Dame i gospodo narodni poslanici, evo sad posle ovog, kako vi volite da kažete, seta pravosudnih zakona, ode gospođa ministar, nisam htela da joj repliciram, osta pravosuđe u haosu, ali govorili smo ovih dana o tome.
Predlog zakona o javnim nabavkama i amandmani koji su podneli narodni poslanici, očigledno to je bio haos za Vladu Republike Srbije. U četiri navrata Vlada nam je dostavljala svoje mišljenje, pa je najpre odlučivala o članu 9. pa o članu 7, recimo. Čini mi se da ćemo i povodom ovog zakona i ovih amandmana imati značajnih, da ne kažem, problema, ali u svakom slučaju neslaganja sa predstavnikom Vlade Republike Srbije.
Ovaj zakon je, po mišljenju Vlade, kako stoji u obrazloženju, potrebno doneti po hitnom postupku kako bi se antikorupcijskim organima omogućio efikasan rad u obavljanju poslova kontrole trošenja javnih sredstava i obezbeđivanja finansijske discipline državnih organa, organizacija i drugih pravnih lica koja su u obavezi da primenjuju propisane procedure.
Ovo lepo zvuči, ali, naravno, nema veze sa stvarnošću. Imali smo mi Zakon o javnim nabavkama, podsećam, donet 2002. godine, pa menjan 2003. godine, pa 2004, pa 2005. Znači, ovo je peti pokušaj da se uvede red u javne nabavke.
Šta ovo, zapravo, govori? Da problem nije u zakonu, i nikada nije problem u zakonu, osim ako su zakoni poput ovih pravosudnih, koji zaista prave takav haos da ih je nemoguće ispraviti.
Ali, ako imamo i ako smo imali Zakon o javnim nabavkama, koji je donet 2002. godine i tada se, podsećam narodne poslanike, govorilo i pisalo, dosta je ovde kolega koji su sedeli svih ovih godina, maltene svake godine od 2000. godine je menjan Zakon o javnim nabavkama, i svaki put su ti tekstovi zakona ovde predstavljali nešto što će apsolutno staviti tačku na korupciju u Srbiji.
Ali, ponavljamo, nije problem u zakonima, problem je u onima koji vrše vlast, problem je u onima koji sprovode javne nabavke i problem je u činjenici da je vrh vlasti u Srbiji korumpiran.
Ovo vam ne kažemo samo mi srpski radikali, to vam govore svakodnevno mediji u Srbiji, bez obzira koliko imate uticaja na njih, to vam govore izveštaji Evropske komisije, to vam je jedan od najvažnijih problema zbog čega u EU neće da čuju za Srbiju, jer ovoliko korupcije na jednom mestu, koliko je sada ima u samoj Vladi Republike Srbije, to verovatno ne da nema u Evropi, već nema na zemaljskoj kugli.
Mi ovde pričamo o korumpiranosti državnih organa danima, uspemo, kao u slučaju Bojana Krišta, da ubedimo one sa aerodroma da mu plate odlaznu kartu u jednom pravcu i tu se sve završava.
Znate, ne možete vi da pričate da imate korupciju i razne afere, od carinske, stečajne, "indeks" afere, afere "aerodrom", teško je setiti se svih afera koje su u Srbiji začačkane, pa stavljene pod tepih, a da niko iz Vlade ne odgovara.
Barem moralno i barem da kaže: Hvala, podnosim ostavku, ništa nisam ukrao ili ukrala, nisam korumpiran ili korumpirana, ali ako to rade moji saradnici, ako to rade ljudi čiji sam na neki način šef (onda je moralno da se taj neko skloni jer iako nije korumpiran, a nije u stanju da spreči korupciju u svom okruženju), to je dovoljan razlog da te poslove više ne obavljam.
Juče sam govorila i danas ću da ponovim o jednoj instituciji o kojoj se mnogo govori i koja je bila aktuelna svih ovih godina, koju predstavlja Verica Barać, koja kao da je predstavnik neke nevladine organizacije i to od onih iz reda Sonje Biserko, Nataše Kandić i ostalih. Lepo žena kaže da, kada bi se ona pitala, ona bi priznala Kosovo i povukla bi sve tužbe i kontratužbe protiv suseda, kako kaže. Tu se ništa ne dešava.
Verujete, to je veći kriminal od svog onog kriminala sa kojim ona pokušava da upozna, pre nekih medija koji su joj dostupni, građane Srbije. To što je ona pokušavala i što pokušavaju svi drugi - da se razotkriju korupcionaške grupe u vrhu vlasti, ne mislimo da to ne treba da se radi, ali u Srbiji treba da rade svi organi. Uvek se nekako namesti, kad mi ovde imamo neki zakon, onda se iz okvira, iz delokruga tog zakona pojavi u medijima nešto što treba valjda da skrene pažnju, a opet jeste iz ove oblasti.
Imamo juče i danas tenderska mafija, policiji podvalili loše uniforme. Imamo neke interesantne napise, naravno, ne želim da tvrdim da je ovo tačno. Ovo jeste u nadležnosti državnih organa, pre svega pravosudnih i organa gonjenja.
Očekujem da vi, gospođo ministar, znate o čemu se radi i kada ste već tu da bi bilo dobro da informišete narodne poslanike i javnost Srbije šta je ovde zaista tačno, jer mi ovde čitamo o kriminalnim nabavkama u MUP-u, koje traju godinama.
Pa se kaže, npr. za 70.000 košulja treba oko 100.000 metara tkanina. Zahtevana tkanina vredi tri evra po metru, a isporučena dva ili čak i manje, pa se samo na toj razlici zaradi 100.000 evra. Mnogi ponuđači ne mogu da dođu ni do bodovanja, jer im tkaninu, u saradnji sa laboratorijama, proglase neispravnom, a neretko se dešava i da se uzorci zamene u MUP i da se lošiji pošalju na analizu.
