Sačekajte do kraja, budite strpljivi.
Ustavni sud je uradio nešto što je apsolutno nedopustivo i neka je to sto puta Ustavni sud, ne može biti prihvaćeno, niti i jedan pravnik može da kaže – u redu je odluka Ustavnog suda. Ustavni sud je tada rekao da neće odlučivati o ustavnosti tog zakona zato što je on privremenog karaktera, i to je skandal neviđeni. Dakle, može nekom da padne napamet i da donese zakon da je dozvoljeno ubijanje na ulici i da to traje dva meseca, a Ustavni sud će da kaže – pošto je zakon privremenog karaktera, nećemo odlučivati o njemu, pa za ta dva meseca ko preživi preživi.
Dakle, nemojte se pozivati na odluku Ustavnog suda zato što je nakaradna i zato što je suprotna Ustavu, već lepo vratite ljudima penzije i nemojte nikada više reći ono što ste rekli u petak da penzioneri imaju pravo na rešenje, ali ne i na iznose.

Hvala.

Govorim na osnovu člana 32. Poslovnika i skrećem pažnju da je uopšte ova sednica loše počela, samo zbog činjenice da raspravljamo o budžetu koji je jedan od 31 tačke dnevnog reda.

Želim da skrenem pažnju narodnim poslanicima i ove i one strane da ne koriste vreme za prepucavanje da bi ostavili utisak u javnosti da nešto govore. Veoma važne teme su na dnevnom redu i mi, nažalost, nećemo moći govoriti ni o budžetu, kada se bude govorilo o amandmanima, zato što ima mnogo amandmana, potrošiće se sve vreme pre nego što dođemo do budžeta i zato vas, gospodine Milićeviću, molim da budete malo fleksibilniji. Ministri su ovde da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika i oni se za sada tako i ponašaju. Vi morate da dozvolite i narodnim poslanicima, ako se neko javi za repliku, ne znači da treba ministar da ga opsuje, da bi on dobio pravo na repliku ili obrnuto.

Ministar iznosi neko svoje viđenje, stav Vlade, itd. Narodni poslanik, ko god da je u pitanju, ima pravo da iznese neko suprotstavljeno mišljenje. Ako ćete vi vašim formalno poštovanjem Poslovnika, vi možete sve po Poslovniku, ja sam vama jednom rekla da možete izglasati i da je zemlja ravna ploča ali ostaće okrugla, džabe vam. Dakle, ne radi se samo o 127 ovih tastera u zelenoj boji, nego se radi o tome da morate stvoriti uslove da ovu sednicu o kojoj javnost želi da zna, tu se priča i o povećanju plata, nekome će se povećati, nekome neće, i o povećanju penzija, i o kapitalnim investicijama, mnogo važnih stvari je na dnevnom redu. Ako ćemo sednicu pretvoriti u to prepucavanje, a vi tome za sada doprinosite, onda ovo ništa ne valja. Hvala.

Za razliku od vas, kolega Marinkoviću, ja sam, sedeći gore kao potpredsednik Narodne skupštine, se vama obratila na osnovu člana 32. Poslovnika.

Ja vam nisam dobacivala. Gledala sam kako drhtavom rukom pokušavate da zaustavite gospodina Martinovića da mu kažete da je proteklo vreme koje ima za repliku. Ja sam vam rekla: „Drzni se, bre. Prekini ga kao što radiš i ostalima“. I to nije dobacivanje, to je način na koji se vodi sednica Narodne skupštine.

Ako vi imate strah da li će vas, ne daj Bože, izbaciti iz Vlade ili neće ako se ne ponašate onako kako oni od vas to traže, to je vaš problem, ali vi tu morate kada tu sedite da poštujete Poslovnik Narodne skupštine.

Danas dok vi tu vodite sednicu ni jednom poslaniku koji se javi po replici ne smete da uskratite vreme od 2,32 minuta. Ne smete i nemate pravo da delite narodne poslanike na one od kojih vama zavisi opstanak u koaliciji i one koje baš briga za vašu koaliciju.

Dakle, nedopustivo je. Povredili ste Poslovnik, povredili ste moje dostojanstvo, povredili ste celu Narodnu skupštinu kada ste meni rekli javno da bi javnost čula – ne dobacujte, koleginice Vjerica Radeta.

