Ovaj član se odnosi zapravo na član 200. osnovnog zakona i on govori o posebnim uslovima stranih roba i domaćih roba koje se mogu koristiti ili upotrebljavati u slobodnim zonama i slobodnim skladištima i ovde u prvom stavu ovog člana stoji da je to osim u slučajevima iz člana 198. i 199. ovog zakona i onda vi ničim izazvani umesto toga da je to u posebnim slučajevima kažete – u okviru postupka i oblika postupanja iz ova dva člana. Zaista potpuno nakaradna konstrukcija reči, a ništa ne znači, niti bilo šta menja suštinski u ovom zakonu.
Ovaj zakon takođe predviđa, odnosno ovaj član, stav 1. ovog člana ne isključuje upotrebu ili potrošnju robe čije je stavljanje u slobodni promet ili privremeni uvoz ne bi li imalo za nužnu posledicu primenu uvoznih dažbina ili mera u okviru poljoprivredne ili trgovinske politike, osim ako je odredbama koje se odnose na zalihe drugačije propisano.
U tom slučaju nije potrebno podnošenje deklaracije za stavljanje u slobodan promet ili privremeni uvoz, osim u slučaju kada se količina robe otpisuje od kvote ili tarifnog maksimuma. Mi mislimo da ovo nije dobro i da ne treba da bude i u ovom slučaju da je neophodno da je potrebna deklaracija, da je neophodno donošenje deklaracije. Ništa ne može da se nađe u slobodnoj zoni, uvoz-izvoz itd. u slobodnom skladištu bez određene dokumentacije bez određenih deklaracija itd. To jednostavno nije za igranje nigde u svetu pa ne sme i ne treba da bude ni kod nas u našim slobodnim zonama.

Ovo se odnosi na član 203. osnovnog zakona, zapravo na carinsku vrednost i obračun carinskog duga i ovo je jedan od tih članova koji apsolutno nije bilo potrebe da se menja, jer ovo što ste promenili ništa ni suštinski, ni formalno ne utiče na ovaj član 203.
Prva dva stava ništa niste ni dirali, a onda u poslednjem kažete – ako je roba bila predmet uobičajenog postupanja iz člana 183. – deklarant može da zahteva, ako je tako postupanje carinski organ odobrio u skladu sa članom 138, da se iznos uvoznih dažbina utvrdi na osnovu vrste robe, carinske vrednosti i količine robe na osnovu koje bi se iznos utvrdio u vreme nastanka carinskog duga, i onda ne znam zašto brišete - određeno u skladu sa članom 251, a pišete – iz člana 251? Ne znam zašto uvodite neku novu modu, neku novu nomenklaturu? Kakav je problem bio u našim sadašnjim propisima, formalno govorim, naravno, ima mnogo problema suštinski u zakonima koji se donose poslednjih godina ili već decenija u Srbiji, ali zaista nemate potrebe da uvodite neki novogovor, neke nakaradne izraze. I ovako su vam loši zakoni, još kad ih ovako garnirate ovim lošim izrazima, onda zaista čovek se zapita o čemu se ovde radi.

U pitanju je član 204, postupanja sa domaćom robom koja podleže merama poljoprivredne politike. Bilo je već reči u ovim prethodnim članovima o toj vrsti proizvoda i ovde u prvom stavu je stajalo da domaća roba iz člana nekog prethodnog koji to reguliše, to je onaj zapravo 191. gde nismo imali nekih primedbi, ovog zakona koja podleže merama poljoprivredne politike, može se staviti u neki od postupaka ili se može odobriti njena upotreba, ako unosom u slobodnu zonu ili slobodno skladište, ispunjava uslove propisane za izvoz takve robe.
Ovo je bilo sasvim dovoljno i sveobuhvatno. Onda vi opet kažete da treba da u predlog izmena ovog člana, da za domaću robu, iz tog člana sada 101. koja podleže merama poljoprivredne politike, a koja je smeštena u slobodnu zonu ili slobodno skladište, određuje se postupanje ili upotreba koji su predviđeni propisima prema kojima je ta roba. Ovo niko živi ne razume šta ste hteli da kažete. Ovo je nešto sklepano, ne liči na rečenicu – zbog smeštaja u slobodnu zonu ili slobodno skladište.
I sad, stiče se utisak da vi zapravo namerno pišete ovako nakaradno, ovako sklepano, da bi moglo što lakše da se manipuliše određenim odredbama, pa onda ono da se tumači na neko ovako, neko onako, jer ne znam zašto jednu konciznu i preciznu zakonsku odredbu menjati nekim, budi bog s nama, tekstom, a suštinski niste ništa promenili i reklo bi se i ne želite da promenite.

