Ovo je delo Gorana Vesića, koji je inače bio Đilasov saradnik, a sada je čovek od najvećeg poverenja Aleksandra Vučića. Ovo su zaista najsvežiji podaci. Ko je bio u upravnim odborima Dragana Đilasa, odnosno Gradske uprave Beograda, gradskih javnih preduzeća, najmanje ima pravo da govori neko kome je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, kome je ministar Goran Knežević, i ne znam više koliko da ih nabrajam. Više od polovine vaših najistaknutijih stručnjaka, gospodo iz vlasti, su predstavnici upravo tog „žutog preduzeća“, kako ih nazivate, a jeste u pitanju „žuto preduzeće“.

Tako da, ako ste mislili da ste bili onako duhoviti, nije vam nešto uspelo. Da, odbornici Srpske radikalne stranke su bili članovi upravnih odbora i nemamo nikakav problem da o tome govorimo. Mi smo uvek zastupali stav da na lokalnom nivou možemo da sarađujemo sa svima, sa onima za koje to zaključe naši lokalni odbori i to je razlog zbog čega smo u koaliciji u dosta opština sa Srpskom naprednom strankom. Dakle, jednostavno, naši lokalni odbori donose odluku, procenjuju kakvi su ti ljudi u tim drugim strankama sa kojima bi mogli da idu u koaliciju i to tako funkcioniše. Mi mislimo da je to demokratski i da nema potrebe kriti se iza bilo kakvih odluka. Mi, srpski radikali, smo uvek bili apsolutno otvoreni i pred javnošću i pred svima koje to interesuje. Hvala.

Ja nisam izazvala repliku ni prvi put i, zaista, ovo poturanje izborne kampanje za Beograd na ovaj način je neprimereno, potpuno se slažemo. Mi vodimo otvorenu kampanju. Mi kažemo Beograđanima, idemo od vrata do vrata i kažemo - legalizovaćemo Beograd, uradićemo ono što niko nije uradio za 20 godina, uradićemo ono što naprednjaci lažu pet godina da će da urade, a ovi pre njih još 15 godina. Mi na taj način vodimo kampanju, a ne na ovakav način nekakvog podmetanja.

Ali, ovde postoji još nešto. Očigledno je da neki ljudi vlast poistovećuju sa jednim čovekom. To su ovi što misle da je Vučić i predsednik države i premijer i gradonačelnik, direktor javnog preduzeća, predsednik kućnog saveta itd. Oni misle da je Dragan Đilas bio, odnosno, kako kažu, da smo mi bili u vlasti Dragana Đilasa. Ne, tada je Dragan Đilas bio gradonačelnik i to ništa nije sporno. Kao što je sada Siniša Mali gradonačelnik. Doduše, rekao je Vučić da će podneti ostavku, ali još mu nije dao da potpiše.

Dakle, to je pogrešno poimanje politike i mi želimo, zbog toga uopšte i intervenišem, inače me uopšte ne bi dodirivalo ovo što je kolega pre rekao, ali jednostavno mora javnost da zna ko na koji način u ovoj državi vodi politiku. Mi, srpski radikali, vodimo otvorenu, jasnu, nikad ništa skriveno. Sve što smo uradili, uvek smo obelodanili, uvek su građani znali zbog čega to radimo. Kako su to građani nagrađivali, mi smo poštovali volju kakva god da je, kao što ćemo poštovati i volju građana posle beogradskih izbora, koji će sigurno razumeti da jedino mi, srpski radikali, u Beogradu vodimo čistu beogradsku politiku u interesu svih građana. Hvala.

Zaista mislim da neće biti dalje razloga za repliku. Samo želim da kažem, ako su ovo jedine primedbe na Srpsku radikalnu stranku, i ako ćete jedino na ovaj način voditi kampanju protiv nas na sledećim beogradskim izborima, onda, gospodo, navalite, ali vodite računa o Vesiću, o Malom, o ostaloj ekipi, ostaloj bulumenti koja je uništila, opljačkala, nastavila ono što je radio Đilas, što nije sporno. Nije sporno da je Đilas to isto radio, ali ništa niste promenili u odnosu na ono što je radio Đilas.

