Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama je loš predlog i, što je još gore, suprotan Ustavu Republike Srbije. Zato smo mi iz SRS tražili da se briše i ovaj član 1, a i ostali članovi, zato što je nedopustivo da Narodna skupština usvaja neustavne zakone. I, naravno, čućemo mi, verovatno, primedbu, odnosno opasku – obratite se Ustavnom sudu ako mislite da će zakon kad se izglasa biti neustavan, ali nažalost, i Ustavni sud je pokazao da služi interesima vladajuće većine, ne samo sad, nego i one prethodne, i da je potpuno izgubio kredibilitet još iz vremena kada su doneli naprasno odluku da je dozvoljena krađa mandata, sećate se još tog vremena, pa onda kasnije kada su proglasili da Briselski sporazumi nisu pravni akt, pa da Ustavni sud ne može o njima da raspravlja, i na kraju, kada su odbili da raspravljaju…

(Aleksandar Martinović: Da li je ovo tema?)

Tema je, jako je tema.

Kada su odbili da raspravljaju o krađi penzija, jer je u pitanju zakon na određeno vreme. Ovo su sve primeri najdrastičniji na koji upozoravam koliko će vredeti kada se obratimo Ustavnom sudu zbog ne ustavnosti ovog predloga zakona. Ovim predlogom zakona vladajuća većina samo želi da još više instrumentalizuje, odnosno da zaokruži instrumentalizaciju pravosudnih organa u svoje svrhe.

Čuli smo ovde i primedbe da je već šest meseci određeni broj predsednika sudova u v.d. stanju i da je to jedan od razloga za donošenje ovog zakona, ali interesantno je da i oni koji stavljaju primedbe da su sada određeni predsednici u v.d. stanju trebalo bi da se podsete da su, u to njihovo vreme, predsednici sudova u v.d. stanju bili skoro dve godine, tako da vi opušteno imate još vremena da ih stignete, pošto inače radite sve potpuno na isti način.

Ovaj zakon, odnosno Predlog zakona je naišao na opštu osudu sudija, većine sudija. Pretpostavljam da ste razgovarali sa nekim sudijama, ali ne sa onima koji su spremni da služe režimu, nego sudijama koji žele da rade ovaj posao časno i pošteno i u skladu sa zakonom i javna je tajna, dame i gospodo, da se ovaj zakon među sudijama zove „Novičin zakon“. Dakle, vrlo jasno se zna zbog koga i zbog čega se donosi ovaj zakon. Doneli ste pre dve godine „LJiljanin zakon“, a sada donosite ovaj. To je zaista nešto što je nedopustivo za Narodnu skupštinu.

Zašto govorimo o instrumentalizaciji pravosudnih organa? Mi smo u petak ili u četvrtak čuli ovde u toku rasprave slučaj našeg kolege Marijana Rističevića koga je tužio narodni poslanik zbog nečega što je izgovorio u Narodnoj skupštini, što je apsolutno nedopustivo, ali opet moram da podsetim da je i to kontinuitet. Protiv mene je tada koleginica, mislim iz Šapca da je bila, podnela krivičnu prijavu, takođe, zbog nečega, ona je bila iz DS, što sam izgovorila u Narodnoj skupštini. Naravno, ja se nisam ni odazvala tom Tužilaštvu i tužiocu, i to je završeno odbacivanjem te prijave.

Ovo navodim kao primer da bih vas opet podsetila da i vi, gospodo, radite na isti način. Vi, koristeći sudove i tužilaštva,, progonite političke ne istomišljenike. Imamo slučaj, recimo, Zvezdana Ristića, predsednika našeg topličkog okružnog odbora, koji je odbornik i koji argumentovano kritikuje lokalnu vlast i za svako obraćanje u SO Kuršumlija dobija krivičnu prijavu. I niko ne reaguje, niko ne misli da to nije primereno i da to ne može da se radi.

S druge strane, mi podnesemo krivičnu prijavu zato što nam je u Žitorađi u opštinskom odboru pokraden nameštaj, kompjuteri, sve što se nalazilo u prostorijama i niko ne reaguje.

Najnoviji slučaj zloupotrebe pravosuđa koji je na delu od strane lokalne vlasti je ono što se dešava u Vladičinom Hanu, i to zaista moramo radi javnosti da iznesemo. Predrag Iskrenović, predsednik našeg Opštinskog odbora u Vladičinom Hanu, čuveni i časni čovek i privrednik iz Hana, vlasnik ugostiteljskog objekta „Šajkača“, ovih dana je na meti najpre bio poreskih inspektora i raznih drugih inspektora, koji su mu potpuno neosnovano na 15 dana zatvorili lokal. Naravno, ovo je malo iskakanje iz teme, ali prosto moram da bi vam objasnila dalje šta se ovde dešavalo.

Čovek je završio u bolnici zbog pritisaka, a inače je dobitnik mnogih nagrada – nagrade za najplemenitiji podvig godine od „Večernjih novosti“, priznanje za humanost RTS-a 2009. godine, episkopsku gramatu SPC, poklon od MUP-a zipo upaljač, zahvalnice, više primeraka od Vojske Srbije, vidovdansku hodočašćansku zahvalnicu i izglasan je za orden za ratne zasluge 1999. godine koji mu je ne uručen i tada zbog radikalske pripadnosti. Ima, naravno, još mnogo zahvalnica.

