Dame i gospodo poslanici, član 226. Poslovnika - narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Ovo je osnov mog javljanja po Poslovniku, a pre toga bih, gospodine Mrkonjiću, vama nešto sugerisala. Znam da ste vi čovek iz onog najdemokratskijeg vremena Republike Srbije, iz vremena kada nije bilo ograničenja u vremenu govora narodnih poslanika s ove govornice, ali prevariće vas i ovi "žuti" i ovi Koštuničini, oni će sami da vas proglase da ne poštujete Poslovnik.
Nemojte više da mi produžavate vreme mimo Poslovnika, mogu ja da se javim i više puta. Vama hvala, ne sumnjam u dobre namere, ali čisto da vas zaštitim od onih koji se samo foliraju da su vam prijatelji.
Dakle, jedan kolega malopre je ovde rekao da je iznenađen, kolega iz DS-a, zašto smo mi sada počeli da pričamo po Poslovniku, kada smo lepo jutros počeli da radimo.
Opet podsećam, radi javnosti, gospodine kolega, vidim da se javljate da replicirate, nemam ništa protiv, da smo lepo jutros počeli da radimo, onda bi to bilo u 10 časova, ali smo mi lepo počeli da radimo u 11,10 časova, zato što vi, gospodo iz vladajuće koalicije, niste mogli da obezbedite jednu trećinu narodnih poslanika u ovom parlamentu.
Još nešto o odnosu Vlade Republike Srbije prema narodnim poslanicima. Pitala sam premijera Vlade - koliko ministara u sadašnjoj Vladi Srbije ima pasoš drugih država. Dobila sam odgovor - MUP vodi evidenciju izdatih putnih isprava, koje su izdate prema Zakonu o putnim ispravama jugoslovenskih državljana, pa onda u dva reda - "Službeni list", pa nabrojano koliko je sve puta menjan taj zakon, 10, 12 puta, "Službeni glasnik" iz 2005. godine, pa kaže - ovo ministarstvo ne raspolaže podacima o licima koja imaju pasoš drugih zemalja. Potpisao je Vojislav Koštunica.
Ovo je, dame i gospodo, skandalozno. Najpre, mi ova poslanička pitanja ne postavljamo da bismo se zabavljali sa ove govornice, niti da bismo zabavljali građane Srbije. Ovo je vrlo ozbiljno pitanje, a neozbiljan i neodgovoran odgovor Vlade Republike Srbije. Moraće da prestanu da potcenjuju inteligenciju narodnih poslanika i građana Srbije.
Mi imamo saznanja da jedan broj ministara u Vladi Republike Srbije ima pasoše drugih zemalja. Ako sam tražila informaciju o pasošu drugih zemalja, onda znam da o tome nema evidencije kod izdatih pasoša u Srbiji, ali predsednik Vlade koji je potpisao ovo pismo i dalje nije odgovorio.
Insistiram da odgovori na moje poslaničko pitanje - koliko ministara u sadašnjoj Vladi Srbije ima pasoš drugih država? Izvinjavam se što sam prekoračila vreme.

 Dame i gospodo poslanici, član 226. Poslovnika Narodne skupštine.
U svom prvom javljanju sam komentarisala odgovor koji sam dobila od predsednika Vlade Vojislava Koštunice, odgovor na poslaničko pitanje, i nisam završila. Zato ću sada, najpre, o tome da nastavim.
Naime, posećam radi javnosti i radi stenograma, pitala sam predsednika Vlade - koliko ministara u sadašnjoj vladi Srbije ima pasoše drugih država? Dobila sam odgovor da ovo ministarstvo, a potpisao je predsednik Vlade, ne znam na koje ministarstvo misli - ne raspolaže podacima o licima koja imaju pasoše drugih zemalja.
Ovo je skandalozan odgovor, dame i gospodo, ovo samo potvrđuje našu sumnju. Zato sam i postavila ovo pitanje, nije mi to onako, slučajno palo na pamet, nego, kao što sam rekla u prvom javljanju, imamo pouzdane podatke da jedan broj ministara ima pasoše nekih inostranih država. Prosto je neverovatno, s obzirom na činjenicu da je ministar državni činovnik, da dobijemo ovako neozbiljan i neodgovoran odgovor predsednika Vlade Vojislava Koštunice.
Kolega Zoran Nikolić je u svom izlaganju, koje je bilo replika mom prethodnom izlaganju, rekao da je on samo apelovao na predsedavajućeg da se radi po dnevnom redu.
Prosto je neverovatno da narodnim poslanicima, koji ovde sede, samo čekaju dan kada će da pritisnu zeleno dugme, a takvih je danas ovde svega petnaestak, mislim na vladajuću koaliciju, smeta kada narodni poslanici govore ovo što mi danas govorimo.
Imamo i informaciju, koju je gospodin Rajko Baralić izneo s ovog mesta, da je ministar Milan Marković na sednici Glavnog odbora DS-a. To je tek skandal nad skandalima, da je njemu preča njegova stranka nego Narodna skupština.
Neverovatno je da vi, gospodo, možete tako nešto da podržavate. To što podržavate Vladu, ne znači da treba da podržite svaku ludost svakog ministra, gospodo iz DSS-a. Sad gospodin Zoran Nikolić kaže da se njemu čini da je već krenula izborna kampanja, da ovo znači da će Tomislav Nikolić izaći na predsedničke izbore, da će na taj način podržati Borisa Tadića. To nam kaže član DSS-a.
Govoriću o amandmanu, o tome kako DSS podržava DS, pošto kolega Nikolić, valjda je dva mandata poslanik, a treći put da je izašao za ovu govornicu, kaže da mi koristimo famoznih pet minuta po Poslovniku. Dakle, on još ne zna da se promenio Poslovnik.
Smanjili ste nam vreme, gospodine Nikoliću, nemamo više pravo na pet minuta. Ovde piše tri minuta. To je bilo po onom starom poslovniku. Pročitajte bar toliko.

