Javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine. Obraćam se direktno vama, gospođo predsedniče Narodne skupštine.
Pre toga moram da kažem dve rečenice vezano za hajku koja se u režimskim medijima vodi protiv poslanika opozicije, a pre svega poslanika SRS, pa se onda piše koliko to poslanici SRS koštaju građane Srbije, valjda zato što mi ovde govorimo o nesposobnoj i neodgovornoj Vladi Republike Srbije.
Zbog toga želim da skrenem pažnju i zamolila bih gospodina koji snima da pokaže da trenutno u sali ima svega 11 poslanika DS-a, da nije prisutna gospođa predsednik poslaničke grupe Nada Kolundžija, da opet imamo u petom i sedmom redu kartice a nemamo poslanike, da se opet (u najavi, naravno) dešava nešto slično "Bodrumu".
Ako to nije kršenje dostojanstva građana Srbije, ako to nije bespotrebno korišćenje para građana Srbije, onda to svakako nije kada narodni poslanici skreću pažnju na ono što nesposobna i neodgovorna Vlada Republike Srbije nije u stanju da uradi.
Onda vi, gospođo predsedniče, što je bilo moje zaista veliko iznenađenje sinoć, kada sam vas slušala u Dnevniku na RTS, umesto da štitite dostojanstvo Narodne skupštine, jer vi tamo niste bili kao potpredsednik SPS ni kao ugledni stručnjak u oblasti medicine, već ste bili kao predsednik parlamenta.
Ne znam gde to vas građani sretaju pa vas pitaju zašto se ne donosi budžet i da li će se doneti budžet. Možda vas to i pitaju.
Ali, vaša je obaveza da i tim građanima, a i sinoć na RTS, da kažete da budžet nije mogao da se donese do 15. decembra, u zakonskom roku, zato što u Srbiji imamo nesposobnu i neodgovornu Vladu, gde se ministri otimaju oko toga ko će više para da dobije u okviru budžeta, da je budžet u Skupštinu stigao 8. decembra umesto 1. novembra i da ne može biti odgovornost narodnih poslanika što budžet nije donet na vreme i u zakonskom roku.
Takođe ste narodne poslanike pozvali juče javno ovde, pred novinarima, da govore kraće o amandmanima, što je zaista nedopustivo. Mi koristimo samo ono pravo koje imamo prema Poslovniku, ne da zloupotrebljavamo Poslovnik, kao što ja sada koristim 12 sekundi više, nego da bismo građane Srbije upozorili na neodgovornu, neozbiljnu i štetočinsku Vladu Republike Srbije.

Povređen je član 104. Poslovnika malopre, kada je ovde govorio kolega Milenić. Pomenuo je Ustav Republike Srbije.
Član 1. Ustava kaže: ''Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima''.
Ne znam gde ste vi, gospodine Mileniću, u ovom, pošto ste sami pomenuli član 1. Ustava Republike Srbije, videli da se iz Srbije izopštavaju svi oni koji ne predstavljaju nekakve evropske vrednosti, jer ste malopre rekli da sve ono što nije evropsko nije Srbija.
Zaista bi bilo dobro da vodite računa o svakoj izgovorenoj reči.
Jer, evo, naterali ste me da vas pitam, ovo što se dešava sa radnicima u "Zastavi" i sa "Fijatom", to zaista ima veze sa Evropom, ali bi bilo dobro da nam odgovorite – da li vi imate ovu informaciju, koju ima cela svetska javnost, da je "Fijat" zatvorio sve svoje proizvodne pogone, da je direktor "Fijata" rekao da će 2009. godina biti najteža otkad "Fijat" postoji i da li vi imate to evropsko pravo da još jedanput prevarite zaposlene u "Zastavi"? Ne znam ni gde ste crpeli to pravo. Naravno, kada budemo govorili o budžetu, pričaćemo o tome.
Vlada Srbije je predvidela ogromna sredstva u budžetu vezano za te svoje, odnosno "Fijatove" aktivnosti u Kragujevcu. Da li to znači da će Vlada Srbije da krpi rupe "Fijatu" zato što to neće vlada Italije? Vi ste opet svojim aktivnostima doveli u ogromnu zabludu one ljude koji prihvataju da za dve-tri hiljade evra otpremnine i zaista je mizerno ono što im nudi taj vaš strateški partner, koji, inače, nema para i pitanje je kada će i to da isplati, a ti ljudi će ostati na ulici.
Upozoravaju vas da iz Kragujevca, iz onih hala, ne izbacujete mašine koje su proizvodile "jugo" i "zastavu", jer je bolje i to nego da na mestima gde su hale kragujevačke "Zastave" niknu hoteli, stambene zgrade itd., a takva opasnost preti i na to upozoravamo građane Kragujevca zaposlene u "Zastavi".

Javljam se na osnovu člana 101, a mogla bih i 104, nakon diskusije kolege Milenića. Zaista je rekao neke stvari koje nisam baš razumela kome su upućene. Ko to navlači ludačke kape, ko to nosi ludačke kape, kome zvone praporci na ludačkim kapama? Zaista nisam razumela da li sve to kažete u svrhu zavođenja građana - ko to zavodi građane i na koji način. Čini mi se da bi trebalo to malo da objasnite, kolega Mileniću. Zaista ste me "ganuli" pričom, verovatno i sve građane Srbije, i verovatno ste upravo sada otvorili oči građanima Kragujevca, zaposlenima u "Zastavi", kada ste rekli da "Fijat" može da propadne u Italiji, ali ne i u Kragujevcu.
To je zaista genijalna misao, koja je ozbiljna konkurencija onoj nedavno izjavljenoj misli potpredsednika Božidara Đelića, koji je rekao da je ova ekonomska i bankarska kriza dobrodošla Srbiji. To što se dešava u svetu samo znači da će svi da nahrle u Srbiju, da će svi investitori da dođu u Srbiju, zato što je tamo negde u zemljama EU i u Americi zavladala velika ekonomska kriza.
Rekli ste još jednu istinu, i zaista je dobro što ste to rekli, da je Mlađan Dinkić bio na nekom sastanku, nešto vezano za decentralizaciju, nacrt nekog zakona. Taj deo mi nije bitan, nego je bitan onaj drugi deo rečenice, gospodine Mileniću, kada ste rekli da je Mlađan Dinkić u Kragujevcu uzgred razgovarao i sa predstavnicima sindikata.
Valjda bi bilo normalno da u celoj ovoj situaciji mnogo vremena posveti razgovoru sa predstavnicima sindikata, a ne samo da ih uzgred, u prolazu, vidi. Trebalo je da objasni zaposlenima u ''Zastavi'' da li će dobiti ono famozno pismo koje je njemu, kaže, garancija, a nažalost, to pismo, ako ga i dobije, nije nikakva garancija za sve one koji već danas ostaju bez posla u Kragujevcu.

Gospođo Đukić-Dejanović, prekršili ste član 99. Poslovnika Narodne skupštine, koji glasi: "Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima, predsednik Narodne skupštine zaključuje sednicu Narodne skupštine."
Ne možete da zaključite ovu sednicu, ne možete da počnete novu sednicu dok se ne završi, kako piše u članu 99, odlučivanje po ovim tačkama dnevnog reda koje smo upravo završili.
Dame i gospodo, ovim činom ste pokazali na koji način vi zapravo opstruišete i rad parlamenta, i Srbiju, i interese građana Srbije. Danima pričate da poslanici opozicije opstruišu rad parlamenta zato što govorimo po amandmanima, zato što pokušavamo da nametnemo temu Euleksa, temu korupcije i kriminala, temu teške ekonomske krize, sve one teme koje su na plećima građana Srbije i koje opterećuju građane Srbije.
Vi to ne dozvoljavate. Svako naše javljanje po Poslovniku o samo ovim, najznačajnijim temama danas u Srbiji, pokušavate preko vaših medija da prikažete kao opstrukciju.