Nekoliko reči vezano za ovaj član 218. na koji se odnosi ova izmena i govori o robi na koju se ne plaćaju uvozne dažbine.
Pitanje za predlagača, zašto ste brisali stav prvi koji je važio, evo od donošenja ovog Zakona. Koliko to je već? Desetak godina.
Uvozne dažbine se nisu plaćale, između ostalog na novu opremu koja se ne proizvodi u zemlji, koja se uvoz za novu ili proširenje postojeće proizvodnje, modernizaciju proizvodnje, uvođenje nove, odnosno osavremenjavanje postojeće tehnologije, osim putničkih, motornih vozila i aparata igre na sreću.
Zašto ste ovo sada brisali? Ovamo se busate, zaklinjete da hoćete da pomognete razvoju privrede, razvoju domaće privrede, u stvari vi ste samo spremni da dajete pare strancima. Tamo dajete po 10, 15, 20 hiljada za radno mesto, koliko ko zatraži, a ovde ukidate uvoznu dažbinu na ove proizvode koje bi svakako osavremenili nečiju proizvodnju koji bi pomogli nekome da počne nešto da radi neki privrednik naš, iz Srbije. Naravno, govorila je Nataša, ne smetaju nama ni oni koji dolaze iz belog sveta, ali ne da dolaze zato što im Vučić kaže da je ovde najjeftinija radna snaga, pa im još da 10, 15 hiljada evra po svakom radnom mestu i onda su oni, kao neka investicija, kao ona u „Zastavi“, ali o tome ću po sledećem amandmanu, to moram da vam ispričam.

Ovaj amandman se odnosi na izvorni član 281. jeste to postupanje carinskog organa vezano za prava intelektualne svojine, ali ugovor sa „Zastavom“ mogao bi se i takvim nazvati, jer je tim ugovorom Dinkić koji je juče ili prekjuče, oslobođen svih optužbi, uspeo da toliko ošteti državu Srbiju, da je to zapanjujuće.
Još je više zapanjujuće to da sadašnja Vučićeva Vlada koja je došla posle te demokratske Vlade, u Srbiji ništa nije promenila u tom smislu. Znam, vi biste odmah rekli da je to zatečeni ugovor i da ne može da se menja zbog tih stranih partnera itd. ali ne znam koliko javnost zna, vi ministri valjda znate, iako je taj ugovor tajan, naravno svaka tajna se otkrije pa se i ta otkrila, da „Fijat“ za zaposlene u „Zastavi“ ne daje ni jedan jedini dinar u budžet Republike Srbije na ime poreza i doprinosa na zarade.
Zašto? Zato što je tim ugovorom dogovoreno da se iz budžeta „Zastavi“ uplate ta sredstva i svakog meseca dva dana ili dan pre nego što se isplaćuju zarade iz budžeta se „Zastavi“ uplati taj iznos i oni radnicima isplate plate, a taj isti iznos koji su juče dobili sutra vrate u budžet i okreće se to vrzino kolo, a oni ni jedan jedini petoparac na ime doprinosa i poreza ne daju u budžet Srbije ni dan danas, a vi, Vučić i ostali, ćutite i krijete tu državnu tajnu.