Taj čovek je predsednik, rekoh, opštinskog odbora SRS i nema nameru da namesti ni stranku, ni tu funkciju, ali zato Dragan Stevanović Boske koji dole ne može da podnese tako ozbiljnog čoveka krenuo je na njega, osim sa inspekcijama, i sa tužilaštvima i sa sudom. Verovali ili ne, Predrag Iskrenović je na svoj privatni objekat stavio veliko platno „dr Vojislav Šešelj – najboljeg za predsednika“ u toku kampanje. On je zbog ovoga dobio krivičnu prijavu. Na svojoj sopstvenoj kući drži ovo platno i dobio je krivičnu prijavu. Naravno, niko ne reaguje.

Osim toga što ćete izglasati tužioce po vašoj meri, vi još idete i sa ovim ne ustavnim zakonom. Znate, kad tužioci urade svoj deo posla, onda treba da imate i sudije, odnosno predsednike sudova. Loše je to što radite. Znate, kada ste i vi nekada govorili o sudijama koji su ovde birani iz stranačkog kabineta Dušana Petrovića, vi sada to isto radite, ali to više nije kabinet Dušana Petrovića, nego nekog drugog Dušana Petrovića i nije više ta stranka, nego ova koja je sada na vlasti.

Mnogo ste ušli u sistem pravosuđa i zaveli ste veliki strah među sudije koje rade i koje žele da rade slobodno, samostalno i nezavisno svoj sudijski posao i da vrše svoju sudijsku funkciju.

Nemojte da mislite da ćete na ovaj način i ovim zakonima koji su, ponavljam, suprotni Ustavu Republike Srbije uspeti da sve sudije dovedete pod svoju kontrolu. Istina, sada ćete opet verovatno intervenisati. Vi ste negde oko 600 sudija postavili direktno iz članova vaše stranke. Nemojte da kažete da to nije tačno, jer ste se nekada hvalili. Predsednik vaše stranke Vučić se hvalio i pokazivao ljude, rekao je – evo jedan deo, a ima ih ukupno 630 koji su postali članovi Napredne stranke. Mesec dva dana posle toga su postali sudije i neki od njih će sada biti predsednici sudova, neki jesu, neki su predsednici Vrhovnog kasacionog suda. govorili smo o tome kada je to bila tema dnevnog reda, ali sve to radite u okviru Ustava.

Nemojte da donosite zakone koji će vam ipak Ustavni sud jednog dana obarati. Srećom, sada u Ustavnom sudu postoje ljudi koji imaju lični kredibilitet i verujemo da će nadvladati ovo što se do sada dešavalo u sudu koji je izgubio kredibilitet kao najvažnija Ustanova. Hvala.

Intervenišem na osnovu člana 27.

Čini mi se, gospodine Arsiću, da niste slušali početak diskusije poslanika Jovanovića. On je na početku rekao da se izvinjava građanima, gospodi iz Ministarstva, iz pravosudnih organa u ime svih narodnih poslanika.

Poslanička grupa SRS nije ga ovlastila da se u naše ime izvinjava. On ako ima potrebu da se dodvorava skupštinskoj većini, odnosno vladajućoj stranci, mi nemamo. On može u svoje ime ili u ime nekoga ko ga je ovlastio.

Takođe je potpuno nedopustivo, poslanik Jovanović ovde govorio da narodni poslanici ne smeju da pominju imena nosilaca, odnosno kandidata za nosioce pravosudnih funkcija. Mi smo narodni poslanici, mi raspravljamo o tim ljudima, odnosno o tim predlozima, moramo da pominjemo imena tamo gde ima potrebe da pomenemo ime. Opet ponavljam, ako on neće i ako njegova Socijalistička partija misli da je u redu da se pravosudni organi instrumentalizuju za političke svrhe, neka misli. Ali, molim vas, u ime poslaničke grupe SRS ne sme i ne može ni da se izvinjava, ni da bilo šta kaže. Hvala.

(Neđo Jovanović: Replika.)

Član 3 je, da bi se uopšte znalo o čemu govorimo, član u kome su izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, odnosno značenje tih izraza. Mi, u principu, mislimo da su ovakvi članovi potpuno nepotrebni i da opterećuju tekst zakona, ali to sada nije tema. Tema je ono što je u ovom članu 3, stav 1, tačka 35 objašnjeno šta je to Centar za BMPO. Kaže to je zdravstvena ustanova ili privatna praksa koja obavlja delatnosti BMPO, osim delatnosti banke reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona.

Mi u SRS-u mislimo da ovde treba intervenisati, mi smo intervenisali Amandmanom, tako što smo ovaj deo, osim delatnosti banke reproduktivnih ćelija tkiva i embriona, brisali iz ovog člana, odnosno ove tačke člana 3 i obrazložili smo prilično detaljno zbog čega mislimo da to treba da se briše.

Delatnost banke reproduktivnih ćelija treba da se odobri, po našem mišljenju, svim centrima koji su, i u smislu opreme, i u kadrovskom smislu, opremljeni za ovu vrstu posla. Mi smo u načelnoj raspravi rekli da je ovaj zakon veoma značajan i da mi smo imali i u načelnoj raspravi svoje primedbe i rekli smo da bi zakon mogao biti dobar, ukoliko bi se prihvatile neke naše sugestije i primedbe koje smo kroz amandmane izneli.

Ovo je veoma praktično, veoma konkretno, i ako jednog dana bude primenjivan ovaj zakon, to naravno, posebno naglašavam, zato što su uglavnom poslednjih godina doneti mnogi zakoni koji su zapravo bili neprimenjivi, jer se najpre donese zakon, a tek se onda pokušavaju stvoriti uslovi za njegovu primenu.