Pokazali smo danas da smo konstruktivni, pristali smo da ne govorimo o četiri amandmana, što nije uobičajeno za poslanike SRS, samo zato da bismo učinili ustupak, ne vama, nego ustupak građanima Srbije, odnosno da pokažemo građanima Srbije da su nam u interesu interesi građana Srbije, pre svega mislimo na zakon o putnim ispravama, na mogućnost da građani Srbije ne budu u neprilici, da ne mogu da putuju zato što ova vlada nije bila u stanju da reši pitanje pasoša u skladu sa zakonom koji je na snazi i zato što je Vlada tražila produženje roka.
Prihvatili smo to, ubeđeni da ćete obezbediti kvorum da se glasa. Vi nemate kvorum, i to jeste vaš problem, ali naravno, mi ne možemo da dozvolimo da kršite Poslovnik. Član 99. Poslovnika je decidiran i jasan. Dakle, dok ne završite odlučivanje po tačkama dnevnog reda o kojima smo raspravljali mesec i nešto dana, ne možete preći na neku novu tačku dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo ovih dana, i o tome želim najpre da govorim, da su poslanici opozicije bukvalno pod medijskim terorom skupštinske većine.
Naime, o čemu se radi? Imam obavezu u ime poslaničke grupe SRS da objasnim građanima Srbije čemu sva ova žurba, ko je odgovoran zbog toga što određeni zakoni nisu doneti u zakonskom roku, pre svega mislim na budžet, ali moram da se vratim na početak ove sednice, koja je u toku.
Za 5. novembar je gospođa Slavica Đukić-Dejanović zakazala ovu sednicu sa 14 tačaka dnevnog reda. U okviru tih 14 tačaka dnevnog reda bilo je sedam zakona na osnovu kojih bi trebalo da se sprovede reforma u oblasti pravosuđa. U okviru tih sedam zakona najavljena je i lustracija u pravosuđu. U okviru tih sedam zakona predviđeno je ukidanje 104 suda u Srbiji. Nije bilo normalno očekivati da ovakvi zakoni neće biti tema rasprave narodnih poslanika i nije bilo normalno da se očekuje da na ove zakone neće biti podneto dosta amandmana, kao što jeste bio slučaj.
U okviru ovih 14 tačaka dnevnog reda su i ovi zakoni, o kojima govorimo juče i danas, a za koje nam ministar kaže da su hitnog karaktera, da otprilike od usvajanja ovih zakona zavisi nečiji život. To su zakoni vezani za osiguranje depozita, za Agenciju za osiguranje depozita, Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, odnosno zakoni o izmenama i dopunama ovih zakona.
Ali, u okviru ovih 14 tačaka dnevnog reda je i nov zakon o javnim nabavkama i nov zakon o udruženjima. Neverovatno je da je neko mogao da razmišlja o tome da će i ovi zakoni proći bez rasprave u parlamentu i bez velikog broja amandmana, s obzirom da je opštepoznata stvar u Srbiji da su javne nabavke izvor korupcije i kriminala.
Kao što smo pokušali u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o udruženjima da skrenemo pažnju na to da ovim zakonom Vlada Republike Srbije zapravo želi da legalizuje mogućnost upisivanja kao udruženja raznih sekti, raznih nevladinih organizacija, koji zapravo rade na podrivanju Republike Srbije i koji ne rade u interesu građana Srbije.
Ovaj dnevni red, sa ovih 14 tačaka, mi smo dobili 5. novembra. Zašto je to bitno? Zato što je po budžetskom kalendaru 1. novembar rok kada Vlada Republike Srbije treba da usvoji budžet. Sada neka neko, ko kaže da su poslanici opozicije ti koji vrše opstrukciju, pokuša da objasni – zar nije bilo zdrave pameti i zdravog razuma u Vladi kada su nam predlagali ovih 14 tačaka 5. novembra da imaju u svesti da će, ako nisu do 1. novembra usvojili Predlog budžeta, to uraditi 2, 3, 5, 10?
Svesno i namerno su nam dali, i skupštinska većina prihvatila, da raspravljamo o ovih 14 tačaka dnevnog reda. Oni jesu bitni, ali nisu, osim ova tri zakona, o kojem govorimo juče i ova dva danas i ovaj o putnim ispravama koji sledi posle, dakle, ovi ostali nisu bili ni vezani za neke rokove, apsolutno nisu bili prioritetni, ali je trebalo da se narodni poslanici bave tim predlozima zakona, a da bi predstavnici vlasti, gospođa Kolundžija, koja opet nije u sali, i to se zove opstrukcija, kada narodni poslanik, šef poslaničke grupe, ne učestvuje u radu parlamenta. Gospođa Grubješić takođe nije u sali. Verovatno sada daju izjave ispred kako poslanici opozicije opstruišu rad parlamenta.
Upravo iz tog razloga želim, pre svega zbog javnosti i građana Srbije, da ovu temu malo razjasnim, da se vratimo na sve ove datume, pa onda neka građani presuđuju ko je taj ko vrši opstrukciju ne samo parlamenta, nego opstrukciju života u Srbiji, a mi tvrdimo da je to vlast u Srbiji i da je to Vlada Republike Srbije.
Dakle, 1. novembra Vlada nije usvojila predlog budžeta da bi mogla da ga dostavi parlamentu. Vlada je usvojila budžet 5. decembra, dakle mesec i nedelju dana posle roka predviđenog budžetskim kalendarom. I sada se očekuje od parlamenta da između 5. i 15. decembra, a 15. decembar je bio juče, i to je bio rok kada je takođe, po budžetskom kalendaru, trebalo ovde da se usvoji budžet, sada neko drugi treba da snosi odgovornost zašto mi nismo u ovom parlamentu usvojili budžet.
Zato, dame i gospodo, što Vlada to ne želi, zato što je Vlada već pripremila privremeno finansiranje. Jer, da Vlada to zaista želi i da skupštinska većina koja podržava Vladu to zaista želi, onda ste mogli da prekomponujete ove tačke dnevnog reda onog dana kada smo dobili, 5. decembra, Predlog budžeta. Onda ste mogli da se dogovorite sa predsednikom parlamenta da neke tačke, od kojih ne zavisi život nikom u Srbiji, budu skinute sa dnevnog reda, da se raspravlja samo o onome što je toliko bitno, o čemu smo ovih dana slušali, i da onda već krenemo u raspravu o budžetu.
Ne, vi to nećete. Vi ste svesni da budžet ne možete da donesete (zapravo, gotovo je već, rok je bio juče) i vi sada treba narednih nekoliko meseci za svaki problem, za svaku malverzaciju, za svaki nedostatak sredstava u budžetu, za svako kašnjenje plata onih koji se finansiraju iz budžeta, za nemogućnost povećanja penzija koje ste obećali, za sve to ćete da prozivate nekoga ko vam navodno nije dozvolio da usvojite budžet u roku.
Građani Srbije treba da znaju istinu i ne mogu samo da slušaju one koji im se obraćaju preko njima naklonjenih medija i da optužuju narodne poslanike koji ovde rade u interesu građana i po dnevnom redu. To što u okviru dnevnog reda, u međuvremenu, raspravljamo o nekim izuzetno bitnim stvarima, zato što vi nećete o tome da govorite, to je opet vaš problem.
Znate, kada bismo mi čekali Vladu i skupštinsku većinu da ovde raspravljamo o korupciji i kriminalu u vrhu vlasti, u javnim preduzećima, Bojan Krišto bi još bio u Aerodromu, i dalje bi primao po 11.000 evra platu. Ali, mi smo pokrenuli tu inicijativu, izašli smo ovde sa podacima i naterali smo Vladu, bar tako nam je u javnosti rečeno, da se smanje zarade, ili kako se to već zove - nadoknade, članovima i predsednicima upravnih odbora u javnim preduzećima. To smo mi izvojevali, izdejstvovali na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine, na koji se vi iz vladajuće većine ježite.