Dakle, ako mislite da možete povezati Srpsku radikalnu stranku sa Draganom Đilasom, sa Demokratskom strankom ili već nekim pojavnim oblikom, ne znam ni gde je sad Dragan Đilas, onda ste zaista vi čudotvorci. Hvala.

Evo, došli smo do prelaznih i završnih odredbi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i izgleda da nismo uspeli da ubedimo ministra da prihvati neke od naših amandmana, a bilo bi dobro da jeste.

Mi srpski radikali smo predložili da se brišu sve odredbe, svi članovi ovoga zakona zato što mislimo da nema svrhe donositi parcijalno i to deveti put za nekoliko godina menjati jedan zakon. Ako neki zakon treba devet puta da se menja, onda je to valjda dovoljan razlog da nekom padne na pamet da sedne pa da se napiše jedan celovit zakon, koji bi bio zaista sveobuhvatan, ali i da nije tako, ovo što predviđate u članu 9. i u svim ovim prelaznim i završnim odredbama vam nije dobro rešenje.

Vi ste u članu 7. rekli da se za podzakonske akte treba čekati šest meseci, pa onda još posle toga 90 dana usaglašavanje podzakonskih akata sa odredbama ovog zakona, a onda sada kažete da će se stručno usavršavanje državnih službenika za 2017. godinu sprovoditi na osnovu programa stručnog usavršavanja koji su za ovu godinu doneti u skladu sa ranije važećim propisima. Trebalo je bar da napišete da će se nastaviti.

Šta ćete za ovoliko, za tri meseca? Koji je to program? Koga ćete uopšte i na koji način usavršavati ukoliko ste predvideli da će to raditi ovi neki mentori i ostali koje ste predvideli u ovoj akademiji?

Niste nam odgovorili na pitanje ko su ti ljudi, koji je to profil, profesionalni profil, jer u ovim predlozima zakona toga nema koji će vršiti tu obuku? Mi smo ubeđeni da će to raditi vaši partijski kadrovi koji i sami ne znaju posao, koji sami imaju sumnjive diplome, koji se i sami guraju u lokalnim samoupravama, pa ko ujutru dođe prvi čeka ga stolica, a ko malo zakasni nema gde da sedne i to jeste činjenica u državi Srbiji i to jeste veliki problem. Dakle, nije problem veliki broj službenika. Na mnogim mestima službenika nedostaje, govorili smo o tome, pre svega kada su u pitanju inspekcije. Da bi se efikasnije radilo mora biti u svim inspekcijskim službama više inspektora, ali vi ne vodite računa o tome. Idu beogradski izbori. Vama trebaju kapilarni glasovi. Sada će svi ovi ljudi biti zaposleni na određeni vreme, pa ko donese sliku glasačkog listića dobiće još tri meseca na određeno vreme, a na neodređeno teško da će dobiti, jer onda idu neki drugi izbori itd i ovo je javna tajna. O ovome mora potpuno otvoreno da se progovori i da građani Srbije, u ovom slučaju građani Beograda, koji će valjda prvi na birališta, treba da znaju da su to velike prevare i da slobodno mogu da im slikaju glasački listić gde će zaokružiti njihovu listu, ali da posle toga zaokruže sve druge, osim one za koju stvarno žele da glasaju i to će im biti važeći glasački listić. Hvala.

Ovo je poslednji amandman na predlog ovog zakona, jer se radi o poslednjem članu zakona, ali je istovremeno poslednji amandman koji su poslanici SRS podneli na ove zakone o kojima danas raspravljamo. Radi javnosti želim da iskoristim ovo vreme i da skrenem pažnju da mi zaista ozbiljno radimo ovaj posao i svaki naš amandman i te kako ima smisla i odražava naš politički stav prema određenoj materiji koja se uređuje zakonom, a sledeći zakon o kojem će se raspravljati u pojedinostima je Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Tu nismo podnosili amandmane zato što smatramo da je to tehnički zakon, da je on posledica savremenih tehnologija i da to zaista treba da postoji u pravnom sistemu, ali smo mislili da to ne treba da bude regulisano zakonom, nego podzakonskim aktom, ali da ne bismo unosili zabludu, nismo hteli na taj način da intervenišemo.