Dakle, ako se nekada počne primenjivati ovaj zakon, onda ćemo se sretati sa ozbiljnim problemima. Bilo šta da je u pitanju, koncentrisati samo na jedno određeno mesto, stvara monopol, pa makar to bila i ova delatnost koja se predviđa zakonom o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, sa jedne strane.

Sa druge strane, zašto bismo mi to koncentrisali u jedan centar i pravili troškove ljudima da dolaze iz cele Srbije u samo taj jedan centar koji bi, eto vi, možda, ili neko drugi opremili, i vrlo savremenom opremom i tu skoncentrisali sve stručnjake itd? Kad god je u pitanju monopol, ma šta da je u pitanju, sami znate da to dovodi i do, eventualnih, malverzacija, zloupotreba itd. Ako želimo da Srbiju razvijamo celu, a za to se deklarativno zalažete, onda zašto ne bi mnogi medicinski centri u Srbiji bili opremljeni da mogu da se bave ovim poslom?

Ovaj Amandman koji smo podneli i dalje mislimo da treba da prihvatite, da ga ne doživite kao nekakvo političko obraćanje, jer ovo je zaista nešto vrlo praktično i u svim oblastima, društvenim, se pokazalo da nije dobro kada se nešto koncentriše samo na jednom mestu.

Ministre još jednom razmislite i hajde da ovaj monopol razbijemo, prihvatite ovaj amandman. Uostalom, svuda u svetu postoji veliki broj banaka za reproduktivne ćelije i embrione i zato nema razloga da to u Srbiji bude samo na jednom mestu.

Vaše obrazloženje, ovo koje ste napisali, koje je napisao neko u službi zbog čega ne prihvatate amandman, ništa suštinski nije zapravo napisano. Eto, napisali ste reda radi – ne prihvatamo zato što mi mislimo da treba ovako, a mi smo vrlo konkretno vam rekli zbog čega mislimo da ovo treba da prihvatite i još jedanput vas pozivam da razmislite i da prihvatite ovaj amandman radi poboljšanja teksta zakona. Hvala.

Ministre vi niste u pravu. Dobro čitam. Piše – Centar za biomedicinski potpomognutu oplodnju je zdravstvena ustanova ili privatna praksa koja obavlja delatnosti BMPO pa zapeta, pa onda mi hoćemo da brišemo, a vi ste napisali – osim delatnosti banke reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona.

Dakle, tu delatnost ste predvideli samo na jednom mestu. Vrlo precizno i konkretno smo napisali amandman i govorili o tome.

Evo još jedan amandman koji bi zaista trebalo prihvatiti i pokušaću da ubedim ministra i ministrove saradnike, a pre svega i javnost Srbije da vidite koliko je besmislen ovaj član ukoliko ne prihvatite naš amandman.

Radi se o članu koji govori o zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima koji učestvuju u delatnosti biomedicinski potpomognute oplodnje. Vi ste ovde naveli da su to doktor medicine, stručnjak iz područja embriologije, doktor medicine – specijalista urologije, medicinski tehničar, odnosno laboratorijski tehničar.

Naravno, ovo je isključivo stručna stvar i ovaj amandman je uradio Savez za zdravstvo SRS-a, na čijem čelu je prof. dr Milovan Bojić, i oni su precizirali ovaj član. Rekli su da u obavljanju delatnosti BMPO treba da učestvuje doktor medicine – specijalista ginekologije, kao što ste i vi rekli, ali sa užom specijalizacijom iz fertiliteta i steriliteta sa iskustvom od 100 ciklusa VTO ili specijalista ginekologije sa iskustvom 1.000 ciklusa VTO; stručnjak iz područja embriologije, što ste vi takođe rekli, ali mi kažemo – koji ima diplomu iz oblasti bioloških nauka sa predmetom iz biologije animalnih ćelija ili medicinskih, odnosno zdravstvenih nauka, i to svi profili sa predmetom iz biologije animalnih ćelija, odnosno embriolog; doktor medicine – specijalista urologije, to ste vi rekli, rekli smo i mi, ne treba bliže oznake, i mi smo rekli da treba da bude medicinska sestra. Vi ste rekli – medicinski tehničar, odnosno laborant. Mi mislimo, dakle, da su ova znanja koja smo predvideli i iskustva ovih stručnjaka neophodni da bi oni mogli da učestvuju u ovom veoma važnom poslu i za porodice na koje se odnosi i na celokupno naše društvo.

Zašto vi niste ovo prihvatili ne razumem jer ste napisali, ministre, odnosno neko ko vam je pisao, pretpostavljam da vi ovo čitate, da se amandman ne prihvata jer je materija predloženog amandmana predmet podzakonskih akata koji će biti doneti itd. Dakle, vi se u principu slažete sa ovim, samo je problem što nećete da to bude u zakonu, već da bude u podzakonskom aktu. Zar nije ozbiljnije, zar nije dugotrajnije ako je to predviđeno zakonom? Znate, ove stručnjake valjda nećemo birati od jednog do drugog ministra, od jedne do druge partije na vlasti. Ovo su valjda ljudi zaista iz struke i treba zakonom da bude definisano koji su to uslovi koje oni moraju da ispunjavaju. Specifični su uslovi i vi se slažete u ovom obrazloženju.