Od juna meseca smo čekali da se na dnevnom redu nađe Predlog rezolucije 108 narodnih poslanika koji se odnosi na probleme na KiM. Vi niste dozvolili da se to stavi na dnevni red. Mi smo morali da koristimo Poslovnik, da upozoravamo građane Srbije, da objašnjavamo građanima Srbije šta se sprema na KiM.
Nažalost, u međuvremenu ste vi omogućili da se tamo instalira misija Euleks, na taj način ste priznali da je deo Srbije okupiran, ali mi smo, kao poslanici opozicije, poslanici SRS koji su uvek građanima govorili istinu, bili u obavezi da javnost obavestimo o onome što radi Vlada Republike Srbije i o onome što radi Rod Blagojević sa Andrićevog venca.
I to se dešavalo u ovom parlamentu, otimani su mandati, nisu vraćeni. O tome smo morali da govorimo i ako je to nešto što mislite da nije u skladu sa Poslovnikom, to je vaš problem, ali mi tvrdimo da to jeste u skladu sa Poslovnikom.
Danas je bilo interesantno tumačenje gospođe predsednika Narodne skupštine kada je pokušala da skrene pažnju jednom od narodnih poslanika, mislim Nataši Jovanović, da ne može da govori na osnovu čl. 225. i 226. jer kaže da to nema veze sa obaveštenjem koje je Nataši Jovanović potrebno da bi mogla da učestvuje u raspravi o Predlogu zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.
Tada se nisam javila da intervenišem po Poslovniku, ali to je zaista bilo drsko od strane predsednika parlamenta, jer u tom članu 226. piše da su informacije potrebne narodnom poslaniku da bi obavljao funkciju narodnog poslanika, a ne da bi učestvovao u raspravi po nekoj tački dnevnog reda.
Pošto je ostalo još svega tri minuta i pitanje je da li ću se dotaći konkretno ovog amandmana, ali ne mogu da propustim priliku... Ne znam, gospodine Stanimiroviću, šta je smešno. Verujem da ste vi ubeđeni da ja govorim istinu, kao i uvek što govorim istinu, a vi čitate novine i dobro se ubacujete, kolega, između redaka, da pratite i šta se govori sa ovog mesta.
Moram da pomenem da je gospođa Diana Dragutinović sinoć, uz saglasnost gospođe Slavice Đukić-Dejanović, a to je zapravo greh Slavice Đukić-Dejanović i povreda Poslovnika, člana 104, od strane predsednika parlamenta, jer je dozvolila gospođi ministar da ovde narodnim poslanicima drži politički čas.
Gospođo Dragutinović, trebalo je neko da vas upozna sa Poslovnikom Narodne skupštine, sa vašim pravima i obavezama kada ste u parlamentu. Narodnim poslanicima ne možete da držite politički čas. To možete u Subotici, na vašem stranačkom plenumu. Ovde morate da odgovarate na pitanja narodnih poslanika. Ne smete da se izrugivate sa inteligencijom narodnih poslanika, da upućujete narodne poslanike da na sajtu Vlade čitaju šta vi tamo pišete, odnosno šta predstavljate na sajtu.
Umemo mi to i bez vas, ali insistiramo da ministar odgovara i vi zato ovde sedite, da biste učestvovali u raspravi o konkretnim predlozima zakona, koje ste vi predložili. Vlada Republike Srbije je nama nametnula ove zakone i mi raspravljamo upravo o ovim predlozima zakona zato što je to Vlada htela i skupštinska većina usvojila kao dnevni red. Nemate pravo da izlazite iz ovih okvira i o tome je u obavezi da vas obavesti predsednik, odnosno predsedavajuća.
Potrošila sam 15 minuta. Hvala lepo.

Dame i gospodo, javila sam se na osnovu člana 101. Poslovnika zbog citata gospodina Radulovića kada sam govorila o datumima vezanim za budžetski kalendar. Verujem da niste bili zlonamerni, kolega Raduloviću. Nisam rekla da smo mi u parlamentu dobili Predlog budžeta 5. decembra, već da je 5. decembra Predlog budžeta usvojen u Vladi Republike Srbije, i tačno je ono što ste vi rekli, da smo ga mi u parlamentu dobili tek 7. decembra.
Da ne bude nesporazuma, još jedanput da podsetim javnost Srbije na deo budžetskog kalendara i na obaveze Vlade Republike Srbije i skupštinske većine. Vlada Republike Srbije bila je u obavezi da usvoji Predlog budžeta do 1. novembra ove godine. Vlada Republike Srbije je trebalo da Predlog budžeta 1. novembra dostavi u skupštinsku proceduru. Skupština je bila u obavezi da usvoji budžet do 15. decembra, a to je bilo juče. Mi smo od strane Vlade Republike Srbije dobili predlog dnevnog reda koji je skupštinska većina usvojila i u kojem je bilo predviđeno 14 tačaka dnevnog reda, predviđenih za početak sa radom 5. novembra.
Dakle, Vlada je to namerno uradila i skupštinska većina je to namerno prihvatila kako ne bismo mogli da raspravljamo o budžetu (kojeg, zapravo, što se Vlade tiče, nije ni bilo) umesto 1. novembra tek 5. decembra.
Sećate se da tog četvrtka (kada je uobičajeno sednica Vlade) pre tog 5. decembra nije bilo sednice Vlade, da je tada bila najžešća moguća svađa, o kojoj smo u medijima uspeli da saznamo, unutar same Vlade, od predstavnika ministarstava i ministara koji su mislili da su dobili malo ili da nisu dobili dovoljno, naravno za zadovoljavanje svojih potreba i potreba svojih saradnika, a ne u interesu građana Srbije.
Pa je onda održana vanredna sednica Vlade (je li tako kolega Raduloviću?, s tim smo se upoznali u javnosti), na toj vanrednoj sednici je usvojen budžet i vi ste u pravu kada ste rekli da smo mi u Skupštini, kao narodni poslanici, budžet dobili tek 7. decembra. Nikako nije bilo moguće, poštujući Poslovnik, čak i da nismo imali sve ovo na dnevnom redu, da se budžet usvoji juče, zato što to nije htela skupštinska većina i Vlada Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što dodatno obrazložim amandman koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na član 2. stav 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o osiguranju depozita, imam potrebu da se malo osvrnem na sve ono što se dešavalo u subotu i od subote do danas, praćeno medijskom hajkom protiv poslanika opozicije, a pre svega poslanika SRS-a. Izjavili su šefova poslaničkih grupa, Nade Kolundžije, šefa Poslaničke grupe DS-a i Suzane Grubješić, šefa Poslaničke grupe G17 plus, kako poslanici koji govore sa ovog mesta opstruišu rad Parlamenta, a ja sada obaveštavam javnost da ni gospođa Kolundžija, ni gospođa Grubješić nisu u skupštinskoj sali i one na ovaj način opstruišu Srbiju, opstruišu život građana Srbije.
To je ono što je istina, a ono što ste pokušali da pokažete, da neko zato što želi da skreće pažnju na ono što jesu stvarni problemi u Srbiji, što želi da upozna građane Srbije sa onim što jesu stvarni, životni problemi građana Srbije, vi to pokušavate da predstavite potpuno drugačije, kako biste odgovornost za težak život u Srbiji preneli na nekog drugog. Naravno, to vam neće uspeti.
Svi građani Srbije dobro znaju i vide, na kraju krajeva, ko se bori za njihove interese, ko sa ovog mesta skreće pažnju nadležnim državnim organima na kriminal, težak život, ekonomsku krizu, na probleme vezane za Euleks i uopšte probleme Srba na KiM. Ako su to vama teme kojima treba da brojimo minute, koliko ko ovde više govori, onda, zaista, pokazujete kakva ste vlast i koliko vas baš briga za sve što se dešava u Srbiji.