Radi se o članu 288, prodaji carinske robe, propisivanju uslova i načinu prodaje. Propisano je ovo bilo i postojećim zakonom, da prodaja carinske robe može da se vrši, odnosno da se vrši posle ispunjenja uslova utvrđenih ovim zakonom, po pravilu javnom prodajom i da carinski organ može bez javne prodaje odmah prodati lako kvarljivu robu i žive životinje zadržane u skladu sa članom 298.
Vi ste ovde nešto menjali, ali ovo je svakako interesantna tema, pre svega prodaje te carinske robe po pravilu javnom prodajom. Opšte je poznato koliko je malverzacija bilo i koliko ih i danas ima kada je u pitanju prodaje carinske robe, koliko se prodavnica velikih snabdeva tom carinskom robom u nekim šverc turama sa šefovima skladišta, sa carinicima itd, koliko se automobila na ovaj način proda. Dakle, ovo mora biti mnogo ozbiljnije i u zakonu regulisano, a i mnogo ozbiljnije da se radi sam taj posao.
Vi ste rekli sada u izmenjenom zakonu da prodaja robe ustupljene u korist države ili oduzete u skladu sa članom, a to je ta carinska roba, vi sada nešto kao ulepšavate naziv, vrši se opet po pravilu javnom prodajom. E, to je problem. Ne može po pravilu, nego mora isključivo. Kome vi to ostavljate mogućnost da utvrđuje da li će ta roba biti prodata javnom prodajom ili neće? Umesto to da menjate, vi garnirate zakon nepotrebnim nekim rečima. Hvala.

Ovo je član 295. i govori se o novčanim kaznama kojim će se kazniti pravno lice ako ne čuva dokumentaciju u propisanom periodu i ako propusti da u roku preveze robu putem i na način kako je to odredio carinski organ. Vi ste dosadašnji iznos od 100.000 dinara menjali iznosom od 200.000 dinara kao kaznu za pravno lice, što u ovom slučaju nije adekvatna kazna. Vi inače volite da razrezujete onako vrlo visoke kazne, pogotovo za fizička lica, pa i za pravna lica u nekim situacijama, ali kada je u pitanju čuvanje, odnosno ne čuvanje dokumentacije carinske robe, to zaista zaslužuje ozbiljniju kaznu.
Opet podsećam na ono što sam počela u malopređašnjem amandmanu, ozbiljne se malverzacije dešavaju kada je u pitanju carina, kada je u pitanju prodaja carinske robe. Kada je u pitanju izvoz iz Srbije, takođe i tu mora da se povede računa i moraju da se ozbiljno pooštre kazne. Sećate se koliko je bilo izvoznih incidenata prema Ruskoj Federaciji, kada su umesto svinjskog mesta na rusko tržište otišle svinjske kože, kada su umesto srpskih jabuka otišle poljske jabuke, pa se ugrozila saradnja sa Ruskom Federacijom, ta trgovinska saradnja i taj sporazum.
Dakle, nije ovo šala, ljudi. Ovo mora ozbiljno da se reguliše i ovo mora zaista krajnje ozbiljno i savesno da se radi.

Da, nastavljamo, pošto je ista tema, isti članovi. Zapravo, takođe se govori o kaznenim odredbama vezano za carinske prekršaje, završiću samo ono što sam počela u obrazlaganju prethodnog amandmana, dakle, u ovom slučaju i u ovim slučajevima kazne moraju biti ozbiljnije. Vi predviđate, na primer, da će se novčanom kaznom u iznosu od 100 hiljada dinara kazniti preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana, a to je taj stav gde ste rekli da će se novčanom kaznom od 200 hiljada dinara kazniti pravno lice ako ne čuva dokumentaciju u propisanom periodu.
Izvinite, i preduzetnik je pravno lice, odnosno firma nekog preduzetnika je pravno lice. Zašto bi on plaćao kaznu 100 hiljada dinara, a ovo neko drugo pravno lice 200 hiljada dinara, a radi se o potpuno istom prekršaju.
Radi se zapravo o tome da se na ovaj način otvaraju mogućnosti malverzacija, muvanja sa carinicima itd. Ono što jeste boljka poslednjih godina u Srbiji i ako ste stvarno spremni da uradite nešto, da stvarno nešto konačno postavite na zdrave noge, onda je to trebalo, kad ste već menjali ovaj zakon, da uradite na jedan stvarno ozbiljniji način. Vi ste ovde imali ne znam koliko izmena zakona, 38 ili 40, ne znam koliko je bilo članova, ali, u suštini, ovo je valjda poslednji amandman, pa zato u dve rečenice da kažem, u suštini, vi ništa ovde niste promenili. Nešto je to samo bila neka šminkica. Valjda će Evropska komisija da kaže – dobro, radili ste nešto, još ste radili celu noć ovaj zakon, ima da vas hvale, reći će – eno ih svi, ko Vučić, rade danonoćno. Naravno, vi niste reč progovorili, ali, nema veze, vama se računa.