Što se tiče ovog amandmana na član 11. koji govori o stupanju na snagu zakona, vi ste nam iz ministarstva odgovorili da ne možete prihvatiti amandman zato što je predlog člana 11. u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Niko nije pominjao u amandmanu Ustav, niti smo mi rekli da nije u skladu sa Ustavom taj član koji govori o stupanju na snagu zakona, ali smo rekli da o celom Predlogu zakona nije trebalo raspravljati, niti treba glasati o njemu. Posledica tog našeg odnosa prema ovom predlogu zakona jeste upravo to da mora da se briše, da treba da se briše i ovaj poslednji član, jer ako nema zakona, nema šta ni da stupi na snagu.

Mislim da je ovo takođe dobro da se objasni radi javnosti, pošto poslanici vlasti često zloupotrebljavaju vreme koje imaju dosta više nego poslanici opozicije, pa onda pokušavaju da ismeju amandmane u kojima poslanici traže da se određeni članovi brišu …

Završavam.
Ovo je jedini način da se iskaže politički stav prema određenoj predlogu Vlade Republike Srbije. Hvala.

Poslanici SRS su izneli stav da ovaj zakon ne treba da postoji u našem pravnom sistemu, i jedini način da to do kraja iskažemo jeste amandmanima kojima smo brisali svaki od ponuđenih članova.

Kada ne bi bilo tako, član 2. predloženog zakona, za nas srpske radikale bi bio razlog da glasamo protiv ovakvog zakona, jer u članu 2. ste napisali da se ovim zakonom prenosi u nacionalno zakonodavstvo direktiva EU, 2007/2/EZ.

Dakle, što se tiče nas iz SRS, jasno i nedvosmisleno kažemo da Srbija ne sme da ide u EU, zapravo i neće, ali da u svakom slučaju treba prekinuti taj evropski put, jer zbog takvog stava vladajuće većine da po svaku cenu mora da se ide u EU, mi se susrećemo sa ovim nebuloznim predlozima zakona, poput ovog o nacionalnoj akademiji za javnu upravu, koja apsolutno ništa ne znači, osim što ćete još dodatno finansirati nevladine organizacije, s obzirom da ih finansirate kroz budžet, direktno, a na ovaj način ćete to raditi i indirektno.

Zaista se postavlja pitanje ko su ti, pod navodnicima, stručnjaci koji bi trebalo da edukuju državne službenike, u kom pravcu bi ta edukacija trebalo da ide, i ono što ste vi predvideli da svaki državni službenik koji ne ispuni 10% u odnosu na ono što je predviđeno da uradi u toku meseca, da treba da ide u tu nacionalnu akademiju, da ga tamo neko edukuje, da ga tamo neko uči, umesto da organizujete disciplinsku odgovornost za one koji ne znaju, ili neće da rade.

Bojim se da ovom akademijom želite zapravo da uvedete možda, na kraju, nekakve sertifikate koji će zamenjivati diplome državnih službenika koje ste uveli u državnu službu, a čije diplome su zapravo poprilično sumnjive. Hvala.

Član 4. čije brisanje predlažemo govori o organima za uspostavljanje nacionalne akademije za javnu upravu, protiv koje smo mi, kada se vide i članovi koji slede i nadležnosti koje ste predvideli za upravni odbor i za savet, onda se zaista potvrđuje ono što mi od početka tvrdimo, da je ovo zaista potpuno bespredmetno, da ovo apsolutno ništa ne znači, da će ta Nacionalna akademija za javnu upravu će predstavljati opet neka nova uhlebljenja. Da, ministre, smeškate se ali je tako. Ovaj zakon mi deluje kao da ste ga kao najpovoljnijeg uzeli na tenderu. A čak i ako je najpovoljniji, trebalo je gledati da bude najbolji.

