Član 29. govori o instruktoru i objašnjava kako je to i koje to lice instruktor. Između ostalog, kažete da je to lice koje je obavilo obuku za instruktora i ima potvrdu o položenom ispitu za instruktora, u daljem tekstu – licencu. Pa onda kažete, instruktor u procesu ocenjivanja učenja kroz rad sarađuje sa koordinatorom učenja kroz rad, znači postoji i koordinator. Pa onda o broju učenika itd.

Šta su ovde bitna pitanja? Taj instruktor, da li će on biti zaposlen kod toga poslodavca? Da li će poslodavac plaćati i njega ili će njega plaćati neko iz budžeta, na neki način? Koji je to dobrotvor poslodavac koji je došao do sad u Srbiju koji će uzeti za neku siću tu decu da mu rade kroz dualno obrazovanje i još tog instruktora da plaća? Ko će davati te licence? O čijem trošku se licenciraju ti instruktori?

Zar nije bolje, zar nije normalnije ono što imamo i danas dan? Stručna škola, redovni predmeti, opšti predmeti, stručni predmeti i ljudi majstori, inženjeri, u zavisnosti od toga koji se profil školuje, da uče te mlade ljude zanatu, ukoliko žele da zaista završe zanat?

Ovo je nešto zaista što je neprimenjivo. Eto, najjednostavnije da vam kažem, ovo je neprimenjivo i verujte ministre, vrlo brzo ćemo se videti ovde da raspravljamo o izmenama i dopunama ovog zakona.

Niste sagledali…

Evo, završavam.
Niste sagledali realno stanje i ovo je jedan od dokaza.

Dame i gospodo, kao što čusmo, nastavljamo sa amandmanima na Predlog zakona o dualnom obrazovanju.

Baš ovaj član 3. čije smo brisanje predložili možda najbolje pokazuje stav SRS i naše razloge zbog čega mislimo da ovaj zakon ne treba da se donese i da ne treba da postoji u pravnom prometu Republike Srbije. Zato su naši amandmani koncipirani tako da predlažemo da se svaki član Predloga zakona briše. Volela bih da danas, za razliku od jučerašnjeg dana, ne bude vređanja ni poslanika, ni ovakvih amandmana jer ne postoji drugi način, prema Poslovniku po kojem mi radimo, da jedna poslanička grupa iskaže svoj stav kada želi i kada misli da određeni zakon ne treba da se donese, nego upravo da se predloži brisanje svakog od predloženih članova.

Čak i da nemamo takav stav, ovaj član 3, koji inače govori o principima dualnog obrazovanja, ne bi bio dobar. Ovde postoji nekoliko interesantnih stvari koje zapravo ne mogu predstavljati zakonsku odredbu, koje su više onako malo ćaskanje o nekim uslovima i principima dualnog obrazovanja, a to nikada za zakon nije dobro.

Kako se definiše, recimo, u stavu 1. tačka 4) jedan od principa dualnog obrazovanja je etičnost, poštovanje ličnosti, dostojanstva učenika i ostvarivanje ciljeva obrazovanja. Ovo ne znači ništa. Ovo je lepa želja, lepa preporuka, onaj kod koga eventualno učenik bude zaposlen, odnosno za koga bude radio u okviru dualnog obrazovanja, ovo ne mora da poštuje zato što neće trpeti nikakvu sankciju ukoliko se ponaša neetično.

Kažete – princip je osiguranje kvaliteta, koordinacija i uspostavljanje standarda na svim nivoima i praćenje efikasnosti dualnog obrazovanja. Ovo je takođe samo nekakva više definicija nego nešto što može zakonom da se definiše, pogotovo ne nešto što zakon može da sankcioniše, suviše uopšteno i ne znači apsolutno ništa.

Šta je karijerno vođenje i zapošljivost? Razvoj, kažete, veština upravljanja karijerom i obezbeđivanje većih šansi sa zapošljavanje. O kakvoj karijeri vi govorite, izvinite, u okviru dualnog obrazovanja? Ili, recimo, kažete – celoživotno učenje. Znate, ako neko završi zanat krojački, automehaničarski, frizerski itd, naravno da mora ceo život da se obrazuje, da uči nove tehnike, tehnologije, modele itd. Ako to ne bude radio neće moći da radi u toj svojoj eventualnoj radnji koju bude otvorio.

Pravo izbora. Kažete da ovaj zakon pruža slobodu izbora zanimanja i obrazovnog profila u okviru utvrđenih kriterijuma. Mi mislimo suprotno. Još jedanput ću ponoviti da je stav SRS da je zakon, sada predlog, a valjda i zakon o dualnom obrazovanju zapravo samo jedna šarena laža, nešto što će privući neke mlade ljude, učenike, da se upišu na neki od zanata, da potpuno zapostave eventualno svoju zainteresovanost za neko obrazovanje višeg ili visokog stepena, zato što je ovo prilika gde vidi da će brzo doći do nekog dinara.

Vi nam niste odgovorili, ministre, pošto u zakonu to ne piše, ni koliko je to eventualno novca koji će eventualno dobijati ta deca koja počnu da rade kod nekog poslodavca. Niste nam takođe odgovorili na pitanje da li će se toj deci uplaćivati doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Niste nam odgovorili ni na pitanje šta će se desiti ako, ne daj bože, neko od te dece u okviru ovog svog posla i na tom poslu doživi neku nesreću pa, ne daj bože, ostane invalid do kraja života. Ko će i na koji način dalje brinuti o njemu? Hvala.

Pošto se ovde uglavnom govori zbog javnosti, i to je naravno potpuno legitimno, ja moram stvarno da objasnim još jedanput zbog nekih kolega koji su posredno ili najdirektnije stavljali primedbe na amandmane gde se predlaže brisanje svakog pojedinačnog člana. Prosto, nije lepo da narodni poslanik kaže da su to amandmani tipa pokvarene gramofonske ploče. To samo govori o poslaniku koji je to rekao da ne zna, taj poslanik, znači, ne zna da svaki narodni poslanik ima pravo da podnese amandman i da ima pravo da predloži da se briše određeni član.

To, jednostavno, govori o tome da se javnosti skreće pažnja kako mi ovde eto nešto radimo što je onako samo da bi se radilo, a suština je da poslanici vladajuće većine svi govore o svakom amandmanu, i to je njihovo pravo, da se razumemo, ne protivim se tom pravu, ali govori o tome da mi imamo ograničeno vreme za obrazlaganje amandmana.

