Pošto je ovo poslednji član i poslednji amandman, očekujem da će ministar da nas udostoji odgovora zašto je bilo hitno da se ovaj predlog stavi na dnevni red po hitnom postupku i zbog čega je neophodno da ovaj zakon stupi na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku“?

Kakva vas je muka na to naterala? U obrazloženju ste napisali, zbog svega navedenog, da ne čitam šta je navedeno, odnosno zbog činjenice da uređenje ove materije na predloženi način može sprečiti nesagledive posledice po najelementarnija ljudska prava građana, kao što su pravo na privatnost, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, na bezbednost itd, predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku i njegovo stupanje na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku“.

Sada se postavlja jedno vrlo logično pitanje – ako ovo nije regulisano od 2014. godine do danas, da li je bilo tih posledica? Ako ih je bilo, koje su to posledice? Ako je neko odgovoran što je došlo do tih posledica, ko je odgovoran? Zašto nas niste kao Narodnu skupštinu informisali o tome i rekli nam evo, mi nismo radili u ovom delu od 2014. godine ništa i zato je u međuvremenu nastupilo to što je nastupilo, ali da nam kažete šta je to nastupilo, pa onda da imamo razumevanje i da kažemo dobro, možemo da razgovaramo o tome?Dakle, ovo je nešto što je samo reda radi predloženo Narodnoj skupštini.

Naravno da amandman SRS treba prihvatiti, zato što su naši amandmani smisleni i nije ovo literalni rad nego podsećanje na obavezu svakog narodnog poslanika, pa i poslanika skupštinske većine.

Nemoguće je rešenje predviđeno zakonom da se, recimo, infuzija daje samo u bolničkim uslovima ili u kućnim uslovima. Ako je to tako, evo pitanja – kako je onomad posle stiropora, kada je Nikolić dva i po sata štrajkovao glađu, kako je onda infuzija njemu davana u Narodnoj skupštini? Jel ovo njegova kuća? Nije. Jel ovo bolnica? Nije. I nije to jedini slučaj. Šta se radi sa pacijentima u zatvoru, u pritvoru, koji ne odu u zatvorsku bolnicu nego mora da dođu tamo da im vade krv, da ih ne bi morali voziti u zatvorsku bolnicu?

Dakle, predloženo zakonsko rešenje nije dobro, nije potpuno i, ministre, trebalo je, a još uvek nije kasno, da prihvatite amandman Srpske radikalne stranke. Hvala.

Nismo ni ja ni koleginica Ružica shvaćene na način kako je to traženo u našem amandmanu, ali, ova malopređašnja rasprava je bila i uvredljiva.

Dakle, šta ja znam a šta ne znam, to koleginica ne može da procenjuje. Da li obilazim zatvorske ustanove itd, obilazim sve što narodni poslanik treba da obiđe i odlično znam kako funkcioniše sve u Srbiji, pa, između ostalog, i zatvorske ustanove.

Pitam koleginicu koja, eto, govori o bolničkim uslovima u zatvorima, da li će, recimo, da Legiju ili Zvezdana Jovanovića, uz onoliko obezbeđenje, voze da im uzmu krv ili će doći tamo neko na lice mesta da im uzme krv? Naravno da će uraditi ovo drugo, zato što treba da obezbede ne znam kakvo obezbeđenje, helikoptersko i ne znam kakvo da ih prevezu na neko drugo mesto, kao što inače rade.

Suština ovog amandmana, očigledno je ovde sad bitno samo da se neko javi za reč i da nešto kaže, i smisao ovog amandmana se odnosio na jezičku ispravnost, ali je priča otišla malo šire. Nemamo mi ništa protiv, ali je bitno da se onaj ko komentariše amandman najpre izjasni da li je ono što je predloženo amandmanom u redu ili nije u redu i, ako nije, zbog čega nije. Da se proširi priča, mi uvek jesmo za to, mi srpski radikali se zalažemo za to da narodni poslanik ne treba da bude ograničen ni temom, ni vremenom, da narodni poslanik može sa ovog mesta da govori sve ono što misli da treba da kaže. Hvala.

Hvala.

