Gospođo predsednice Narodne skupštine, malopre ste upravo pokazali koliko je besmisleno što nam ovde dolaze neki dežurni ministri, naravno i oni mogu i treba da budu ovde, ali je neophodno da ovde bude resorni nadležni ministar, to je ministar finansija, da bismo mogli normalno da razgovaramo o predlozima ovih zakona koji se odnose na punjenje budžeta.
Vi ste malopre, po već unapred pripremljenom sinopsisu, pročitali da li predstavnik predlagača želi završnu reč, da nešto kaže, a i sami znate da ovde, čak i da je gospodin Dulić u sali, da on nažalost ne može da govori, može, ali ne može na pravi način da govori o predlozima ovih zakona i o svim amandmanima o kojima smo govorili na onaj prethodni zakon.
Zašto je još neophodno da ovde bude gospođa Diana Dragutinović? Zato što, i bojim se da su upravo to razlozi zbog kojih ona nije tu, želim i zbog narodnih poslanika, i zbog javnosti i zbog svega onoga što smo mi poslanici Srpske radikalne stranke govorili i radili poslednjih dana ove prethodne 2008. godine, i gospođi Dragutinović smo postavili više pitanja i dobili od nje određena obećanja, ali evo već 15. dan smo u ovoj 2009. godini nema nikakvog odgovora od Ministarstva
Sada želim da to još jedanput iniciram i da, pošto je prošlo svo dozvoljeno i uobičajeno vreme za odgovor na ova pitanja, insistiram da se gospođa Dragutinović požuri u odgovoru na naša pitanja.
Najpre, gospođa Diana Dragutinović nam je ovde krajem prošle godine rekla, mislim da je to bilo pretposlednjeg radnog dana, kada sam je pitala šta se dešava sa budžetskom inspekcijom koju je obećala da će poslati na Aerodrom "Beograd", a vezano za poslovanje Aerodroma, za eventualne zloupotrebe od strane Bojana Krišta, a opet sve u vezi sa onim o čemu smo govorili ovde više dana, kada su čak i predstavnici vladajuće koalicije rekli da zaista treba to da se ispita i da jednom budemo načisto sa tim.
Gospođa Diana Dragutinović, ministar finansija, rekla je dva dana pred kraj rada u prošloj godini da će budžetska inspekcija na Aerodromu završiti svoj posao 31. decembra 2008. godine. S obzirom da je prošlo već dve nedelje od toga, naravno, obaveza Ministarstva je bila da narodnim poslanicima dostavi te podatke, ali pošto od toga nema ništa, insistiramo, dok traje rasprava o ovim predlozima zakona, očekujemo da će i Diana Dragutinović jedan dan biti dežurni ministar, pa će možda ovde da svrati, do tada da nam pripremi ovaj odgovor.
Takođe je gospođa Dragutinović rekla da će i u Ministarstvo vojske biti upućena budžetska inspekcija, a vezano za ono što smo mi inicirali u vezi sa Ponošem, sa njegovim izjavama, sa poslovanjem tog ministarstva, resornog ministra Dragana Šutanovca, koji je takođe u medijima rekao da želi da finansijska inspekcija ispita poslovanje njegovog ministarstva.
Znate, ne možete da se ponašate tako neozbiljno i neodgovorno, vi to kažete, vaše novine to objave i mislite da ste time završili posao. Ne, mi ne zaboravljamo ono što smo započeli i mi ćemo i dalje da insistiramo na svim tim podacima. Zato, gospođo, kažite gospođi Diani Dragutinović da požuri s tim.
Imala sam, takođe, jedno pitanje za gospođu Dianu Dragutinović, zapravo, to sam je pitala možda negde 27. ili 28. decembra, govorili smo o budžetu, zamolila sam je da odmah da odgovor na to pitanje, jer je sasvim sigurno to morala da zna odgovor, a juče je "Kurir" pokrenuo tu temu, o kojoj smo mi već ovde govorili, pitala sam gospođu Dianu Dragutinović, a sada pitam i nju, i predsednika Vlade i predsednika Republike: u kojoj stavci budžeta su, ako su, predviđena sredstva od milion i 250 hiljada evra, plus plaćanje poreza, jer smo to naknadno u novinama saznali, a koja se odnose na isplatu nekog eventualnog "cinkaroša" koji bi nekome iz vlasti rekao gde se nalaze Ratko Mladić i Goran Hadžić?
Naravno, nadam se i mi smo ubeđeni da do te isplate nikada neće doći, ali moramo da znamo, građani Srbije moraju da znaju, jer to su pare građana Srbije, koje kroz sve ove zakone ubacujete u budžet. Građani Srbije, sasvim sigurno, nisu spremni da svoj novac izdvajaju za "cinkarenje" nekoga kome bi palo na pamet da za neke pare, kao što je nekome palo na pamet da za velike pare izda Radovana Karadžića, verovatno postoji još neko ko bi bio spreman da to uradi i kada su u pitanju Ratko Mladić i Goran Hadžić.
Mi želimo da znamo gde su te pare predviđene ili, ono što je najlogičniji zaključak, planirate od onih pet miliona, koje biste dobili od one američke raspisane nagrade, da izdvojite tih milion i 250 hiljada plus porez, a onda se postavlja pitanje ko bi uzeo ostatak tih para, ko je uzeo pet miliona evra kojima je bila ucenjena glava Radovana Karadžića i ko je uzeo, davno još, pet miliona dolara kojima je bila ucenjena glava Slobodana Miloševića?
Dakle, to su pitanja koja će vas, gospodo iz skupštinske većine, pratiti dokle god ste skupštinska većina, a kada to ne budete, ako do tada ne dobijemo odgovore na sva ova pitanja, svakako ćemo sami da pronađemo te odgovore.
Dakle, molim gospođu Dianu Dragutinović, kad bude dežurni ministar, da svrati do Skupštine da bismo porazgovarali o ovim pitanjima.
Dobro vam juče reče gospodin Dragan Todorović, kako lako izdvajate sredstva za "cinkaroše", za lovce na srpske glave, kako vam ne pade na pamet da nekada izdvojite neki dinar, sa čime bi se većina onih koji pune budžet Srbije, a to su građani Srbije, svakako složili, za one koji su vršili zločin nad Srbima? Naravno, to vas malo interesuje ili gotovo i da ne interesuje.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, opet bi nam trebala gospođa Diana Dragutinović, da vidimo da li se ona šalila ili je ozbiljno mislila kada je rekla da, pored povećanja akciza, država namerava da dopunjava budžet i povećanjem PDV-a.
Neki od ministara, takođe kroz medije, rekli su da to nije tačno, ali ako to kaže resorni ministar, onda to mora ozbiljno da se shvati i mi smo to ozbiljno i shvatili.
Želimo da se gospođa Dragutinović pojavi i da nam kaže da li ćemo mi to u Srbiji da radimo nešto što ne radi nijedna država u svetu sada, u vreme ekonomske krize, da povećavamo PDV, da još više građanima, koji su već i realno u nemaštini, a posebno u velikom strahu od onoga čime nam se preti i šta nas čeka u skoroj budućnosti, da li je moguće da će država da se drzne i da poveća PDV, što bi proizvelo poskupljenje svih proizvoda i što bi se, na kraju, sve sručilo na onog krajnjeg potrošača, običnog građanina države Srbije.
Upozoravamo vas na vreme da se ne igrate ovim narodom i da Vlada mora da razmišlja o rešavanju ovog problema i da se podsetimo na ono što je svojevremeno rekao Đelić, da će velika ekonomska kriza u svetu dobro zapravo doći Srbiji, da će svi strani investitori da pohrle u Srbiju. Nikada nije objasnio zbog čega.
Podsetila sam se pre neko veče u emisiji na jednoj televiziji, direktno su preneli podsećanje, Boris Tadić je takođe rekao, sa onako osmehom na licu, kako je otprilike lepo što se dešava ova kriza u svetu, jer ona nikako ne može dotaći Srbiju. Gospodo iz vlasti, trebalo bi da odgovorite na sva ta pitanja kako se to ipak desila kriza u Srbiji, ako su nas predsednik države i jedan od potpredsednika Vlade ubeđivali da to u Srbiji ne može da se desi, što niko živ nije mogao da veruje niti je verovao. Ne možete olako da dajete i iznosite takve stavove i takve izjave.
U razlozima za donošenje ovog zakona po hitnom postupku kažete, donošenje zakona po hitnom postupku je neophodno imajući u vidu da su efekti predloženih izmena i dopuna ovog zakona ugrađeni u Zakon o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu. Ovo je tačno.
Pitanje na koje nismo dobili odgovor, ko je odgovoran zašto mi nismo i o Zakonu o budžetu i o ovim pratećim zakonima raspravljali u roku? Zašto ovaj posao nismo završili do 15. decembra? Zašto je Vlada Republike Srbije kasnila 40 dana sa predlozima ovih zakona? Ko je odgovoran zbog toga?
Kažete dalje vi iz Vlade, nedonošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama po hitnom postupku imalo bi štetne posledice po ostvarivanje budžetskih prihoda, a samim tim i na rad organa i organizacija. Ili odnekle prepisujete, pa u svaki zakon stavite ovu rečenicu ili je ovo stvarno istina. Šta god da je, neodgovorno je i neozbiljno je. Ako prepisujete, onda to nije dobro. Ako je ovo istina, što izgleda da bi moglo da bude, onda se opet postavlja pitanje i postavljamo pitanje, ko je odgovoran i najpre koje su to štetne posledice po ostvarivanje budžetskih prihoda nastale, koje su to štetne posledice nastale na rad organa i organizacija, i naravno, ko je odgovoran zbog tih posledica. Ili tih posledica nema, pa vi onda lažete narodne poslanike i građane Srbije da su nam ovi zakoni ovako preko potrebni.
Niste prihvatili amandman koji sam podnela na član 1. Predloga zakona, kako kaže Vlada, amandman se ne prihvata iz razloga što se predloženim članom ne vrši povećanje iznosa akciza, već se samo vrši preciziranje postojećih pojmova u Zakonu o akcizama. Ova vaša evropejska praksa da u sve zakone unosite odredbu koja objašnjava šta znači koji pojam u zakonu je nešto potpuno imbecilno, ali dobro, to nije tema kada je ovaj zakon u pitanju. Moj amandman, kao i amandmani ostalih poslanika SRS govore o našem, a završiću za par sekundi, pošto je isteklo vreme, govore o stavu SRS kada je u pitanju povećanje akciza.
Ne smete da povećavate akcize ni na gorivo, ni na ostale proizvode koje ste ovde predvideli, jer će to povući poskupljenje svih namirnica, svih roba široke potrošnje, svih usluga. Znate da je to uvek tako. Vas baš briga, vi ćete se potruditi na ovaj način da iz džepova građana popunite budžet... (Predsednik: Vreme.) da se ta sredstva samo prošetaju kroz budžet za budžetske korisnike, a građani od toga, kao uopšte od ove štetočinske vlade, nemaju nikakve koristi. Hvala.

Član 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS su 30. decembra, poslednjeg radnog dana u prošloj godini, nakon izjave Tomislava Nikolića da su radikali uzeli dva miliona evra za izglasavanje budžeta, tražili da se o tome izjasne predsednik Republike, predsednik Vlade, potpredsednik Vlade, odnosno ministar unutrašnjih poslova i ministar finansija. Insistiramo i dalje da se svi oni izjasne o tome.
Prvo i osnovno pitanje koje se ovde postavlja - da li to postoje neki fondovi u okviru državnih organa kojima se vrši korumpiranje političara, a u prilog tome je izjava koja je preneta u "Politici" posle Nove godine.