U tom Poslovnikom ograničenom vremenu, na način kako je krenula ova rasprava, mi ćemo stići možda da završimo amandmane o jednom, u vrh glave dva zakona, a bar dva zakona će ostati bez ijedne reči od strane opozicije i podnosilaca amandmana. E, poštovani građani, to je suština i to je prava istina.

Kada je u pitanju amandman na član 4, odnosno član 4. govori o ciljevima dualnog obrazovanja. Vi ste sad ovde nabrojali šta su sve ciljevi dualnog obrazovanja. Između ostalog, kažete da je to doprinos jačanju konkurentnosti privrede Republike Srbije. Baš bih volela da čujem kako to dualno obrazovanje može doprineti konkurentnosti privrede. To zaista nema veze sa onim što je valjda namera ovog dualnog obrazovanja.

Još jedan od ciljeva koji mi je interesantan, kažete da je cilj dualnog obrazovanja, između ostalog, razvijanje svesti o važnosti zdravlja i bezbednosti, uključujući bezbednost i zdravlje na radu. E, ovo ko mi objasni, stvarno je za medalju. Zakonom kažete da razvijate svest, zakonom o dualnom obrazovanju da razvijate svest o važnosti zdravlja i bezbednosti itd.

Da li to znači da je tačno ono što mi već nekoliko dana pričamo, da će ta deca tamo raditi bez odgovarajuće zaštite, da će ta deca raditi bez doprinosa za invalidsko i penziono osiguranje, pa zato moraju da razvijaju svest da se, ne daj Bože, ne povrede, da im, ne daj Bože, ne padne nešto na glavu zato što nemaju šlem itd? To je jednino kako ja tumačim ovu odredbu.

Ali, ministre i kolege poslanici iz vladajuće većine koji ćete glasati za ovaj zakon, cilj ovog zakona u jednoj rečenici je, ne znam da li svesno ili nesvesno, definisao jedan od kolega koji će glasati za zakon. On je rekao da je cilj ovog zakona stručan i dobar majstor. Upravo zato mi mislimo da ovaj zakon ne treba da se donese i sve drugo što pričate je farsa, ovo je cilj. Dakle, nije vam cilj ono što pričate – moći će ti ljudi i dalje da se obrazuju, samo niko nije objasnio kako može neko ko završi za mehaničara, da bi što pre došao do korice hleba, može postati lekar, kako neko ko završi za krojača može postati atomski fizičar itd.

Dakle, nije tačno ovo što pričate. Još jedanput ponavljamo da ovaj zakon lepo vratite. Ionako neće skoro da se primenjuje, nadamo se neće uopšte. I samo ovo što pričamo ceo dan o ovom zakonu, odnosno dva dana, samo će skrenuti pažnju sa onih drugih zakona o kojima ovde ni reč nećemo moći progovoriti o pojedinostima. Hvala.

(Balša Božović: Po Poslovniku.)

Baš je problem kada autori ne znaju Poslovnik koji su sami pisali, poput Balše Božovića, kome zapravo repliciram, jer je pre nego što su krenuli u ovu zaista neprimerenu raspravu vezano za te 90-e godine i za ulogu ovog ili onog u tim 90-im godinama, pogotovu u toku bombardovanja, zna srpska javnost, znaće istorija ko je bio na kojoj strani, zna se da su srpski radikali kao deo Vlade i tada bili tu da brane otadžbinu, zna se da su Đinđićeve demokrate i otporaši postavljali lokatore, da je Đinđić pozivao na bombardovanje Srbije, ali da se vratim na ono zbog čega sam se zapravo javila.

Balša Božović je rekao malopre da radikali čine uslugu naprednjanicima zato što sam ja rekla da nećemo stići da govorimo o drugim predlozima zakona, jer ćemo vreme potrošiti na ovim amandmanima. To je apsolutno tačno, tačno je da ćemo potrošiti vreme, a uslugu naprednjacima su učinile demokrate, jer su demokrate uradile ovaj Poslovnik, naprednjaci ga nisu menjali i ovaj Poslovnik DS je taj koji onemogućava zapravo narodnim poslanicima da govore o svakom amandmanu koji podnesu.

Problem je u tome što oni koji su pisali svojevremeno ovaj Poslovnik ne znaju šta u njemu piše i ne znaju da ga primene. Evo, nama je ostalo još 37 amandmana na zakon o dualnom obrazovanju. Do sada se po svakom članu javljalo najmanje pet narodnih poslanika. To znači da ćemo potrošiti 370 minuta, ako budemo išli tim tempom, samo na ovaj zakon. Imamo oko 500 minuta, koliko ste rekli, znači da ćemo jedva preći nekoliko amandmana od ovog sledećeg zakona. Zaista gospodin Božović bi to trebalo da zna, a ne da zlonamerno okreće priču kako njemu odgovara. Hvala.

Javnost svakako zna, i ne znam zbog čega je prethodni kolega pokušao da unese neku zabunu u javnost u Srbiji.

Te 1990. godine srpski radikali su, ponavljam, bili deo vlasti. Bili smo u Vladi nacionalnog jedinstva. Na čelu SRS je bio i tada i sada, prof. dr Vojislav Šešelj, koji je tada bio potpredsednik Vlade. Aleksandar Vučić je bio jedan od radikalskih ministara i mi nemamo nikakav problem da to priznamo i da to kažemo.

Ta Vlada je odlično funkcionisala, ali nažalost vaši prijatelji iz, pre svega, SAD i velikih zapadnih sila su ti koji su doprineli, koji su inicirali krvavi raspad bivše Jugoslavije još tada, pa onda i 1999. godine bombardovanje Srbije.

Velika je sramota biti, ne samo biti narodni poslanik, biti građanin Srbije i pričati da su Srbi i da je tadašnja Vlada, ne znam kako, zlostavljala Šiptare, da smo hteli da ih proteramo iz Srbije, itd.

Prosto je neverovatno da sebi neko dozvoli takav luksuz, bez obzira ko ga plaća, ko ga tera da govori protiv svoje države, ali ovako se ponašati 2017. godine, izgovarati ovo sa jednakim žarom kao 1999. godine, postavljati lokatore, zaista je sramno i nedopustivo.

Replika na izlaganje gospodina Zorana Živkovića, koji je ničim izazvan u toku obrazloženja svog stava o amandmanu, valjda i o celom zakonu, pomenuo mlade radikale.