Vi gledate i vodite računa o tome kako da se ne raspolutite, kako da ostanete i dalje vlast u Srbiji. To što smo mi skretali pažnju, insistirali od juna meseca da se ovde raspravlja o ljudima na KiM, o razmeštanju misije Euleks, vama je to bilo smešno, vama je to bilo dosadno. Vi ste to smatrali opstrukcijom, a vidite, danas je u svim medijima objavljeno da će sedište Euleksa biti, ni manje ni više, u Beogradu. To je dodatni razlog za brigu i dodatni razlog da se o tome raspravlja u ovom parlamentu. Ne vredi, nažalost, mi nemamo kome to da kažemo, jer oni koji imaju skupštinsku većinu nisu za to zainteresovani.
Mi smo skretali pažnju na kriminal, korupciju, iznosili smo konkretne slučajeve, razobličili kriminal u javnim preduzećima, odnosno bar načeli vrh ledenog brega. Vama je i to bila opstrukcija. Vama je i to bilo smešno. Vi ni to niste mogli da slušate, pa ste izlazili iz sale. Završili ste, na izvestan način, priču sa Krištom. Gospođa ministar nam je rekla, i čekaćemo još tih 15 dana koliko je potrebno, da će finansijska inspekcija da izvrši inspekciju na ''Aerodromu'' Beograd.
Mi očekujemo, kao narodni poslanici, da ćemo dobiti odgovor na sva pitanja koja smo ovde postavljali. Nemamo razloga da ne verujemo gospođi Dragutinović, ali za 15 dana, bože zdravlja, tu smo pa ćemo da vidimo.
Problem je što i dalje imamo javna preduzeća gde su plate direktora i predsednika upravnih odbora neka državna tajna, poslovna, vojna, ne znam ni ja koja. Ali, u svakom slučaju, postaje, kako oni kažu, nedopustivo bezobrazno kako se ti direktori javnih preduzeća ponašaju prema građanima Srbije, jer na pitanje kolika im je plata, kažu – nedopustivo bezobrazna. Na taj način zamajavate građane Srbije koji su u situaciji da ne znaju šta će sutra da jedu, kako će da plate struju, kako će da plate komunalne usluge, a najavljuju se poskupljenja komunalnih usluga, gradskog saobraćajnog prevoza, struje itd. a robe široke potrošnje niko ne može da isprati koliko svakodnevno poskupljuju.
U okviru tih mera kojima Vlada, kao, ima nameru da pomogne građanima Srbije, ministri nama šalju poruke na koji način da štedimo. Dulić kaže kako on čuva svoj skromni kućni budžet, tako što isključuje kompjuter kada izađe iz kuće, isključuje televizor kada krene, gasi sva svetla. Drugi ministar nam kaže da ne kupujemo šporete, frižidere, kao da u Srbiji neko može da kupi, naravno, osim ministara i predsednika upravnih odbora, direktora javnih preduzeća i malog broja ostalih građana, pa treba ministar Milosavljević da nam kaže na koji način da štedimo.
Kada mi o tome govorimo vi pokušavate da okrenete vodenicu na vaš mlin, da skrenete pažnju da je neko drugi kriv zato što imamo neodgovornu Vladu, a nekako ste obećavali socijalno odgovornu Vladu. Vi pokušavate u medijima, ceo vikend, da kažete kako je opozicija odgovorna što građani, odnosno što Republika Srbija, neće imati budžet do kraja godine. Pa, kako može biti odgovoran neko iz opozicije što budžet neće biti donet u roku, kad je rok za donošenje budžeta danas, a mi smo ga dobili pre nedelju dana? Vlada je trebalo da ga usvoji 1. novembra, a Vlada ga je usvojila 4. decembra. Kako možemo onda mi biti odgovorni zbog toga što imamo neodgovornu Vladu u odnosu na građane Srbije?
Kažete, juče se ceo dan na svim vestima vrti vest kao upozorenje građanima Srbije – poštovani, dragi građani, opozicija je kriva što za Novu godinu nećete moći da putujete, opozicija je kriva što nije donet zakon o izmenama Zakona o putnim ispravama. Skrećete pažnju sa onoga što osam godina obećavate građanima, a to je bela šengen lista, od koje ništa ni dalje nema, skrećete pažnju građana na drugu stranu da vas neko ne bi pitao zašto se ne primenjuje Zakon o putnim ispravama koji je donet 2007. godine, koji je stupio na snagu u julu ove godine i po kojem je trebalo do kraja ove godine da se povuku iz upotrebe oni stari pasoši. Ko je odgovoran? To je suštinsko pitanje.
Ko je odgovoran da mi imamo uopšte potrebu da produžavamo ovaj rok iz Zakona još za godinu dana? To je suštinsko pitanje, a nije pitanje da li će to da se izglasa danas ili za pet dana. Odgovor koji smo mi pokušali da damo je prepiska preko medija između Ljubiše Vuletića, direktora Zavoda za izradu novčanica, Božidara Đelića, Jelašića, tu su se oni prepucavali ko je odgovoran, ko je kriv. U svakom slučaju, niko iz opozicije, jer ne može opozicija biti odgovorna za to što se Zakon ne primenjuje.
Nemojte da mislite da su građani Srbije maloumni, nemojte da vređate inteligenciju građana Srbije, prihvatite odgovornost, vi ste vladajuća koalicija, vi ste vlast i vi ste odgovorni ako imate čime da se pohvalite da ste dobro uradili, onda je to, naravno, vaša zasluga, ali nemate. Zato morate da preuzmete odgovornost za ono za šta ste, zaista, odgovorni.
Kada je reč o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita i članu 2. na koji sam podnela amandman, takođe, moramo da podsetimo, kada se uveliko pričalo i pisalo o ekonomskoj krizi i bankarskoj krizi u celom svetu, onda su se funkcioneri iz Vlade Republike Srbije hvalili, sećate se, Božidar Đelić reče da je ta ekonomska kriza bogom dana za Srbiju, da ćemo mi izvući korist iz te ekonomske krize, da će sad svi strani investitori pohrliti u Srbiju. Na čemu je temeljio takve glupe zaključke, to verovatno ni on ne zna.
Vi ste, gospodine Iliću, u jednoj emisiji, takođe, na početku ove krize tvrdili, najpre, da nema uopšte potrebe da se građani Srbije brinu o svojim depozitima, da je ono što je u Zakonu o depozitima predviđeno sasvim dovoljno, pa, da, onda, eventualno osiguranje depozita može da se poveća na 30 hiljada, a evo, na kraju na 50 hiljada.
Dakle, setite se samo šta ste vi iznosili kada su vas profesori ekonomije pokušali da ubede, da vam skrenu pažnju da živite u državi Srbiji koja je u velikoj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi. Vi ste se ponašali kao da živimo u blagostanju, kao da građani ne znaju kako žive. Sada, navrat-nanos donosite ovaj zakon, naravno, sa velikim zakašnjenjem. Šta ste vi uradili? Gde vam je paket mera da zaštite građane Srbije od ekonomske krize koja se pojavila u Evropi, svetu, ali koja se pojavila i te kako i u Srbiji?
Šta je Vlada Republike Srbije uradila da zaštiti građane Republike Srbije? Niste uradili ništa. Sećate se, čitali smo vam ovde kada je premijer Vlade rekao da je formirana neka komisija koja će da odredi nekakve mere za prevazilaženje krize, itd. i rekao je da je u toj komisiji jedan od članova Radovan Jelašić. Istog dana novinari su zvali Jelašića da pitaju šta će u okviru te komisije da preduzme, a on je rekao da pojma nema da je Komisija formirana, a još manje da je on član te komisije.
To govori o tome koliko ste vi neozbiljni, neodgovorni i koliko vi ne vodite računa o građanima Srbije, o interesima građana Srbije i o nacionalnim interesima države Srbije. To sve pokušavate onda da prikrijete nekim floskulama u javnosti, neko drugi je odgovoran.
