komotnije da raspravljamo o tome. Bilo bi, takođe, dobro da je ova sednica započela juče, da smo onda imali priliku da u četiri sata, pošto je poslednji četvrtak u mesecu, razgovaramo poslednji put sa premijerom Republike Srbije, da mu postavimo po neko pitanje. Mislim da on nije baš srećan što ste mu uskratili tu mogućnost. Ali, sad šta je tu je, dnevni red imamo, spojili ste nespojivo, pa ćemo malo po predlozima koliko bude moguće za ovo vremena koliko imamo.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma o izmenama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju, što se tiče SRS, je prihvatljiv, zato što mi, otkad postojimo, zalažemo se za saradnju sa Rusijom i zaista je opravdano, u obrazloženju kaže da je sporazum između ove dve Vlade stupio na snagu 9. decembra 2011. godine, da je njime uređeno obavljanje drumskog saobraćaja i Vlada tvrdi, više ne znam ko je od vas ovde predstavnik za koji predlog zakona, uglavnom Vlada tvrdi da razmenjivani kontigenti dozvola za prevoz stvari između Srbije i Rusije nisu zadovoljavali potrebe srpske transportne privrede. Ako je to tako, a nema razloga da ne verujemo, onda je to iz više razloga dobro. Dobro je zato što imamo bolju razmenu i veću razmenu sa Ruskom Federacijom, i SRS će uvek tako nešto podržati, ali i skrenuti vam pažnju da uvek može i bolje i više, da se okanete EU, hajde polako, bar malo po malo, pa se konačno opredelite, i zbog Srbije, za saradnju sa Ruskom Federacijom, onda ćemo na drugi način da razgovaramo.

Ovo je sporazum koji mim srpski radikalim mislimo da je dobar i potreban, ali takođe mislimo da treba više sporazuma sa Ruskom Federacijom, po raznim osnovama, jer bez te saradnje teško nama verujte, a već se to i te kako oseti.

Imamo Zakon o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih sa Statutom Regionalne kancelarije, ovo je nešto što nije smelo da se nađe na dnevnom redu.

Znate, vi pod ovom firmom te neke proevrpskih fantazija, sad Regionalna kancelarija za saradnju mladih, pa sad trebalo bi valjda svi da se oduševimo šta ste vi to postigli. Vi ste postigli to i kažete nam – ciljevi koji se žele postići, ovim što ćete vi da usvojite, su pomirenje, mobilnost, raznolikost, demokratske vrednosti, aktivno građansko učešće i interkulturalno obrazovanje. Šta će u ovom da rade mladi ljudi iz Srbije? S kime će da se mire i zbog čega? Šta su to mladi Srbije nekom skrivili, da bi trebalo sa nekim da se mire? Ali, Sporazum je potpisala, i vi ste napisali AP Kosovo i Metohija, nažalost, svi znamo da je to lažna država Kosovo. To je razlog više zbog čega nismo smeli biti deo ovoga. Ovim predlogom osniva se Regionalna kancelarija za saradnju mladih, i to sa sedištem u Tirani.

Ministre Udovičiću, pretpostavljam da je ovo vaš deo, ne mogu više da pohvatam za šta je ko zadužen u ovim predlozima. Ovo je loš predlog i nema podršku SRS, a na stranu da ovo košta 389 hiljada evra. To što će neki naši mladi ljudi odlaziti u Tiranu, gde baš i nemaju razloga da idu verujte, to će koštati toliko. Ovaj Sporazum, odnosno zakon o potvrđivanju sporazuma je nepotreban i loš.

Imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Republike Albanije, Saveta ministara Republike Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Makedonije, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o osnivanju balkanskih vojnomedicinskih snaga.