Kaže - Nikolić je rekao da su socijalisti obećali, po Šešeljevom zahtevu, i dva miliona evra, a taj novac će možda biti obezbeđen iz budžeta ili će ga dati strani i domaći tajkuni, i ta koalicija Šešelj-Dačić-Tadić konačno će biti na delu. Dodao je da je Dačić bio kurir, a novac je Tadićev, odnosno državni, o kome neko mora da odluči.
Krajnje je vreme da se izjasni predsednik države, Boris Tadić, koji je direktno prozvan da deli pare iz državnog budžeta za neke korupcionaške afere. Mi, srpski radikali, nismo nikada učestvovali u tome, ali predsednik države mora o tome da se izjasni.
Namere Tomislava Nikolića su bile mnogo dublje od onoga što se vidi na površini, jer on od 9. septembra intenzivno radi na tome da što je moguće više pogorša položaj Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu, pa je možda Tribunal trebalo da zaključi - sad radikali imaju dva miliona evra, što bismo plaćali odbranu Vojislava Šešelja, pošto već ne žele da mu plate odbranu, i zbog toga Vojislav Šešelj nije u mogućnosti da iznese svoju odbranu.
Žan Klod Antoneti u odgovoru na pitanja koja je Nataša Jovanović pročitala, koja je Vojislav Šešelj postavio 8. januara, između ostalog je rekao - jedino što vam mogu reći je da, ako je sekretar putem nadzora telefonske linije došao do takvih informacija, on bi o tome svakako obavestio pretresno veće.
Nas troje ovde koji smo prisutni, članovi Pretresnog veća, nismo ni u kojem času imali bilo kakve informacije o vašoj, eventualnoj, umešanosti u nekakav plan za ubistvo gospodina Nikolića i ostalim informacijama, odnosno o uzimanju, učestvovanju, dogovaranju vezano za izglasavanje budžeta, za neka, između ostalog, dva miliona evra.
Očigledno je gospodin Antoneti... (Predsednik: Vreme.) završavam, rekao ono što mi tvrdimo od samog početka, svaki razgovor Vojislava Šešelja se sluša i sve ono što on kaže, i to je insistirao pred Pretresnim većem, u razgovoru sa bilo kim iz stranke je na uvidu sekretarijata Haškog tribunala i naravno da bi sekretarijat intervenisao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Boško Ristiću, kažete da pametan čovek može sve da kaže u tri minuta.
Hajde probajte jednom izađite, pa makar i minut, da vidimo i da čujemo koliko ste pametni. Sinoć kasno završeno je jesenje redovno zasedanje ovog parlamenta i da je bilo razuma i odgovornosti u Vladi Republike Srbije to bi svakako bilo na drugi način završeno, donošenjem nekih drugih zakona, budžet bi bio donet onda kada mu je vreme, odnosno kada je obaveza parlamenta da ga donese, a to je 15. decembar.
Međutim, Vlada je ovakva kakva je i zaista je neophodno da danas, na neuobičajenom vanrednom zasedanju, odmah dan nakon završenog redovnog zasedanja sinoć, neophodno je da se u najkraćem malo osvrnemo na to šta smo to radili u toku tog redovnog zasedanja i šta je Srbija od toga dobila, šta su građani Srbije dobili od rada ovog parlamenta.
Želim da podsetim javnost Srbije, pre svega, vi kolege poslanici naravno to znate, da je na dnevnom redu, između ostalih, bio zakon o izmenama Zakona o putnim ispravama, da smo zbog neodgovornosti Vlade Republike Srbije skoro bili u situaciji da građani Srbije neće moći da putuju van zemlje zato što na vreme nismo dobili predlog o produženju Zakona o putnim ispravama.
Poslanici SRS, kao i uvek kad je u pitanju interes građana Srbije, pokazali su punu odgovornost i prekinuli smo da govorimo o nekim amandmanima da bi Narodna skupština u danu za glasanje mogla da izglasa Zakon o produženju Zakona o putnim ispravama i želim da građani Srbije znaju da mogu da putuju, naravno ukoliko im predstavnici vlasti već nisu podelili otkaze, ukoliko imaju neki dinar.
Što se tiče putnih isprava, zahvaljujući državotvornosti SRS, omogućili smo da se izglasa taj zakon i građani mogu da putuju gde god to žele.
Naravno, nažalost teško da će neki veći broj građana, čak i ako želi, moći negde da otputuje, s obzirom da evo i danas je osvanula vest u novinama, kažu sindikati koliko se priprema otkaza zbog nezavršenih privatizacija, opet kasnite sa zakonom, ali to je manir ove vlade.
Penzije su realno smanjene, plate takođe, inflacija je, građani to dobro znaju kad uđu u prodavnicu, mnogo veća od one o kojoj se priča.
Juče smo govorili o Zakonu, sinoć smo završili raspravu o zakonu o budžetu.
Sinoć sam gledala reprizu jučerašnje jedne prepodnevne emisije kada je jedan od ''analitičara'' iz DS-a pričao građanima Srbije koje će ih zlo zadesiti od poslanika SRS-a zato što neće biti donet budžet, zato što poslanici SRS-a nemaju razumevanje za probleme građana.
Mi smo takođe sinoć pokazali da smo ozbiljna i odgovorna stranka. Odustali smo od rasprave o jednom broju amandmana. Ponudili smo ministru, gospođi Dragutinović, da glasa za te amandmane da bi budžet bio bolji.
Doneli ste, usvojili ste budžet dobrom voljom opozicije. Sami, kao vladajuća koalicija i kao Vlada Republike Srbije, to ne biste mogli da uradite i to građani treba da znaju.
Ali, građani Srbije treba da znaju još nešto. Neke kolege su govorile da je Zakon o budžetu veoma loš.
Tačno je, Zakon o budžetu je veoma loš, ali građani Srbije treba da znate da je Vlada Srbije narodnim poslanicima i parlamentu opet podmetnula taj Zakon o budžetu i sada imamo usvojen zakon, ali nemamo prateće zakone i nema mogućnosti da se u skladu sa tim zakonima budžet puni. Dakle, džabe budžet kad u budžetu neće biti para. Opet, da je bilo odgovornosti i ozbiljnosti u Vladi, mi bismo, pa makar i pre budžeta, ako je bilo utvrđeno, odnosno izvesno da ne mogu sva akta da se usvoje do kraja redovnog zasedanja, onda je bilo neophodnije da se usvoje oni prateći zakoni, između ostalih zakon o carinskim stopama, administrativnim taksama itd, da bi budžet mogao da se puni u skladu sa predlogom, odnosno sada već usvojenim budžetom odnosno u skladu sa projekcijom, kako to vi iz vlasti volite da kažete, budžeta Republike Srbije.
Dakle, ukazali smo i u jučerašnjoj raspravi na sve nedostatke budžeta, zakona o budžetu, ali smo i pokazali da nam je interes građana ispred svih drugih interesa. Uvek ćemo se tako ponašati, za razliku od onih koji su isterani iz SRS-a, koje predvodi Tomislav Nikolić, koji je sinoć dobio u terminima televizija sa nacionalnom frekvencijom mesto za vest koju je on lažno plasirao u javnost, a to je da je SRS, da biste vi mogli da glasate, za budžet pravila neke kombinacije i između ostalog dobila dva miliona evra. To je jutros objavljeno i u ovom Đilas-Vučićevom biltenu i u nekim dnevnim novinama.
To je širenje lažnih vesti. Mi srpski radikali, a i građani Srbije, ubeđeni smo da znaju da mi nikada na taj način ne bismo postupali i da to nismo uradili ni sada, ali da se ne bi stvarala uznemirenost u javnosti i da se te lažne vesti ne bi dalje širile, mi tražimo i insistiramo da se izjasne Boris Tadić, Dušan Petrović, Ivica Dačić, Diana Dragutinović, premijer Cvetković, da kažu javnosti Srbije da li su dali srpskim radikalima dva miliona evra da biste vi glasali o Zakonu o budžetu. Mi tvrdimo da su to lažne vesti, da su to glasine i da onaj ko je to proturio misli da, ako je on uzeo pare i ako je on spreman da se proda, da su spremni svi. Mi srpski radikali nikada na tako nešto nismo bili spremni i nećemo.
U ovom prethodnom periodu govorili smo, pokrenuli smo i uspešno mi srpski radikali, do jednog nivoa uspešno završili aferu Krišto, aferu sa javnim preduzećima. Takođe, želim da podsetim građane Srbije da je zahvaljujući nama iz SRS-a utvrđeno ono što su neke novine pisale, da je Bojan Krišto za samo jedan mesec na ime zarade sam sebi isplatio negde oko 11.000 evra, da je to pokrenulo lavinu priča i u ovom parlamentu i da je to zapravo nateralo Vladu Republike Srbije da kaže i da donese uredbu da se primanja predsednicima i članovima upravnih odbora u javnim preduzećima svede od nekih 300, 400, 500, 600.000 dinara na nivo prosečne zarade. To je, dakle, isključiva zasluga SRS-a, ali Vlada nije završila tu ceo svoj posao.
Gospođa Diana Dragutinović nam je rekla, i sada podsećam javno, odmah kad krenemo da nastavimo rad u 2009. godini, naravno da ćemo odmah to da tražimo, dakle gospođa Dragutinović je rekla da je na Aerodrom Beograd zbog eventualnih malverzacija, odnosno da se utvrdi, ništa ne prejudiciramo, pravo poslovanje, da je upućena budžetska i finansijska inspekcija i da će ta inspekcija završiti svoj rad 31. decembra. To je sutra, pa očekujemo odmah prvog radnog dana u narednoj godini da narodni poslanici dobiju taj izveštaj, da bismo mogli dalje da raspravljamo o tome.
Gospodin Todorović je malopre obavestio Narodnu skupštinu da se pojavila agencijska vest da je Boris Tadić, u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima, smenio generala Ponoša, da je, sada naglašavam, velika zasluga zašto je uopšte došlo i do razrešavanja te afere, upravo na poslanicima SRS-a, na Odboru za odbranu i bezbednost, koji je doneo zaključak i taj zaključak je poštovao u jednom delu, odnosno zasad predsednik države Boris Tadić.
Sada pitam gospođu Nadu Kolundžiju da se izjasni da li je i sad, posle odluke Borisa Tadića, spremna da tvrdi da je Odbor za bezbednost bio cirkus koji je organizovao Dragan Todorović? Mi smo i tada tvrdili da je to bila ozbiljna sednica, sa ozbiljnim dnevnim redom. Posledica zaključka tog odbora je upravo to da je Boris Tadić smenio Ponoša. Ali, ostaje još jedan nezavršen posao. Takođe smo dobili informaciju od Diane Dragutinović, ministra finansija, da je tačno ono što je Šutanovac rekao za medije, da je on tražio i da je u Ministarstvu odbrane upućena finansijska inspekcija. Čekamo i taj izveštaj. Videćemo šta će taj izveštaj da nam kaže.
Gospođice draga, ako ste vi spremni da me opominjete na vreme sa mesta, vi slobodno izađite, izašlo je više od pola poslanika DS-a. Vi ste ovde došli samo da glasate. Šetali ste ceo dan, šetajte slobodno.
(Predsednik: Imate još sedam minuta, gospođo Radeta.)
Gospođo Đukić-Dejanović, pošto vi niste hteli da čujete da me je koleginica opomenula na vreme, moram sama da se branim, kada vi nećete da branite integritet narodnog poslanika.