Kako to može opozicija da bude odgovorna zbog toga što vlast ne radi dobro ili što nam vi date Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita sa apsolutno neustavnim stavom 2, člana 2? Kako vam je to moglo pasti na pamet kada imate jasne stavove članova 84. i 86. Ustava Republike Srbije i ova dva člana Ustava Republike Srbije garantuju ista prava i istu pravnu zaštitu na tržištu, bez obzira na oblik organizovanja?
Sad, verovatno se nešto krije iza ovoga kada ste vi naglasili – banka je dužna da depozite fizičkih lica, preduzetnika i malih i srednjih pravnih lica osigura kod Agencije iz člana 3. stav 1. ovog zakona, koji ne obuhvata depozite koji, itd. Dakle, ovo što ste predložili nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i ne možete da donosite takve zakone, mi ne mislimo da se ovo slučajno dešava.
Niste vi baš toliko neuki, i znamo mi to, da niste toliko neuki, da ne znate da je ovo u suprotnosti sa Ustavom. Ali, vi hoćete nešto drugo, vi hoćete da se ovaj zakon usvoji, da neko pokrene postupak pred Ustavnim sudom, da se ovaj zakon oglasi neustavnim, jer neustavan jeste, i da opet neko drugi bude kriv, da opozicija bude kriva što vam je skrenula pažnju da nam predlažete neustavan zakon, da ne biste, zapravo, mogli da ga primenjujete.
Mnogo su vam prljave i loše namere, ne vodite računa o građanima Srbije i ne pokušavajte da vašu odgovornost svalite na nekog drugog! Hvala. (Aplauz.)

Javljam se na osnovu člana 201. Poslovnika Narodne Skupštine.
Najpre, radi javnosti da kažem da trenutno u sali nisu prisutne gospođa Nada Kolundžija i gospođa Suzana Grubješić, šefovi poslaničkih grupa. Evo, vidite kako one opstruišu rad parlamenta i život u Srbiji.
Pitala sam Ministarstvo inostranih poslova i dobila odgovor od gospodina Vuka Jeremića, koji ne odgovara istini. Gospodin Vuk Jeremić je na najgrublji način prekršio Rezoluciju, donetu u ovom parlamentu, kada je u pitanju misija Euleks, pošto je pitanje bilo vezano za misiju Euleks na KiM za Predlog rezolucije, koji je podnelo 108 narodnih poslanika u ovom parlamentu, koji nije još došao na dnevni red.
Između ostalog, Vuk Jeremić kaže: "U skladu sa utvrđenim principima državne politike, Vlada je u martu ove godine predložila razgovore sa UN u cilju efikasnijeg funkcionisanja UNMIK-a i jačanja saradnje između Republike Srbije i UNMIK-a", itd. (neću imati vremena za sve, "odnosno postizanje sporazuma o zajedničkom sprovođenju Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 u šest oblasti: policija, sudstvo, carine, administrativni prelazi, saobraćaj, infrastruktura i srpska kulturna baština, generalni sekretar UN Ban Ki Mun je o prihvatanju naše inicijative formalno obavestio predsednika Republike Borisa Tadića, pismom od 12. juna 2008. godine. Od tada teku pregovori između Republike Srbije i UN.''
Dakle, na osnovu pisama, razmenjenih između Borisa Tadića i Ban Ki Muna krenuli su razgovori između Republike Srbije i UN. Samo ne znam da li je tu bilo – dragi Džordž.
Po pitanju misije EU, molim vas, narodni poslanici, svi ste glasali za ovu rezoluciju, svi koji su sada u sali i sada da čujete kako laže ministar Vuk Jeremić, kako laže Vlada Republike Srbije i kako obmanjuju narodne poslanike i građane Srbije.
''Po pitanju misije EU na KiM, Vlada strogo poštuje odredbe Rezolucije Narodne Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, donete 26. decembra .2007. godine.'' Kaže dalje, a ovo dobro znate da nikada nije bilo predmet nijedne rezolucije do sada. ''Insistira da je misija EU prihvatljiva samo pod sledećim uslovima – Savet bezbednosti mora da donese odluku o misiji, ona mora da bude pod autoritetom UN i da funkcioniše na osnovu Rezolucije 1244, da bude statusno neutralna, odnosno da ne sprovodi odredbe Ahtisarijevog plana.''
(Predsednik: Vreme)
Javila sam se na osnovu člana 201. Poslovnika, gospođo Đukić-Dejanović.
(Predsednik: Onda možete do 5 minuta, izvinite)
''Vlada je odlučila da ne prihvati misiju EU bez prethodnog dobijanja pisanih garancija UN da su uslovi Republike Srbije prihvaćeni.''
Dakle, mi nikada nismo dobili garancije Saveta bezbednosti UN.
A, ono što je najgore od svega jeste činjenica da Vlada Republike Srbije, da predsednik Republike i ministar Vuk Jeremić barataju tekstom neke rezolucije koja ovde nikada nije usvojena. Uzmite sve rezolucije, ni u jednoj se ne pominje razmeštanje misije EU, odnosno Euleks. To je trebalo da bude tema rezolucija koju smo podneli u junu mesecu – 108 narodnih poslanika SRS, DSS i NS.
Vi, gospođo Đukić-Dejanović, nikada niste stavili na dnevni red tu rezoluciju. Dakle, vi ste prekršili Ustav, skupštinska većina je prekršila Ustav, gospoda iz Vlade Republike Srbije je na najgrublji mogući način prekršila Ustav, prekršili...
(Predsednik: Vreme)
... odluku, odnosno Rezoluciju koja je doneta u ovom parlamentu. Da, vreme je, hvala lepo.

Dame i gospodo javila sam se na osnovu člana 121, uz rizik da mi gospođa Čomić isključi mikrofon, pošto mi se to desilo kada sam govorila o ovom članu. Sada ću da citiram član 121:'' Narodni poslanici dužni su da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Narodne skupštine.
Stav 2: ''Ako narodni poslanik napusti salu Narodne skupštine i ostavi u poslaničkoj jedinici, odnosno pored nje, svoju identifikacionu karticu, Služba Narodne skupštine odmah će tu karticu dostaviti sekretaru Narodne skupštine. Kartica će biti vraćena narodnom poslaniku po ulasku u salu.''
Već više puta, zapravo, već je praksa da narodni poslanik i šef Poslaničke grupe DS, gospođa Kolundžija, kada napušta salu ostavlja svoju karticu na identifikacionoj jedinici. Zašto? Zašto ona to radi? Zato što gospođa Kolundžija voli da barata statistikom, voli da obaveštava medije, koliko ko vremena provodi u sali, koliko se ko puta javi, koliko vremena potroši govoreći sa ovog mesta i onda da bi imala opravdanje, da ona najviše ili da je među onima koji najviše vremena provode u sali, onda gospođa Kolundžija ostavi karticu, a ona nije u sali.
Kada sam prošli put intervenisala u ovom smislu, onda je kolega Vlatko Ratković dok sam ja govorila izvukao karticu gospođe Kolundžije. Sada Vlatko nije bio tu, pa se niko nije dosetio da to uradi. Gospođa Kolundžija se u međuvremenu vratila, ali naravno to nije bio razlog da ja odustanem od ovog mog upozorenja.
Gospođo Čomić, ja sam zapravo htela vama da pomognem, zato što vi možda odatle ne vidite gde sve imate kartice, a narodni poslanik nije u sali, odnosno gde su onako pažljivo izvukli pa su ostale tu, na ovom ekranu, pa, evo samo vas da upozorim da pozovete Službu, da prošetaju, da resetuju stanje na mestima gde postoji na ekranu zeleni kvadratić, kao da je poslanik tu, a zapravo nije.
I, naravno da skrenem pažnju, pre svega građanima Srbije, kako, zapravo, gospođa Nada Kolundžija šef Poslaničke grupe DS vrši opstrukciju rada parlamenta, opstrukciju građana Srbije, opstrukciju interesa građana Srbije, jer ako se neko predstavlja da je u sali, a on nije u sali, kako onda možete, nakon toga, da verujete kada taj neko, ko zapravo nije u sali, iznosi neke činjenice iz sale, u odnosu na narodne poslanike koji ne izlaze u vreme dok radi Parlament iz ove sale i koji uredno poštuju svoje poslaničke obaveze.