Zamislite sada, evo, javnost Srbije pre svega da čuje, vi donosite ovaj zakon, skupštinska većina će ga usvojiti danas ili sutra, nije važno, zakon će stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, znači, odmah posle prvomajskih praznika, ni to nije sporno. Ali, u zakonu ste napisali da ćete ova podzakonska akta doneti u roku od 18 meseci. Šta ćemo između? Osamnaest meseci, to nije malo. Znači, vi donosite zakon čiji član 19. neće biti primenjiv. Vi nećete moći obezbediti ove stručnjake zato što će morati čekati 18 meseci da vi donesete podzakonske akte. Zašto jednom neka vlada ne uradi jedan pametan posao, praktičan, da službama kaže – e, imaćemo ovakav i ovakav zakon, uradite podzakonske akte, paralelno da se radi i podzakonski akti i predlog zakona? Kad dođete ovde, kažete – evo, predlog zakona je ovakav, poslanici raspravljajte, usvajajte, pričaćemo o tome, ako vam nešto nije jasno, evo, stoji u podzakonskom aktu.

Mi ne možemo verovati nijednom ministru i nijednoj vladi da će uraditi ono što nam kažu, što se ne obavežu zakonom, bilo ko da je u pitanju. Ništa lično, jednostavno, znate i sami kakva su nam iskustva bila i ranije i sada. Jednostavno, ako želite iskreno da ovaj zakon ne bude politički pamflet, već da bude nešto što će moći da se primenjuje odmah nakon prvomajskih praznika, jer kao što svi kažete – da bi vas građani Srbije čuli i razumeli, mnoge porodice jedva čekaju ovaj zakon. Slažemo se, jedva čekaju mnoge porodice, jedva čeka valjda cela Srbija da ovo počne da se radi na ovaj način. Ali, evo, ja sada upozoravam javnost – dragi narode, ovi iz Ministarstva zdravstva vas obmanjuju, skupštinska većina naprednjačka vas obmanjuje, ovaj zakon neće moći primenjivati za 18 meseci, dok Ministarstvo ne donese podzakonska akta. Hvala.

Član 29. govori o davanju reproduktivnih ćelija i embriona. Ima tri stava i mi smo predložili da se stav 3. ovog člana briše.

Taj stav kaže da u slučajevima iz prvog ovog stava u postupku BMPO mogu koristiti i darovani embrioni supružnika, odnosno vanbračnih partnera nastalih u postupku homologne oplodnje, kada supružnici, odnosno vanbračni partneri od kojih potiču embrioni ne žele da ih koriste za sopstvenu oplodnju, uz njihov izričit pismeni pristanak.

Rekli smo da to treba da se briše zato što je planirano darivanje samo tih embriona koji su preostali iz procedure, a oba partnera potpišu pristanak za darivanje, i to će biti, po mišljenju naših stručnjaka, veoma redak slučaj i zato mislimo da je potrebno omogućiti da se embrioni za darivanje mogu u laboratoriji napraviti od darivanih ženskih i muških ćelija.

Ono što je razlog više da ovo predložimo i da tražimo da to prihvatite jeste činjenica da se na ovaj način radi u najsavremenijim centrima u svetu. Mi ako idemo u neki postupak, u nešto što je možda nama novo, svakako ne treba da krećemo sa najnižim standardima, nego treba da krećemo sa najvišim standardima. Moramo sebi da zadamo jedan nivo, da postanemo ozbiljan centar. Vi ste, ministre, govorili da očekujete da ćemo biti centar za biomedicinski potpomognutu oplodnju za ceo region, daj Bože da budemo i za celu Evropu, da to bude toliko razvijeno. Hajde da se ugledamo na te najviše, ne na Evropu kao EU, ne na njihove preporuke koje vi morate da ispunjavate da biste išli tim putem EU. Znate da su srpski radikali apsolutno protiv ulaska Srbije u EU. Govorimo o pojedinačnim slučajevima tamo gde se u savremenim i bogatim zemljama Evrope postigao ozbiljan rezultat i u tom smislu želimo da se ugledamo i da radimo na isti način. Hvala.

Kada je u pitanju ovaj član, koji ima nadnaslov – Preimplatantaciona genetska dijagnoza u postupku biomedicinski potpomognutoj oplodnji, razlikuju se stavovi stručnjaka iz Srpske radikalne stranke sa vašim stavovima ministre, odnosno stavovima vašeg tima. Oni su nama ovde sugerisali, a mi smo to prihvatili, da predložimo da se ovaj član 47. briše.

U obrazloženju koje smo napisali u ovom amandmanu, precizirali smo zbog čega je to tako potrebno, zato što to u svetu nigde nije centralizovano, između ostalog, i mi se opet, kao što vidite, pozivamo na pozitivnu praksu velikih svetskih centara. To je ono što sugerišemo celo vreme i vama.

Vi kažete, između ostalog, da dozvolu za dijagnostički postupak iz ovog stava 1. ovog člana daje Uprava. Istina, na osnovu mišljenja multidisciplinarnog konzilijarnog veća, itd. Ali, mi vam kažemo da Uprava sasvim sigurno ne može i nema kompetentne ljude, članove, koji bi mogli da koriguju neku odluku. Znate, ako dobijete neko mišljenje tog konzilijarnog tima, i možemo to prihvatimo da je to nešto o čemu se dalje ne razgovara, onda nema potrebe da daje saglasnost Uprava. Ako Uprava daje saglasnost, onda to znači da Uprava ima i mogućnost da tu nešto menja. A vi u Upravi, sasvim izvesno, nemate takve stručnjake i bilo bi greota da stručnjaci tog nivoa sede u upravama. Zato mislimo da bi bilo dobro da prihvatite i ovaj amandman. Hvala.