Dakle, današnja sednica i Predlog zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku takođe govori o neodgovornosti i nesposobnosti Vlade Republike Srbije. Današnja sednica i konstruktivan prilaz srpskih radikala radu na ovoj sednici govori takođe o tome da smo mi državotvorna stranka i da mi i danas na ovaj način radimo zbog interesa građana Srbije.
Kada je ovaj zakon već bio na dnevnom redu, a bio je na onoj prethodnoj sednici, mi smo vas upozoravali, govorili smo o Predlogu zakona - upozoravali smo vas da ste napravili strašnu grešku, gospođo Malović.
Zašto ste poslanicima dali onaj set vrlo, vrlo loših zakona o pravosuđu, iz oblasti pravosuđa, najgori od tih zakona, za koji većina narodnih poslanika misli da su najgori, čak i iz vladajuće koalicije. To su pokazali i tako što su onomad podnosili amandmane na taj predlog zakona.
Dakle, vi ste dozvolili da se usvoji najgori mogući zakon iz oblasti pravosuđa - to je Zakon o teritorijalnoj organizaciji pravosudnih organa, to je ukidanje preko 100 sudova u Srbiji. Verujte, da će vam to biti vrlo ružna mrlja u karijeri. Mi smo i dalje ubeđeni da taj zakon neće biti primenjen, da vi nećete stvoriti uslove za njegovu primenu, kao što niste stvorili uslove za primenu Zakonika o krivičnom postupku.
Trebalo je, dakle, ovaj zakon još tada da bude na dnevnom redu i da bude umesto onih loših zakona i da bez ikakve presije tužilaštvo, odnosno istražne sudije mogu da nastave svoj posao onako kako su ga do sada radili dok se zakon ne promeni, ako se ne promeni.
Vi ste nama, gospođo Malović, moram da podsetim, dali predlog izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku, onaj veliki, ovako debeli tekst. (Poslanik pokazuje rukom.) Jeste, to ste povukli i nekoliko dana nakon što ste ga pustili u skupštinsku proceduru, onda je Vlada povukla taj predlog sa vašim, odavde, obrazloženjem - da je to toliko loš predlog, da ima toliko propusta, da ima toliko tehničkih grešaka, da je neprimenjiv.
Rekli ste sve ono što smo mi govorili svojevremeno kada je donošen taj zakon. Sada je logično pitanje - što ste nam puštali u proceduru taj zakon pre nego što ste ga pročitali, pa kad ste ga pročitali ili vam je neko skrenuo pažnju, onda ste rekli da je mnogo loš i da ste sada formirali neku drugu radnu grupu, koja će da utvrdi, odnosno da Vladi predloži nacrt nekog novog teksta zakonika o krivičnom postupku.
To je legitimno pravo i taj zakon zaista treba da se menja, i tu nema ničeg spornog što se tiče tog dela, nemate razloga da se mrštite, nego govorim o lošim potezima Vlade, kao što je loš potez Vlade i ovaj predlog koji mora da se izglasa u Skupštini, jer otkad ste vi iz DOS-a na vlasti, da mi srpski radikali i danas nismo pokazali razumevanje i da nismo prihvatili da se raspravlja samo načelno o ovom zakonu, samo da podsetim da ovaj zakon ima dva člana, pa smo mi mogli da podnesemo dva amandmana i da se ova rasprava završi evo sada u dva, pola tri. Ta dva amandmana bi morala da se raspravljaju tek sutra, od momenta kada se ova sednica završi. Mogli smo da radimo danas i do ponoći, da bismo sutra uveče, sutra u ponoć krenuli sa novom sednicom i opet doveli u kolaps pravosudne organe.
Mi to nismo hteli da uradimo zato što smo mi narodni poslanici i radimo u interesu svog naroda, za razliku od vas iz vladajuće većine i razliku od vas iz Vlade Republike Srbije.
Vi ste u onom prvom, pošto ste ovo već povlačili sa dnevnog reda, i ovaj kratki zakon, vi ste tada predložili da on treba da se produži, sa 31. decembra 2008. godine, primena ovog zakona, na 31, čini mi se, jul 2009. godine, pa ste se onda setili da je to nemoguće, nego da to bude 31. decembar 2010. godine, s obzirom da vam na snagu stupaju neki pravosudni zakoni iz onog seta zakona tek 1. januara 2010. godine.
Evo, zapamtite gospođo Malović i neka zapamte građani Srbije, opet ćemo imati produženje roka i za ovaj zakon, kao i za one neke druge zakone iz seta pravosudnih zakona, zato što ste vi iz vladajuće većine nesposobni da stvorite, izvinjavam se, odnosno vi iz Vlade Republike Srbije, nesposobni da stvorite uslove za primenu zakona koje nam ovde dostavljate navrat-nanos, u nevreme. Radili smo i subotom i nedeljom, i danju i noću.
Naravno, nama srpskim radikalima nije problem što mi radimo kao narodni poslanici, nego se mi uvek principijelno borimo za primenu Poslovnika i da radimo u skladu sa Poslovnikom. U onom prethodnom predlogu zakona, gospođo Malović, rekli ste - da ovaj zakon stupa na snagu 30. decembra. Rekla sam vam da je to nemoguće. Vi ste mi tada klimali glavom - moguće je, moguće. Evo vidite - nemoguće je. Danas ste napisali da stupa na snagu... (Predsednik: Vreme.) danom objavljivanja. Završavam, hvala.
Dakle, prihvatili smo mi srpski radikali da se na ovaj način raspravlja o Zakoniku o krivičnom postupku, da bi gospodo iz pravosuđa, da bi građani Srbije mogli normalno da funkcionišu, da pravosuđe može normalno da funkcioniše, da ne dođe do trećeg po redu kolapsa, samo zato što su ovi iz DOS-ove vlasti nesposobni.

Dame i gospodo narodni poslanici, većina amandmana poslanika SRS na član 5, gde se, juče sam to rekla, zapravo raspoređuje oko 700 milijardi dinara građana Srbije, odnosi se upravo na to da sa nekih pozicija, za koje smo mi smatrali da je predviđeno više sredstava, pogotovo za 2009. godinu koja se predviđa kao godina koja će biti veoma loša u materijalnom pogledu za građane Srbije, da se ti iznosi smanje na neku racionalnu i normalnu meru i da se sve ono što je predviđeno na tim pozicijama zapravo prebaci za subvencije za poljoprivredu.
Mi mislimo da je previše lažnih obećanja, možda je ovo preblag izraz kada kažem malo previše, jer svi se i u izbornim kampanjama i ne samo u izbornim kampanjama, i dalje u javnosti kada govorite o budžetu, vi iz vladajuće koalicije i predstavnici Vlade pogotovo, vi dalje pričate građanima bajke, kako ste vi odvojili dovoljno sredstava, kako ste povećali ovaj ili onaj deo budžeta.
Očigledno je da vi zapravo kroz ovaj budžet niste imali nameru da uradite ništa što bi doprinelo, koliko je to moguće u teškoj godini kakva nas očekuje, boljem životu građana Srbije. Očigledno je da je budžet urađen tako da će restriktivnost najmanje osetiti visoki državni funkcioneri. To nije dobro.
Najpre, normalno bi bilo da svi državni organi dele sudbinu svog naroda u svakom pogledu, a kada je u pitanju raspodela sredstava iz budžeta, onda je normalnije, i pametnije, i ozbiljnije, i državotvornije i kako god hoćete da kaiš stežu državni organi, pa onda ako se baš mora i građani Srbije.
Očigledno niste tako planirali i zato nama ministri svakodnevno šalju vrlo čudne poruke, od toga da kaže Oliver Dulić da on svoj skromni kućni budžet štedi tako što isključuje kompjuter kad izlazi iz kuće, isključuje televizor, gasi svetla.
Ministar Milosavljević kaže nemojte da kupujete šporete i frižidere. Onaj šalje onu poruku, onaj onu, jednostavno zbunjujete građane Srbije, a zapravo im šaljete poruku - baš nas briga za vas, nama je važno da je nama koji vladamo dobro.
To nije dobro, dame i gospodo, ni za vas, a to će građani vrlo brzo da vam pokažu i pokazuju vam svaki dan ovim protestima na zimskom vremenu. Vas to ne dotiče. Predsednik Vlade šalje poruke da treba da se čuvaju radna mesta, valjda je to naučio, što bi rekao Krasić, na subotičkom plenumu.
Kaže da se radna mesta ne mogu sačuvati štrajkovima, protestima, jer poslodavcu će to da dosadi, pa će poslodavci početi da vam daju otkaz. On poručuje poslodavcima samo vi dajte otkaze, baš nas briga, smanjite nam samo ove grupe ljudi ispred Vlade Republike Srbije, ispred zgrade predsedništva.
Imamo nešto što je vrlo interesantno, što je gospođa Kalanović izjavila u jednom intervjuu, i to molim gospođu Dragutinović da što pre, ako je moguće još danas, a mislim da je moguće, da od službi dobijete taj podatak, gospođa Kalanović je rekla da će Vlada ozbiljno da štedi na troškovima mobilnih telefona.
Meni je to bilo interesantno iz dva razloga. Prvi, i zato tražim odgovor na to pitanje: koliko se to sredstava troši na mobilne telefone u Vladi Republike Srbije, ako ušteda na telefonima može značajno da se odrazi na budžet?
Dakle, koliko u iznosu se troši mesečno za mobilne telefone i koliko se mobilnih telefona u Vladi Republike Srbije koristi o trošku građana Srbije?
Ne mislim samo na ministre, mislim na sve mobilne telefone koji se koriste.
Na to pitanje me je isprovocirala izjava gospođe Kalanović, jer nisam mislila da to može biti neka stavka koja može da utiče ni pozitivno ni negativno na stanje u budžetu.
Gospođo ministar, tražimo da nam odgovorite gde su predviđena sredstva koja su, objavljeno je to u jednim dnevnim novinama - milion evra za Mladića.
Akcioni tim Vlade Republike Srbije za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom ponovo je raspisao nagradu od milion evra u dinarskoj protivvrednosti za informaciju koja će dovesti do lociranja i hapšenja Ratka Mladića.
Kada je reč o informacijama o drugom haškom optuženiku Goranu Hadžiću država je ponudila nagradu od 250 hiljada evra. Na svojevrsnoj poternici, do koje je redakcija "Kurira" došla, piše da svako ko ima informacije koje bi dovele do pronalaženja i lišenja slobode lica optuženih za ratne zločine tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije, može da kaže sve što zna na broj neki, a tajnost podataka i identitet lica je zagarantovana.
Komentariše se da ovaj put, to je zapravo gospodin Todorović rekao, odlučili su ovi iz Vlade da daju milion evra za Mladića, pa se onda postavlja pitanje ko će da uzme ona četiri miliona, s obzirom da je i dalje na snazi naredba Amerike i EU da za glavu Ratka Mladića daju pet miliona evra.
Gospođo ministar, u kom razdelu, u kojoj glavi, u kojoj funkciji, u kojoj ekonomskoj klasifikaciji ste predvideli milion i 250 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti za nekoga ko bi vam otkrio gde se nalaze Ratko Mladić i Goran Hadžić?
Dugo pitanje: da li ste pitali građane Srbije koji pune ovaj budžet, koji plaćaju i vas i mene, koji plaćaju sve korisnike budžeta, da li ste pitali te građane da li su spremni da svoj jedan jedini dinar daju za glavu Ratka Mladića?
Uverena sam da većinu za tako nešto ne biste imali i nemate pravo na taj način da raspolažete sredstvima građana.