Govorite ovde o nekim edukacijama, radionicama. Zaista, ne znam kako ne primećujete da to vređa ozbiljne državne službenike? Kakve edukacije, kakve radionice, o čemu vi pričate? Zar neko ko je regularno završio određenu školu, fakultet, srednju školu, zavisno šta je potrebno na tom mestu, ako je ozbiljan, poštuje svoje radno mesto, pa sam se valjda edukuje? Zar možete da zamislite pravnika koji ne prati promenu zakonskih propisa i koji svoje znanje ne upotpunjuje na taj način? To prosto nije moguće. Kao što nije moguće biti lekar specijalista, a ne pratiti određene napretke u medicini, itd.

Verujte, ovo je apsolutno nepotrebno. Dajte državnim službenicima da se bave svojim poslom, dajte im zadatke, naravno, u skladu sa onim što jeste vaša politika. Jer, državni službenici jesu sistemski radnici, to jeste činjenica, ali je važno da ih ne dovodite u situaciju da moraju da rade nešto što nije u skladu sa zakonom, da ne moraju da idu u kol centre u toku radnog vremena, dakle, samo ih pustite da rade, obezbedite im bolje plate i obezbedite konačno još ono što je Kori Udovički obećala, pa posle Brnabićka, od gospodina Ružića to još nisam čula ali pretpostavljam da i on ima nameru da uvede platne razrede u državnu službu, ali stvarno da uvede, a ne kao ovi pre njega. Hvala.

Poodavno ste se, ministre, obraćali poslanicima koji su podnosili amandmane i obratili ste se opoziciji i govorili ste o populizmu itd. Ja bih samo volela, niste vi davno bili u ovim klupama, da kada se obraćate narodnim poslanicima i kada pominjete tu neku opoziciju koja to uglavnom nije, da izdvojite poslanike Srpske radikalne stranke. Mi nismo u toj priči. Mi smo podneli amandmane zato što imamo drugačiji koncept, drugačije viđenje uređenja državne uprave u odnosu na vas koji ste vlast i što imamo potpuno dijametralno drugačiji odnos prema ulasku Srbije u EU. Svi, osim nas u SRS, pod nekim uslovima ili na neki način žele Srbiju u EU, a mi ne želimo i zato ne želimo ni zakone koji vam na taj način nameću.

Vi ste u ovom obrazloženju zbog čega ne prihvatate naš amandman, ministre, ovo je školski primer, obrada ovog našeg amandmana je školski primer da su vam ovo radili dobri službenici kojima ne trebaju nikakva dopunska predavanja, kojima ne treba nikakva nacionalna akademija, da im drže predavanja ovi ili oni. Dakle, lepo je neko uzeo, uporedio, rekao zbog čega ne prihvatate član 4, vezao ga za član 5, za član 10. itd, vrlo ozbiljan pristup, što inače nije slučaj kada su u pitanju odgovori Vlade Republike Srbije na amandmane koje podnosimo.

Namerno sam ovo izdvojila da bih vam na vašem primeru pokazala da je ovo što radite apsolutno nepotrebno, da je to em dodatni trošak, em, što je još gore, uvodite na mala vrata u ministarstva, odnosno u državnu upravu, nevladine organizacije. Mada, imate ih vi već koliko hoćete po ministarstvima, to je već uobičajeno, imate i kojekakvih stranaca, tako da je najmanje onih koji bi zaista tu trebalo da rade.

Ali, postoji jedan problem u nerazumevanju amandmana koje podnose narodni poslanici, i to od strane poslanika iz vlasti. Meni su bile interesantne dve koleginice koje su iščitale po svoja dva minuta i onda su onako samozadovoljno, gledam ih odavde, primali poruke, očigledno tetke i strine su bile zadovoljne nastupom, ali one zaista nisu razumele ništa.