Naravno, poslanici opozicije nikada ne čine kvorum.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Vodim računa, gospođo Čomić, samo sekund, s obzirom na ovo što sam citirala. E, sad sam tri sekunde prekoračila. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo, javljam se na osnovu čl. 101. i 104. Poslovnika Narodne skupštine. Svi ste čuli i javnost je čula da ja nisam ni u jednom momentu rekla da gospođa Nada Kolundžija ne provodi dosta vremena u ovoj sali, evo, valjda se tako potrefilo, kada ja izađem da govorim vi niste u sali. Dva puta sam danas rekla da niste u sali, skrenula pažnju građanima Srbije na koji način vi opstruišete rad Parlamenta. Ovaj put kada sam izašla, da li sam rekla neistinu kada sam rekla da ste napustili salu, da ste bili izvesno vreme odsutni, da ste se vratili, a da vam je kartica sve vreme bila u poslaničkoj jedinici? To je apsolutno nesporno, to su videle sve kolege koje sede u vašoj blizini.
Vi nemojte, gospođo Kolundžija, da se igrate Bodruma. Pa sećamo se mi i onog, ovo su karte Nede Arnerić, a ono omoti od avionskih karata. Pa nemojte da se igramo onoga kad ste vi sedeli tamo kao poslanik Nebojše Čovića, kada je kolega Krasić krenuo po klupama gde sede poslanici Demokratske stranke, kada je povadio kartice jer predsedavajuća tada nije htela da pozove Službu da to uradi.
Bili ste tu prisutni, sećate se, kada se Bojan Pajtić mnogo naljutio jer je i on bio jedan od onih koji je tvrdio da je Neda Arnerić glasala, da nije bila u Bodrumu, već da je bila u sali.
Pa, Boris Tadić se zaklinjao u sve živo da više niko od funkcionera koji su učestvovali u aferi Bodrum neće imati nikakvu funkciju u stranci, a kamoli u državi. A njemu sad Bojan Pajtić na najvišoj funkciji u Vojvodini, naravno, sa određenim ciljem da zajedno sa njim proture statut Vojvodine, da pripreme Vojvodinu na otcepljenje. Ali, o tome ćemo kada bude, samo vi odmahujte, tako ste vi odmahivali kada smo pričali za Euleks i kada smo vas ubeđivali da treba ovde da pričamo o Kosovu i Metohiji, pa mi danas sedište Euleksa imamo u Beogradu.
Dame i gospodo, vodite računa, mi iznosimo činjenice, one često bole, boli i nas činjenica da vi hoćete da odvojite Vojvodinu, nas boli više nego vas, ali je to činjenica.
Jedino zbog čega želim da se izvinim Nadi Kolundžiji jeste što sam je uvredila što sam rekla da je predsednik Poslaničke grupe Demokratske stranke, nisam znala da se stidite što ste član Demokratske stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o javnim nabavkama je jedan od veoma bitnih zakona o kojima se u ovom parlamentu raspravlja, govorili smo juče, govorićemo i danas o tome koliko su javne nabavke izvor korupcije i kriminala u javnim preduzećima, u Vladi Republike Srbije i na mnogim mestima gde se ovaj zakon primenjuje, odnosno gde se vrše javne nabavke, a zapravo se zakon ne primenjuje. Vlada Republike Srbije očigledno ima  veoma neozbiljan odnos kada je u pitanju ovaj zakon i kada je u pitanju Narodna skupština.
Gospođo Đukić-Dejanović, malopre ste rekli koga ste pozvali da prisustvuje u ime Vlade ovoj sednici. Taj koga vi pozovete i ko ovde prisustvuje može samo da beleži eventualno primedbe narodnih poslanika, ali ne može da komunicira sa narodnim poslanicima, pogotovo kada su u pitanju amandmani, odnosno rasprava o zakonu u pojedinostima, jer predstavnik predlagača može da u ime predlagača možda neki amandman prihvati ili da nam obrazloži dodatno zbog čega ne želi ili ne može da ga prihvati.
Imamo već trećeg ministra ovde. Nemamo ništa protiv prisustva svih ministara kada je bilo koji zakon u pitanju, što više prisutnih ministara to bolje, zapravo to i jeste njihova obaveza, ali od Vlade smo dobili da je predstavnik predlagača za ovaj zakon gospođa Dijana Dragutinović. Juče se pojavila, posle nje, ona je bila vrlo kratko, gospođa Kalanović, valjda je došla samo da nam pročita otvoreno pismo Mlađana Dinkića, da upozna javnost Srbije sa njegovom odlukom.
Danas imamo gospodina Čiplića. Mora Vlada da nas obavesti, mi moramo da se ponašamo svi u skladu sa ovim poslovnikom, to sam juče skretala pažnju, Poslovnik se odnosi i na narodne poslanike i na sve prisutne ovoj sednici. Mi, u skladu sa članom 87, ovde moramo da imamo ovlašćenog predstavnika predlagača. Predlagač zakona o javnim nabavkama je Vlada Republike Srbije. Vlada Republike Srbije je ovlastila gospođu Dianu Dragutinović da ovaj zakon predstavlja u Narodnoj skupštini.
Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, ili da dobijemo u pisanom obliku ovlašćenje Vlade za gospodina Čiplića da predstavlja ovaj zakon ili da dođe ovlašćeni predstavnik. Bez ovlašćenog predstavnika ne može se raspravljati o zakonu u pojedinostima.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 55. Predloga zakona o javnim nabavkama govori o važenju ponude.
U trećem stavu člana 55. Predloga zakona stoji da ponuđač koji prihvati zahtev za produženje roka važenja ponude ne može menjati ponudu.
Kolega Milan Veselinović je, u ime poslaničke grupe SRS, predložio da stav 3. glasi da ponuđač koji prihvati zahtev za produženje roka važenja ponude ne može menjati bilo koji element ponude.
Amandman je zaista, kao što se vidi, s namerom da precizira ovu zakonsku odredbu, da precizira obaveze ponuđača koji je prihvatio zahtev za produženje roka ponude i da spreči svaku vrstu zloupotrebe.
Uglavnom su amandmani SRS na ovaj zakon upravo u tom smislu, nije nam namera da nešto suštinski menjamo u ovom zakonu, jer ponoviću ono što sam govorila i juče, mi mislimo da je i ovaj zakon, kakav god je, dovoljno dobar da bi njegova primena sprečila korupciju i kriminal u vrhu vlasti i u javnim preduzećima.
Ako ga već menjate i donosite novi zakon, onda bi zaista bilo dobro da pravne norme u tom zakonu budu precizne, koncizne, jasne i da jedino tako možemo izbeći zloupotrebe, samovolju, i kriminal i korupciju u oblasti javnih nabavki svesti na minimum.
Juče je kolega Krasić podsećao na donošenje Zakona o javnim nabavkama 2002. godine, kada je taj zakon predstavljen kao neko epohalno otkriće, nešto što će u Srbiji iskoreniti korupciju, kriminal, zakon najbolji na zemaljskoj kugli. Zaista je pravo pitanje šta je sada toliko loše u tom zakonu da isti oni koji su ga predlagali i usvajali 2002. godine, 2008. godine misle da je toliko loš da čak ne može ni da se menja ili dopunjuje, nego mora da se donosi potpuno nov zakon. Nemamo mi ništa protiv toga, Vlada ima svoju koncepciju i naravno da će da je predstavlja u parlamentu, ali s obzirom da je prošlo ono vreme koje ste, gospođo predsedniče parlamenta, obećali, prošlo je već 35 minuta, još uvek nismo dobili saglasnost Vlade da zakon ovde predstavlja ministar Čiplić.