Molim vas, stavila sam vam primedbu pre neki dan, ostavljate utisak ministra koji pažljivo sluša narodne poslanike zato što sedite tu po ceo dan, međutim, sedim iza vas i primetila sam da vas baš briga šta pričamo, dok pričamo vi kuckate poruke, tražim da na ova pitanja koja sam vam postavila odgovorite jer možete da ove podatke dobijete u narednih 15 dana od vaših saradnika u službi.
Molimo da nam na ta pitanja date odgovor.
Što se tiče amandmana kolege Momira Markovića, gde smo tražili da se u razdelu 3, glava 3.2, funkcija 110, u ekonomskoj klasifikaciji 423, smanje usluge po ugovoru kabineta prvog potpredsednika Vlade, svakako da taj amandman treba da se prihvati, jer uvek pitamo otkad raspravljamo o budžetima šta su vam to usluge po ugovoru, a s obzirom, ponavljam ono što sam rekla juče, da nemamo mogućnost da raspravljamo o tome kako je budžet za prethodnu godinu potrošen, jer ne dobijamo završne račune za budžet, nikad ne znamo šta su vam ove usluge po ugovoru.
Predvideli ste kabinetu prvog potpredsednika Vlade 13 miliona dinara za usluge po ugovoru. Gospođo ministar, da li je možda tih 13 miliona predviđeno za Vladu Divca kao specijalnog savetnika prvog potpredsednika Vlade?
Dakle, moramo da znamo, građani Srbije žele da znaju gde ide svaki njihov dinar, a da vi potrošite nekih 13 miliona dinara za usluge po ugovoru, ove stavke imate u svakom ministarstvu, u svakom državnom organu, vrlo visoke iznose na osnovu ukupnog iznosa budžeta Republike Srbije, i to morate da nam odgovorite. Svakako treba da prihvatite amandman gospodina Momira Markovića i da ovaj iznos sa 13 miliona smanjite na pet i da osam miliona prebacite u subvencije za poljoprivredu.
Prestanite samo da pričate da se zalažete za ovu ili onu kategoriju građana Srbije, učinite nešto konkretno. Evo, mi poručujemo građanima Srbije da smo tražili da se sve usluge po ugovoru u svim ministarstvima, u svim državnim organima smanje na iznos manji od polovine predviđenog, da se sva ta sredstva prebace za subvencije za poljoprivredu.
Uvereni smo da bi to zaista koliko-toliko doprinelo ozbiljnosti države, odnosno da bi država na taj način pokazala, naravno raspoređujući na pravi način na sredstva za oblast poljoprivrede, da vodi računa o toj kategoriji građana Srbije, u kojem svi mi upiremo oči i svi znamo da nam je poljoprivreda najbitnija, da dok nam naši seljaci rade i obrađuju svoju zemlju mi možemo računati na to da nećemo biti gladni, ali moramo da računamo i na to da oni mogu da proizvode samo za sebe...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... Završavam.
Dakle, molim vas, prihvatite i ovaj amandman i sve amandmane, gde umesto nekakvih ugovora sa Divcem ili ko zna s kim pare prebacite za potrebe poljoprivrednika.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je neverovatno da Vlada nije prihvatila amandman gospodina Srđana Spasojevića. Mi ovde danima slušamo podsećanje vama, gospođo ministar, i ne samo vama, svakom predstavniku Vlade od strane poslanike Nove Srbije, koji su svojevremeno na rebalans budžeta podneli amandman, koji su podržale sve poslaničke grupe i koji je obavezao Vladu na određene poslove iz oblasti sporta kada su u pitanju invalidi.
Svaki ministar koji je ovde bio i koji je podsećan na to, rekao je - da, to nije sporno, uradićemo to. Rok je odavno prošao. Sa rebalansom budžeta završavamo. Prelazimo na odluku o privremenom finansiranju od 1. januara. Vi niste prihvatili amandman. Dakle, vi ste obmanuli građane Srbije i dalje ih obmanjujete.
Zaista ćete morati, iako ceo dan, odnosno već nekoliko dana izbegavate da odgovarate na naša pitanja, da kažete šta vas je rukovodilo da jedan amandman, prihvaćen od strane svih poslanika Narodne skupštine, niste realizovali do danas. Onda, pošto ga niste realizovali, dobijate ponovo novi amandman na ovaj predlog budžeta. Vi ga ne prihvatate. Tu zaista ne postoji nijedno racionalno obrazloženje.
Gospođa Snežana Stojanović je malopre pokušala da objasni, s obzirom da je iz stranke G17 ministar za sport i omladinu, pa je onda koleginica pokušala da odbrani svoju koleginicu ministra, pa je rekla da su već utrošena izvesna sredstva, 95 miliona, ali da sve to nije dovoljno, da će to i dalje da se radi itd. Pa i to je razlog više da i oni prihvate ovaj amandman, a i da ga vi prihvatite.
Dakle, sama je rekla, pretpostavljam na osnovu informacija od ministra za sport, da je nedovoljno sredstava, uloženo je 95 miliona, još treba, a vi nećete da prihvatite ovaj amandman i da uložite još 12 miliona zato što bi onda bio problem, morali biste da smanjite usluge po ugovoru potpredsedniku Vlade za privremeni razvoj, što je neverovatno.
Zaista, naše je stalno pitanje, to govorimo već godinama, a evo ponavljamo i ovih dana, stalno ostajemo bez odgovora, šta su to usluge po ugovoru? Koje su to usluge po ugovoru koje potpredsednik Vlade za privredni razvoj treba da potpiše i da to građane Srbije košta 25 miliona dinara? S kim zaključujete ugovore? Šta se na osnovu tih ugovora radi?
Naravno, kada bismo imali završni račun budžeta za prošlu godinu, onda bismo mogli da znamo koliko je i tačno u koje namene su potrošena sredstva namenjena za ugovore za prethodnu godinu, a evo sad imamo i za ovu godinu nešto što niko živi ovde ne zna šta znači. Ubeđena sam da ni vi, gospođo ministar, ne znate koje su to usluge po ugovoru i šta to potpredsednik Vlade za privredni razvoj namerava da ugovara i gde namerava da potroši 25 miliona dinara iz džepova građana Srbije.
Tu je predložio kolega Spasojević da se taj iznos umanji na 13 miliona i onda bi 12 miliona dinara ostalo Ministarstvu omladine i sporta, upravo za one namene o kojima su govorile kolege koje su ovde govorile pre mene.
Ovaj amandman ima još jedan interesantan nastavak, odnosi se na Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, gde je amandmanom predloženo da se za 800 miliona dinara umanje sredstva iz budžeta koja su predviđena kao nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava za realizaciju Nacionalno investicionog plana.
Nefinansijska imovina - to je, prvo, vrlo interesantan termin, a drugo, zaista se i ovde postavlja pitanje koja je to nefinansijska imovina koja bi građane Srbije trebalo da košta 12 milijardi dinara.
Dakle, vi se tako razbacujete sredstvima građana Srbije, bez ikakvog normalnog i zdravorazumskog obrazloženja, da je to zaista strašno. Onda nam kažete - amandman se ne prihvata iz razloga što će se sredstva za realizaciju Nacionalnog investicionog plana rasporediti po odluci Vlade.
To nas i brine, da sredstva iz Nacionalnog investicionog plana raspodeljuje Vlada, umesto da smo odavno već ovde usvojili zakon o Nacionalnom investicionom planu, da li se slažete gospođo ministar, i da se tim sredstvima raspolaže na osnovu zakona, a da ne može tim tolikim sredstvima da raspolaže Verica Kalanović i Mlađan Dinkić. Znate, gde god je mnogo para, tu je Mlađan Dinkić i društvo oko njega. Vi to onda dozvoljavate.
Kako možemo mi na taj iracionalni pojam "nefinansijska imovina" da predvidimo 12 milijardi sredstava građana Srbije nekome kome je partijski drug i najbolji menadžer na svetu Bojan Krišto, koji je sebi samo za jednu mesečnu platu isplatio 11 miliona evra? Prihvatite ovaj amandman, inače ćete se mnogo zameriti građanima Srbije. Nemojte da im kradete pare iz džepa.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što pročita gospođa Đukić-Dejanović, podnela sam amandman na član 5. razdeo 3, glava 3.9, Savet za borbu protiv korupcije se briše.
Kada se ovako kaže neko ko nije imao ovu knjižurinu koja se zove budžet ne bi znao o čemu se radi.
Radi se o tome, dame i gospodo, da je u budžetu Republike Srbije predviđeno da se Savetu za borbu protiv korupcije odrede sredstva od 19 miliona 901.000 dinara.
Prvo pitanje na koje bi trebalo neko ovde da odgovori jeste šta je do sada taj savet uradio, a mnogo puta smo bili u prilici sa slušamo gospođu Barać koja je iznosila razne podatke, koja je otvarala mnoge afere koje su na volšeban način zatvarane? Šta je konkretno taj savet za borbu protiv korupcije uradio?
Šta su nadležni državni organi uradili na osnovu svega toga što je gospođa Barać iznosila u javnosti? Šta su državni organi uradili protiv toga što je gospođa Barać, presednik tog saveta za borbu protiv korupcije, kojoj ste vi, gospođo Dragutinović, predvideli 20 miliona dinara iz džepova ovog naroda, rekla da se ona nešto pita da bi ona priznala Kosovo i da je za nju Kosovo nezavisna država?
Postavljali smo to kao poslaničko pitanje i da smo u normalnoj državi istog dana bi ta gospođa bila smenjena sa državne funkcije i vama na pamet ne bi palo da joj predvidite 20 miliona narodnih para, toj gospođi Barać, koja kaže da je neko pita ona bi priznala Kosovo. Hvala bogu, niko je ništa ne pita.
Ovo je političko pitanje i to je bio naš osnovni motiv, što smo odmah podneli amandman da se briše, da ovaj savet za borbu protiv korupcije, zbog takve izjave Verice Barać, dobije nula dinara iz džepa građana Srbije.
Postoji i drugi razlog. Sad zamislite, malopre gospođa Đukić-Dejanović pročitala da je amandman koji sam podnela neustavan, a u skladu je sa Ustavom da Verica Barać kaže da je Kosovo nezavisna država. To je u skladu sa Ustavom, a kada mi kažemo da to ne sme narod da plaća, nekoga ko to kaže, to nije u skladu sa Ustavom. Vrlo interesantno poimanje Ustava.
Šta je još jedan razlog koji je pravni, finansijski, državnički, kakav god hoćete? To je ono o čemu smo pričali kada ste pre 10-tak dana doneli Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije. Imate Savet za borbu protiv korupcije, i njemu 20 miliona, imate Agenciju za borbu protiv korupcije, koja počinje da radi 1. januara, taman kada stupi na snagu odluka o privremenom finansiranju, pošto nećete imati budžet, predvideli ste joj 12 miliona 577.000 dinara.
Ko će sada stvarno da se bori protiv korupcije u državi Srbije? Da li ovaj savet koji će potrošiti 20 miliona narodnih para ili ova novoformirana agencija koja će potrošiti 12,5 miliona narodnih para?
Ni više nezavisnih regulatornih tela kako ih vi zovete, niti više korupcije nego u državi Srbiji, u vrhu vlasti, najodgovorniji ljudi u državi Srbiji su kriminalci i to je već jasno svakom građaninu Srbije.
Vi, valjda, da biste napravili neku dimnu zavesu, vi ovde zamajavate narod pričom o formiranju ove agencije za borbu protiv korupcije, pa saveta za borbu, pa svi nešto za borbu protiv korupcije, a korupcija cveta li cveta.