U obavezi sam kao ovlašćeni predstavnik da pre svega, zbog javnosti kažem da se mi u SRS ne delimo na mlade i stare, da nemamo nikakve omladinske organizacije, da nemamo nikakve ženske mreže, da nemamo bilo kakve druge organizacije, da smo svi mi samo srpski radikali sa istim pravima i obavezama.

Na šta je gospodin Živković mislio, zaista nemam ni nameru da nešto preterano razmišljam, ali kažem bila sam u obavezi radi javnosti da iznesem ove podatke. Ako je mislio na neke koji su možda nekada bili članovi SRS, oni nikakve veze sa SRS nemaju. Znate da kao i sve u životu, da je valjalo ne bi bilo bivše. Gospodin Živković to zna i sam po sebi, po svom napuštanju stranke i formiranju druge, što je naravno njegov problem. Hvala.

Istina je, mi smo govorili o tome i u načelnoj raspravi, da je sunovrat obrazovnog sistema u Srbiji krenuo upravo sa Gašom Kneževićem. Očekivati i tražiti od narodnih poslanika da to ime pominju sa nekim uvažavanjem, zaista je neprimereno.

Ne razumem zaista zbog čega je kolega koji je pre govorio i u kom kontekstu je uopšte pominjao prof. dr Vojislava Šešelja, koji je bio redovni prof. Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kojeg je taj Gašo Knežević, bez ikakve odluke nadležnih na Univerzitetu i na fakultetu, bukvalno dekretom izbacio sa Pravnog fakulteta. Na tu temu je vođen i određeni sudski spor i postoji u knjigama dr Vojislava Šešelja sve zabeleženo.

Lično sam svedok, kada sam išla kod Gaše Kneževića da tražim taj dokument za koji je on u javnosti pričao da postoji, bio je toliko pijan da nije mogao iz hodnika da pređe u svoj kabinet, nego mu je bio neki saradnik, zapamtila sam, Rade se zove, pa je rekao – hajde, Rade, donesi mi ti.

Dakle, o takvom čoveku govoriti sa poštovanjem nema ni potrebe, ni svrhe. Ali, sećati se Gaše Kneževića kao nekoga ko je javno rekao da u obrazovni sistem treba uvesti apsolutnu denacifikaciju, da ništa srpsko više ne treba da postoji ni u našim udžbenicima, ni u kompletom prosvetnom obrazovanom sistemu, o tome treba da se govori i toga treba da se sećamo, da ne bi ni jedan naredni i sadašnji ministar krenuo stopama kojima je išao Gašo Knežević i Zoran Đinđić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene ova priča o dualnom obrazovanju, pošto traje već otprilike pet godina, u najavi podseća na onu jednu kampanju kada se samo ponavljalo – kancelarija za brze odgovore, kancelarija za brze odgovore.

Zašto upoređujem ove dve asocijacije? Zato što mislim da će i ovaj zakon završiti kao i kancelarija za brze odgovore, jer niti ima uslova da se ovaj zakon primeni, odnosno sada predlog, a uskoro valjda zakon, niti će doći zaista do njegove primene.

Mi ovde čujemo, razumljivo je, naravno, da poslanici koji podržavaju Vladu, da imaju drugačiji odnos prema Vladinim predlozima od nas koji ne podržavamo Vladu, ni režim aktuelni. Ali, nemojte u obrazloženjima, drage kolege, da se ponašate kao da smo svi mi koji vas slušamo dualno obrazovani. Nemojte da vređate inteligenciju narodnih poslanika i građana Srbije. Vama se kaže jedno, vi okrećete priču na nešto sasvim drugo, a dobro razumete da smo mi zapravo u pravu.

Ovde se javljaju se da govore, naravno, svako ima pravo i treba da se javi da govori, javljaju se ljudi koji su završili visoke škole i nagovaraju neku novu decu da se kanu visokog obrazovanja i da idu da što pre da dođu do posla, da završe tu neku dualnu školu, da se, kako im obećavaju, što pre zaposle. Niti će od tog posla biti ništa, niti će, već sam rekla, od tog dualnog obrazovanja biti išta, niti vi imate, gospodo, kapacitete u privredi.

Vi dobro znate ono što zna cela Srbija, da ti svakodnevno otvoreni nekakvi novi pogoni firmi iz belog sveta, da su ovde svi na određeno vreme, da su ovde dok ne potroše pare iz subvencija koje dobijaju iz države, da na najgrublji mogući način maltretiraju zaposlene koji kod njih rade, uglavnom svi na određeno vreme, da je prosek zarada u tim inostranim firmama sa kojim se vi dičite ispod minimalne cene rada. Dakle, sve je to nešto što se zna i što vi ne možete sakriti lepim vestima u televizijskim dnevnicima.

Slušala sam sinoć kako čovek u jednoj emisiji priča, takođe, o dualnom obrazovanju i on kaže da nisu važne diplome, da je važno šta ko ume da radi. To jednostavno nije tačno. Istovremeno se hvali svojom diplomom i svojim prosekom ocena. To opet nije fer. Dakle, ako nije važna diploma, onda ne pokazuj nikom da imaš diplomu, važno je da znaš nešto da radiš, ako eventualno znaš.

U istoj toj emisiji, opet čovek kaže kako ćemo mi imati problema jednog dana kao Bugarska, a Bugarska ima problem jer nema metalostrugara. Vrhunac je bio kada taj neki čovek u emisiji kaže da ta priča da treba ljudi da se obrazuju itd, da to podrazumeva da u svakog visokoobrazovanog akademskog građanina država ulaže neke pare i onda nastaje problem kad taj čovek želi da napusti državu. Zamislite vi tu logiku. To je prosto neverovatno.

Dakle, ljudi ne valja vam ovaj zakon. Ne valja vam koncept. Ne valja vam koncept čak i da imamo tu ekonomsku potporu za ovakav zakon. Uveli ste Privrednu komoru ničim izazvanu da upravlja ugovorima koji će se zaključivati između poslodavaca i dece koja će tamo da rade. Onda ovde neko od kolega kaže - ovako isto ste pričali protiv Zakona o radu, pa vidite sad dokle smo stigli sa Zakonom o radu. A dokle smo stigli? Koji su rezultati Zakona o radu? Koji, to što više od pola Srbije radi na određeno vreme da bi na taj način držali na uzdi ljude da u vreme glasanja pokazuju glasačke listiće za koga su glasali ili im se neće produžiti ugovor o radu?