Da, završne odredbe, član 40. i najava u ovom članu da će danom početka primene odredaba člana 367. i 34. ovog zakona prestati da radi Komisija za žalbe Uprave carina.
Iz ovog zakona, odnosno osnovnog zakona koji menjate, nije se stekao utisak da je ta Komisija za žalbe Uprave carina neko posebno telo, neki poseban organ, nego da je to komisija u okviru Uprave carina. Ali, iz stava 2. ovog člana, gde kažete da će danom početka primene odredaba ovog zakona Ministarstvo finansija preuzeti od Komisije za žalbe Uprave carina zaposlene, prava i obaveze, predmete i arhivu sa stanjem na taj dan.
Dakle, ipak je postojao neki poseban organ. To je kao u onom prethodnom zakonu, da li je Ministarstvo finansija nezavisno, pa ste vi, evo i ovde procenili da jeste, pa će Ministarstvo finansija da se bavi ovim poslom, ali, mislimo da nije bilo potrebe da se to izmešta iz Uprave carina.
Naravno, to je svakako trebalo da bude dvostepeni postupak i to nikako nije sporno, ali verujte biće to mnogo razvodnjeno kada ode do ministarstva, kada se formira tamo opet neka nova služba, neko novo kako volite da kažete nezavisno telo što je van pameti u ministarstvu, pa nezavisno. Ali, dobro vi to propagirate i odmah ste rekli da predmete u kojima nije okončan postupak preko Komisije za žalbe, da će preuzeti ministarstvo u skladu sa ovim zakonom.

Ovaj naš amandman na član 41. je logičan sled prethodnih amandmana jer smo mi svojim amandmanima tražili da se brišu svi predloženi članovi, odnosno drugim rečima mi smo na taj način pokazali svoj odnos prema ovom Predlogu zakona i zapravo pokazali da mi mislim da ovaj zakon ne treba da se donese. Pored toga interesantno je da je i ovaj Predlog zakona raspravljamo u okviru onih 27 objedinjenih zakona i odluka objedinjenih u jednu tačku dnevnog reda i da je to bilo po hitnom postupku.

Onda kažete, bez obzira na takvu hitnost i na tu navrat–nanos raspravu i ove noćne amandmane itd, ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku RS, što je, hvala Bogu, jedina, valjda, stvar potpuno ustavna u ovom predlogu zakona, ali se primenjuje 30. dana od dana stupanja na snagu, osim odredaba 3, 6, 7. i 34. koje se primenjuju od 1. jula 2017. godine.

Nigde kroz zakon, evo prošli smo sve članove, nigde ne postoji obaveza da će bilo šta da se uradi u roku od 30 dana da bi bio uslov za primenu ovog zakona. Onda je potpuno nejasno zašto je to moralo da se radi tako navrat–nanos, zašto je to moralo da bude po hitnom postupku, zašto o ovom zakonu nismo mogli lepo, kao u jednoj tački dnevnog reda da razgovaramo i u načelnoj raspravi, pa možda da bude i drugačijih amandmana, da se nešto briše, da se nešto uredi itd. Koja vas je muka naterala da pokušate da sakrijete ovaj zakon? Prosto je nerazumljivo zašto ovako radite, kako Bog ne zapoveda.