Ne dobacujem, kolega Marinkoviću. Sedim pored vas, upozoravam vas da pratite Poslovnik i da radite po Poslovniku, a pošto to očigledno niste u stanju, ja ću i dalje sedeti gore i dalje ću vam skretati pažnju kad god ne budete poštovali Poslovnik, jer to je vaša obaveza.

Na čemu hvala? Još 23 sekunde imam pravo. Nije mi isteklo vreme. (Isključen mikrofon.)

Prekršili ste član 103, zato što niste dali da se govori po Poslovniku nakon incidenta koji je napravio ministar Vujović u sali. Naravno, tada je predsedavao drugi kolega, koji je takođe prekršio Poslovnik. Morate jednom da naučite ministre da se moraju ponašati u skladu sa ovim Poslovnikom i vi da vodite računa o članu 116.

To što ministar ima slabe živce, pa ne može da sluša narodne poslanike, to je zaista njegov problem. I on je nama bio jako dosadan, pa smo ga slušali. Ništa nije rekao što bi moglo da objasni ono što je na dnevnom redu. Nije nam ni napomenuo zbog čega nemamo završni račun već godina. Dakle, ministru Vujoviću nije prvi put da pravi incident. Svojevremeno je napuštao sednicu zato što nije mogao da prihvati da on, gospodin, može o amandmanu da govori samo dva minuta kao i narodni poslanici.

Dakle, onaj ko nije u stanju da se u ovoj sali ponaša u skladu sa Poslovnikom i ko nema koncentraciju da govori, ne treba ni da dolazi. Nije nama morao doći ministar Vujović. To što ste vi skočili da ga zaustavite da ne napusti sednicu, ne znam zbog čega. Evo, tu su ministri koji su bili, verovatno, pretpostavljam, spremni, svako od njih, da govore o ovim predlozima, što ste nakarikali kojekakvih predloga zakona. Svako od njih ima bar po jedan zakon iz svoje oblasti, a i ako nema, valjda je bar o budžetu svaki ministar u stanju da govori.

Nikada nam se nije desilo da ostali ministri reaguju na to što narodni poslanici ponešto progovore, dobace itd. To je potpuno, ministre Vujoviću, normalno stanje u Narodnoj skupštini. Ako ne možete to da podnesete, sutra, umesto ovde, idite u čitaonicu univerzitetsku, tamo vam je tišina i pričajte sami sebi o ovim predlozima koje ste nam ovde predložili.

Dame i gospodo, ja se javljam na osnovu člana 32.

Gospodine Arsiću, zaista je dobro što ste u ovom momentu malo fleksibilniji prema primeni Poslovnika, jer ako postoji neko meto koje treba da govori na način na koji danas deo poslanika govori, onda je to Narodna skupština. Mi zaista moramo da žigošemo sve one koji su juče izašli sa saopštenjima, gde su podržali sramnu antisrpsku presudu izrečenu u Haškom tribunalu, srpskom generalu Ratku Mladiću. Sramota je da postoje političke partije i njihovi predstavnici koji dele to mišljenje.

Uverena sam da će ih narod na narednim izborima kazniti i da nikada više neće biti u Narodnoj skupštini, jer ne postoji toliko ljudi u Srbiji koji misle da je haška presuda srpskom generalu, nešto što je dobro. Naprotiv, vidi se da se cela Srbija uzburkala, da cela Srbija misli da je ovo sramna presuda i da je konačno svima jasno da je to čudo u tribunalu zapravo antisrpska tvorevina formirana samo da bi se tamo sudilo Srbima.

Ova naša današnja rasprava govori u prilog stavu SRS, da država najhitnije mora da formira naučni institut gde bi se naučnici, patriote bavili analizom presuda Haškog tribunala, jer je veoma važno da bar mi u svojoj državi napravimo tu analizu i da ostane za istoriju, da bi se takvim naučnim delima poništila ova formalna odluka Haškog tribunala, ne samo generalu Mladiću, nego i svim ostalim nevino osuđenim Srbima.

Dobro je da naš predsednik Vojislav Šešelj radi na tome, ona je već objavio osam naučnih dela gde je analizirao presude Haškog tribunala, ali sam jedan čovek to ne može. Zato treba da apelujete svi narodni poslanici prema vlasti da se osnuje ovakav jedan institut i da svi zajedno žigošemo sve političke partije, na čelu sa DS i njihovim sramnim jučerašnjim saopštenjem, koji su solidarni sa antisrpskim Haškim tribunalom. Hvala.