To što svaki dan imamo u medijima konkretne primere gde je neko doživeo neku tešku nesreću na radu, gde nije obezbeđena tehnička zaštita na radu, gde kolege ne smeju da svedoče da su videli to što su videli zato što će dobiti otkaz. Jel vi ne znate da se to dešava u Srbiji? Gde vi živite, ljudi? Dešava se, nažalost, sve to se dešava u Srbiji. Nabrajate koji nam sve zanati trebaju, pa onda kao mi koji smo protiv dualnog obrazovanja, pokušavate demagoškim pričama da skrenete pažnju javnosti da mi potcenjujemo neka zanimanja. To apsolutno nije tačno.

Svaki posao koji se obavlja časno i pošteno je nešto što je apsolutno prihvatljivo. Čovek koji se bilo kojim poslom bavi, ako pošteno radi svoj posao, ima svo naše uvažavanje. Svako ko je lepo išao u školu, završio zanat i dobio diplomu automehaničara, na primer, ima puno uvažavanje, mnogo veće od onog ko je kupio diplomu, pa maše diplomom, i onda priča kako je dualno obrazovanje dobro. Pa, što ne ostade na tom nečem što liči na dualno obrazovanje, nego pohrliše da kupuju diplome, doktorate, naravno, sve akademske titule? Ima to pero, odeš na kiosk brze hrane i kažeš – daj mi to, daj mi to, i sve ide, nije nikakav problem.

Šta smo mi to još danas ovde slušali? Opet sam sinoć čula, kaže – zbog ubrzanog smanjenja broja nezaposlenih preti nam opasnost od deficita nekih zanimanja. Zamislite, strah nas je od ubrzanog, kako reče, smanjenja broja nezaposlenih. I vi mislite da je to verovatno, da je to moguće, da se to zaista dešava? Vi ćete sad, možda neko da replicira, pa da čita neke statističke podatke. Znate, to što vi čitate iz statistike nema nešto baš bliskosti sa realnošću. Vi to takođe dobro znate.

Sve što danas pokušavate ovde da objasnite je jedna demagoška priča koja skreće pažnju sa stvarnih problema.

Ovde takođe neko od kolega pominje, kaže – hoćemo da razvijamo privredu i poljoprivredu, a nećemo zanate. Hoćemo da razvijamo i poljoprivredu i privredu i hoćemo diplomirane agronome, diplomirane tehnologe, diplomirane inženjere, diplomirane programere, diplomirane elektroinženjere, diplomirane mašinske inženjere, diplomirane građevinske inženjere. E, to nama, gospodo draga, nedostaje u Srbiji. Dakle, samo 6,5% građana Srbije ima visoko obrazovanje. Da vidim ko je taj ko će iskreno reći, ko će svom detetu reći – idi, brzo završi tu školu kroz ovo dualno obrazovanje, a nemoj da se školuješ da budeš akademski građanin? Da li ima takvih? Reći će ovde da bi na taj način podržali zakon ili u nekoj emisiji ili za neke novine itd. Realno u životu bogami neće.

Naravno, biće uvek i dece koja će završavati i zanate i bilo je, rekao je ovde neko već, vi ovde govorite kao da nikada niko nije završio nikakav zanat u Srbiji. Imamo mi itekako ljudi koji su i dobri majstori, dobri stručnjaci, i danas imamo škole u kojima se završavaju zanati. Vi sad kao izmišljate toplu vodu uvođenjem dualnog obrazovanja, koje će zapravo uništiti.

Suština je, ministre, ono što smo vam govorili kada smo govorili u načelnoj raspravi, EU, koja vas tera da donosite i ovaj i ovakve zakone, hoće da u Srbiji ima samo formalno obrazovane ljude. Zato vam dozvoljavaju i da kupujete diplome i da sa takvim diplomama zauzimate odgovarajuće funkcije i odgovarajuća mesta, zato što EU hoće formalno obrazovane, a suštinski neobrazovane ljude u Srbiji, da bi mogla da manipuliše kako god hoće sa našim budućim generacijama, a to znači sa državom Srbijom.

Podsećamo vas, takođe, ministre, govorili smo o šuvaricama koje su uništile nekoliko generacija ljudi tada u bivšoj Jugoslaviji, svakako deo i u Srbiji. Vi ste rekli da ovo nema veze sa šuvaricama, ne mora da ima po konceptu ali i ovo će uništiti neke generacije, ukoliko ne daj Bože ovaj zakon zaista budete počeli primenjivati kako ste najavili, ali srećom tek 2019. godine, ko živ ko mrtav do tada.

Dakle, ovaj zakon treba da se povuče, ako iskreno mislite da nešto uradite pozitivno u obrazovnom sistemu, u oblasti prosvete. Mnogo ste najavljivali, ministre, ljudi su vam verovali zato što i sami dolazite iz prosvete, što imate dugogodišnje iskustvo i u vašem ličnom poslu, a nemojte da dozvolite, zato što je neko nekome naredio da mora da donese ovakav zakon, da hvaljenjem ovog zakona poništite sve ono što ste dobro radili prethodnih 30 i koliko godina. Hvala vam.

Vrlo kratko.

Kolega Arsić se uglavnom obraćao drugom delu opozicije, ne meni kao predstavniku SRS, osim tamo gde je pomenuo da neko kao loš primer navodi Kancelariju za brze odgovore i neću se sada baviti Kancelarijom za brze odgovore, ali hoću da iskoristim ovu repliku da pitam ministra, nismo još čuli odgovor – koliko će zarađivati ta deca koja budu radila u okviru dualnog školovanja?

Drugo pitanje – da li će im biti uplaćivani doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje? To u ovom zakonu ne piše, a pošto ne piše, znači neće.

Deca su maloletna. Ne daj Bože, nekom se nešto desi na poslu, pošto su fizički mahom poslovi ili zanati, koji nisu bukvalno fizički poslovi, ali s radi sa mašinama itd. - šta će se desiti ako ne daj Bože to neko dete ostane invalid? Da li će imati nekakvu invalidsku penziju zbog toga? Ko će se brinuti o njemu?