Mi smo ceo ovaj zakon ispratili amandmanima i to predlozima da se jedan po jedan član brišu. Rekao je Krasić kada je govorio o članu 1. šta su osnovne naše primedbe, ali evo kada je u pitanju član 3. koji govori o primeni ovog zakona, kaže da odredbe ovog zakona se primenjuju na procene vrednosti nepokretnosti koje se vrše za potrebe i sada ono ključno, o čemu zapravo želimo i kroz ceo zakon da govorimo, da se odredbe ovog zakona primenjuju kod zaključenja ugovora o kreditu obezbeđenih hipotekom i zaključenja drugih poslova, finansijskih institucija obezbeđenih hipotekom.
Dakle, ugovor o kreditu obezbeđen hipotekom, vi predviđate da licencirate nekog procenitelja vrednosti i da se on tu umeša u taj odnos između dva lica. Vi dobro znate da sve što smo pokušali da licenciramo da nešto nije dalo neke rezultate od ovog vašeg licenciranog ministra bivšeg stečajnog upravnika do koje kakvih drugih tzv. stručnjaka. To je takođe nešto što je posledica vašeg puta ka EU i odande tako izvučete ne znam ni ja kakve pojmove i kakva je svrha uopšte ko će licencirati ove ljude, ko će njima držati predavanja, šta će oni da polažu, na osnovu čega će oni biti ti koji će biti procenitelji vrednosti nepokretnosti.
Sve ovo liči na notare, na izvršitelje, na ove upravnike zgrada…

Prosto je neverovatno kako iskačete iz ustavnog sistema i kakve sve budalaštine vam padaju na pamet.