Sada ću da govorim nešto što je zapravo više vezano za resor gospodina Čiplića, i to za ljudska prava, s obzirom da mi srpski radikali verujemo da u Srbiji nisu ugrožena manjinska prava, da su garantovana Ustavom, i da zaista državni organi treba da vode računa da ta prava ni na koji način ne budu ugrožena.
Mi smo u poslaničkoj grupi dobili jedno pismo potpisano sa – bivši radnici Sigurnosti Jugopetrola. Vrlo interesantno, uz to pismo smo dobili primerak ugovora o radu, koji ću naravno da obrazložim, koji je otprilike onakav kakav bi ministar zaključio sa narodnim poslanicima, s obzirom na stavove gospodina Čiplića da su narodni poslanici najamna radna snaga, a vi biste bili dobar poslodavac, pa biste šamarali poslanike, sad možeš da uđeš u salu, sad ne možeš, ali to nije tema, možda ćete stvarno i takav zakon o kom ste pričali da nam predložite, pa ćemo onda o tome.
Dakle, ova grupa radnika kaže – obraćamo vam se sa molbom da sa skupštinske govornice obavestite javnost Srbije da je po nalogu direktora NIS-a, gospodina Miloša Saramandića, 1. decembra 2008. godine preko 1.000 radnika zaposlenih u NIS Petrol Jugopetrol otpušteno s posla. Dakle, ovo je potpuno suprotno od onoga što je Boris Tadić na subotičkom plenumu tražio od svih zaposlenih da čuvaju svoja radna mesta, a evo vidite kad njegov direktor iz DS, Miloš Saramandić, 1. decembra otpusti 1.000 radnika zaposlenih u NIS Petrol Jugopetrolu, oni nemaju mogućnosti da sačuvaju svoja radna mesta.
Kažu – da tragedija bude veća, svi oni su radili preko firme Sigurnost „ Vračar“ godinama unazad za mesečnu bednu nadoknadu od sramnih 11 hiljada dinara.
I pored toga što su neretko od gladi padali u nesvest, svoj posao obavljali su savesno i korektno, nadajući se stalnom zaposlenju, verujući da se u ovoj zemlji ceni rad.
Za to vreme Miloš Saramandić, kao i njegovi prethodnici, s jedne strane, smanjivao je broj stalno zaposlenih radnika na osnovu socijalnog programa, a sa druge strane zapošljavao žene i prijatelje svojih partijskih kolega. Jedino smo se mi vodili kao sitni troškovi poslovanja Jugopetrola.
Zamislite na koji način su tretirali zaposlene u Jugopetrolu.
Para je bilo za stanove, automobile, putovanja, školovanja dece bezbroj direktora i savetnika, koji nisu ni morali da dolaze na posao, reprezentacija, uvođenje novog programa SAP-a, nabavku svega i svačega.
Pitanja ovih radnika su: ako postoji višak radnika u NIS-u, zbog čega ili koga je bilo potrebno zaposliti toliki broj radnika preko Sigurnosti „Vračar“? Prošle godine bilo ih je preko 1.300 na nivou svih poslovnih organizacija.
Drugo pitanje, koliko je novca uplaćivano Sigurnosti „Vračar“ po jednom radniku?
Treće, u kakvoj su poslovnoj vezi javna preduzeća sa direktorom Sigurnosti „Vračar“ Mirkom Đurovićem? Četiri, zbog čega se baš sada, kada se toliko polemiše o plati gospodin Saramandića, otpušta ovih 1.000 radnika?
Peto, zašto se odjednom i velikom brzinom dokumentacija i sedište Sigurnosti „Vračar“ iz Cerske 76a izmešta u Braće Jerković? Šest, da li je gospodin Saramandić, kao i njegovi prethodnici, oduvek sklapao ovakve povoljne i unosne poslove i zbog toga zaslužio da za mesec dana zaradi što mi ne možemo ni za pet godina?
Da zaključimo, kažu radnici – dobar direktor jednog ovakvog prestižnog preduzeća kakvo je NIS, pripadnik DS, koja će nas uvesti u EU, koja će iskoreniti korupciju u zemlji Srbiji, naravno, ovo sve ironično, ponesen velikim radom i još boljom zaradom, ne obazirući se ni na koga do na samog sebe, zaboravio je da ova pomoćna radna snaga, kako su je sa poniženjem nazivali, dok su je eksploatisali i „adekvatno nagrađivali“, nije obavljala smešne poslove napisane u ugovoru o radu.
Ugovor o radu kaže u članu 1 – zaposleni obavlja poslove radnog mesta pomoćni administrativno-tehnički PO, za koje se zahteva četvrti stepen stručne spreme.
Kratak opis poslova. Sada ćete videti zašto su ove radnike koji su radili u obezbeđenju, izgleda da ističe vreme, završavam za 15 sekundi, tretirali kao sitni troškovi poslovanja Jugopetrola; da bi im dali najniži mogući koeficijent od 2,40, zato što su u kratkom opisu posla rekli - da oni obavljaju poslove fotokopiranja, odlaganja, odnosno arhiviranja razne dokumentacije, dostavlja poštu drugim organizacionim delovima, priprema dokumentaciju za knjiženje, obavlja pomoćne poslove iz oblasti automatske obrade podataka i računovodstva.
Dakle, gospodine ministre, ovo je i za vas i za kolegu Rasima Ljajića, sva ova pitanja ćete dobiti, svakako, iz skupštinske službe i molim da se postarate da dobijete prave informacije i da nam odgovorite - kako su ovi ljudi, oni su nažalost sada dobili otkaz, ali će doći neki novi, mogli da obavljaju poslove fizičko-tehničkog obezbeđenja sa ovakvim opisom radnog mesta?
Ovo je potpuno suprotno Zakonu o radu. Ovo je najgrublje kršenje prava radnika, najgrublje kršenje ljudskih prava. Molim vas da u okviru nadležnosti vašeg Ministarstva i gospodina Ljajića odgovorite na ovo pitanje.
Gospođo Đukić-Dejanović, pošto još uvek nemamo ovlašćenje za gospodina Čiplića da predstavlja zakon o javnim nabavkama, molim da napravite pauzu. Ništa lično, gospodine Čipliću, vi ćete verovatno odlično predstavljati ovaj zakon, ali samo mora to Vlada da nam potvrdi.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog od amandmana za koji ne postoji logično obrazloženje zašto nije prihvaćen.
Gospodine Čipliću, pretpostavljam, sad kada ste i zvanično ovlašćeni da predstavljate ovaj zakon, da ćete razumeti da je ovo zaista jedan smislen i koristan, pre svega, amandman. Odnosi se na član 58. stav 1, a član 58. Predloga zakona o javnim nabavkama govori o dodatnim objašnjenjima, kontroli i dopuštenim ispravkama.
Stav 1. kaže: "Naručilac može da zahteva od ponuđača dodatna objašnjenja koja će mu pomoći pri pregledu, vrednovanju i upoređivanju ponuda, a može da vrši i kontrolu (uvid) kod ponuđača, odnosno njegovog proizvođača".
Amandmanom je kolega Nikolić predložio da stav 1. glasi da naručilac može u prvoj fazi restriktivnog i kvalifikacionog postupka dalje da zahteva od ponuđača dodatna objašnjenja itd. Amandmanom se, očigledno je, precizira u kojoj fazi postupka javne nabavke naručilac može od ponuđača da zahteva dodatna objašnjenja, a tako nešto je moguće isključivo u prvoj fazi restriktivnog i kvalifikacionog postupka. To je valjda jasno. Prihvatanjem ovog amandmana bi se izbegla svaka zloupotreba i promena ponuda koje su prispele u otvorenom postupku.
Zašto je ovo neophodno? Zato što znate i sami da su javne nabavke izvor, nažalost, velike korupcije na svim nivoima i da, kada se donosi novi zakon, taj zakon mora da bude takav – znate, imate iskustva i kao sudija Ustavnog suda koliko znači kada je zakonska norma koncizna, precizna, tačna i dovoljno jasna – da ne ostavlja mogućnost zloupotreba, da ostavlja što manje mogućnosti diskrecione primene.