Dakle, mnogo je ovde ozbiljnijih problema nego ovo što se sad ovde priča kao u okviru nekakve predizborne kampanje, samo reklamerstva itd. Ozbiljna pitanja ministre imamo i bilo bi dobro zbog javnosti da odgovorite na ova pitanja, a ponoviću još ono što smo govorili u načelnoj raspravi, ovaj Predlog zakona i sutra zakon jeste mamac za siromašne porodice i decu iz siromašnih porodica, koji su ozlojeđeni što porodice ne mogu da im kupe patike, pa će da kažu, završavam, pa će da kažu - idem ja da radim tamo pa šta bude posle, da bar dobijem neki dinar, jer ovako nemam ni za užinu.

Dakle, generalno niste rešili problem, pa pokušavate da napravite da deca hrane roditelje. Hvala.

U susret današnjoj sednici, kada ćemo postavljati pitanja članovima Vlade Republike Srbije, odnosno kada će postavljati verovatno predstavnici poslaničkih grupa vladajuće većine, kao što je to inače bilo, skrećem pažnju na član 205. stav 2. Poslovnika.

Vlada je bila obavezna da nas pismenim putem obavesti koji od ministara neće moći prisustvovati današnjoj sednici.

Gospodine Milićeviću, Vlada je bila u obavezi da to uradi tri dana pre ove sednice, a mi smo obaveštenje da neće biti gospođa Nela Kuburović, Dušan Vujović, Aleksandar Vulin i Vladan Vukosavljević dobili pre pola sata.

Dakle, Vlada Republike Srbije nastavlja da vređa dostojanstvo Narodne skupštine i ovo zaista ne može i ne sme da se toleriše i morate da skrenete pažnju Vladi, vi koji imate tu vrstu komunikacije, vi predstavnici Vladajuće većine, da skrenete pažnju Vladi Republike Srbije da to što su, eto, pokazali dobru volju, a imaju obavezu da dođu danas, da ih, takođe, obavezuje da poštuju Poslovnik Narodne skupštine.

Nažalost, mi danas nećemo moći govoriti ni o povredama Poslovnika zato što radimo po Poslovniku koji apsolutno uskraćuje narodnim poslanicima ili gotovo apsolutno uskraćuje narodnim poslanicima da rade svoj posao. Ja sam zato iskoristila da govorim, možda ovo nije bukvalno, u skladu sa ovim Poslovnikom, kršenje Poslovnika, ali kršenje i vređanje dostojanstva Narodne skupštine od strane Vlade Republike Srbije jeste i nije trebalo ovo da im dozvolite. Morali ste da ih upozorite ili bar danas da se predsednik Vlade izvini zbog ovoga Narodnoj skupštini i građanima Srbije. Hvala.

S obzirom da ja kao narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine, nažalost, nisam u prilici, ne sada nego inače, da predsedavam sednicom, moram u skladu sa članom 32, što me obavezuje Poslovnik, da pomognem predsedavajućem ili predsedniku, trenutno predsedavajućem. Nije kolega bio u pravu malopre kada je govorio o povredi Poslovnika na način na koji je govorio, jer nisam ja u onom prethodnom javljanju niti želela da izazivam replike.

Prosto želim da građani, mi inače želimo da građani Srbije znaju apsolutnu istinu i o odnosu Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini i o svemu onome što jeste od interesa građanima Srbije.

Mi srpski radikali imamo pripremljena pitanja za predstavnike Vlade Republike Srbije, kao što se zna, imamo ih uvek, i pitamo i ozbiljna pitanja postavljamo od interesa za sve građane i za državu Srbiju, svaki put kada nam to Poslovnik dozvoljava.

Nisam ja rekla da mi nećemo biti u prilici da postavljamo pitanje, već sam rekla da, nažalost, najverovatnije će pitanja moći postaviti samo predstavnici vladajuće većine i, naravno, pošto tamo ima 14, 12, 15, ne znam tačno koliko malih poslaničkih grupa, oni će svi da se izređaju, da se potroši vreme. Daj Bože da je kolega Martinović u pravu i bilo bi interesantno za građane Srbije da danas srpski radikali budu u prilici da postave pitanje članovima Vlade Republike Srbije. Iskreno se nadam da će se to i desiti. Ako budete predsedavali, gospodine Milićeviću, povedite računa ko koliko vremena govori. Nemojte onome da produžite dve sekunde, onome 10, onome 12, pa da i ono malo vremena što imamo bude potrošeno neposlovnički. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo pre izvesnog vremena ovde raspravljali pod sličnim okolnostima o osnovama Zakona o obrazovanju i skupštinska većina je i tad, kao i sada donela odluku da se o većem broju danas konkretno sedam tačaka dnevnog reda raspravlja kao o jednoj tački dnevnog reda i naravno u obavezi smo radi javnosti da objasnimo zbog čega se to radi.

Nije dobro što se to radi, zato što se na taj način narodnim poslanicima uskraćuje vreme da ozbiljno raspravljaju o vladinim predlozima, da podsetimo prošli put, recimo nismo mogli uopšte da govorimo ni o jednom amandmanu Predlogu Zakona o osnovama sistema visokog obrazovanja, što je zaista velika šteta i za Vladu i za narodne poslanike i za skupštinsku većinu, bogami i za sve građane. Zato što obrazovni zakoni, na izvestan način dotiču apsolutno svakog građanina u Srbiji, svakog, decu, učenike, roditelje, nastavnike, vaspitače, bake, deke, tetke, ujake. Svi su jako zainteresovani da čuju raspravu i da čuju kakvi se to Predlozi zakona ovde iznose i kakve zakone na kraju skupštinska većina izglasava.

Nije sporno da skupštinska većina sa 126 zelenih dugmića može da izglasa šta god hoće. Mogu da izglasaju da je zemlja ravna ploča, ali se postavlja pitanje da li bi nakon takve odluke zemlja postala ravna ploča? Ne bi, naravno. Dakle, mi mislimo da prosto nije fer da na ovaj način raspravljamo o ovolikom broju predmeta i opet ćemo doći u situaciju da nećemo moći razgovarati o nekim amandmanima, verovatno će ceo bara jedan zakon ostati bez mogućnosti da raspravljamo o amandmanima koji su narodni poslanici predložili.

Evo, ja ću krenuti od Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, tim nekim redosledom. Izmene i dopune zakona su u pitanju, sve osim ovog dualnog obrazovanja. Stav SRS je generalno da su izmene i dopune zakona nekako gubljenje vremena i da se nikada kroz izmene i dopune zakona ne postiže jedna normalna celina i da se nikada na taj način ne uradi ono što možda i Vlada želi. Uvek je bolje da se donese potpuno nov zakon, jeste ovo na izvestan način usklađivanje sa onim zakonima koji su doneti mada ima tu i nekih novih stvari i zato bi svakako bilo bolje da smo imali, i da imamo predlog potpuno novog zakona ali dobro šta je tu je.