Ovo je, takođe, apsolutno nepotrebno. Zato što ova saradnja ne može da postoji u praksi, nažalost, i nismo mi krivi za to što ne može. Svedoci smo da aktuelna vlast u Srbiji neprekidno okreće i drugi obraz, oni sa svih strana vređaju, podrivaju, šta sve ne upućuju prema Srbiji, Srbija ne reaguje. Vodite vi takvu politiku, u to vam se, u ovom momentu, ne mešamo, ali nemojte da zamazujete oči javnosti, i valjda toj vašoj EU, koja treba da vam se zadivi što ćete vi zaključiti ovaj Sporazum, koji apsolutno ne znači ništa. Niti mi možemo imati poverenja u ove države u nekoj, ne daj Bože, ratnoj situaciji, a kako bismo i mogli kad bi oni bili ti koji bi sa svih strana napali na Srbiju.

Predlog zakona, ovde navodi, da implementacija ovog Sporazuma zahteva finansijska sredstva, i da to nas košta devet miliona i 450 hiljada dinara. Imamo dalje i godišnje troškove 12 miliona, milion i po, 12 hiljada evra, milion i po godišnje itd. I ni po jada za sve te troškove, kada bi ovo bila neka saradnja koja bi imala efekta i koja bi imala smisla.

Ne možemo mi, zapamtite gospodo iz Vlade, prijateljsku saradnju imati ni sa Hrvatskom, koja je okupirala Republiku Srpsku Krajnu, ni sa Albanijom koja ima pretenzije na teritoriju Republike Srbije, ni sa Bosnom i Hercegovinom, koja želi da utopi Republiku Srpsku, ni sa Crnom Gorom, dokle god je ova separatistički režim na vlasti, ni sa Slovenijom, još niko u Sloveniji nije odgovarao za one mlade vojnike koji su pobijeni na početku ovih poslednjih ratova, i to niko i ne pita, nikoga to više i ne zanima. Dakle, ovaj sporazum vam ne valja.

Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i Ujedinjenih nacija o pružanju doprinosa u resursima multidimenzionalnoj integralnoj misiji UN za stabilizaciju u Centralnoafričkoj republici, ovo lepo treba da kažete ovako, veliki naslov, javnost, pre svega, treba da zna da ovo podrazumeva da ćete poslati 68 vojnih lica u jedinicu, u bolnice u Centralnoafričkoj Republici.

Postavlja se pitanje, koje smo postavljali kada je ovo uvedeno u Srbiji, u vreme režima Borisa Tadića, da li ovi ljudi tamo idu dobrovoljno? Tada su, u tom režimu, tvrdili da idu dobrovoljno, pa su se onda javljali ljudi, imenom i prezimenom, tvrdeći da su uslovljavani, ako ne idu da će dobiti otkaze na poslu itd. Ministre Đorđeviću, ni ovaj zakon ne valja.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza, ko ono beše malopre hvalio taj zakon, ministar Nedimović? Ministre Nedimoviću, ovo takođe nije dobro. Ekologija i zaštita životne sredine jesu bitni, svakako. Ali, vi se pod firmom ekologije i zaštite životne sredine uplićete tamo gde nama mesto nije, prave se troškovi za državu, govorili smo to i kada su bili ovi Kjoto sporazumi, nedavno, kada ste bili.

Sporazum je kažete usvojilo 195 država, članica Konvencije, zaključno sa 22. septembrom 2016. godine, sporazum je ratifikovala 31 država, itd, ali pominjete i govorili ste to malopre, cilj Konferencije u Parizu je bio postizanje dogovora i usvajanje novog pravno obavezujućeg dokumenta, koji će definisati obaveze država članica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime za period posle 2020. godine i tako će sprečiti rast temperature, itd.