Članom 54. reguliše se uvoz, odnosno izvoz reproduktivnih ćelija. Mi smo predložili da se taj član 54. briše.

Interesantno mi je obrazloženje Vlade, dakle, mi amandmanom predlažemo da se briše član kojim se dozvoljava uvoz, odnosno izvoz reproduktivnih ćelija. Vi kažete – amandman se ne prihvata jer Predlog zakona omogućava uvoz, odnosno izvoz itd. Ovo je prilično neozbiljno od strane onoga ko je ovo pisao. Dakle, nije se ni pročitalo, ali važno je da se nešto napiše.

Dalje ste rekli da građani Republike Srbije mogu biti davaoci svojih reproduktivnih ćelija, kao i da mogu da učestvuju u postupku BMPO sa darovanim reproduktivnim ćelijama po jasnim unapred utvrđenim kriterijumima. Gde su, ministre, ti unapred jasno utvrđeni kriterijumi? Ovde ih nema. Ako je i to nešto što ćete vi podzakonskim aktima da rešavate, to opet nije dobro. Da smo imali te jasno i precizno utvrđene uslove, možda i ne bismo tražili brisanje ovog člana, ali smo tražili prvo zbog toga, a drugo zbog činjenice da mi mislimo da mi u državi Srbiji moramo da pružamo podsticaje stvaranju domaćih institucija za delatnost banke reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona. Dakle, mi moramo da učinimo sve da sve ovo što je ovde napisano i što će valjda biti napisano u tim podzakonskim aktima, da što više afirmišemo u državi Srbiji.

Mi smo zato mislili da bi bilo najbolje da se ovaj član briše, da mi to za početak radimo i da afirmišemo kod nas, pa kad se to eventualno razvije, onda možemo da proširujemo tu saradnju. Pogotovo ove uslove za koje ne znamo koji su to precizno utvrđeni uslovi koji će regulisati uvoz, odnosno izvoz reproduktivnih ćelija, vi kažete – direktor uprave daje dozvolu za svaki pojedinačni slučaj uvoza, odnosno izvoza ćelija, ceneći opravdanost izvoza, odnosno uvoza. Da nije malo mnogo? Direktor uprave. Kako može direktor uprave uzeti ovoliku i ovako značajnu nadležnost, odnosno kako smete da mu je date i kako sme neki direktor to da prihvati? Koje je struke taj direktor, koji je to vanzemaljac koji sve ono što u ovom zakonu je predviđeno, sve moguće specijalnosti itd. što ima u tom jednom čoveku, u jednoj glavi? Nije to dobro. Nije to dobro generalno.

Mi već 17 godina upozoravamo koliko je loše kada se takve stvari rade i, između ostalog, što nas ne slušate i što nas nisu slušali, imamo svaka tri meseca izmene i dopune zakona, zato što nećete da čujete glas ljudi koji ozbiljno rade svoj posao narodnog poslanika. I ovaj zakon će vrlo brzo doći sa izmenama i dopunama i potrošićemo još dan ili dva i mi narodni poslanici i vi iz Vlade na ovaj zakon, zato što ne želite da uradite nešto osim onoga što ste vi predvideli. Hvala.

Ovaj član 59. govori o inspekcijskom nadzoru i čini mi se kada ste došli do ovde u pravljenju ovog predloga, da ste ovaj deo prepustili administraciji koja nema baš mnogo veze sa medicinskom strukom, jer da nije tako, onda se ne bi moglo desiti da u ovom drugom stavu predvidite tačku 7, čije mi brisanje predlažemo, gde ste napisali da u vršenju nadzora nad obavljanjem poslova Centra za BMPO, kao i banke, inspektor za biomedicinu ovlašćen je da, pa između ostalog, ovo što mi tražimo da se briše, vi ste napisali - da privremeno zabrani obavljanje poslova Centru za biomedicinski potpomognutu oplodnju, odnosno banci, ako ne postupi u skladu sa naloženim merama iz stava 2. tačka 6. itd.

Ovo je prosto nemoguće. Ovo nije kafana koju zatvarate zbog neizdavanja fiskalnog računa, privremeno. Tačkom 8. ste predvideli da ako neko ne ispuni određene uslove, naravno da mora da ih ispuni, ali ako negde u tom lancu nešto zapne, onda ste lepo predvideli u tački 8. da se pokrene postupak za brisanje, odnosno za uzimanje dozvole tom nekom ko nije spreman da radi u skladu sa propisima. Ovo je suviše osetljivo da bi mogao neki inspektor da naloži privremeno zatvaranje.

Šta će se desiti ako se, recimo, u inkubatoru nalaze reproduktivne ćelije i embrioni? Šta kaže, privremeno zatvaramo, isključujte sve, ne možete da radite. Ne može da se u toku hirurškog zahvata kaže – nije čista ova hirurška sala, nisu čisti instrumenti, na pola obustavljamo privremeno operaciju čoveka koji je na stolu. Prosto je ovo nemoguće iz tih medicinskih razloga.

Šta se dešava ako bi se taj privremeni rad desio, odnosno zabrana rada, u toku, kako ovde stoji u samom amandmanu, kada su stimulacije pacijentkinje i njihovo zdravlje može biti ugroženo ukoliko se ne uradi aspiracija jajne ćelije, tj. ako se ne nastavi sa lečenjem? Kako će se nastaviti ako se donosi rešenje o privremenoj zabrani rada?