U ovom Predlogu Zakona o izmenama i dopunama zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, pošto smo zaista uskraćeni za dovoljno vremena, skrenućemo pažnju samo na dve, tri bitne stvari. Čini mi se, da već ovim prvim članovima ministre niste vodili dovoljno računa ni o članu 10. Ustava Republike Srbije, niti o članu 11. Zakona o upotrebi jezika i pisma.

Vrlo je precizno na osnovu Ustava u tom zakonu predviđeno na koji način, pod kojim uslovima i gde mogu da se koriste jezici nacionalnih manjina. Ovo kako ste vi ovde predvideli nije baš u skladu sa zakonima, to moraju da određuju lokalne samouprave u zavisnosti od toga koliko, odnosno 15% stanovnika na toj teritoriji treba da bude iz određene nacionalne manjine da bi lokalna samouprava donela odluku o upotrebi jezika nacionalne manjine. Po ovome što ste vi ovde napisali, otprilike, recimo što je nemoguće, vi mislite da može da se u Lapovu otvori predškolska ustanova na mađarskom jeziku. Ne može, kao što ne može u Senti na primer da se otvori predškolska ustanova na bugarskom jeziku. Prosto, moramo voditi računa o nekim drugim zakonima koji nas obavezuju.

Takođe, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, mislimo da nije poštovan, ali nadamo se da će biti vremena da po amandmanima razgovaramo jer smo podneli amandmane u tom smislu. Preterano je tražiti one podatke, bar što se dece predškolske tiče, matične brojeve i tako dalje. Znate, mnogo je zloupotreba i moramo voditi kroz donošenje zakona računa o tome, ne da otvaramo mogućnosti zloupotreba nego gde god je moguće da sužavamo prostor za tako nešto.

Kada je u pitanju Zakon o osnovnom obrazovanju, odnosno Predlog zakona o osnovnom obrazovanju, tu smo takođe podneli određen broj amandmana i imamo neke interesantne primedbe koje mislimo da su dobro pre svega radi javnosti da se čuju. Vi ovde predviđate, odnosno forsirate što ne treba da bude karakteristično za zakon, da vi forsirate neke posebne programe.

Vi možete da kažete uopšteno da će se uvoditi posebni programi, ali da vi kroz zakon forsirate Montesori, Dekroli, Štajner i tako dalje, odnosno konkretno ova tri programa, to ne može tako da se radi. Kažete i slični, a koji su to slični i drugi. Ne možete i zašto bi nama bili interesantni ti posebni programi koje je smislio neki Rudolf Štajner, Marija Montesori i tako dalje. Mislimo da to ne treba da bude deo ovog zakona, bar ne na taj način i mi smo vam i stavili amandmanom primedbu da to mora da bude uopšteno.

Ako se uvode posebni programi onda to treba da bude opšti stav, a ne sada ovi posebni koje vi namećete, jer kao ovi programi kažu da je cilj da dete ume da upotrebi glavu, ruku i srce u različitim situacijama u životu i tako dalje. Opet je ovo ono igranje sa tim nekakvim evropskim školama i školicama, govorila sam vam i prošli put o tome kako to zapravo vređa inteligenciju i dece i roditelja i nastavnika. Ne možemo mi da se ponašamo, još to kroz zakone da verifikujemo kao da smo mi ne daj bože maloumni u odnosu na te neke koji nam dođu iz EU pa nam oni nešto pametuju, pričaju i tako dalje. Pa, pametniji smo mi mnogo od njih.

Na kraju krajeva, obrazovanje i sistem obrazovanja po kojem ste se i vi ministre školovali i gospođa Maja Gojković i ja i mnogi ovde, pa nisu imali očigledno na osnovu onoga što smo mi postigli pokazuje da je to bio dobar sistem obrazovanja. A ovo što se sad uvodi i što je još uvedeno, još od Gaše Kneževiće, pa dalje, zapravo je samo sunovrat obrazovanja.

Vi znate ministre, nažalost, da osnovnu školu završavaju deca, a da sriču, da ne umeju da čitaju. Za sve to su krivi loši zakoni.

Nastavnici nemaju nikakvih prava u školi, nastavnik ne sme da se obrati učeniku da mu kaže da mora nešto da nauči, zato što bože, njegova mama i njegov tata imaju para da daju neku donaciju školi, oni tamo dolaze udaraju šakom o sto ko sme da dirne njihovo nevaspitano dete i dete koje ne želi da uči.

Dakle, mi moramo vratiti dostojanstvo prosvetnim radnicima, a to ovi zakoni ne omogućavaju, i verujte i skoro sam sigurna da se slažete, da to jeste osnovni problem.

Ja ne znam kako je to bilo u vašoj školi, govorim o vašoj privatnoj školi, vi ste to verovatno uspevali da na neki nivo podignete, ali generalno u školama u Srbiji je stanje katastrofalno. Da li je pre nekih petnaestak godina bilo zamislivo da učenik sme da udari nastavnika. Danas svaki nastavnik strahuje da će neko bahato dete da ga udari na sred časa, jer se to zaista, nažalost, dešava. O vršnjačkom nasilju da ne pričamo i u osnovnoj, a pogotovo u srednjoj školi.

Ostale izmene u ovom zakonu su vam apsolutno kozmetičke i ništa suštinski ne znače, zamislite koja je to velika izmena. Ranije je pisalo način života, vi sada kažete životni stil. Šta to menja u suštini u sistemu osnovnog obrazovanja? Naravno, apsolutno ništa.

Kaznena politika vam je mnogo, mnogo loša i otvara mogućnosti za zloupotrebu. Ne može za isti prekršaj da se napravi raspon kazni od ne znam 25 hiljada do milion. Ne može. Ko je taj koji će da arbitrira, pa će onoga da kazni sa 25 hiljada dinara, onoga sa milion? Ne može. To jednostavno nije moguće. Možda nije baš 25 hiljada, ali zaista ogroman raspon i mi smo vam stavili amandman i bilo bi dobro da taj amandman prihvatite.