Mi nažalost nismo industrijski razvijena zemlja da bismo na bilo koji način mogli uticati na ove klimatske promene. Kamo sreće da jesmo, kamo sreće da smo mi razvijena država, pa da možemo zbog toga da se umešamo u ovaj posao na svetskom nivou. Ovako nema neke svrhe, samo ćemo imati troškove, ništa mi tu pomoći ne možemo, niti mi možemo smanjiti, niti povećati temperaturu. Jednostavno nemamo nikakvog uticaja na to.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o zaštiti ratnih grobova i vojnih memorijala. Ovo je sporazum koji jeste prihvatljiv i nemamo tu nekih posebnih primedbi, hajde samo da na ovaj način počnemo da vodimo računa i o svojim memorijalima i o svojim žrtvama kroz istoriju kad god su se desili. Dakle, ne smeta nam ovaj sporazum.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije u saradnji u oblasti turizma. Apsolutno podržavamo svaku saradnju i sa Belorusijom, kao i sa Rusijom. Imamo hvala Bogu mi u turističkoj ponudi mnogo toga neiskorišćenog, ministar LJajić nije tu, možda bi i on imao neki odgovor na ovo pitanje. Dakle, mnogo toga neiskorišćenog i treba da se iskoristi, ne samo u saradnji sa Belorusijom, nego generalno, ali svaki vid saradnje sa Vladom Republike Belorusije je nešto što mi podržavamo kao i ovaj sledeći Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o vojno-tehničkoj saradnji.

Ministre Đorđeviću ovaj sporazum treba da se podrži, ali bismo bili mnogo srećniji sa ste nam ponudili sporazum za srpsko-ruski humanitarni centar, da rešimo to važno pitanje. Treba da damo sve beneficije tom srpsko-ruskom humanitarnom centru, najmanje onoliko, koliko ste dali NATO-u, i oni pre vas i vi.

Dakle, podržavamo saradnju sa Belorusijom u vojno-tehničku saradnju, kao i ostale vidove i evo podsećamo vas, nadamo se da ćemo imati odgovor na ovo pitanje pošto se to po medijima pominje, ali zaista bi trebalo da se pozabavite ovim Srpsko-ruskim humanitarnim centrom i da im dodelite imunitet, rekoh najmanje onakav kakav ste dodeli NATO vojnicima.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju. Govorio je kolega Mirčić malopre o tome. Dakle, ovo nema našu podršku, Hrvatska nam duguje celu Republiku Srpsku Krajinu i teško sa njima može bilo šta da se sarađuje.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke obavljen u plaćenoj delatnosti članova porodice, članova Diplomatsko-konzularnog predstavništva, ima sa nekoliko država, ima isti ovakav predlog i mislimo da ovo zaista nema potrebe, ko su to predstavnici Diplomatsko-konzularni predstavnici, čiji članovi porodice imaju potrebu da rade u zemlji u koju odu. Ovo je nešto, ko zna koga imaju nameru da dovedu, to ne treba da se podrži i mi srpski radikali to nećemo podržati.

Imamo sada jednu grupu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije, pa je tu Vlada Kirgijske Republike, pa Portugala, Tajlanda, Iraka. Radi se o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Nije loše da se ukinu vize, ali nema neke koristi od ovoga, zato što svi nosioci diplomatskih pasoša nikada nisu imali problem da putuju, ni da prelaze granice u ovim zemljama. Ako postoji problem sa vizama, onda taj problem postoji za građane koji putuju sa običnim pasošem.

Ovo možda jeste neki prvi korak do potpunog ukidanja viza, ali nije bilo potrebno u ovom prolećnom spremanju, nije bilo oglavu što bi rekao naš narod, da se sad bavimo ovim u ovakvoj gužvi od predloga sporazuma.

Da vidimo da li je ostao još neki sporazum, Zakon o potvrđivanju između Vlade Republike Srbije i Specijalne Administrativne Regije Hong Konga o vazdušnom saobraćaju i Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o saradnji u oblasti odbrane.

Ovaj drugi zakon govori da su predlogom utvrđeni modeli saradnje, zamislite, zbog čega mi donosimo zakon. Radi se o modelima saradnje susreta ministara odbrane, načelnika generalštabova, uzajamnih poseta delegacija oružanih snaga, poseta eksperata, organizacija i održavanja obuka i vojnih vežbi.

Dakle, ministre Đorđeviću, bez ovog zakona vi ste mogli da idete u posetu Slovačkoj, jel tako. Šta će vam zakon da reguliše da ministar ima pravo da može da ode u neku državu ili načelnik Generalštaba, itd.

Dakle, ovaj zakon takođe nije potreban. On ne smeta.