Ovo je jedan od amandmana, zapravo kroz ovaj amandman ću pre svega da se obratim javnosti. Ovo su amandmani koji zapravo i nisu amandmani, član 3. ima četiri stava, prvi stav ima 18 tačaka. Ovde imamo jednu izmenu, gde već u prvom stavu i u prvoj tački, valjda da se skine sa dnevnog reda, piše – agencija vrši registraciju medicinskog sredstva, izmene i dopune, itd. Ovde je potpuno nepravilno posle izmene stavljena zapeta.

Dakle, radi se o tome da poslanici skupštinske većine ne žele da se ovde raspravlja zaista o amandmanima i o predlozima zakona. Ovo je svojevrsno omalovažavanje i ministra i Vlade.

Zahvaljujući ovakvim amandmanima koji to i nisu, narodni poslanici danas opet neće biti, ili sutra već do koliko ćemo raditi po ovim amandmanima, neće biti u prilici da pomenu i da obrazlože svaki amandman koji je podnet sa namerom da se nešto u zakonu zaista promeni. Da li je to što želimo da se promeni, da li je to u skladu sa onim što ministarstvo i Vlada mogu prihvatiti ili ne mogu, to je stvar Vlade, odnosno ministra Lončara, ali je veoma važno da on čuje obrazloženje svakog amandmana da bi mogao da se izjasni eventualno o njemu.

Takođe je važno da građani Srbije znaju, ovde je malopre jedna koleginica rekla, kada je govorila o amandmanu Ružice Nikolić, da su te jezičke ispravke kroz amandmane samo puko trošenje vremena, a mi ovde treba da radimo.

Dakle, ne postoji trošenje vremena, ne znam koji izraz da upotrebim, na ovakav način kao što je to kroz ove amandmane. Dakle, prepiše se ceo član koji ima dve strane, ubaci se negde zapeta, bilo gde, i u toj zapeti se razlikuje amandman od Predloga zakona. Ja ovo ne govorim niti da bih izazivala replike, niti da bih na bilo koji način uticala na kolege koji su pisali ove amandmane. Samo neka nastave, neka obrazlažu, to je njihovo pravo, Poslovnik to dozvoljava i nemamo ništa protiv toga, ali želimo da građani Srbije znaju, bilo ko od vas… Evo, vi, gospodine Marinkoviću, svaki drugi dan ste u jutarnjem programu na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, i vi se hvalite koliko se ovde donosi zakona, koliko se ovde radi, kako opozicija podnosi besmislene amandmane itd. Lično sam vas slušala. Dakle, opozicija, ja govorim pre svega o SRS, o našim poslanicima, svaki naš amandman je smislen, svaki naš amandman je u skladu sa politikom i stavovima SRS i mi želimo da svaki amandman obrazložimo ministru kao predstavniku Vlade i očekujemo da se on izjasni pozitivno ili negativno o tom amandmanu.

Građani treba da znaju, kad ne budemo danas ili sutra uspeli da govorimo o svakom amandmanu, da je to zato što vi iz sadašnje skupštine većine koristite nakaradan i nedemokratski Poslovnik onih pre vas, Poslovnik koji ste kritikovali isto kao i mi, ali je sada došlo vreme da ga primenjujete, pa vam je dobar. Onda kažete njima – ovo je vaš Poslovnik, zašto vi stavljate primedbe? Poslovnik je takav, zapravo, da narodni poslanici ne mogu da rade svoj posao i u tome jeste moja primedba u ovoj intervenciji. Ponoviću samo jednu rečenicu zbog ministra Lončara, da sam na ovaj način želela da zaštitim i Ministarstvo i Vladu od neozbiljnosti nekih narodnih poslanika.

Dakle, ministre, ovi amandmani, gde vam samo stave zapetu u sred rečenice, služe samo da bi potrošili vreme, jer mi imamo ograničeno vreme kada je u pitanju razgovor i diskusija o amandmanima i vi, nažalost, nećete biti u prilici da se izjasnite o svakom amandmanu, a verujem da biste vi to uradili, zašto da ne. To ne znači da morate da prihvatite, ako ne prihvatite, kažete zbog čega ne, a ako prihvatite, kažete zbog čega da.

Dakle, ovo moje obraćanje je bilo pre svega građanima Republike Srbije, da znaju kakav ko odnos od narodnih poslanika ima u Narodnoj skupštini. Hvala.

Član 6. govori o listi stručnjaka i govori o Agenciji, uz prethodnu saglasnost ministra može da utvrdi listu stručnjaka itd. Naša primedba je bila da se briše ovo „uz saglasnost ministra“, a naša generalna primedba i zbog toga smo pisali amandman na član 6. i na član 5. jeste postojanje agencija kao paradržavnih organa.