Hvala.
Poslanici SRS na ovaj Predlog zakona pripremili su nekih 30-ak amandmana, ali nažalost, zbog činjenice da je skinuta hitnost sa ovog zakona, naši amandmani nisu razmatrani. Ovaj član 61. nekako se čini najbolji da se obrazloži suština i ovog amandmana, pre svega, mislim na amandman Gordane Čomić, koja je predložila da se briše ovaj član, kao i još neki članovi ovoga zakona. I mi smo bili u tom razmišljanju da li da se sve ovo briše ili da pokušamo amandmanima da doteramo taj zakon i, evo, žao mi je, mislim da bi naši amandmani, zaista koliko toliko od ovog zakona, od ovog predloga zakona napravili prihvatljiv zakon, jer ovako zaista nije prihvatljiv. Neodoljivo podseća ceo ovaj zakon, i ovaj član, i rasprava o amandmanima i ovom amandmanu podseća na period kada smo skoro sve poslaničke grupe, dve nisu bile u tom sazivu, kada se raspravljalo o uvođenju izvršitelja i o uvođenju komunalne inspekcije.
I, tada je većinu u Skupštini imala DS, i svi smo ih tada optuživali ili skretali pažnju da će svi izvršitelji i svi komunalni inspektori biti zapravo aktivisti DS, i da neće biti nikakve koristi od uvođenja tih novih institucija i naprotiv, da će to biti loše za građane Srbije. I to se zaista tako i desilo. Oni su se branili na isti način kako se danas brani Napredna stranka od tvrdnji da će svi ovi prinudni upravnici biti aktivisti Napredne stranke.
Naravno, ispostavilo se da smo svi koji smo to tada tvrdili bili u pravu, kao što će se ispostaviti i sada. Istina, sada i predstavnici DS imaju mnogo primedbi i na izvršitelje i na komunalne inspektore, ne ovako pojedinačno nego generalno, upravo na te institucije koje su sami uveli u pravni život Republike Srbije. Mi, srpski radikali, smo se i tada protivili, kao što se i sada protivimo uvođenju ove neke novine, ne zato što nama smetaju inovacije u bilo kojoj oblasti, već zato što jednostavno nema potrebe da se na ovaj način građanima nameće nečije mišljenje.
I to nečije mišljenje će građane da košta i to jeste činjenica. Ovde u ovom, treći stav člana 61, se govori o tome da jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom da propiše obavezu održavanja spoljnog izgleda fasade i zabranu promene spoljnog izgleda (postavljanje klima uređaja na vidljivom delu zgrade i slično).
U svakom slučaju, radi se o spoljnom izgledu zgrade, gde će jedinica lokalne samouprave umesto da odredi, opredeli određena sredstva da se urede fasade, oni će da sređuju fasade, verovatno u nekim centralnim delovima, gde je lepo da se slikaju predstavnici Vlade, a onda će nekom tamo upravniku, tom prinudnom, ko će biti nametnut, pašće napamet, neće mu pasti napamet, nego će napraviti dogovor sa nekim ko radi fasade, pa će onda da kaže da treba promeniti fasadu, jer nešto ne izgleda lepo. Onda će da napravi posao, verovatno će i sam imati koristi od toga. Onda se postavlja pitanje, šta će biti sa građanima, sa stanarima koji ne mogu?
LJudi, da li ste vi svesni da građani Srbije jedva plaćaju i redovne komunalne račune, ako uopšte mogu da ih plaćaju? Niko nema ništa protiv uređenih fasada, ali probajte vi da odvojite neka sredstva, kada kažem vi, mislim na Vladu Republike, pa vi sređujte fasadu. Nemojte da terate da ovi prinudni upravnici uzimaju kredite od poslovnih banaka i da te kredite vraća ko? Kako će ljudi, vlasnici tih stanova, vraćati te kredite?
Postavlja se još jedno značajno pitanje, da li ste vi malo pretresali fondove? U Fond za stanovanje su se decenijama izdvajala određena sredstva, od otkupa stanova koji su u početku bili po pristojnim cenama, kasnije su te cene zaista došle do vrlo niskog nivoa, ali su postojali nekakvi fondovi. Šta se sa tim desilo? Da li je nekada nekome palo na pamet da malo pročešlja da vidimo gde su te pare?
Najlakše je da se traži od građana Srbije, a građani Srbije, vidite i sami nisu u stanju da plaćaju struju. Zar bi sebi neko dozvolio da mu se iseče struja, da nema sijalicu, da ne može da uključi u kući, ako bi mogao da plati? Nemaju ljudi da plaćaju i kanite se ove budalaštine i ovog sada još jednog nameta.
Kaže Opština će, u ovom članu 61, da će lokalna samouprava određivati koliko će se plaćati taj prinudni upravnik. Izvinite, kako će onda opština da kaže da treba svako da plaća 300,00 dinara po stanu, pa onda pet vlasnika stanova neće hteti, neće moći, neće plaćati, u svakom slučaju, pa će onda onima koji plaćaju to da se poveća i opet će biti isti problem, kakav postoji kada sami stanari biraju predsednika Kućnog saveta ili Skupštine zgrade, kako god da se zove, nije ni važno.
Uvek postoji jedna grupa, uvek je to manji broj stanara koji ne prihvataju odluke većine, ali se funkcioniše uredno i bez toga. Ako mislite da će ovo što vi pokušavate da nametnete nešto promeniti u pozitivnom smislu, verujte neće, i verujte da se ljudi jako plaše ovog zakona. Koliko god vi upozoravali nemojte da plašite i tako dalje, nije narod neuk, čuju, vide, pročitaju, nisu spremni građani da daju, da plaćaju još i tog nekog upravnika.
Pogotovo, nisu spremni da plaćaju rate kredita koje će neko u njihovo ime i bez njihovog pitanja da uzme. Nisu spremni da sređuju fasadu samo zato što se boja ne uklapa sa ostalim zgradama, pa to zaključi neko koga ćete vi postaviti.
Zaista, ponavljam, ovo sa početka, kao što su nekada demokrate za izvršitelje i komunalne inspektore zapošljavali svoje aktiviste, koji su se, naravno, promenom vlasti začas preokrenuli i uzeli nove članske karte, tako ćete sasvim izvesno, i vi uraditi sada uvođenjem ovih prinudnih upravnika zgrada. Hvala.