Ovaj stav ima još jedan propust, jer kaže da naručilac može da zahteva. Svako može, u pravnoj normi je nešto što ostavlja mogućnost da to "može" i "mora", a i ne mora da bude, a to nije dobro. Zakonopisac treba da zaboravi reč "može" u zakonu. Kad god kažete da nešto može, naći će se neko, naći će se onaj kome to odgovara da to "može", zapravo, ne iskoristi.
Opet nešto iz vašeg resornog ministarstva, a odnosi se na primenu Zakona o radu. Znate koliko taj Zakon o radu ima "može"? Poslodavac može da utvrđuje i daje naknadu za topli obrok. Poslodavac može da plaća regres za godišnji odmor. Poslodavac može prekovremeni rad. Poslodavac može, može, može. Sigurno vam je Ministarstvo prepuno takvih primedbi.
Mi u poslaničkoj grupi SRS imamo veliki broj takvih primedbi. Sve što poslodavac može, poslodavac, u stvari, ne radi zato što ne mora. Njemu je u interesu da ga radnik što manje košta i sa aspekta poslodavca je to potpuno legitimno, ali država, pogotovo vi kao, kako volite da kažete, socijalno odgovorna Vlada, morate da vodite računa da zaposleni u ovako teškim vremenima moraju da imaju državnu zaštitu, a teško je obezbediti, priznaćete, državnu zaštitu ako nemate zakon koji poslodavca obavezuje.
Vi ste svojevremeno doneli Zakon o radu koji je isključivo u interesu poslodavaca i jedna grupacija koja čini vladajuću koaliciju i koja je u sastavu Vlade Republike Srbije zaklinjala se da će prvi zadatak ili jedan od prioriteta ove nove vlade biti upravo novi zakon o radu, ali izborna obećanja se, nažalost, lako i brzo zaboravljaju.
Dovoljno je da onaj ko obeća da će da uradi nešto u interesu svih ili u interesu jedne grupacije, u ovom slučaju interesu zaposlenih, da dobije nešto u svom ličnom interesu i da zaboravi obećanja.
Zato smo mi tu da podsećamo, a vas bih molila da ovo Vladino obrazloženje na amandman kolege Milana Nikolića, a obrazloženje je da se amandman ne prihvata zato što nema opravdanog razloga da se naručiocu onemogućava da u bilo kom postupku javne nabavke od ponuđača zatraži dodatno objašnjenje u vezi sa dostavljenom ponudom, malo preciznije objasnite.
Znate, ako nam Vlada kaže da nema opravdanog razloga, a mi smo tvrdili u amandmanu koji su to opravdani razlozi, onda je ovakvo obrazloženje Vlade, u najmanju ruku, neozbiljno, neodgovorno i predstavlja izrugivanje parlamentu i narodnim poslanicima.
Mi zato insistiramo da se poštuje Poslovnik i da ovlašćeni predlagač Vlade sedi ovde s nama. Ubeđena sam da ćete vi sada da nam objasnite šta znači ovo da nema opravdanih razloga, odnosno šta je konkretno rukovodilo Vladu da ne prihvati ovaj amandman koji, sasvim izvesno, vrlo logično poboljšava tekst ovoga člana, a samim tim i celog zakona.

Javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine. Čini mi se, koliko god mi ovde ispunjavamo jednu od obaveza Skupštine Srbije, a to je donošenje i usvajanje zakona, da se mnoge stvari dešavaju mimo ovog parlamenta, a da se javnost nedovoljno obaveštava ili ne obaveštava o onome što su zapravo suštinski problemi u Srbiji.
Naravno, jedan od suštinskih problema jeste korupcija o kojoj se priča sada dok se govori o ovom zakonu o javnim nabavkama. Problem o kojem je govorila Nataša Jovanović, hapšenje jednog od haških begunaca, kako ih nazivaju, sada je već u dramatičnoj fazi, pojavljuju se različite vesti na raznim televizijama, radiju itd.
Ono što pokušavamo od juna ovde da nametnemo kao temu jeste problem KiM. Ne od juna, mi sa tom temom živimo otkad postoje ti problemi, ali od juna pokušavamo da ubedimo skupštinsku većinu i predsednika parlamenta da se na dnevni red stavi rezolucija 108 narodnih poslanika SRS, DSS i NS. Naravno, svi se oglušujete o to. Zapravo, često se čini da ono što se ovde radi, koliko god bi trebalo da bude ozbiljno, jeste zapravo zamajavanje javnosti.
Evo jedan podatak koji je, verovali ili ne, zaslužio samo ovoliko u jednim dnevnim novinama. Čini se da je ovo mesto jedino sa kojeg građani Srbije mogu da dobiju prave informacije. Mi to koristimo, a nažalost je to što često puta bivamo opominjani, što se tvrdi da mi zloupotrebljavamo govornicu itd.
Ali, evo, kaže: "Rezultati povratka na KiM u 2008. godini su poražavajući, što potvrđuje činjenica da se na taj korak odlučilo samo 386 ljudi'', saopšteno je na godišnjoj konferenciji saveza i udruženja interno raseljenih unija. Kao glavni razlog za neuspeli povratak, savez je apostrofirao izostanak iskrene političke volje nadležnih institucija.
Šta će se dešavati sada kada je KiM okupirano od strane Euleksa, uz pristanak Vlade Republike Srbije i Borisa Tadića? Tek će biti još tužnije i još crnje informacije...
(Predsednik: Vreme.)
...koje ćemo dobijati tamo sa terena. Hvala.

Gospođo predsedniče, malopre rekoste da je zakazan Odbor za saobraćaj u 13 časova. Da li ste vi zakazali taj odbor ili predsednik odbora?
Mislim da nije dobro, s obzirom da smo juče dobar deo dana proveli u raspravi oko gasnog sporazuma i na insistiranje narodnih poslanika zakazana su ova dva odbora, gde treba da se pojave dva ministra, s obzirom da jedan ministar priča jednu priču, drugi drugu i da se to raščisti, koliko je to uopšte moguće i bilo bi logičnije da se čak i prekine sednica u tom periodu, da svi zainteresovani narodni poslanici prisustvuju tom odboru, ali to ne tražimo, ne insistiramo.
U najmanju ruku je neprimereno i trebalo je da se vodi računa o tome da se bar istovremeno ne zakazuju i drugi odbori, jer je sasvim sigurno da postoji veliki interes narodnih poslanika da prisustvuju ovim odborima vezano za ovaj Gasni sporazum sa Ruskom federacijom.
Da li je neko namerno razvodnjavanje, razvlačenje, da li je nekome stalo da se konačno utvrdi o čemu se to radi ili nekome nije stalo? Da ne bude zabune, mi srpski radikali smo glasali za taj sporazum i mi podržavamo svaku vrstu saradnje sa Ruskom federacijom, ali nemamo ništa protiv toga. Zato je kolega Buha juče odmah prihvatio da se zakaže odbor koji on predsedava.
Nemamo ništa protiv da se sve što je eventualno sporno raščisti, da se ministri ne dopisuju preko novina, nego ako već neće da dođu ovde i ako vi nećete da zakažete sednicu o nepoverenju Vladi, onda dajte neka bar na odborima može da prisustvuje što veći broj narodnih poslanika, jer inače stav srpskih radikala je da se odbori ne zakazuju za vreme trajanja sednice parlamenta, jer čovek ne može da se raspoluti da prisustvuje na dva mesta istovremeno, a mi mislimo da je upravo rad u ovoj sali prevashodan.
I zbog javnosti, a naravno i zbog narodnih poslanika, evo samo sugestija, ako je moguće, da se ovaj odbor koji ste najavili pomeri dok se ne završe ova dva, trenutno aktuelna i bitna odbora.