Šta smo mi rekli pošto znamo kako moraju da se podnose amandmani na budžet svake godine, ovaj iznos od 19 miliona 901.000 dinara, za koji mislimo da ne treba da troši Verica Barać i neko društvo s njom, odnosno Savet za borbu protiv korupcije, mi smo predvideli za Ministarstvo za KiM.
Zato što mi smatramo, za razliku od Verice Barać, da je KiM sastavni deo Srbije, da će tako uvek biti i da je Vlada Republike Srbije, da je država Srbija u obavezi da mnogo ozbiljnije vodi računa o KiM, o Srbima koji žive na KiM, o Srbima koji bi vrlo rado da se vrate na KiM, a ne mogu, a država im ne stvara uslove da to mogu da urade. Čuli ste malopre kolegu Vladana Jeremića kada vas je upoznao sa jednom činjenicom koja se dešava na KiM. Mi danima pričamo da je Euleks okupacija KiM. To do vas iz vlasti ne dopire, do vaših ušiju ni do vaše svesti.
Zašto smo mi predvideli ova sredstva u okviru Ministarstvo za KiM? Najpre moram radi javnosti da kažem da je za 2008. godinu u budžetu za Ministarstvo za KiM bilo predviđeno 6 milijardi 374 miliona 833.299 dinara. Ove godine stežemo kaiš na KiM. Ove godine je budžetom predviđeno četiri milijardi 177 miliona 913.000.
Za 36% manje sredstava je, dame i gospodo, ovim predlogom budžeta predviđeno za Ministarstvo za KiM nego što je to bilo prošle godine. Ministarstvo za KiM, odnosno sredstva koja se troše na KiM, a mi smo predvideli da se ovo umesto Verici Barać da svima i to tačno smo predvideli da se da KiM, da to bude, da ta sredstva budu u razdelu 25 funkcija 110, na stavci 472 - naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta. Konkretno za naknadu za socijalnu zaštitu iz budžeta predvideli smo ovih 20 miliona koje ste vi predvideli ovoj agenciji, Komisiji za borbu protiv korupcije Verice Barać.
O čemu se tu radi? Na KiM, čitam obrazloženje iz budžeta, deo obrazloženja iz budžeta, je u veoma teškim uslovima, u rasutim enklavama, bez slobode kretanja ostalo da živi 146.297 Srba i nealbanaca.
Prema zvaničnim podacima pokrajinske organizacije "Crveni krst" KiM, od navedenog broja, to sam već čitala pre neki dan, ali nadam se da ne smeta, 8.296 porodica živi u stalnom stanju potrebe za humanitarnom pomoći i njihova egzistencija praktično zavisi od te pomoći.
Kako ste predvideli u budžetu, moram da podsetim da ćete za tih 8.296 porodica da izdvojite u toku 2009. godine 22.000 komada paketa hrane i 22 paketa higijene.
Prošli put sam rekla da je to negde po tri paketa godišnje za svaku porodicu, pa sam posle izračunala da je to tačno 2,6 paketa za svaku porodicu. Ne znam kako ćete da delite ovo iza zareza, da li ćete litar ulja da uzmete, pa da delite na ove procente ili na koji način, to ne vidim ovde, ali pretpostavljam, vi ste mnogo pametna Vlada, vi ste smislili kako ćete to da uradite. Mogli biste, pošto je to takođe u istoj ovoj stavci budžeta, mogli biste jedan deo ovih sredstava, umesto Verici Barać recimo da date za Fond koji već godinama pokušavaju da dobiju neki dinar za porodice nestalih i ubijenih sa KiM.
Vidim ovih dana se svi nešto slikaju ispred zida plača, hajde konkretno da uradimo da ova sredstva damo tim porodicama da bi mogle lakše da dođu do saznanja šta se zapravo desilo sa članovima njihovih porodica, da li su ubijeni, gde su ubijeni, da one koji su ubijeni sahrane u skladu sa pravoslavnim običajima, što oni insistiraju, oni koji su oteti da se sazna ako su još živi gde su itd.
Ne može o tome da se brine samo ta grupa građana, ta nevladina organizacija, to je obaveza države, to je obaveza onog Vukčevića koji se bavi nekim njemu poznatim stvarima i onim stvarima za koje je plaćen iz belog sveta, a ne bavi se onim što je zaista problem građana Srbije, što je zaista problem države Srbije.
Mogli biste od ovih sredstava da izdvojite i neki deo recimo da pomognete, da otvorite sajt ovom udruženju porodica, pošto otvarate, čitasmo u novinama, da je onaj vaš kulturni ministar dao 25.000 za otvaranje sajta Kvirija, pa bih vas molila da nam kažete takođe, dok se družimo noćas do ponoći, da saznate od vaših saradnika, pozovite ih, koliko je još otvaranja sajtova Vlada Republike Srbije finansirala? Da vidimo da li je to uobičajeno ili Kvirija ima neki prioritet kod ministra Bradića.
Sve to ne interesuje samo poslanike SRS, to interesuje i građane Srbije. Znate, građani Srbije kada saznaju tako neku informaciju, oni se zgranjavaju, pitaju kada nas sretnu, ljudi, da li je moguće da to radi Vlada Republike Srbije? Da li je moguće da takve kojekakve stvari Vlada Republike Srbije toleriše da nikoga nije briga šta su stvarni interesi građana Srbije?
Ne možete da mi kažete i ne možete da me ubedite da nije interes države Srbije i građana Srbije da prestane da radi ta Komisija za borbu protiv korupcije ako imamo agenciju, ako ovima imamo predviđenih 12 miliona dinara, ovima predviđenih 20 miliona dinara, pa gde se onda steže kaiš? Građani Srbije samo stežu kaiš.
Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što se zakonom o budžetu Republike Srbije utvrđuju potrebna finansijska sredstva za rad organa državne uprave i službi Vlade koji su osnovani u skladu sa Ustavom, zakonima, odnosno propisima Vlade.
Nisam ja u ovom amandmanu pominjala da li je neka agencija ili komisija u skladu sa Ustavom formirana ili nije u skladu sa ustavom, ali nije u skladu sa zdravom pameti da imamo i Komisiju i Agenciju, da građani plaćaju i jedno i drugo, da se i jedna i druga kao bori protiv korupcije, da korupcija pored toga i dalje cveta u neograničenim količinama, da je svakome jasno da je ova komisija morala da bude zamenjena agencijom, zato što jeste ta Verica Barać koja bi, kaže, priznala Kosovo i Metohiju, što je nedopustivo da kaže neko ko dobija platu iz budžeta i koga finansiraju građani Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, nedopustivo je da i dalje postoji ta komisija i da se i dalje finansira iz budžeta. Mislim vas, nemojte da slušate ovo što je rekla gospođa Slavica Đukić-Dejanović, da sam predložila neustavan amandman. To je uvreda na moju pravničku struku. Sve što ovde govorim je u skladu sa Poslovnikom, zakonom i Ustavom, naravno, kao vrhovnim zakonom ove države.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je vrlo interesantan amandman, interesantno obrazloženje i dopuniću malo ovo što je kolega Vuković inače dobro rekao, ali moram da podsetim javnost Srbije da se približava, već je skoro 16,00 časova, da je noćas u ponoć poslednji trenutak kada bi mogao po zakonu, po Ustavu da se izglasa budžet Republike Srbije za narednu godinu.
Podsećam takođe da je ovaj predlog budžeta kasnio u Skupštinu više od 40 dana, neko je danas precizno izračunao 47 dana. U međuvremenu u medijima, a i ovde, poslanici vladajuće koalicije ako s vremena na vreme izađu nešto da kažu, pokušavaju da skrenu pažnju da Srbija neće imati budžet zato što poslanici opozicije, a najviše SRS, učestvovanjem u raspravi o budžetu, podnošenjem amandmana i obrazlaganjem amandmana će biti uzrok zašto građani Srbije neće imati budžet za narednu godinu.
Istina je, dame i gospodo i poštovani građani, potpuno drugačija. Istina je da je Vlada Republike Srbije, zbog netrpeljivosti koje postoje u Vladi od samog formiranja, zbog očiglednih neslaganja u vrlo bitnim stvarima i segmentima života, gde pojedini predstavnici Vlade otvoreno i javno govore o tome. To je bio razlog zbog čega namerno i svesno Vlada Republike Srbije nije na vreme dostavila narodnim poslanicima Predlog budžeta, da bismo kao svaka normalna država u zakonskom roku doneli budžet. Takođe podsećam građane Srbije, pre svega, da je rok za donošenje budžeta po budžetskom kalendaru iz zakona 15. decembar. Dakle, taj rok je odavno prošao i nikako nismo mogli do tog roka da izglasamo budžet.
Očigledno je da postoji problem u vladajućoj koaliciji, mislim pre svega na Vladu Republike Srbije, možda narodni poslanici koji ovde sede to i ne znaju, ali je očigledno da postoje različiti interesi oko raspodele sredstava i da zato delu Vlade Republike Srbije apsolutno odgovara da iduća budžetska godina započne donošenjem odluke o privremenom finansiranju.
Zašto? Zato što u predlogu budžeta o kojem raspravljamo za neka ministarstva su opredeljena manja sredstva nego što su ta ministarstva imala u budžetu za 2008. godinu. Pošto u Vladi ne mogu da se dogovore ko u ministarstvu i koje ministarstvo i koja agencija treba da steže kaiš, onda su se odlučili da građani Srbije stežu kaiš.
Još jedno upozorenje građanima Srbije. Poštovani građani, lažu vas i lagaće vas verovatno ovih dana, da zato što smo mi podnosili amandmane i pokušali da ovim amandmanima uredimo budžet da vama građanima bude bolje i da imate koristi od ovog budžeta, lagaće vas da zbog te činjenice nećete dobijati redovno plate, socijalna davanja, penzije, porodiljsko itd.
Sve to, poštovani građani, nije tačno, jer u ovom budžetu nisu predviđena sredstva za porodiljska odsustva, za novorođeno dete neće se isplaćivati odjedanput nego na 24 rate, ovim budžetom su vam predviđene manje penzije. Dakle, ništa što vam budu govorili zato što ne mogu da ispune svoje obaveze koje svaka normalna vlada ispunjava ne odgovara istini, to je pokušaj da se krivica skrene na drugu stranu.
Amandman kolege Slobodana Vukovića koji se odnosi na troškove predviđene za Ustavni sud, kao i većina naših amandmana, odnosi se na usluge po ugovoru i predviđeno je da Ustavni sud za usluge po ugovoru troši 2 miliona dinara. Mislimo da je to mnogo i da to treba da se prepolovi i da je Ustavnom sudu sasvim dovoljno milion dinara za usluge po ugovoru za narednu godinu, a da se onaj drugi milion prebaci u Ministarstvo za poljoprivredu za subvencionisanje poljoprivrednih proizvođača.
Mi smo izgleda razumeli šta je pravi problem i gde država treba da se umeša kroz ovaj budžet i kroz određena sredstva, ali nažalost ovi iz Vlade nemaju sluha za ono što su pravi i suštinski problemi u zemlji.
Obrazloženje u samom budžetu, ne obrazloženje ovo koje je komentarisao kolega Vuković, nego u samom budžetu je interesantno obrazloženje za šta je sve trebalo da se potroše ta dva miliona koja su predviđena za troškova po ugovoru. Podsećam, ti troškovi po ugovoru su nešto što je uvek sumnjivo i što može ko zna kako da se potroši.