Srpska radikalna stranka je ponosna na učešće naših dobrovoljaca u poslednjim otadžbinskim ratovima i čak ni Kenin Haški tribunal nije uspeo da dokaže ni jednu jedinu krivicu, ni jednog jedinog dobrovoljca Srpske radikalne stranke koji je bio umešan u neki ratni zločin.

Što se tiče nošenja pištolja, znate, kod Srba su muškarčine uvek nosile pištolje, a muške kukavice poput Zorana Đinđića su zvale da se bombarduje Srbija, pozivale zapadne sile, svoje prijatelje, da bombarduju Srbiju. I vi, njegovi sledbenici, ste ga ubili. Zato nećete da se ispita ubistvo Zorana Đinđića, da se ispita politička pozadina, zato što ste umešani vi, koji ste navodno njegovi naslednici.

Što se tiče kriminala, da li postoji veći kriminal na zemaljskoj kugli od onoga što se dešavalo od 2000. godine, od kriminalnih privatizacija? Samo gledajte gde su sad iznikli hoteli, supermarketi, megamarketi, itd - na lokacijama gde ste ostavljali hiljade ljudi bez posla. Pet hiljada ljudi iz „Zmaja“ ste ostavili bez posla, da bi vaš ministar kupio „Zmaj“ i danas ga prodao, odnosno u međuvremenu, za one silne megamarkete.

Vi mislite zato što sadašnja vlast neće da tera vaše funkcionere krivično, da će to da vam zastari? Ne, neće. Doći će neko ko će sasvim sigurno sve vas izvesti na optuženičku klupu, sve koji ste učestvovali u kriminalnim privatizacijama, u najvećim aferama 21. veka, ne samo u Srbiji nego u celoj Evropi, sasvim sigurno. Ne postoje veći lopovi i veći kriminalci od onih koji su bili i jesu vaši funkcioneri. I to je javna tajna. Čak i oni koji su se prišljamčili sadašnjoj vlasti su bili deo toga. Možda zbog njih ove ostale ne gone, ali, doći ćete na red svi, budite sigurni...

Takav kriminal je najveći neprijateljski čin prema državi Srbiji i prema građanima Srbije - ono što ste vi, gospodo, radili od 2000. godine.

Arsiću, očigledno ne možete da se koncentrišete zato što vam Zorana Mihajlović diktira kako da radite danas na sednici.

Ne, nego Arsiću. Govorim po članu 116. i govorim onako kako ja hoću. Jel treba da mi napišete sinopsis da bih se obraćala Narodnoj skupštini?

Niste smeli da dozvolite malo pre onakvo obraćanje Zorane Mihajlović Narodnoj skupštini i narodnom poslaniku. Morate da vodite računa da to što vi stojite mirno pred njom, to je vaša stvar. Nama ne pada na pamet da se tako ponašamo. Mi poštujemo Narodnu skupštinu i ponašamo se u skladu sa Poslovnikom. To što Zorana Mihajlović svaki dan vodi medijsku borbu protiv vas pojedinačno i protiv cele vaše Vlade itd, čak i predsednika, to je vaša stvar. To vi rešite sa njom ili eventualno sa Skotom koji vam nije dozvolio da je izbacite iz Vlade, iako biste to mnogi rado uradili. To pričate javno, to pričate polujavno i to pričate između sebe. Dakle, to nije nikakva tajna. Ali, ponavljam, to je vaš problem, a u Narodnoj skupštini Zorana Mihajlović mora da se ponaša kao i svi prisutni, što je regulisano članom 116, Veroljube Arsiću, i gledajte da tako bude danas u toku dana.

Zamolite neka vam neko skrene pažnju od ovih vaših da kažete Zorani Mihajlović da šminkanje na sednici Skupštine nije dozvoljeno. Da, da. Ne znam čemu se smejete? Ko vam je rekao da možete da izvadite pudrijeru i da popravljate šminku na sednici? Jel vi mislite da je to normalno? Mislite da se normalno ponašate? Ovo je Narodna skupština, ovo nije ni Labusov, ni Vučićev kabinet i gledajte ovde da se ponašate onako kako svaki narodni poslanik i svako ko je prisutan ovde mora da se ponaša. Sram vas bilo.