Ministre Lončar, najlepše vas molim, da bi imalo smisla, prihvatite ovaj amandman. Tačka 8. vam je potpuno dovoljna da reši problem onih kojima treba oduzeti trajno dozvolu za rad, jer je ovde nemoguće oduzimati privremeno dozvole za rad. Dovodi se u pitanje zdravlje žene koja se leči, dovodi se u pitanje opstanak reproduktivnog materijala i to jednostavno nije moguće.

Da podsetimo javnost da govorimo o amandmanu na član 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Ovaj član svakako treba da se briše, ali mi ćemo, za razliku od svih kolega koji su do sada govorili, stvari da postavimo na drugačiji način. Nećemo pitati koliko ima zaposlenih u javnom sektoru, koliko je ko zapošljavao, mi se ne bavimo demagogijom.
Zapošljavali su svi koji su bili u prilici, pitanje je samo da li su zapošljavali stručne ljude, ili su zapošljavali ljude čija stručna sprema ne odgovara određenim poslovima, ili su dovodili ljude sa lažnim diplomama, ili su dovodili ljude koji su se samo pojavljivali na spiskovima, a nikad i na radnom mestu. Naša pitanja se odnose, zapravo suštinsko pitanje je zašto još uvek nisu urađeni platni razredi? To je problem koji se rešava već godinama i koji u kampanji svi obećavaju, ali u realnom životu niko ne rešava.
Ovih dana smo raspravljali o nekih 27 tačaka dnevnog reda, a danas imamo amandmane na 15 predloga, a od tih 15 predloga 13 su predlozi za izmene i dopune. To govori o neozbiljnosti predlagača, o neozbiljnosti Vlade i neozbiljnosti skupštinske većine, koja samo donosi zakone da bi ispunili tamo neke normative EU, a u suštini se donose neprimenjivi zakoni. Ovo je jedan od takvih primera.
Mi dalje želimo da pitamo zašto se produžava zabrana zapošljavanja u javnom sektoru? Za razliku od svih vas koji mislite da treba da se dele otkazi, i vas gospođo Brnabić, koja je već najavila 5.000 ljudi koji će dobiti otkaze, znate, ljudi nisu stvari koje mogu da se pomeraju tek tako. Činjenica jeste da ima dosta zaposlenih u javnom sektoru, ali opet se vraćam na početak onog pitanja, ne radi se tu samo o broju, nego i o kvalifikaciji.
Nama se ministri ovde žale da ne mogu da reše problem bespravne gradnje jer im nedostaje građevinskih inspektora, ne mogu da se reše problemi koji nastaju u prodavnicama jer nema tržišnih inspektora, ne mogu da se reše problemi poreske uprave jer nema poreskih inspektora i to sve jeste činjenica. Znači, vi zabranom zapošljavanja i takvim zakonima zapravo kočite funkcionisanje sistema, kočite funkcionisanje organa koji bi trebalo da rade svoj posao i od kojih bi trebalo valjda svi da živimo bolje, ne samo u materijalnom smislu, nego prosto da konačno počnemo da živimo u uređenoj državi, što Srbija nije. Koliko god se vi upinjali da pričate da jeste, nije. Jer, da jeste, mi danas ne bi od 15 zakona imali 13 izmena i dopuna. Hajde jedanput nek neki ministar sa ekipom saradnika sedne i neka uradi stvarno neki predlog zakona, da ga ovde donese, da ga ozbiljno raspravljamo i da se usvoji i da traje bar koliko traje mandat Vlade. Ovo je veoma, veoma neozbiljno.
Takođe, želimo da vas pitamo zašto je produžen rok za smanjenje plata u javnom sektoru? Vi hoćete u javnom sektoru stručnjake, hoćete visoko obrazovane ljude. Kada ovo kažem, govorim o onima koji su zaista visoko obrazovani, a ne o onima koji su na volšeban način došli do diplome. Ako je neko zaista visoko obrazovan, stručan, moralan, dobro radi svoj posao, onda me ne zanima iz koje stranke je došao, zanima me samo kako radi taj posao koji treba da radi. Ali, taj posao mora i da se plati. Znamo mi u kakvoj državi živimo i ne očekujemo da svi imaju platu kao Dušan Bajatović i Jorgovanka Tabaković, ali mora stručnost da se plati. Bilo bi bolje, ministre, da se u tom smislu malo bavite ovim resorom na čijem ste čelu, a pustite te otkaze, otići će tih 5.000 ljudi u penziju, nemojte da pravite nove socijalne slučajeve. Hvala.