Dakle, pored onoga što se kaže da su ta sredstva potrebna za obeležavanje jubileja povodom osnivanja Ustavnog suda, što je u redu, za izradu i štampanje prigodnog materijala, redizajniranje i štampanje biltena, ne znam zašto mora da se ugodi u da se redizajnira bilten, da se štampa to je u redu, Ustavnog suda, sa zbirkama sudskih odluka i stavova, redizajniranje i obogaćivanje internet stranice suda.
Evo, dakle, umesto "Kviriji" trebalo je dati Ustavnom sudu, pa da oni urede svoju internet stranicu, a sve u cilju implementacije zakonske obaveze suda da obezbedi javnost svog rada.
Sada ide najinteresantnije. Takođe, prema Zakonu o Ustavnom sudu i Poslovniku o radu Ustavnog suda postoji obaveza održavanja javnih rasprava, konsultativnih i drugih sastanaka radi izjašnjavanja i razjašnjenja složenih ustavno-pravnih pitanja. To ima za posledicu i neophodnost angažovanja eksperata van suda.
Poštovane kolege, koga ste vi onda birali u Ustavni sud? Zar sudije ustavnog suda ne treba da budu najveći eksperti za ustavno-pravna pitanja? Da li je moguće da ste izabrali za sudije Ustavnog suda ljude koji moraju po ugovoru o delu da angažuju stručnjake, eksperte kako kažete za ustavno-pravna pitanja? Ovo je zaista skandal i katastrofa.
Onda kaže - to ima za posledicu i neophodnost angažovanja eksperata van suda, a visina autorskih honorara utvrđuje se opštim aktom Ustavnog suda. U ovu ekonomsku klasifikaciju takođe spadaju sredstva za obezbeđenje troškova obrazovanja, usavršavanja itd. zaposlenih i troškovi sastanaka koje organizuje Evropska konferencija sudova, učešće na sastancima koje organizuju ustavni sudovi, kao i kotizacija za savetovanja u zemlji i u inostranstvu.
Hajde u inostranstvu, samo ne znam šta će naše ustavne sudije u belom svetu da komentarišu naš ustav. Valjda sudije ustavnog suda drže te sastanke savetovanja u Srbiji i njima se plaća kotizacija, a ne da oni idu da slušaju. Koga? Ko može da savetuje sudije ustavnog suda iz ustavno-pravne oblasti?
Ovo je zaista nešto neverovatno i očigledno je zapravo da ništa od ovoga i nisu stvarni troškovi, nego da tih 20 miliona predviđenih za troškove po ugovoru, neću da iznosim sumnju ni u jedno ime, ali može recimo sudija ustavnog suda da zaključi ugovor sa svojom tetkom, da tetku proglasi ekspertom, a da te pare podeli s njom.
Izvinite, ali na osnovu ovog obrazloženja u sve može da se sumnja i tek ovo obrazloženje je dokaz da su svi ovi ugovori, odnosno sredstva predviđena za te neke ugovore o delu pod veoma sumnjivim okolnostima. Zato mi insistiramo i zato tražimo - dajte, poštujte zakon, poštujte budžetski kalendar, dajte nam blagovremeno završni račun, dajte nam blagovremeno predlog… (Predsednik: Vreme.) Završavam ovom rečenicom.
…dajte nam blagovremeno predlog budžeta, pa ćemo onda kao odgovorni ljudi da raspravljamo o tome. A ne date nam budžet posle roka kada je trebalo da bude donet i danas smo mi krivi što do noćas nećete da usvojite budžet. Ne, vi to hoćete da tako bude.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman kolege Sulejmana Spahe odnosi se na član 5, razdeo 5, glava 5.16, znači na opštinske organe za prekršaje.
Šta je ovim amandmanom predloženo? Da se usluge po ugovoru opet, isto ono o čemu govorimo već više puta danas, ovde su za opštinske organe za prekršaje usluge za ugovore predviđene u iznosu od 36 miliona i hiljadu dinara.
Predlog je da se taj iznos zameni iznosom od 16 miliona dinara, da se onaj ostatak od 20 miliona dinara, zapravo prebaci za subvencije poljoprivrednim proizvođačima.
To je ono što je intencija poslanika SRS i provlači se kroz gotovo sve amandmane, zato što mislimo da je u ovom budžetu upravo moralo o tome da se vodi računa, da se vodi računa o poljoprivredi jer je to jedino što je ostalo još koliko-toliko zdravo u Srbiji.
Ne možemo da se pouzdamo u industrijsku proizvodnju jer ste je uništili, nema je više u Srbiji. Jedino na šta Srbija ozbiljno može da računa jeste poljoprivreda. Iz tog razloga smo sve ove nama inače sumnjive stavke usluga po ugovoru tražili, hajde nismo bili toliko rigorozni da tražimo da se briše, ali da se znatno smanje to svakako mislimo da ima elemenata.
Gledam ovaj deo koji se odnosi na opštinski organa za prekršaje i naravno, po stavkama tu ide deo za plate, za socijalne doprinose, za naknade u naturi, to je takođe nešto što nije baš najjasnije šta će to u organima za prekršaje da bude naknada u naturi i kome ima iznos od 18 miliona i 301 hiljada. Ali, onda imamo nešto što ne znam da li da kažem da je tužno ili je smešno, socijalna davanja zaposlenima u vrednosti od dve hiljade dinara. Znači, dve hiljade dinara za godinu dana na ime socijalnih davanja zaposlenima.
Gospođo ministre, zašto ste uopšte unosili ovu stavku, samo da napravite neku računicu, da vam se slože cifre prihoda i rashoda u budžetu? Ovo je zaista smešno.
U daljem delu govorite o naknadama troškova za zaposlene, nagrade zaposlenima i ostali rashodi, ali sada ću nešto da kažem iz ovog vašeg obrazloženja. Opštinski organ za prekršaje, kažete, Zakonom o uređenju sudova propisano je da sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovima. Kao posebni sudovi osnivaju se prekršajni sudovi.
Naime, izvršiće se transformacija opštinskih organa za prekršaje u prekršajne sudove od novembra 2009. godine. U strukturi opredeljenih sredstava najznačajniji su troškovi za rashode za zaposlene, stalni troškovi i usluge po ugovoru. Stalni troškovi, ekonomska klasifikacija 421, odnose se na troškove platnog prometa i bankarskih usluga, energetske usluge, komunalne usluge, komunikacije, otprema pismena čine najveće troškove, troškovi osiguranja, zakup imovine i opreme.
Sada vas pitam gospođo ministar, da se ne desi ono što nas čeka sutra, da li ste vi sigurni da ćete obezbediti sve ovo što ste predvideli kad je zakup imovine i opreme, a pretpostavljam da je negde i zakup poslovnog prostora, s obzirom na novu mrežu sudova koju ste predvideli od početka 2010. godine. Znači 2010. godina bi trebalo da bude godina u kojoj ćete izvršiti kompletnu pripremu za primenu ovog zakona kojim je predviđena potpuno nova mreža sudova.
Ne znam da li ste planirali da tamo gde ste eventualno imali smeštene organe za prekršaje u posebnim prostorijama, odnosno zgradama, ako ste predvideli tamo gde se predvideli da ih iseljavate u veća sedišta, odnosno u sedišta okruga, da li ste planirali da prodajete te objekte, da izdajete te objekte, jer u mnogo mesta u Srbiji više nećemo imati potrebu za postojanje, da imamo objekte ili poslovne prostorije u kojima su radili opštinski organi za prekršaje, kako ste ih ovde krstili.
Ispod toga ste napisali sudovi, ali oni još uvek nisu sudovi. Pitanje je da li ćete, pošto nijedan zakon iz oblasti pravosuđa niste onako iz prvog pokušaja uspeli da primenite, teško je očekivati da će se to desiti i sa sada organima, a budućim sudovima za prekršaje.
Mislim da bi trebalo u Vladi malo više koordinacije da postoje da se više dogovarate o takvim stvarima, da ne budete iznenađeni jedni između drugih, odnosno kada vam mi ovde iznesemo neke činjenice, o kojima vi iz vama nekog komšijskog ministarstva nemate pojma.
Vi ste rekli da amandman Sulejmana Spahe ne prihvatate iz razloga što bi umanjenjem planiranih sredstava opštinskim organima za prekršaje na ekonomskoj klasifikaciji 423, usluge po ugovoru, bilo onemogućeno finansiranje usluga po ugovoru koje se odnose na administrativne usluge, kompjuterske usluge, usluge informisanja i stručne usluge, naknade za odbrane po službenoj dužnosti, naknade veštacima i uopšte usluge.
Ovaj deo oko odbrane po službenoj dužnosti i naknade veštacima razumem, ali ne razumem - administrativne usluge i kompjuterske usluge i usluge informisanja, da li to znači da vi planirate da dajete otkaze svim daktilografima koji su sada zaposleni u organima za prekršaje, nemate nameru da ih prevedete.

Završavam, dakle, ovo je takođe od pitanja na koje očekujem odgovor, nadam se noćas do 24 časa.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je dnevni red 5. sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, sazvane za subotu 20. decembra 2008. godine, dnevni red sačinjen, odnosno usvojen voljom skupštinske većine, odložen za ponedeljak  22. decembra je na dnevnom redu bio Predlog zakona o budžetu.
Gospodo iz skupštinske većine, 22. decembra stavili ste na dnevni red budžet koji je, po budžetskom kalendaru, trebalo da bude usvojen 15. decembra. Znači, sa sedam dana zakašnjenja ste stavili na dnevni red Predlog zakona o budžetu. Toga dana gospođa ministarka je u svom izlaganju obrazlagala budžet, pa je onda rekla da je budžet usredsređen na rešavanje problema koji su nastali u kriznoj situaciji.
Da li ste vi znali da će biti ta krizna situacija, pa niste budžet donosili 1. novembra kada je trebalo, kada još nije bila aktuelna ta krizna situacija ili ste već tada bili u svađi u kakvoj ste sada, vi u vladajućoj koaliciji, vi u Vladi?
Vaš je problem što ne možete da usvojite budžet, nije problem ni u amandmanima, ni u opoziciji, problem je što vi nemate većinu, jer da je imate, ovde bi sada bio premijer, svi ministri, prihvatali bi amandmane, ubeđivali bi poslanike javno pred građanima Srbije da taj i taj amandman iz tog i tog razloga ne može da bude prihvaćen, i onda biste možda ubedili i građane da ste vi u pravu.
Ali ne, vas su ovde poslali da se mučite slušajući ovo što mi pričamo. Možda ste saglasni sa većinom naših amandmana, nemate ovlašćenje da ih prihvatite, formalno imate, ali sami znate suštinski da nemate i onda treba da se stvori utisak da je neko iz opozicije odgovoran zašto će građani Srbije biti na privremenom finansiranju od 1. januara.
Sinoć, u nacionalnom "Dnevniku" jedne televizije, kaže premijer - nije smak sveta, mi smo već pripremili odluku o privremenom finansiranju, ali on se negde tamo u malom mozgu nada da će možda ipak biti usvojen budžet. Dakle, vi znate i znali ste, i morali ste znati 22. decembra, da ne možete imati usvojen budžet 29. decembra za sedam dana. To nikako nije bilo moguće.
Dalje ste rekli da su građani, uznemireni zbog krize u svetu, povukli novac iz banaka i da je zbog toga pala vrednost dinara. Samo citiram, sve sam tačno ovako zapisala kako ste rekli.