Nije, kako jedna reče, amandmani da se briše neki član, nije to nikakav kopi-pejst, ona ne zna šta se želi postići tim amandmanom. Žao mi je što ne zna, ali iako smo protiv ove nacionalne akademije, izgleda da bi zaista možda neki poslanici mogli ili barem da nauče od kolega koji nešto znaju ili da ne govore samo da bi govorili. Dakle, vrlo konkretno govorim o dva narodna poslanika, dve dame iz vladajuće koalicije. To što ona ne zna šta se želi postići ovakvim amandmanima, evo, ja ću da objasnim građanima Srbije, koji verujem znaju.

Dakle, ako jedna poslanička grupa, u ovom slučaju SRS, smatra da u pravnom sistemu države Srbije ne treba da postoji neki zakon, onda nema drugog načina da kao poslanička grupa i kao narodni poslanici to objasnimo član po član, nego upravo da brišemo, da predložimo brisanje svakog člana. Dragoj koleginici bih da kažem, ako jedan zakon ima 19 članova i ako se predlaže brisanje svakog člana, onda se, devojko, želi postići da taj zakon ne postoji u pravnom sistemu. Ova druga kaže da naši amandmani ne doprinose boljitku zakona. Šta znači boljitak zakona? Trebalo bi da zakoni koje usvaja skupštinska većina doprinesu boljitku života u Srbiji, a boljitak zakona, zaista to je nešto što sam prvi put čula.

Dakle, molim vas da kada govorite o amandmanima koje podnosi SRS da vodite računa da razgovarate sa ozbiljnim narodnim poslanicima. Niti se svađamo, niti vređamo, ali zaista morate da vodite računa ili da nam se na taj način ne obraćate ili da naučite kako da se obraćate.

Vi, kolega predsedavajući, pošto ja takođe treba da pomažem predsedniku, budite malo fleksibilniji, ovo što ste malopre uradili ne ide vam na čast. Hvala.

I kada bismo slučajno mislili da treba da se donese zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, onda bismo menjali ovaj član 12. Ovo je manir ministara ne samo sad ove Vlade, nego i nekoliko prethodnih, da se Narodnoj skupštini predlažu određeni zakoni i da ti zakoni stupaju na snagu ili danom donošenja ili eventualno sedam dana nakon toga, ali u suštini, svi ti zakoni su neprimenjivi. Zakon bez podzakonskih akata, pogotovo kada je u pitanju nov zakon kao što je ovaj, ne može da se primenjuje, a vi ste predvideli da vam treba šest meseci za donošenje podzakonskih akata.

Pitamo i vas, kao i svakog ministra, što najpre ne pripremite, ne najpre nego paralelno sa ovim da imate pripremljene podzakonske akte da možete zakon odmah da primenjujete?

Malopre sam pohvalila vaše činovnike koji su radili obrazloženje na onaj član 10, ali već kod člana 12. ne bih mogla isto da kažem. Očigledno je da su ono radili oni stari činovnici koji zaista znaju kako funkcioniše državna uprava, a ne ovi fićfirići koji se zapošljavaju bez odgovarajućih diploma, radnog iskustva itd.

Da nije tako, ne bi ovaj neko napisao da amandman na član 12. ne prihvata se iz istog razloga iz kog se ne prihvata amandman pod rednim brojem 1. Nemoguće je da je isti motiv. Mi smo svaki član obrazložili posebno i ne možete na isti način i pogotovo za sve one koji su tražili, sve poslanike koji su tražili brisanje amandmana člana određenog, svima je isto obrazloženje. Nije isto ako neko predlaže brisanje samo jednog člana i ako neko predlaže brisanje celog zakona. Morate malo da se udubite u ovo što radite ovde i što mi treba da raspravimo i na kraju skupštinska većina, naravno i očigledno, usvoji.

Još jednom želimo da naglasimo da vi preko ove Nacionalne akademije za javnu upravu ćete zapravo iz državnog budžeta, iz državnih para finansirati kojekakve privatne tezge nekakvih raznih kouča ili kako se već zovu. To je suština, da vi želite na mala vrata, a za državne pare da uvedete u državnu upravu neke, ne mogu reći institucije, neke ljude, nevladine organizacije, koji nemaju veze sa državnom upravo. Pitanje je, i o tome ću par reči reći kada budem govorila o ovom amandmanu na član 16, pitanje je onda – za šta postoje ministarstva, šta će raditi ministarstva? Ali, o tome ću u drugom delu. Hvala.