Vi ste u ovom delu imali jednu agenciju i sada ste je podelili, odnosno kada budete donosili ovaj drugi zakon, onda ćemo imati dve agencije. Agencije su paraziti na grbači građana Srbije, odnosno paraziti na grbači državnog budžeta. O tome smo govorili kada je donošen Zakon o agencijama i mi, za razliku od nekih koji su takođe bili protiv toga, svoj stav nismo promenili.

Sve ono što je predviđeno da radi agencija zapravo se radi u ministarstvima, i to može da se radi u okviru uprava u ministarstvima, sa postojećim kadrovima ili eventualno sa zapošljavanjem nekih novih ljudi. Nemamo ništa protiv toga, ali praksa je pokazala da se za agencije troše ogromne količine novca, da direktori agencija imaju veće plate od resornih ministara u čijim oblastima se određene agencije formiraju, što apsolutno nije normalno i nije u redu, što zaposleni u agencijama imaju po dva, tri puta veće plate od zaposlenih u ministarstvima, i to svi ovde koji sede iz ministarstava dobro znaju. U ministarstvima ljudi sa srednjom školom imaju 24, 25 hiljada platu, a u agencijama imaju barem 50.000, sa visokom spremom takođe duplo više.

Suština je da sve što se radi se zapravo radi u ministarstvima, a da se ovi u agencijama postave tamo, pojave se, zaposle se i tamo se zapošljavaju isključivo stranački aktivisti, i to jeste istina, i to jeste praksa i tamo se postavljaju ljudi sa ko zna kako dobijenim diplomama, koji zapravo svoj posao ne znaju. Posao koji treba da radi ova agencija, znaju ljudi u ministarstvu, i ti ljudi u ministarstvu su trebali da budu deo te uprave koja bi ovo radila mnogo bolje od agencija, a agencije državni budžet koštaju toliko, to smo svojevremeno govorili, da ste svojevremeno ukinuli agencije, a to vam je predsednik obećavao kada ste bili u kampanji, ne biste morali smanjivati penzionerima penzije, jer je veća količina para koja se daje za agencije, a koje su, ponavljam, paradržavni organi i koje ne treba da postoje. To je naša suštinska primedba na ova dva člana. Hvala.

Čudna vam je ova odredba člana 7. gde ste predvideli da agencija ne naplaćuje tarife za poslove iz stava 1, kako piše, a to su poslovi gde agencija izdaje tarifu za pružanje određenih usluga i kažete – gde neće izdavati za poslove koji se odnose na medicinska sredstva iz donacije i humanitarne pomoći, odnosno programa donacije u EU, a u slučaju vanredne situacije, kao i za obavljanje poslova po zahtevu Ministarstva. Ovde su, što se tiče nas srpskih radikala, sporne dve stvari. Zašto samo kada su u pitanju humanitarne donacije iz EU, zašto pravite razliku u donacijama za više, zar su značajnije donacije iz EU od donacija iz nekih drugih prijateljskih zemalja, a sasvim sigurno da donacije stižu i iz tih nama prijateljskih zemalja. Naravno, nije nam jasno koji su to poslovi koji će se obavljati po zahtevu Ministarstva a mimo zdravstvenih ustanova.

Ovo vam je u najmanju ruku nedorečeno. Kada je u pitanju ovaj odnos prema EU, pa čak i u donacije razlikujete iz EU i nekih drugih prijateljskih država, jer uglavnom u EU nisu prijatelji Srbije, voleli vi to ili ne, to je činjenica i vi udovoljavajući recimo tim zemljama EU, a pre svega Sjedinjenih Država, već koliko dugo niste dodeli diplomatski status Srpsko-ruskom humanitarnom centru.