Kažete da je budžet strukturno uravnotežen, ali nije baš restriktivan. Možete da uzmete stenogram ako mi ne verujete. Dakle, vi ste nam rekli da ovo nije restriktivan budžet u vremenu kada građane pozivate da stežu kaiš, da umru od stezanja kaiša.
Tada ste rekli nešto vrlo interesantno, gospođo ministar, rekli ste ovako: "Koliko god je loše što budžet kasni, toliko je i dobro". Dakle, vi ste već tada narodne poslanike upozorili da ste vi spremni na to da neće biti donet budžet i da je to s jedne strane dobro.
Kada je u pitanju amandman, nemojte da se smejete, gospođo ministar, zbog vaše neodgovornosti, ne mislim vaše lično, zbog neodgovornosti Vlade Republike Srbije, građani Srbije su zamalo došli u situaciju da ne mogu da putuju, pa ste bili spremni da napravite neviđen haos u pravnom sistemu države, jedan od ministara je rekao, donećete uredbu sa zakonskom snagom, Vladinom uredbom ćete produžiti važenje zakona.
Sada ste doveli u situaciju pravosuđe da je pitanje da li će moći da se sprovode istrage, to je opet tema o kojoj ćemo govoriti sutra, jer ste opet vi, vašom voljom, kasnili.
(Predsednik: Vreme.)
Doneli ste sedam potpuno nepotrebnih zakona, na koje je ogorčena cela Srbija, i na to smo potrošili, završavam, 12 dana, ali nismo govorili ni o zakonu o produženju pasoša, ni o produženju ZKP-a, ni o budžetu kada mu je bilo vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je član 5. predloga budžeta najinteresantniji i za narodne poslanike i za građane Srbije, jer u članu 5. je Vlada predvidela na koji način će se potrošiti negde oko 9 milijardi evra, odnosno oko 700 milijardi dinara. S obzirom da se budžet puni parama građana Srbije, onda svakako da građani treba da znaju na koji način Vlada predviđa da potroši njihove pare. Amandman koji se odnosi na član 5, razdeo tri, glava 3.1, kabinet predsednika i potpredsednika Vlade, zapravo amandman o kojem je govorio malopre gospodin Šormaz, svakako da ima logike i da bi trebalo da bude prihvaćen od strane predstavnika Vlade Republike Srbije ili u danu za glasanje od strane narodnih poslanika.
Ovih dana, posle onog nastupa gospodina Đelića, kada je rekao da je svetska ekonomska kriza blagodet za Srbiju, da će svi strani investitori da pohrle u Srbiju, jer smo mi jedina sigurna zemlja od svih ostalih u Evropi i šire, kada su to samo jedanput emitovali pa shvatili koliku je glupost potpredsednik rekao, onda su naravno to skinuli i više se nije emitovalo, ali je posle toga počela priča o tome kako će Srbija da štedi, kako će da se smanjuje javna potrošnja, ali bogami kroz ovaj budžet to se ne vidi.
Ono što smo mi pokrenuli, pitanje vezano Aerodrom Beograd, za Bojana Krišta, preko njega i za sva javna preduzeća, za direktora javnih preduzeća, za predsednike i članove upravnih odbora javnih preduzeća, nešto se pričalo smanjuju se te nadoknade, ali svaki dan u medijima saznajemo opet za neke plate od 300.000 dinara, od 500.000, od 400.000 dinara i ne čini se po onom kakve su informacije za javnost da su te plate smanjene.
Nadoknade članovima i predsednicima upravnih odbora da l' ste smanjili, to ćemo takođe posle Nove godine posebnim pitanjima da tražimo da nam dokažete, a ne samo da nam kažete, jer zaista posle svega mi ne možemo da verujemo Vladi na reč. U svakom slučaju, lakše vam je bilo da smanjite nadoknade za predsednike i članove upravnih odbora, zato što oni imaju svi još veliku platu pored toga, pa im je to bio džeparac. Ali, direktorima, vidimo, ne čini se da ste smanjili plate.
Juče je, takođe, ovde bila reakcija gospođe predsednika parlamenta na amandman našeg kolege Vladana Jeremića, koji je predložio da se smanje troškovi putovanja za Narodnu skupštinu, pa je gospođa Đukić-Dejanović rekla - kad bi se taj amandman prihvatio, da bi to značilo da bi mi morali da dolazimo na posao autobusima. Mislim da se sinoć cela Srbija rasplakala nad sudbinom jadnih poslanika koji moraju da se voze kao i svi ostali svet. Dakle, ako hoćemo da budemo ozbiljni i ako hoćemo zaista da pokažemo da smo spremni da štedimo na javnoj potrošnji, da na taj način pokušamo da prevaziđemo ovu ekonomsku krizu koja još uvek nije toliko vidljiva u Srbiji, ali veliki udar se sprema u februaru i martu, to građani Srbije trebaju da znaju, ne govorim ovo da bismo bilo koga uplašili, ali jednostavno narod treba da zna šta ga čeka, šta je jednostavnije nego smanjiti troškove putovanja.
To je valjda mnogo bolje nego da se dira u neka lična primanja itd, jer na taj način se ne utiče na kućne budžete korisnika ovog budžeta, ali troškovi putovanja svakako jesu stavka na kojoj bi trebalo i na kojoj može da se štedi. Obrazloženje koje je malopre dao gospodin Šormaz svakako je umesno, ali evo ovo što je u samom amandmanu napisano kao obrazloženje - da je nedopustivo da potpredsednici Vlade Republike Srbije imaju 13 puta više predviđenih troškova za putovanja nego predsednik Vlade Republike Srbije, dalje kaže, čija jeste obaveza da predstavlja zemlju, što čini Srbiju državom, a u suprotnom slučaju neozbiljnom državom itd. Zaista nema logike.
Naravno, ne kukamo mi nad sudbinom predsednika Vlade što on nema dovoljno para za putovanja, ali je zaista neverovatno da ste na ovaj način raspodelili ili pokušavate da raspodelite ova sredstva. Onda je potpuno logično, pogotovo s obzirom da činjenicu da smo više puta iznosili ovde podatke kako se putuje - najskupljim letovima, kako se ne putuje našim avioprevoznicima, nego inostranim, koji su skuplji, kako se uzimaju najskuplji hoteli itd. Onda naravno da moramo da povedemo računa i da sumnjamo u ovaj vaš predlog i u ove cifre.
Vi ste malopre reagovali, ne vi gospođo ministar, nego poslanici skupštinske većine kada je gospodin Todorović govorio.
Čak je i gospođa Dejanović reagovala i rekla da je gospodin Todorović govorio o raspodeli budžeta grada Beograda, pa valjda budžet grada Beograda proizlazi iz budžeta Republike Srbije.
A ono što je govorio gospodin Todorović apsolutno je bilo u vezi sa amandmanom koji je predviđao više sredstava za revizorsku instituciju, koja već, koliko, godinu i skoro dve godine postoji, tamo ima valjda sedam ljudi, skoro je jedan od njih bio na televiziji i kaže - svih sedam je u jednom kabinetu, primaju platu, ne rade ništa.
Zašto ne rade? Njima se ne dozvoljava da rade zato što se očekuje da bi oni mogli početi ozbiljno da rade svoj posao, a onda bi bogami mnogi u Vladi Republike Srbije bili u problemu.
Šta ste vi predvideli u članu 3, glava 3, troškovi putovanja, kabinet prvog potpredsednika Vlade? Za njegove troškove putovanja predviđeno je 11 miliona dinara, ali u okviru Ministarstva, gde je prvi potpredsednik Vlade ministar, predviđeno je za troškove putovanja 930 miliona dinara. Naravno, nama je jasno da u okviru tih troškova putovanja, kada je u pitanju ministarstvo policije, da se tu podrazumevaju i troškovi putovanja policije, teren i to nam je naravno potpuno jasno. Ne govorim to u tom kontekstu, nego pitam. Pretpostavljam da od ovih 930 miliona, mora da će nešto da se doda i kod ovih 11 miliona koje ste vi predvideli.
Kada bismo mi imali posle ovog budžeta završni račun, ko što nemamo za ovaj prethodni završni račun, onda bismo mogli da raspravljamo, odnosno onda ćemo moći ako budemo imali završni račun da raspravljamo, da upoređujemo, da vidimo - da li je od tih 930 miliona nešto potrošio i potpredsednik Vlade, da li je dodao kod ovih 11 miliona predviđenih za putovanja.
Onda imamo kabinet potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija, a to vam je razdeo 3.3, glava 110, funkcija 422- troškovi putovanja. Predviđeno je 8 miliona 799 hiljada dinara, ali u njegovom ministarstvu postoji stavka još za 10 miliona dinara za troškove putovanja.
E sad, da li će on jedne pare da troši kada putuje kao ministar, a druge kao potpredsednik Vlade, bilo bi lepo da znamo. Naravno, opet znamo da ne putuje samo ministar i opet znamo da to podrazumeva i putovanja ostalih zaposlenih, odnosno funkcionera i u Ministarstvu i u kabinetu potpredsednika, ali nekako nije logično najblaže rečeno - ne verujemo da neće biti troškova i iz kabineta ministra, kabinetu potpredsednika, s obzirom da se radi o istom čoveku.
Sada kažete u istom članu, razdeo 3, glava 3.5. kabinet potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti - izvršni i zakonodavni organi i finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi, ekonomska klasifikacija 422, troškovi putovanja iznose 5,5 miliona dinara. Svaki dan da putuju i svaki dan da neki uspešan posao obave, ovo bi bilo mnogo.
A mi imamo zaista fantastična iskustva sa našim potpredsednicima, pogotovo sa Đelićem, koji je obilazio Evropu, koji je ovde pozivao - hajmo, hajmo, odosmo na belu šengen listu, odosmo u Evropsku uniju, ovog dana, ove godine. Svaki put je otišao i ne da nije obavio posao, nego se svaki put vratio sa jednim velikim minusom, jer je očigledno da čovek nije sposoban da radi taj posao.
To je razlog, pored objektivnih razloga, da treba da mu se malo smanje troškovi, da malo više sedi ovde da nešto konkretno uradi, jer od ovakvog načina, dosadašnjeg načina rada, građani Srbije nisu videli nikakvu korist. Potpuno je realno ovo što je predloženo amandmanom - da se potpredsednicima Vlade troškovi putovanja smanje na po dva miliona dinara, jer dva miliona dinara je sasvim dovoljno i da putuju po Srbiji, i da putuju po belom svetu, a naravno da vidimo na kraju godine, ako slučajno dobijemo završni račun, pošto moram to još jedanput da ponovim, da od kad je došla demokratija u Srbiji od 2000. godine u ovom parlamentu nije raspravljan završni račun budžeta za prethodnu godinu.
Gospođo ministar, vi kao stručnjak za finansije, ne sumnjam u to i sigurna sam da smatrate ovo - velikim propustom svih dosadašnjih vlada i da je nedopustivo da mi odavde ne možemo građanima Srbije da kažemo kako su i gde su njihove pare potrošene.
Imamo priliku, kada govorimo o budžetu, da građanima skrenemo pažnju - kako planira Vlada da troši njihove pare i tu imamo mnogo primedbi i te primedbe iznosimo. Ali je još veći problem što ne možemo na kraju svake godine, što mi sada ne možemo građanima da kažemo kako su im potrošene njihove pare prošle godine, kako je potrošen prošli budžet.
Iz ovih redova se tu i tamo dobacuju neke primedbe, verovatno su zaboravili da su bili i u onoj prethodnoj vladi, ali ako imaju stvarno neku primedbu neka je kažu. Kako da je kažu, kada nemamo završni račun, o kojem bismo mogli svi da raspravljamo.