Na član 69. smo i mi podneli amandman i tražili brisanje stava 4. ovog člana, a da sada ne ponavljam razloge zbog kojih se o našim amandmanima ne raspravlja.
Ovde se radi o odgovornosti zbog neispunjenja obaveza održavanja. Vlada kao predlagač nam govori u pet-šest stavova u ovom članu detaljno o toj odgovornosti, govori ko snosi štetu koja je nastala iz zajedničkih delova, ko ako je nastala iz posebnih, odnosno iz konkretnih stanova, i onda imate ovaj stav 4. gde se kaže: „Ako se ne može odrediti da li šteta potiče od posebnog dela ili zajedničkih delova zgrade, za štetu odgovaraju solidarno stambena jedinica i vlasnici posebnih delova“.
Ako je ovo ovako, onda mi postavljamo pitanje ministru – šta je, između ostalog, posao tog prinudnog upravnika? Valjda on mora da utvrdi? Ako može da angažuje nekoga da sređuje fasadu o trošku stanara, ako može da uzme kredit da bi ga otplaćivali stanari a njemu, eto, padne napamet da crta cvetiće po fasadi, kako ne može onda da bude obavezan da mora da angažuje veštaka da utvrdi ko je odgovoran za štetu koja je nastala u zgradi? Zašto bi neko solidarno snosio neke troškove zato što taj upravnik kojeg ćemo da plaćamo, eto, neće da utvrdi, ne zna koga bi angažovao, naravno, zato što će to biti neko ko nema pojma o ovome za šta će biti angažovan, jer njegov posao će biti da prikuplja sigurne glasove, to je već unapred poznato, to znaju i građani.
Pitanje koje je neko malo pre postavio pa je rečeno – pustićete ih u stan, neće provaljivati zato što ćete im lepo otvoriti, a šta ako im ne otvore, ako im stanari ne otvore vrata, ako ne žele? Hoće li doći onda sa izvršiteljima? Hoće li doći sa policijom?
Generalno ovo nije dobro postavljeno, a konkretno u ovom članu 69. je i ovo problem. I kad pokušavate da nas ubedite da neće biti dodatnih troškova, pored onih troškova što ćemo plaćati te upravnike, pošto ste planirali da će stambene zgrade biti pravna lica, nigde niste napisali ko će plaćati knjigovođu? To je ozbiljan izdatak za građane koji žive u tim stanovima. Hvala.

Amandman koji smo podneli na član 3. se odnosi na pojmove iz ovog Predloga zakona o upravljanju aerodromima i mi mislimo da ovaj stav treba brisati iz prostog razloga što je ovo što je predviđeno u ovom članu i ovom stavu već regulisano drugim zakonom.
Nije dobro kada se nešto što je već regulisano, najpre nije bilo potrebe da se donosi ovaj zakon, s obzirom da imamo već zakon koji reguliše vazduhoplovstvo i vazdušni saobraćaj, ali pogotovo nije dobro kada se na ovaj način ubacuju pojmovi koji su već razrađeni u nekom drugom zakonu.
Pitanje koje bi bilo dobro da se postavi ministru i gde očekujemo odgovor, s obzirom da ovaj zakon, između ostalog, govori i o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje aerodroma, pitanje se odnosi na Aerodrom „Nikola Tesla“, na gradnju druge poletno-sletne staze i pitanje je - da li je urađen plan, odnosno detaljni plan, da li gradnja nove piste podrazumeva deo rušenja dela Surčina, objekata u Surčinu, ili je plan da se to radi sa one druge strane?
U svakoj varijanti, zemljište koje planirate da eksproprišete je zemljište koje je prodato određenim fizičkim licima, odnosno koji su kupovali i pod prisilom, ali zato što su imali informacije o tome gde će se graditi ova druga sletno-poletna staza. Nešto oko toga ne bi bilo loše, ministre, da nam kažete.