Dakle, ne vodite ispravnu politiku kada je u pitanju država Srbija i odnos prema Ruskoj Federacija, koja bi trebala da nam bude oslonac u svemu. Zašto to niste uradili? Zato što jje 14. jula stiglo saopštenje Američke ambasade gde su oni napisali da ne treba dodeliti ovaj status Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu. Dakle, oni su, odnosno vi ste uslišili njihov zahtev i NATO trupe mogu da se švrćkaju kako god hoće po Srbiji, a ovom humanitarnom centru ne dozvoljavate diplomatski status. Što se tiče SRS i našeg odnosa prema Ruskoj Federaciji iskazujemo ga, između ostalog i po tome što je naša poslanička grupa u Skupštini AP Vojvodine pokrenula inicijativu za formiranje srpsko-ruskog humanitarnog centra za teritoriju Vojvodine i ovih dana naši aktivisti prikupljaju potpise za tu peticiju i zaista smo oduševljeni koliko građani Srbije žele saradnju sa Ruskom Federacijom a vi, kažem, i u ovom zakonu o medicinskim sredstvima, koji bi trebalo da je apolitičan, ubeđuejte nas danima da je apolitičan, poseban standard dajete EU, čak kada je u pitanju humanitarna pomoć. Neverovatno. Molimo, prihvatite ovaj amandman ukoliko je tačno ovo što se deklarativno vlast izjašnjava, sa onim što realno radi. Hvala.

Neverovatno. Molimo, prihvatite ovaj amandman, ukoliko je tačno ovo što se deklarativno vlast izjašnjava sa onim što realno radi. Hvala.

Kada budete, za koji dan usvojili ovaj Predlog zakona o dualnom obrazovanju, onda će predstavnici režima, kada budu obilazili po belom svetu razne privatne kompanije moći da upotpune svoju ponudu. Do sada su nudili najjeftiniju radnu snagu, a sada će moći i besplatnu, i mi to tvrdimo već nekoliko dana koliko o ovome raspravljamo, a vi pokušavate da ismejete takve tvrdnje, a evo vam član 34. koji to potvrđuje.

Lepo u članu 33. ste napisali koje je materijalno obezbeđenje učenika i tu ste rekli da to materijalno obezbeđenje poslodavac obezbeđuje, i to je u redu. Ali, kada je u pitanju finansijsko obezbeđenje učenika, odnosno plaćanje učenika za taj rad, jer oni će zapravo kroz to dualno obrazovanje tamo da rade i vi ovde ne dajete garanciju da će poslodavac njima plaćati taj rad.

Kažete u predlogu člana 34. učenik koji obavlja učenje kroz rad ima pravo na naknadu, a gde piše da poslodavac ima obavezu da mu je isplati? Ne piše. Gospodine ministre, ne može ovako da stoji ukoliko niste na strani poslodavca, a ovaj zakon jeste. Ovde je moralo da stoji da je poslodavac u obavezi da učeniku koji obavlja učenje kroz rad obezbeđuje naknadu, da li je to 70%, manje ili više, to je nešto o čemu takođe može da se razgovara, ali vi ovim članom ne obavezujete poslodavca, već mu ostavljate na volju. Ovakve odredbe zakona uvek su problematične i uvek dovode u primeni do zloupotrebe. Hvala.

Jel vam taj direktor Elektrotehničke škole iz Niša, ministre, na određeno vreme, u v.d. stanju verovatno?

Članovi 36. i 37. koji govore o kaznenim odredbama su zaista neverovatni. Bolje bi bilo da nemate kaznene odredbe nego ovo. Malopre ste pokušali da objasnite da je sistemskim zakonom ovo rešeno, ali ne možete vi, ministre, da kažnjavate direktora većom kaznom od ove od 5.000 do 50.000 dinara predviđenom u ovom zakonu zato što neki drugi zakon ima veću kaznu. Morali ste da upodobite, loše su vam radili pravnici koji su ovo radili, ako zaista tako mislite. Jednostavno je nemoguće da je ovde kazna za direktora 5.000 dinara ako ne prijavi da je raskinuo ugovor sa nekom kompanijom, a vi kažete – kaznićemo ga po nekom drugom zakonu. Ne može, to nije moguće. U pitanju je prekršaj.

Nije nam jasno ko će uopšte podnositi prekršajne prijave. Da neće možda Privredna komora? Neće, naravno. Da neće poslodavac? Neće, naravno. Da neće roditelji? Ne mogu, nemaju mogućnosti. Dakle, ništa ovo ne valja, zaista ništa ne valja. Ovo je skandal da vi predviđate kaznu od 5.000 do 50.000 dinara ili maksimalnih 100.000 dinara za poslodavca koji ne obezbedi ono sve materijalno obezbeđenje učenika koje je predviđeno u članu 33. Šta ga briga? Što bi obezbeđivao? Platiće kaznu, i to od 50.000 do 100.000, neće platiti 100.000. Direktorka, odgovorno lice, 5.000 do 50.000 dinara. On se već udilovao što je napravio ugovor tamo sa nekom kompanijom da im obezbedi jeftinu ili besplatnu radnu snagu i još će mu biti problem da plati 5.000 dinara zato što vam ne prijavi da je raskinuo ugovor. Jedino ne znam što mora da prijavljuje vama… (Isključen mikrofon.)