Pošto je ovo bilo drugo javljanje Zorana Mihajlović, opet isti član. Gospodine Arsiću, vi zaista ne vodite računa o tome kako se prisutni gosti na sednici ponašaju u odnosu na narodne poslanike.

Što se tiče nas iz SRS, mi se ne stidimo nijednog poteza koji smo imali od kada je stranka nastala do dana današnjeg. Ne stidimo se nijednog poteza našeg predsednika. To što Zorana Mihajlović ima problem identiteta, što ne zna da li su joj Labus i Dinkić…

Ne, objašnjavam, obrazlažem… (Isključen mikrofon.)

Obrazlažem kako ste prekršili član 116.
(Miljan Damjanović: Po Poslovniku.)

Vi ste jedan ozbiljan zakon pokušali da neozbiljno menjate, zapravo, menjate samo tri člana zakona. Nije dobro i stav SRS je da nikada nije dobro da se rade izmene i dopune zakona uvek kada se nešto stvarno menja u zakonu, to podrazumeva da treba ceo zakon malo da se pročešlja, pa da se donose zakoni na neki duži period.

Evo, ovaj zakon ste doneli 2014. godine, pa menjali 2015. godine, pa menjate sada opet. To znači da niste uradili dobar predlog. A, stav SRS smo izrazili na taj način što smo predložili da se briše svaki od ova tri predložena člana i na taj način vam poručujemo da treba ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva zapravo da povučete i da predložite jedan potpuno nov zakon o kojem bismo vrlo rado raspravljali i na kraju odlučivali.

Pitanje je, kada je u pitanju ovaj član 1. čije brisanje se ovde traži, da li je ovaj član regulisan, da li je u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, jer pitanje ko je rukovodilac podacima je zapravo regulisano tim zakonom i nema potrebe da se to na ovaj način prenosi i u ovaj zakon koji mora da se uklopi sa tim. Isto, i kada je u pitanju prekršaj u ovom drugom članu, dakle, niste uradili ništa spektakularno i ništa se neće promeniti značajno u ovoj oblasti tako što ste predložili i što će skupštinska većina prihvatiti i usvojiti ove vaše izmene zakona.Ovo je samo jedan u nizu predloga, završavam, Arsiću, sa kojima će se dičiti i članovi Vlade i članovi skupštinske većine. Vama je važno da kažete – evo, još jedan zakon smo doneli, a zapravo ovim zakonom ništa suštinski u oblasti zdravstva nije promenjeno. Hvala.

Da, kolega nije dobro protumačio ono što sam govorila u obrazloženju ovog amandmana. Očigledno da je on govorio na osnovu te rasprave i zaista je nejasno kakva je to reforma u pitanju i šta se to stručno i epohalno reformiše ovim zakonom.Razumem da ste vi hteli ovo da promenite i razumem da će to da se glasa, ali nazvati ovo nekom epohalnom reformom, nekim napretkom tehnološkim itd, to jednostavno nije tačno.

Bez obzira što se ovde radi o stručnom zakonu, narodni poslanici se svakako pripremaju za raspravu o svakom zakonu i onaj ko ozbiljno radi ovaj posao u stanju je da raspravlja i o tom stručnom zakonu. Mi kada govorimo o predlogu zakona iz oblasti zdravstva, naravno, znamo da ne možemo ni da operišemo, ni da propisujemo lekove, ni da utvrđujemo dijagnoze itd, ali zakon je nešto što se donosi u Narodnoj skupštini i ne može da se smatra usko stručnim. Za vas iz Vlade da, ali u Narodnoj skupštini svakako ne. Zato ne znači da neko samo zato što je lekar, doktor medicine ili neki specijalista itd. može bolje da zna šta govori ovaj Predlog zakona.Naprotiv, konkretno ovaj Predlog zakona nema veze sa medicinom, ima veze sa pravom, sa Zakonom o zaštiti podataka ličnosti. Ovo jeste materija o kojoj prevashodno treba da govore diplomirani pravnici i mi zato i govorimo na ovaj način, mi vam objašnjavamo da ste vi potrošili neko vreme da ovo uradite, da ćemo potrošiti vreme i u Narodnoj skupštini, a da suštinski ništa nećete promeniti, pogotovo ne, kako kolega kaže, on je za sve što predstavlja reformu, napredak. I mi smo za napredak u zdravstvu, u svakom smislu, ali to sa tri člana nekog zakona ne ide. Hvala.