Taj izvor iz MUP-a, koji je sve ovo dao za jedne dnevne novine, ističe da je nedavno, pod sumnjivim okolnostima, nabavljeno 120.000 košulja sa dugim i kratkim rukavima, 25.000 pantalona i oko 5.000 komada interventnih uniformi i 10.000 do 12.000 komada jakni. Kaže, nedavno je bio tender za košulje. "Niteks", čiji ljudi štrajkuju jer nemaju plate, bio je jeftiniji za oko 100 dinara po košulji, a nije prošao na tenderu. Dešava se da neke firme budu jeftinije i do 50%.
Pre dve godine je firma s jednim zaposlenim dobila da isporuči 70.000 košulja, a o kvalitetu da se ne priča. Kada se u ovakvim slučajevima rade ovakve kriminalne radnje, treba videti kako se dodeljuju male nabavke do 2,5 miliona dinara. To se, praktično, obavi telefonskim pozivom. O poverljivim nabavkama suvišno je bilo šta reći, kaže insajder iz MUP za ove dnevne novine.
Naravno, ne prihvata se sve zdravo za gotovo što se objavi u medijima. Zaista je malo ili gotovo neverovatno, ako je tačno ovo što je ovde navedeno, da odgovorni ljudi imaju najmanje veze sa tim. Pravo pitanje jeste, ne samo u ovom slučaju, nego inače u slučajevima malih nabavki, šta je u slučajevima poverljivih nabavki. Kada govorimo o poverljivim nabavkama, to su pre svega one iz delokruga Ministarstva vojske.
Imaćemo u toku dana ili ovih dana dok budemo raspravljali o ovom zakonu dosta konkretnih primera. Očekujemo i bilo bi normalno da ministar ima konkretne odgovore, jer ovo što mi iznosimo je uglavnom javna tajna i verovatno ste se, gospođo Dragutinović, pripremili za sva pitanja vezana za ovaj zakon. Mi mnogo volimo da, kada govorimo o amandmanima, to ilustrujemo ovim ponekim konkretnim primerom.
Amandman koji sam podnela na član 1, a član 1, kao i inače što je uobičajeno kada su u pitanju zakoni, jeste član koji govori šta je to predmet ovog zakona.
Vi kažete da se ovim zakonom uređuju uslovi, način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja izvođenja radova u slučajevima kada je naručilac tih nabavki državni organ, organizacija, ustanova ili drugo pravno lice određeno ovim zakonom; određuje način evidentiranja ugovora i drugih podataka o javnim nabavkama; određuju poslovi i oblik organizovanja Uprave za javne nabavke.
Naša primedba je da treba da se briše postojanje ove uprave za javne nabavke, koja je apsolutno nepotrebna. Ovih dana se govori o smanjenju javne potrošnje. Pretite da ćete u raznim delovima u administraciji da delite otkaze.
Naravno, ministarstva ne dirate, ne vi lično gospođo Dragutinović, jer nećete ni vi vaše ministarstvo, niti bilo koji ministar. Vi u ministarstvima okupljate svoje partijske kadrove, vi tamo formirate agencije, uprave, direktorate itd.
Da bi još neko ko će biti u toj upravi imao veliku platu, pa onda ta uprava neće imati uslova za rad, pa neće imati prostoriju, pa onda će tamo da se okupe neki ljudi, kao što smo pre neko veče imali priliku da gledamo jedan od tih dobro plaćenih odbora, agencija, kako li se već zove, kako se žale da njih 6-7 tamo sedi, svi u jednoj kancelariji i ne mogu da rade, ali plate uredno primaju.
Ovo nije način, ne samo gospođo Dragutinović u ovoj godini, odnosno u narednoj godini, za koju nam predsednik Vlade kaže da nećemo živeti bolje nego što živimo sada, nego je ovo, pre svega, principijelni stav SRS: ako postoji ministarstvo, onda je ministarstvo to koje mora u okviru svojih službi da formira da li neke odseke, odeljenja itd. i da ministarstvo radi svoj posao.
Sada kada bismo mogli da nabrojimo u okviru vašeg ministarstva koja sve kvaziministarstva postoje, a i ova uprava je jedno od njih, onda se postavlja logično pitanje: šta ćete vi, šta će nam ministarstvo ako imamo toliko agencija, uprava, direktorata i kako se sve ne zovete.
Kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što uprava, kao stručna organizacija koja obavlja poslove u oblasti javnih nabavki, daje svoj doprinos razvoju sistema javnih nabavki u Republici Srbiji. Ovo je neozbiljno obrazloženje zato što ne znači ništa. Apsolutno ništa. Šta znači uprava kao stručna organizacija. Da li vi nemate u Ministarstvu stručne ljude? Koliko imate zaposlenih u Ministarstvu?
Ako je u Vladi Srbije 2000. godine, kada je uletela demokratija kroz zapaljena vrata Savezne skupštine i uopšte zapaljenu Skupštinu, tada bilo negde oko 2.800 zaposlenih u ministarstvima i uopšte u državnoj administraciji, danas je ta brojka, koliko se zna, preko 30.000.
Znači, vi ste više od deset puta povećali broj zaposlenih, nagomilali ste administraciju, koja očigledno nije sposobna da radi, jer da jeste, onda vam ne bi trebala neka nova stručna organizacija.
Vi na ovaj način priznajete da vi nemate dovoljno stručnosti da obavljate ovaj posao. Pošto je 15. minut istekao, čućemo se još u toku dana.