Mi smo u načelnoj raspravi izneli svoj stav o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i tvrdili smo da ovaj zakon ne može da se popravi izmenama, pogotovo što ste vi ovde ove izmene zapravo samo radili da biste ovaj prethodni zakon o ovoj akademiji upodobili i među državne službenike, odnosno u Zakon o državnim službenicima.

Vi nama dugujete već više godina jedan nov zakon o državnim službenicima, i to zakon sa platnim razredima, da se konačno uvede red u te službe gde su zaposleni državni službenici, počev od republičkih organa, pa do organa lokalne samouprave. Ovde smo slušali danas ceo dan, naravno, uglavnom potpuno ispravne teze o tome kako su se državni službenici gomilali u državnim organima, u lokalnim samoupravama, bez ikakvih kriterijuma. Nama srpskim radikalima nikada nije bio problem to što je neko član neke političke stranke, pa kao takav može da dobije posao. Mi ne mislimo da je biti član neke stranke nešto ni ružno ni kužno. Naprotiv, mislimo da svaka politička partija želi u svojim redovima da ima što više članova, i to različitih profesionalnih profila, pa naravno da takvi ljudi i mogu biti u prilici da dobiju posao u državnoj upravi i u lokalnoj samoupravi, ali ne samo zato što su članovi političke partije koja je na vlasti.

To je taj problem koji su danas svi nekako na nekakav licemeran način iznosili, kao da ovi koji su kritikovali veliki broj državnih službenika, kao da oni nikada nikoga nisu zaposlili i kao da nikada nikoga neće. Jednostavno, treba biti iskren i otvoren. Suština je da treba da se vodi računa da posao rade ljudi koji znaju da ga rade, kada su u pitanju državni organi da su to ljudi profesionalci sa položenim državnim ispitom, sa prethodno završenim fakultetom ili odgovarajućom srednjom školom. Problem jeste zapošljavanje sa u najmanju ruku čudno dobijenim diplomama. Sve više je, pogotovo po lokalnim samoupravama, ljudi koji se bez ikakvog problema hvale da su oni sada diplomirano nešto, ne znaju tačno šta, ali na osnovu tog nečeg diplomiranog oni su na nekim važnim poslovima, važnim funkcijama u lokalnim samoupravama.

Dakle, to je ono što treba da se malo istumba, da se vidi zaista ko treba da ostane na poslu, ko ispunjava uslove da bi ostao na poslu, a s druge strane, ja mislim čak i u vašem ministarstvu, ministre, a u nekim drugim svakako, sigurno da ima i potrebe za zapošljavanjem određenog broja ljudi, pogotovo kada su u pitanju inspekcije. Ne možete ni vi raditi vaš posao ako nemate dovoljan broj upravnih inspektora, a tačno se zna koje uslove upravni inspektori treba da ispunjavaju. Onda je problem što vi imate ograničavajući faktor u tom zakonu koji to zabranjuje - zapošljavanja, a s druge strane ste zatekli još one što su ih zapošljavali žuti kad ste bili zajedno s njima, pa onda ovi što ih zapošljavaju naprednjaci kad ste opet zajedno s njima, pa onda za one ljude koji bi zaista trebalo da rade, da doprinesu i da kompletno Ministarstvo bolje radi, za njih nema mesta.

Zato mi mislimo da Zakon o državnim službenicima treba da se donese ispočetka, da se u tom zakonu predvide sve mogućnosti koje nas je iskustvo naučilo da smo se sretali sa njima, a da smo u pravu govori i činjenica da ste vi nama, ministre, danas predložili, odnosno pre neki dan predložili devetu izmenu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima. Da ovaj zakon imalo valja, ne bi bilo potrebno da ga već deveti put menjamo.