Mi posle nekoliko dana rasprave dođosmo do pretposlednjeg amandmana na Predlog zakona o dualnom obrazovanju. Kada gledam ova poslednja dva člana, čini mi se da ne treba mnogo da se plašimo, jer zapravo Vlada i nema nameru da ovaj zakon sprovede u životu.

Vlada će tek za 60 dana obrazovati, tako je predviđeno, komisiju za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja, a zakon će se primenjivati tek od školske 2019/20. godine, možda da, možda ne. Ova komisija za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja treba da radi na sprovođenju i unapređivanju dualnog obrazovanja i trogodišnjih vrednovanja otvorenih rezultata. Dakle, formiraće se za 60 dana, a radiće nešto što će biti, što će se zapravo početi primenjivati tek školske 2019/20. godine.

Ovo zapravo govori da je ovo prilično traljavo sve urađeno, da se nije vodilo računa da bar članovi budu jedan sa drugim u nekom saglasju i da sve ovo kada sumiramo danas da nam se bar stvori utisak da je u pitanju jedan formalno dobar Predlog zakona, iako smo jasno stavili do znanja mi iz SRS da je to suštinski loš zakon i da nikako ne bi smeo da se primeni i da bi bilo najbolje, još nije kasno, da se povuče iz procedure. Ali, kažem, i da nismo takvog stava, čuli ste, imali bismo mnogo primedbi zato što formalno niste dobro uradili zakon.

Da završim sa jednom molbom ministru, dozvolite par sekundi Arsiću, vi ste ministre obrazovan čovek, legalno ste stekli diplome, molim vas, vodite računa da u ovoj komisiji koju obrazujete ne budu ljudi sa kupljenim diplomama. Hvala vam.

Član 1. odnosi se na član 5. osnovnog zakona i govori o upotrebi jezika u predškolskim ustanovama.

Amandman koji smo podneli ima za cilj da uskladimo Predlog zakona sa Ustavom Republike Srbije i sa Zakonom o upotrebi jezika i pisma. To u ovom članu nije tako urađeno, nije precizirano.

Vi još u obrazloženju zašto ne prihvatate zakon kažete – ne prihvatate zato što se pitanje službene upotrebe jezika i pisma uređuje Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma. Mi smo vam to i rekli, a ne stoji vam to u ovom Predlogu zakona.

Vi kažete – način i uslove ostvarivanja programa vaspitno-obrazovnog rada na stranom jeziku, odnosno dvojezično propisuje ministar. Ministre, ne možete vi mimo zakona.

Statutom predškolske ustanove, kažete, uređuje se jezik na kojem se ostvaruje vaspitno-obrazovni rad, a predškolskim programom način ostvarivanja. Dakle, ovo ne može da se uređuje statutom predškolske ustanove ukoliko taj statut nije u skladu sa Zakonom o upotrebi jezika i pisma.

Lokalne samouprave svojim statutima uređuju upotrebu jezika i pisma, i naravno, nije sporno da se tamo gde postoje manjine da se koristi jezik manjina, ali ovako kako ste vi napisali, ja sam vam i u načelnoj raspravi rekla, može se desiti da neko traži da se u Lapovu otvori vrtić na mađarskom jeziku, ili u Senti na bugarskom jeziku. To jednostavno ne može. Zato smo hteli ovim amandmanom samo da vam pomognemo da kada već menjate zakon, da ima smisla i da bude usklađen sa članom 10. Ustava i članom 11. Zakona o upotrebi jezika i pisama. Trebalo je da prihvatite ovaj amandman iz praktičnih razloga.

Član 17. govori o objavljivanju na zvaničnoj internet stranici, rekla bih ničega, jer kažete da škola i Privredna komora, u određenom roku, objavljuju na svojoj internet stranici osnovne informacije o planu i programu nastave i učenja i druge informacije od značaja za izvođenje učenja kroz rad. I da nismo protiv donošenja Zakona o dualnom obrazovanju, poslanici SRS bi stavili ozbiljnu primedbu na ovaj 17. član, jer zaista ovo što ste predvideli da treba da se objavljuje na zvaničnoj internet stranici nikome neće dati nikakvu ozbiljnu informaciju.