Tražili smo da se briše ovaj amandman, odnosno ovaj član, kao i prethodni i evo duže traje rasprava o ovom Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnim medijskim servisima, i niko nas od učesnika u ovoj raspravi nije ubedio da javni servis ovakav kakav je, zaslužuje da se finansira iz budžeta Republike Srbije.
To što se predstavlja javnim servisom nije nikakav javni servis to je televizija koja koristi nacionalnu državnu frekvenciju, a koja je u službi Devenporta, Skota i vladajućeg režima. I mislim da to niko ne može da ospori.
Ovde su se čuli komentari kolega koji, naravno, neću nikoga da pominjem, jer ne želim da izazivam replike, kolega koji su žalili kako nisu dugo bili na RTS-u, a ja podsećam da je u vreme predizborne kampanje jedino srpski radikali nisu bili ni u jednoj emisiji. Svi ostali su bili i ovi što ih je Skot doveo u Skupštinu i neki čak i pre nego što su podneli kandidatsku listu.
Često čujemo i da se premijer Vučić žali kako ga nema dovoljno na RTS, a on čovek pravi specijalne emisije, specijalna emisija „Oko“, specijalni „Upitnik“, dakle, on je tamo u serijama kao Kasandra i ne vidim nikakvu razliku između ovih i njih što se tiče javnog servisa.
Ono što želimo da podsetimo javni servis, da za dve i po godine od kada je Vojislav Šešelj došao iz Haga, nijednu emisiju nije imao na javnom servisu. Od 12. novembra 2014. godine kada je došao, pa ni 31. marta ove godine kada mu je izrečena oslobađajuća presuda po svim tačkama optužnice. U tom periodu RTS je pravio pet ili šest emisija u kojima se govorilo o Šešelju, u kojima se govorilo o njegovoj presudi, svi su mogli da budu prisutni, svi su mogli o tome da govore, ali ne i Šešelj. Govorili su koje kakvi advokati, koje kakvi analitičari i kvazi analitičari, profesori uvaženi, ne uvaženi, ne znam ko sve nije bio, samo nije bilo Vojislava Šešelja da priča o tome kako je on to pobedio Haški Tribunal.
To je što se tiče nas srpskih radikala, kako god nas shvatili i razumeli to je nama jedan od osnovnih razloga zbog kojih tvrdimo da RTS ne sme da se finansira iz džepova građana Srbije.
Govorićemo i o ovom drugom predlogu zakona, ali sada govorimo o budžetu. Čime je to RTS zaslužio da se finansira iz budžeta i da se zove javnim servisom? I to da mu se još produžava, dakle Vučiću je palo na pamet da kaže produžićemo im još za godinu dana. Pa onda vam je rekao produžite za još jednu godinu, vi produžili. Dokle će na taj ….
Da, ministre, to tako funkcioniše, znamo mi, nismo od juče. Znamo da je to tako. Ali to nije u redu i to nije interes građana Srbije. To je suština. Zato smo predložili da se brisanjem jednog i drugog člana faktički da ovaj zakon nestane iz pravnog prometa i da javni servis više ne dobija.
Znate, pre neki dan je bila emisija gde se pričalo o predsedničkim kandidatima. Jedna od onih Olja, Bujketovih, beše Kovačević, neko od gostiju kaže da će Vojislav Šešelj biti u drugom krugu izbora, a ona kaže – molim, Vojislav Šešelj, jel smete da se kladite. Samo što nije kladionicu žena otvorila. Kaže – zapamtiću šta ste rekli, pa ću vas zvati posle izbora. Jel to javni servis? Šta me briga za koga ona navija, ali ona ne sme na taj način da se obraća sa javnog servisa. Zato ne smeju dobiti ni jedan jedini dinar. Zbog Olje jedne, Olje druge, Bujketa i ostalih. Žao mi je ovih ljudi koji rade maltene za minimalac, najveći je broj. Šačica je tih koji upravljaju, koji i njima ne daju platu i koji ne rade u interesu građana Srbije. Jedna apsolutno i potpuno antisrpska televizija.

Dakle, „tv pretplata, kao što sam i obećao građanima Srbije, biće ukinuta jer ja ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima. To je naša obaveza od koje nećemo odustati“, 23. maja 2013. godine ovo je rekao Aleksandar Vučić, svi mediji preneli, građani se obradovali, bar jedan namet biće im skinut, iako je to bilo tih 500 dinara. Dve i po godine kasnije javila se ponovo pretplata, ali Vučić kaže nije pretplata, ja sam održao reč, sada uvodim taksu.
Zamislite, dragi građani, ne plaćate vi pretplatu, plaćate taksu, nije to isto, nema veze što su pare iste. Istina, sad je nešto manji iznos od onog koji je plaćan ranije. Ali, ne radi se o iznosu, radi se o principu. Ovo je jedno od mnogih obećanja koje Vučić i naprednjaci nisu ispunili i građani to, naravno, znaju.
Ali, ovde je još nešto interesantno. Da li je moguće da vam je toliko taj tzv. javni servis prirastao za srce da dva puta oporezujete građane da daju pare, jedanput iz budžeta, a i to su pare koje građani unose u budžet, drugi put direktno plaćanjem ove takse? Još sad, malo je bilo do kraja godine, kako je Vučić obećao, sada kaže – produžavamo još godinu dana. Možda ćete, ministre, usvojiti neki amandman da produžite i ovo, bolje nego da opet izlazite sa izmenama i dopunama zakona.
Ali, meni je interesantno zbog čega vi iz Vlade niste prihvatili ovaj naš amandman da se ovaj član briše, odnosno da se ukine plaćanje te takse. Vi ste rekli, između ostalog, da je ovo finansiranje produženo sa ciljem otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje rad javnih medijskih servisa i obavljanja njihove osnovne delatnosti koje je u funkciji ostvarivanja javnih interesa. Izvinite, da li je moguće da bi oni bili ugroženi kada ne bi dobijali ovu taksu, a dobili su pare iz budžeta? Kako bi to bili ugroženi? Šta bi im bilo ugroženo? Šta su oni to uradili, šta su to novo nabavili, kupili? Evo, planirali ste posebna sredstava za RTV. Dakle, i to dajete da se pravi zgrada RTV.
Da li su oni možda od tih para koje dobijaju povećali plate najvećem broju ljudi koji rade u RTS-u za minimalac? Šta će biti ugroženo, da li botoksiranje one Olje Jovićević ili feniranje Olje Kovačević? One su te i još par njih koje dobijaju ogromne pare na ime zarade. Kako su je zaradili, to samo Bujke zna, a i vi, bogami, koji im dajete pare.
Mi smo pozvali građane Srbije pre više meseci da ne plaćaju pretplatu, odnosno ovu taksu.
I onda ste se vi dosetili da to lepo ide zajedno sa računom za struju, pa onda dogovorili sa EPS-om, ili kako se zove ovo javno preduzeće koje šalje te račune, sa Antićem, da, da. Ova dva ministra su se dogovorili. Onda, ako neko ne plati mesec, dva ili tri tu taksu, onda dobija opomenu iz distribucije da će biti isključen zato što ne plaća struju. Kako može, ministre Antiću, nekome da se preti da će mu biti isključena struja zato što neće da plaća javni servis? Evo, zaista molim vas, građani jedva čekaju odgovor na to pitanje. Hvala.