Najinteresantnije je u svemu ovome, pošto niste prihvatili amandman, možda hoćete gospođo Dragutinović, jeste vaše obrazloženje, mislim vaše Vlade. Kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što su sredstva namenjena za troškove putovanja u okviru razdela kabineta predsednika Vlade, kabineta prvog potpredsednika Vlade, kabineta potpredsednika Vlade za evropske integracije i kabineta potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti, predložena u skladu sa nadležnostima i potrebama ovih budžetskih korisnika.
U nadležnosti ne diramo, govorimo o potrebama. Ne kažemo mi da nije u okviru njihovih nadležnosti da putuju. Ne kažemo ni da nije u okviru njihovih nadležnosti da se bave… (Predsednik: Vreme) ovim poslom, ali da potroše ovoliko para, da Krkobabić potroši 5,5 miliona dinara građana Srbije na neka putovanja, i od ove Vlade je mnogo.

 Upravo želim da kažem da se javljam na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Naime, malopre sam dobila poziv grupe građana iz Batajnice. Radi se o ljudima koji žive u ulici 23. Novoj, na okretnici autobusa 706. Ti ljudi su izgradili svoje kuće. Deset porodica je u pitanju. Uradili su električnu mrežu, uz saglasnost nekoga iz Elektrodistribucije. Taj neko u Elektrodistribuciji Zemun je iz nekog razloga dobio otkaz. Sve to nije mnogo bitno za problem koji ti ljudi imaju.
Uglavnom, oni sada vode neki sudski spor sa Elektrodistribucijom, ne postoji nikakva odluka, a kamoli pravosnažna odluka. Jutros pre podne su došli radnici Elektrodistribucije i tim porodicama su isključili struju.
Tamo ima starih ljudi, male dece u tim porodicama. Molim i prenosim njihovu molbu da apelujemo na Elektrodistribuciju da se tim ljudima priključi struja.
Ovo je zimski period, ovo je vreme pred praznike i nema nikakvog razloga da ti ljudi trpe zato što je postojao neki problem u Elektrodistribuciji, pogotovo što je mrežu, koju su oni sami finansirali, dakle, uz saglasnost Elektrodistribucije, radila ista firma koja je radila mrežu za gotovo celu Batajnicu, bar za taj novi deo Batajnice.
Molila bih da naš apel bude upućen Elektrodistribuciji Zemun, da tim ljudima priključe struju, a od vas, gospođo predsedniče, tražim da, u skladu sa članom 226, zatražite od Elektrodistribucije Zemun obaveštenje šta je uopšte sporno kada su u pitanju tih deset porodica i njihov priključak na struju.
Ali, s obzirom da je stvar urgentna, mislim da ne bi trebalo da čekamo da dobijemo taj odgovor, nego da zajednički uputimo apel da se tim porodicama, ponavljam, zbog male dece, starih i bolesnih, zbog toga što je zima, zbog predstojećih praznika, priključi struja, a kada se završi sudski spor naravno da će se ponašati u skladu sa sudskom odlukom. Onaj ko bude u pravu ili bude imao obavezu da još nešto dodatno plati, a ponavljam, oni su platili te priključke, prema onome koliko sam razumela, neka vrlo neverovatna situacija, ali ljudi u velikoj nevolji tražili su da to iznesem u javnost i pred parlament.
Još jednom ponavljam naš apel i molbu vama da se informišemo o čemu se radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da je povređen član 104. Poslovnika Narodne skupštine i nije prvi put da gospodin Đurišić reaguje kako je reagovao malopre. Mnogo puta smo ga čuli iz klupe. Juče sam čula jednog poslanika iz DS koji je ispred ovde svom kolegi, ali u najozbiljnijem tonu, bez šale, kaže, šta više kontaktiraš sa tim Krasićem, zakucaj ga, bre, baci ga u nesvest.
Dakle, samo vi vičite - u, a, znate šta je suština. Suština je da mi evo danas ceo dan lepo radimo po amandmanima, ali Marko Đurišić ima problem, plaši se da se slučajno ne pređu svi amandmani, pa da ne dođe do glasanja. Zato izaziva ovo što je izazvao da bismo mi sada, naravno, kao dostojanstveni ljudi morali da reagujemo na njegovu drskost, na njegov bezobrazluk, da bi se potrošilo neko vreme, da bi opet rekli, evo, poslanici SRS se pozivaju na Poslovnik, reaguju po Poslovniku itd.
Dakle, gospođo Đukić-Dejanović, mislim da je gotovo neverovatno da vi, a ako ne vi onda gospodin zamenik sekretara koji sedi pored vas nije čuo psovku koju je izrekao Marko Đurišić.
To mi je prosto neverovatno. A onda ako jeste, da vam nije skrenuo pažnju na to i da vi niste reagovali.
Uostalom, gospodin Đurišić je sam malopre rekao da kolega Krasić ne treba da govori da ne bi izazvao reakcije kakve je izazvao. Najmanje što od vas i svi mi očekujemo jeste da bar izreknete opomenu gospodinu Đurišiću, koji je ovde čak i svojim izgledom ugrozio dostojanstvo Narodne skupštine, jer pojavljivanje u farmerkama, ovako obučen kako on danas izgleda, kucka poruke sve vreme dok sedi u parlamentu, njega zapravo ne interesuje ništa šta se ovo dešava.
Valjda ima zadatak zbog te funkcije koju obavlja u svojoj stranci, pa onda mora na neki način tu da sedi. Iz tog razloga ništa ga ne interesuje i onda reaguje, verovatno mu je to kućno vaspitanje. Mi ne možemo na to da utičemo. Na dostojanstvo Narodne skupštine i možemo i hoćemo.
Gospođo Đukić-Dejanović, zaista očekujemo vašu ozbiljnu reakciju, jer sve ono što je malopre kolega Đurišić sa ovog mesta izgovorio, da li nečija diskusija ima svrhe ili nema, da li mi ovde gubimo vreme ili ne gubimo, to je zaista naša stvar, a ne njegova. On ako ne može da nas sluša, eno trenutno čačka nos, ako ne može da nas sluša (Predsednik: Vreme.) može lepo da izađe iz sale. Ovakve uvrede, izvinjavam se zbog vremena, nećemo tolerisati, budite sigurni.

Potpuno je svejedno koji je redosled javljanja, činjenica je da je na najgrublji mogući način povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, činjenica je da skupštinska većina ne želi na pravi način da reaguje kada je to u pitanju.
Za sličnu, možda čak i manju uvredu, mada je to teško rangirati, kada smo radili jedno veče duže od isteka radnog vremena, gospođa Čomić je, da ne kažem zamolila, jer je skoro naredila gospodinu Srđanu Milivojeviću da izađe, da se izvini kolegama iz DSS, jer su slične uvrede pljuštale dole na kraju sale i, naravno, gospodin Srđan Milivojević je to uradio i sednica je dalje nastavljena u normalnom toku.
Ne znam zbog čega ne želite da to uradite i ovaj put, jer ovo nije prvi put. Od gospodina Marka Đurišića nije prvi put da čujemo takve uvrede, da čujemo psovke.
Rekla sam vam malopre sa mesta, kad god je u sali, ne znam zašto je mlad čovek tako nervozan, on se na taj način obraća poslanicima SRS koji govore sa ovog mesta.
Mi vas gospođo Nado Kolundžija ne vređamo, ni vas niti bilo koga od vas. Ovde iznosimo svoje političke stavove, ovde iznosimo svoj vrednosni sud i nemamo ništa protiv da to isto kažete i vi za nas, i radite to, nemojte da kažete da niste.
I vi ovde govorite o stranci čiji je predsednik, čak imate običaj da kažete haški osuđenik, odnosno optuženik, i ne reagujemo na taj način, reagujemo kao ozbiljni, svesni i savesni političari.
Nemamo ništa protiv da gospodin Đurišić svaki put posle gospodina Krasića izađe i kaže da je gospodin Krasić, ako je povredio Poslovnik, da ga je povredio na taj i taj način, da kaže da se ne slaže sa onim što je rekao gospodin Krasić, da on misli tako i tako, ali on čovek očigledno ne misli, on ne ume da misli, jer ga jedino znam po tome kako psuje iz klupe.
To je opet vaš unutarstranački problem. To jeste uvreda, psovanje jeste uvreda. Ovo što sam rekla je moj sud o njemu i to nije uvreda, sa ovog mesta to nije uvreda.
Ovaj gospodin Dragiša, što je prebegao, što ste ga kupili u prošlom sazivu, pa nije mogao da bude poslanik jer se tad podigla cela frka oko toga iz DS, on je taj koji takođe svakom našem poslaniku psuje majku kad govori sa ovog mesta, on je taj koji je juče tražio da Zorana Krasića neko udari, da ga onesvesti.
Izađite ovde i kažite šta imate da kažete, nemojte da pokazujete nervozu. Ako hoćete nastavak rasprave o budžetu, izvinite se gospodinu Krasiću, pa da radimo kao ozbiljni ljudi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, javljam se na osnovu člana 104. i zaista smo očekivali od vas da postupite onako kako je kolega Đurišić rekao. On je sam rekao da od vas traži da mu izreknete odgovarajuću meru prema Poslovniku, a to znači da mu izreknete opomenu, jer je sam priznao da je reagovao tako kako je reagovao, ali sam se javila još zbog nečega.
Gospođa Nada Kolundžija je malopre rekla da je kolega Marko Đurišić na sednici Odbora za bezbednost rekao da je taj odbor cirkus zato što gospodin Todorović nekome nije dao reč.
Da to nije tačno, pročitaću samo jedan deo stenograma i upravo ono što je Marko Đurišić tada govorio. Gospodin Todorović mu je dao reč. Rekao je - gospodin Marko Đurišić se javio. Marko Đurišić kaže: "Hvala vam, gospodine predsedniče. Moram da izrazim nezadovoljstvo načinom na koji je ova sednica pripremljena i sazvana. Mislim da nije sazvana da bi se Odbor pravilno informisao na temu dešavanja i stanja u sistemu odbrane, jer da je to bila želja, onda pretpostavljam da bi trebalo da dobijemo neki materijal.
Sazvali ste ovaj odbor, kako ste sami rekli, na osnovu intervjua načelnika Generalštaba jednim dnevnim novinama. Današnjoj sednici prisustvuje načelnik Generalštaba. Ne prisustvuje niko iz Ministarstva. Pošto su izneti argumenti u medijima koji se razlikuju, bojim se da danas nismo u stanju da dobijemo celokupnu informaciju. Možemo da dobijemo samo jedan deo informacije o stanju i dešavanjima u sistemu odbrane. Želim da kažem da smatram da ste sazvali ovo da bi napravili jedan medijski cirkus i protestujem ovom prilikom zbog toga."
Gospodin Marko Đurišić je rekao da je Odbor za bezbednost sazvan da bi bio napravljen medijski cirkus i tada nije, gospođo Kolundžija, ničim bio izazvan. Da li je to bio odbor radi nekakvog medijskog cirkusa ili ne govori zaključak odbora za koji je glasao i gospodin Đurišić.
Sada parafraziram taj zaključak, ali on glasi otprilike da je zbog odnosa između generala Ponoša i ministra Šutanovca zemlja u opasnosti zbog mogućeg vojnog udara. To je suština zaključka koji je na tom odboru donet i za taj zaključak je glasao gospodin Marko Đurišić, odnosno glasali su i svi ostali poslanici. Ovo samo radi istine i molim vas da se ubuduće služite istinom, kada se obraćate pre svega javnosti.