Još nešto ministre, forsirati kažnjavanje ustanova sa enormno visokim kaznama je loše, jer na taj način ta ustanova se dovodi u situaciju da ne može da funkcioniše, i onako nemaju para, a zašto bi svi u toj ustanovi, u toj školi, u tom vrtiću trpeli, zato što imaju bahatog direktora kojem vi predviđate kaznu samo 100 hiljada dinara.

Pa, kazna za direktora mora biti takva da njega upozorava da mora biti odgovoran, jer direktor je taj koji bira i uz proviziju ko će decu voditi na ekskurziju, koji određuje gde će koji nastavnik da radi, koji smanjuje ili povećava fond časova, koji vedri i oblači, koji bira koji će se udžbenici koristiti, takođe, se to nažalost uglavnom radi uz proviziju. To je javna tajna i svi koji tu sedite to odlično znate. Ali, mi treba da vodimo računa da kroz ove zakone to svedemo na minimum.

Što se tiče srednjeg obrazovanja. Ovde je takođe u pitanju usklađivanje sa onim zakonom i opet samo kozmetičke promene, opet ću evo, navesti primer, stajalo je nastavni program u nekom članu, sada je to program nastave i učenja.

Dakle, nema tu nekakvih bitnih promena, to da se donosio ceo zakon, kao što sam na početku rekla, pa da se usput i to promenilo, imalo bi smisla ovako zaista nije bilo potrebe i ništa ne znači.

Predviđate u tom Zakonu o srednjem obrazovanju da škola treba da neguje partnerske odnose sa roditeljima. Pitam vas kako? Kako i sa kojim roditeljima?

Vi dobro znate kako se biraju roditelji u školskim odborima i na koji način oni zapravo upravljaju nastavnicima, oni ugrožavaju nastavnike u njihovom poslu, u njihovom radu.

Oni kažu, ej, ja sam okrečio školu, ti nemaš pravo, nemojte da vrtite glavom ministre, verujte ja mogu da vam navedem koliko hoćete primera, ali ne želim da ugrozim te nastavnike, jer bi se otprilike moglo znati odakle imam te informacije. Eto, plašim se da to kažem da ne bi tamo neki ljudi trpeli zbog takvih direktora, a vama mogu da kažem i reći ću vam, eto.

Broj učenika za upis ostavljate u nadležnost jedinici lokalne samouprave. Greška. Greška, vi uzimate sve nadležnosti nastavnicima, tamo roditelji ovamo lokalna samouprava. Zašta služe nastavnici? Da ih maltretiraju ti roditelji, da ih maltretiraju bahati učenici, da im direktori kažu ćuti, ćuti, ja imam vezu u vrhu partije itd. Nemojte to da radite. To zaista nije dobro ni za te nastavnike, a pogotovo nije dobro za decu koju oni školuju.

Nije dobro ni da lice sa 17 godina može da upiše srednju školu zato što zaista, znate, razlika između 15 i 17 godina, a pogotovo što je pretpostavka da dete sa 17 godina, već maltene odrasla osoba, stariji maloletnik sa 17 godina, ako nije već upisao osnovnu školu, verovatno je nekog problematičnog karaktera. I vi ga sad, niti će se on uklopiti u taj svoj razred, a svi drugi će imati, verovatno i problema sa njim i strah itd, od njega. To takođe nije dobro.

I jedna ozbiljna primedba, predvideli ste da gimnazije imaju odeljenje za učenike sa izuzetnim sposobnostima, to treba da predvidite i za stručne škole pogotovo ako je tačno ovo što ste malopre pričali za dualno obrazovanje, onda treba da prihvatite ovaj naš amandman, pa da to uvrstite.

Što se tiče Zakona o dualnom obrazovanju, stav SRS je da ovaj zakon ne treba da se donosi, ne treba generalno, a pogotovo ne u okolnosti u kojima se danas nalazi država Srbija. U ekonomskoj situaciji, u privrednoj situaciji u kojoj se nalazi država Srbija. Nemojte da zavaravate ni sebe ni javnost tvrdnjom koju ste juče izneli, da ova deca kroz to dualno obrazovanje, rekli ste, uče za poznatog poslodavca.

Koji je to poznati poslodavac? Da nije možda Jura? Oni što stalno zaposleni radnici moraju da nose pelene i vi ćete od njih tražiti ili će oni prihvatiti da prime učenike da uče kroz ovaj vaš program dualnog obrazovanja i da im plate. Kako da neće.

Znate šta će da rade? Uzeće tu decu da im rade najteže i najprljavije poslove, držaće ih mesec, dva dana i onda će da raskinu ugovor, a vi ste ničim izazvani u zaključivanju ugovora uveli Privrednu komoru. Ovaj ugovor koji ste predvideli u zakonu, apsolutno je na strani poslodavca, načine raskidanja od strane poslodavca. Samo će reći, nemoj više sutra da dolaziš, radio si, čistio si pogon dva meseca.

Oni ministre ne plaćaju redovno ni ljude koji su redovno zaposleni kod njih, a kamoli da će da plaćaju te učenike.

Još veći problem je što mi i ne smemo dozvoliti kroz ovaj vid dualnog obrazovanja pogotovo ovo što vi najavljujete i u medijima, juče ovde, da to liči za mlade ljude, za ovu decu koja će upisati srednju školu, super, jedva čekaju, dobiće neki svoj dinar. Nemojte da zbog ovoga, zbog siromaštva, zbog bede, zbog nezaposlenih roditelja, zbog pola miliona ljudi u Srbiji koji rade za zagarantovan lični dohodak, za minimalac. Ovo će biti mamac za decu iz takvih porodica. Da bi se rešili bede da idu i da uče te najjednostavnije poslove, faktički da uče da budu fizički radnici, a među njima verovatno ima mnogo dece koji bi bili odlični lekari, programeri, pravnici, ekonomisti, itd.

Ovo je jedna velika prevara koju nikako ne biste smeli da, skupštinska većina ne bi smela nikako da usvoji.

Mi moramo imati u vidu strašne statističke podatke, ministre, da u Srbiji svaki peti građanin stariji od 15 godina je bez osnovne škole, a mi sada teramo kroz ovo dualno obrazovanje da budu eto jedva sa osnovnom školom, i šta će naučiti sa 20% vremena provedenog u školi kroz to dualno obrazovanje. Neće naučiti ništa i neće imati posla, to ta deca treba da znaju.

Ove firme koje dovode svoje, otvaraju svoje pogone, ovo što Vučić svaki dan otvara po Srbiji, oni odu čim potroše pare koje im država da, oni napuštaju. Dobijaju otkaze i oni koji su zaposleni, a kamo li da će primati neke nove ljude.