Ja sam vam zapravo tražila repliku na ministrovo izlaganje, ali očigledno da ste mi to pravo uskratili, a samim tim ste mi uskratili i mogućnost da intervenišem po Poslovniku, jer ste u međuvremenu dali reč drugom narodnom poslaniku, vrlo, onako zgodno urađeno. Ali, koristim ovo vreme poslaničke grupe da odgovorim zapravo na neprimerenu diskusiju ministra Antića. I prošli put sa ministra Antića upozorila da on ne može da se ponaša kao narodni poslanik, da treba da bude svestan činjenice da je on ministar.
Gospodin Antić kaže da su radikali i Zoran Živković, on je primetio, u nečemu isti. Gospodin Antić je član SPS koja je bila ista sa Koštuničinim DSS, sa Živkovićevim, odnosno Tadićevim DS, odnosno Vučićevim SNS. Postoji li neko sa kim niste isti, samo da biste bili ministar gospodine Antiću i samo da biste bili deo vlasti i vi se usuđujete da kažete poslaničkoj grupi SRS, koja može biti najgora, ali uvek svoji, uvek dosledni i uvek zastupamo iste interese i nikada se ne povinujemo ni dnevnoj politici, ni nekakvim ličnim interesima, ni bilo šta. I vi nama da kažete da ličimo na vašeg…
Znate, Živković je iz one stranke što se sa njima potpisivali povelju o bratimljenju, o miru nekakvom istorijskom ili šta već. Ministre Antiću, vi ste očigledno vrlo nesposoban ministar i u nesposobnoj Vladi zato što ste ovaj zakon kada ste donosili planirali da će biti dovoljno godinu dana da građanima uzimate taksu za RTS i sada posle godinu dana sami kažete – nismo dobro procenili, a promašiti za godinu dana, a ta godina dana znači još uzimati građanima Srbije iz džepa po 150 dinara, znači da ste nesposoban čovek.

Mi smo podneli amandman i na ovaj član, kao što smo i na sve članove pre i posle ovoga zato što je stav poslaničke grupe SRS da Zakon o preuzimanju akcionarskih društava nije trebalo menjati. Ovaj zakon je već menjan.
Suština je i kada je bio donošen ovaj zakon da smo mi mislili da ovakav zakon uopšte ne treba da postoji u pravnom sistemu Republike Srbije, odnosno da ne treba donositi ovaj zakon, jer je iz ovog zakona proisteklo mnogo malverzacija, mnogo kriminala i izmenama koje nam danas predlažete ništa od toga neće se pomeriti u pozitivnom smislu.
Dakle, ovo je apsolutno gubljenje vremena i Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije i svi ovi zakoni, već smo o tome govorili, menjaju se više puta i pokazuju da vi donosite zakone za koje unapred znate da su neprimenjivi, da će morati da se menjaju, da produžavate rokove.
Ovo sve govori o jednom neozbiljnom odnosu prema obavezama koje imate prema državi i prema građanima Republike Srbije. Vaši zakoni i svi ovi današnji, i ovaj član 7. o kojem govorimo, su samo ispunjenje zahteva koji vama nalažu iz Evropske komisije. Pola ovoga, verujte, da i ne razumete ni zašto donosite, ni zašto menjate, ni kada ćete ponovo da menjate, ali je zaista interesantno ovo što se napisali u obrazloženju da su svi naši amandmani ….

Član 10. koji menjate odnosi se na član 13. koji govori o podnošenju zahteva za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje i njenih izmena.
Sada se postavlja pitanje, vi ovde menjate 15 dana u 15 radnih dana, sedam dana u 10 dana, jedan radni dan u dva radna dana, i zaista se postavlja pitanje šta vam znače ove izmene? Šta se to desilo da ste vi primetili da je rok od 15 dana trebalo pretvoriti u rok od 15 radnih dana? Šta je to bilo toliko bitno za ovoliko godina koliko postoji zakon, da vam je sad tek palo napamet ovako krucijalne izmene u zakon da unosite, da dodajete radni dan, umesto samo radni dan, odnosno 15 dana?
Zaista, i da nismo bili tog stava da treba brisati sve ove članove, ovaj član 10. bi bio, u najmanju ruku, smešan, potpuno nepotrebna izmena. Dakle, da smo hteli da samo na neki način uredimo ovaj vaš predlog, ovde bismo na isti način intervenisali.
Malopre počeh, pa sada da završim. Kako je moguće da vi na svaki amandman odgovarate istim obrazloženjem da ga ne prihvatate iz razloga zbog kojih nije prihvaćen amandman Zorana Živkovića?
Jesu naši svi amandmani isti, ali morali ste bar da ispratite naše amandmane, Živkovićeve amandmane i ne znam koje još podnosio takve amandmane, pa da vidite da nam nije ni ista namera, ni isti cilj, ni isti razlozi. Ne možete vi da procenjujete i da nas poistovećujete.