Mi ovde imamo problem sa ugovorima koje zaključuju škole uz pomoć Privredne komore, škole i poslodavci, i imamo problem realnog života. O tome smo vam, ministre, govorili. Kada su u pitanju direktori, naravno ne svi, ali nažalost popriličan broj direktora koji su postali menadžeri, ozbiljno ulaze u koje-kakve dilove kada je u pitanju organizovanje ekskurzija i kupovina udžbenika. Vi to sigurno znate. Verovatno znate i mnogo više imena nego što ih znamo mi, mada dosta znamo. Ali, kada bi se desilo to dualno obrazovanje, opet izbor tog poslodavca je pao na direktora i opet će tu biti dilovi. To nije dobro. Možda ne zvuči baš lepo da govorimo na ovaj način o direktorima škola, ali govorimo o realnom životu.

Žao mi je onih direktora koji svoj posao rade pošteno, što se sad ne zna koji su to a koji nisu, ali mi moramo da uvedemo red u sve obrazovne ustanove i moramo da krenemo ili od sužavanja ingerencija direktora menadžera ili od ozbiljnijih kazni, pre svega novčanih kazni kojima treba da budu podvrgnuti. Hvala.

Tražili smo brisanje i člana 27. kao i brisanje svih članova zato što je ovo jako loš predlog zakona. Onda nam kažu iz ministarstva da ne prihvataju naš amandman, a odnosi se član 27. na registar ugovora o dualnom obrazovanju. Ne prihvataju naš amandman budući da postoji potreba i opravdanost vođenja registra koji će sadržati navedene podatke. Ako je naš amandman usmeren na objašnjavanje zbog čega ne treba da se donese ovaj zakon, onda je ovo obrazloženje potpuno van kontekst predloženog amandman.

Primetila sam nešto ministre, već nekoliko sati, da vaše ponašanje u odnosu na poslanike koji govore o amandmana. Nije lepo ministre da vi diskriminišete narodne poslanike. Imate šta da kažete na svaki komentar poslanika iz vlasti, a mi poslanici iz opozicije dva dana objašnjavamo javnosti, pre svega, koliko je poguban ovaj Predlog zakona o dualnom obrazovanju i vi na to nemate ništa da kažete. Lepo su vas podučili da i vreme koje vi koristite po amandmanu ide u ukupan fond vremena predviđenog po Poslovniku za amandmane i računate pregrmeću ovo sa dualnim obrazovanjem, o ova naredna tri zakona niko neće moći ni reč da kaže, zato što će sve vreme po amandmanima, po katastrofalno lošem Poslovniku DS, koji ste vi prihvatili, i nastavili da primenjujete, zapravo ćemo uskratiti javnost za naše ozbiljne primedbe i na ove sledeće zakone.

Ovaj registar koji ste predvideli vezano za dualno obrazovanje ne znači apsolutno ništa, pogotovo zbog činjenice da se voditi u Privrednoj komori. Vi nam niste objasnili, bar nas srpske radikale, niste ubedili zbog čega je Privredna komora uopšte umešana u ovaj posao?

Naravno da kolega koji se prvi javio za repliku nije baš ni morao, hajde neću da kažem da nije bilo osnova, jer bih onda išla u povredu Poslovnika, a pogotovo zbog činjenice da mi srpski radikali mislimo da su replike odličan vid komunikacije i među narodnim poslanicima i između poslanika i ministra.

Reče kolega da je ovo Poslovnik, najbolji u Evropi. E, jedino me onda čudi kako vas ne primiše u Evropu sa tako dobrim Poslovnikom.