Vi na ovaj način pokušavate nepripremljeno da uništite buduće generacije naših mladih ljudi. Vi kažete ovo nema veze sa „šuvaricama“? Ma nema veze sa „šuvaricama“, ali „šuvarice“ su bile eksperiment i ovo je eksperiment. „Šuvarice“ su neuspeli eksperiment i ovo će biti neuspeli eksperiment i o tome zaista mora jasno i glasno da se progovori.

U Srbiji 6,5% ljudi ima fakultetsku diplomu. U ovim diplomama i one koje se kupuju na kioscima za brzu hranu. Znate da je to u Srbiji da se kupi diploma ništa jednostavnije, pa onda neko ima diplomu, ne znam ni tačno šta mu piše, kakvo zvanje ima i gde je to eventualno završio. Dakle, i pod tim uslovima svega 6% je fakultetskih diploma u Srbiji.

Ministre, moramo da stvaramo uslove da se deca, da se mladi ljudi u Srbiji školuju. Mi ne smemo da budemo formalno obrazovani, a u suštini neobrazovani, da bi ovi iz EU mogli da manipulišu nekim budućim generacijama i zato vam naređuju i nalažu da donosite ovakve zakone. NJima trebaju takvi, koji kao imaju diplomu, ne znaju tačno kakvu, ali onda ga tamo neko vrlo lako izmanipuliše i kaže – ej, ti si školovan čovek, ti možeš to i to, pa će on da uradi najgori mogući posao.

Povucite ovaj zakon, ministre, zbog vas, zbog vaše karijere, zbog građana Srbije, zbog dece koja moraju da se školuju za ozbiljne stručnjake, a ne za fizičke radnike. Hvala.

Replika ministru, neću replicirati kolegi zato što ću ova pitanja postavljati onome ko je nadležan za to da odgovori, to su predsednik Vlade, ministri, itd.

Ministre Šarčeviću, prilično smo se mi razumeli na ovu temu, ali vi imate drugi koncept. To je naravno odluka, ne verujem vaša lično, verovatno odluka Vlade Republike Srbije. Ponavljamo, loš vam je koncept, bar kad je u pitanju dualno obrazovanje. Kada o tome govorite i kada ste malo pre iznosili određene podatke, trebalo bi da imate na umu da smo, nažalost, prvi u Evropi po broju funkcionalno nepismenih. Prvi u Evropi, 50% odraslih ljudi je funkcionalno nepismeno. Šta mislite, da li će biti funkcionalno pismeni ova deca koja će se kroz ovo dualno obrazovanje školovati? Neće. Sve će to izaći kao funkcionalno nepismeno.

U tom smislu vam govorimo nemojte i dalje da nas spuštate ispod nivoa tih savremenih evropskih zemalja. Pametni smo ljudi, inteligentni smo. Stvarajte uslove da se deca školuju. Nemojte, ovo dualno obrazovanje, verujte, nije nikakvo školovanje. Pa, na kursevima se završavaju razni zanati u narodnim univerzitetima i postaju odlični majstori. Ništa mi nemamo protiv toga, ko želi to da radi, časni su to poslovi, ali ovaj mamac koji ste kroz ovaj zakon bacili odvešće ljude, decu iz siromašnih porodica da idu da se školuju tamo gde se neće školovati.

Što se tiče ovog što ste rekli, da vas zovu da pomognete Republici Srpskoj, pomozite Republici Srpskoj svi na svaki način i u tome imate našu podršku. Hvala.

Da podsetimo radi javnosti, da danas govorimo o amandmanima na izmene i dopune Zakona o državnim službenicima, da je ovome prethodila rasprava, takođe o amandmanima, o nacionalnoj akademiji za javnu upravu koju nameravate da uvedete. Prema mišljenju nas srpskih radikala, apsolutno nepotrebno.

Govorili smo naravno o tome i u načelnoj raspravi i po amandmanima. Sad, gledajte, u ovom članu 3, čije mi brisanje predlažemo, vi govorite o stručnom usavršavanju, osposobljavanju pripravnika koji će raditi neki mentori i kažete – to će po pravilu biti državni službenici i zaposleni koji imaju značajno iskustvo. Šta znači značajno iskustvo? Da li su godine radnog staža i značajno iskustvo? Nisu, često nažalost nisu, zato što se zapošljavaju ljudi koji sami u momentu zapošljavanja ne ispunjavaju uslove, odnosno formalno ispunjavaju. To su ljudi sa na čudan način dobijenim diplomama i oni za neki broj godina steknu to, kako ste napisali, značajno iskustvo.

Jednostavno je neprihvatljivo da u zakonu stoje ovako neodređeni termini. Zakon mora biti precizan, da svako ko ga primenjuje može to da uradi, a da se ne razmišlja o eventualnoj zloupotrebi. Dalje kažete, taj mentor ima to značajno iskustvo u obavljanju relevantnih poslova. Šta su to relevantni poslovi? Valjda je svaki posao relevantan za ono zbog čega treba da se radi. Kako ćete bi procenjivati ko su vam ti mentori?

Evo, cela Srbija se smeje recimo ovima iz Grada Beograda, koji bi opet na narednim izborima da budu vlast u Beogradu i ovo su radili službenici lokalne samouprave, pa su napisali, govorim o onim tablama na autobuskim stanicama u gradskom prevozu, pa Košutnjak piše latinicom i ćirilicom, ali ćirilicom piše „Košutnjak“, onda Svetosavska ulica piše „Sveto-savska“, onda ulica Danila Kiša, u reči Kiša slovo „i“ latinično, inače ćirilica, pa onda „Šumadiski trg“, itd.

Dakle, ovo je slika tog partijskog zapošljavanja protiv kojeg smo mi. Dakle, mi nismo generalno protiv zapošljavanja ljudi koji su članovi političkih partija, naprotiv, to nama uopšte ne smete, ali je ovo slika onoga što se priča godinama, kupljene diplome, dobijanje diploma pod čudnim okolnostima, poklonjene, kupljene, dobijene na ovaj ili na onaj način. Ovo je bruka i sramota. Ovo govori o tome koliko vama ne trebaju nikakve akademije, treba vam, gospodo iz vlasti, malo morala i malo mere u zapošljavanju onih koji vam obezbeđuju kapilarne glasove. Hvala.