Zato povucite ovaj zakon i prihvatite naše amandmane, ili bez toga povucite ovaj zakon, uradite jedan dobar predlog zakona o državnim službenicima, dostavite ga narodnim poslanicima, da kao ozbiljni ljudi koji znaju ovu materiju razgovaramo o ovome i da donesemo zakon koji će biti dobar i vama kada ste na vlasti, a da vam bude dobar i kada budete u opoziciji. Hvala.

Hvala.

Gospođa Nataša Mićić je prvi deo svoje rasprave iskoristila da iznese političke stavove, što je apsolutno legitimno i što treba da se radi u Narodnoj skupštini, ali, čini mi se da je malo pobrkala lončiće. Govorila je ovako – ministri pričaju o uvođenju digitalizacije, a imenujete profesora Milovana Bojića za direktora Klinike „Dedinje“, a on je još iz prošlog veka. Ovo je prosto neverovatno. Profesor Milovan Bojić jeste iz prošlog veka, kao i gospođa Mićić, i jeste stručnjak i jeste krajem prošlog veka formirao i od „Dedinja“ napravio evropski i svetski priznati i poznati institut. Sasvim je sigurno da će u narednom mandatu to uraditi na još bolji način i da će ponovo ime te naše klinike biti prepoznatljivo u celom svetu i u Evropi.

Takođe je gospođa Mićić govorila i o postavljanju kadrova u Raškoj oblasti. Rekla je da građani koji žive u Raškoj oblasti, zbog loše politike Vlade, nemaju razloga ili se pitaju gde je njihov razlog da Srbiju smatraju svojom državom. Ovo je zaista bilo nedopustivo. Može ona da misli loše o radu Vlade, mislimo i mi loše o radu Vlade, ali takođe mislimo da svaki građanin koji živi u Srbiji je svestan da Srbija jeste njegova država.

Dakle, to što se neko predstavlja nekakvim demokratom, liberalom itd, u suštini deluje mnogo drugačije i o tome treba da se vodi računa. Hvala.

Vi ste u stvari delimično objasnili i ja sam želela samo da kažem da sam se ja javila i reč dobila na osnovu stava 2. člana 104.

Profesor Milovan Bojić jeste član i funkcioner SRS.

Ja ne repliciram, ali objašnjavam da u stavu 2. se kaže: „Ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku“.
Ja sam ovlašćeni predstavnik po ovoj tački dnevnog reda.
Profesor Bojić je funkcioner političke stranke SRS, kojoj oboje pripadamo. O njemu se uvredljivo izrazila, jer ako je neko bio stručnjak u prošlom veku, valjda se usavršavao sve ove godine, a nije se bavio nekakvim paralelnim naukama i nekakvim evropskim naukama, poput nekih koji se ovde javljaju i pokušavaju da ostave neki utisak? Dakle, potpuno sam se legitimno javila, legitimno dobila reč.
Evo, podržavam vas, niste povredili član 104.

Hvala.

Da sam sedela gore, kolega Marinkoviću, u skladu sa članom 32. bih vam pomogla da vam skrenem pažnju da je trebalo da mi date repliku kada je govorio malopre Kena od Smederevske Palanke, kada je rekao da je Šešelj u koaliciji sa Vučićem. Zaista sam morala da kažem da je trebala da mi se pruži prilika da kažem da mi nismo u koaliciji sa Vučićem, da smo mi, srpski radikali, opozicija Vučićevom režimu, ali i svim ovim fronclama starog-novog DOS-a.

Zapravo znaju oni to, ali prosto vole tako sebe da predstave kao specifičnu neku opoziciju.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Molim vas, sve je u skladu sa članom 32.

Što se tiče primedbe Kenine da se plašio da ćemo ga, da je prošlo vreme kada smo mi, radikali, polivali vodom. Naravno, radili smo to kada je trebalo da se izborimo za svoje demokratsko pravo ovde u Narodnoj skupštini, ali Kena može biti bezbedan. NJega ne bismo polivali vodom. Za njega je pivo, ukoliko je ostalo nešto od onih hektolitara što je popio na račun opštine Smederevska Palanka. Hvala.