Ali, radi se o nečem drugom. Ne morate da aplaudirate vi koje su demokrate napravile da bi brže krenuli u Evropu, i pored toga što ste im napravili stranku, ostavili ste im u amanet i ovaj Poslovnik. Poslovnik koji je najnedemokratskiji Poslovnik koji može da postoji u nekom parlamentu. Poslovnik gde je narodni poslanik ograničen da može da govori dva minuta o jednom amandmanu, da može da govori dva minuta o povredi Poslovnika, da je ograničeno vreme u načelnoj raspravi, da, zapravo, samo vladajuća većina ima sve moguće vreme zato što, naravno, imaju najviše poslanika i to niko ne spori. Ali vi ste pravili ovaj Poslovnik kada ste mislili da ćete večito biti vlast, pa vam sad, naravno, smeta, jer po tom Poslovniku ste i kažnjavani i nemate mogućnosti da govorite kao i mi ostali, a ovi sada su prihvatili oberučke ovaj Poslovnik i već pet godina po njemu rada, a zapravo se radi i po privremenom Poslovniku, jer svaki saziv parlamenta bi trebalo, kao što menja potpredsednike, predsednike, sekretara, trebalo da menja i Poslovnik.

Završavam.

Dakle, ovo je najlošiji Poslovnik, a vi koji mislite, koji ste ga prigrabili, koji mislite da ćete večito vladati, proći ćete kao i ovi sa ove strane, vrlo brzo. Hvala.

Govorim na osnovu člana 27. i zaista, gospodine Arsiću, gledajte kada vodite sednicu da gledate malo, evo recimo, u pravcu poslaničke grupe SRS. Mi vam nećemo davati nikakve znake kada treba da prekinete, ili kada ne treba da prekinete. Zaista, nije fer, svaki put pravite veliku grešku kada se započne krug replika, svaki put repliku mora da završi neko iz vlasti. Pogotovo, razumem ja ko je vama šef poslaničke grupe i razumem ja da poslanička grupa i da poslanici treba da imaju određenu disciplinu, itd, ali vi ste tu, osim što ste poslanik, vi ste tu trenutno predsednik parlamenta, predsedavajući koji menja predsednika i ne možete, gospodine Arsiću, da kažete – dame i gospodo narodni poslanici, kao da ste se tek probudili, pa završavate, nastavljate dalje, a svi smo videli, koji oči imamo, a imamo, hvala bogu, kako vam je rečeno ovako – prekidaj.

Ne može tako, gospodine Arsiću, i sad ste izazvali da se interveniše po Poslovniku, možda će još neko i trebalo bi, sada bi trebalo da svi koristimo Poslovnik, pa da pokažemo kako vi opstruišete rad Narodne skupštine. Da ste dozvolili još jednu repliku, dve eventualno, mogli smo lepo da završimo i da nastavimo dalje. Gledajte, vodite računa o ovom Poslovniku najgorem na svetu, najgore ne u Evropi, najgorem na svetu, ali poštujte barem ono što piše u tom Poslovniku i ponašajte se kao poslanik koji je bio opozicija, i koji će uskoro opet vrlo brzo biti.

Član 28. govori o upisu u registar.

Zaista, i kada ne bismo bili apsolutno protiv donošenja zakona o dualnom obrazovanju, ovde bi moralo da se interveniše.

Dešava se da dva zakona budu u koliziji i dešava se da zakon bude u koliziji sa Ustavom Republike Srbije, ali mi ovde imamo koliziju dva člana, člana 27. i člana 28. Prosto neverovatno.

Vi kažete da je poslodavac dužan da Privrednoj komori Srbije dostavi ugovor o dualnom obrazovanju. Naravno, posebna je priča da je mešanje Privredne komore u ovaj posao odličan izvor korupcije, ali o tome smo govorili i još ćemo. Dakle, kažete – dužan je poslodavac da Privrednoj komori Srbije dostavi ugovor o dualnom obrazovanju, i onda u stavu 2. – kopiju tog ugovora poslodavac može dostaviti u štampanoj ili elektronskoj formi.

Pre toga, u članu 27. kažete da se ovaj registar vodi kao jedinstvena elektronska baza podataka. Kako je onda moguće dostavljati primerak ovog ugovora u štampanoj formi? To jednostavno nije u skladu sa ovim prethodnim članom kojim ste predvideli ovu jedinstvenu elektronsku bazu podataka.

Naravno, ostaće izgleda do kraja ove rasprave nejasno zašto je Privredna komora umešana u ovaj posao, ali verujte, ako ne daj Bože dođe do primene ovog zakona, iskreno se nadamo da neće, vrlo brzo, svega nekoliko meseci posle toga novine će biti pune informacija o korupciji između poslodavaca i Privredne komore. Sprečite to, povucite ovaj zakon, gospodine Šarčeviću.