Gospodine Mrkonjiću, najpre bih vas upozorila na član 121. stav 2 - ako narodni poslanik napusti salu Narodne skupštine i ostavi u poslaničkoj jedinici, odnosno pored nje, svoju identifikacionu karticu, služba Narodne skupštine odmah će tu karticu dostaviti sekretaru Narodne skupštine.
Ovde je očigledno da je broj kartica na ekranu, vide se, evo, u prvim redovima imate tri-četiri kartice, a poslanika nema.
Znam da ste vi doneli takav Poslovnik, ne vi, nego ovi odavde, da nije bitno koliko narodnih poslanika sedi ovde, ali s obzirom na to da poslanicima DS-a i DSS-a smeta kada zamolim gospodu snimatelje da malo pogledaju i snimaju, ukoliko im nije interesantno ovo što se radi u ovom parlamentu, zamolila bih vas da pozovete službu da ovo stanje učini relevantnim. Ako dozvolite da onda nastavim, molim da mi vratite vreme, pošto nisam koristila sva tri minuta koja sam, inače, mogla i po ovom članu, pa da nastavim po članu 104.

Dame i gospodo poslanici, osnov mog javljanja je član 104. koji upozorava da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Prosto je neverovatno kako se neki narodni poslanici vladajuće koalicije odnose prema ovom parlamentu. Ne razumem nervozu narodnih poslanika kojima je, to sam i juče rekla, valjda, neko naredio da moraju da sede u Parlamentu i da se s vremena na vreme jave za reč, da bi građani Srbije imali na umu da postoje i te stranke u Srbiji.
Ne morate vi, gospodo, da sedite u sali da bi građani znali za vas. Znaju građani Srbije za vas po svom istanjenom novčaniku, po svojim izgubljenim radnim mestima, po svojim malim penzijama, po svom ovom zlu po kome ste poznati od petooktobarskog puča građanima Srbije, dame i gospodo.
Interesantna je bila primedba gospodina Zorana Nikolića, ovo je neka vrsta replike, ali pošto se ovde dosta govorilo po Poslovniku, gotovo da se zaboravilo, mada ja nisam zaboravila na šta imam nameru da repliciram.
Gospodin je rekao da ne razume zašto narodni poslanici ne govore isključivo po članu 103. Poslovnika.
Ja ga sada pitam - ako je to jedini član koji se koristi u ovom parlamentu, čemu služe ostali članovi i čemu, uopšte, služi Poslovnik, zašto se ne napiše samo taj jedan član 103? Još bolje, predlagala sam i pre neki dan, neka nas sačeka neko ispred sale, neka nam daju tekst koji treba ovde da pročitamo, i onda će to biti najbolje za vas koji ne želite da čujete istinu o vama, o vašoj vlasti. Žao nam je što vam se to ne dopada, ali mi to moramo, hoćemo i mi ćemo to uporno da ponavljamo.
Ovde reče gospodin Nikolić da je državni i nacionalni interes da oni ćute i da se zato ne javljaju po Poslovniku. Državni i nacionalni interes je da podnesu ostavke, mislim na Vladu i na predsednika Republike. Jedino je to državni i nacionalni interes, dame i gospodo. A gospodin Srđan Milivojević se, onako iznerviran i ljut, ovde pojavi, pa se najpre izvini što govori po Poslovniku, što je meni neverovatno. Nikada se neću izvinjavati što govorim po Poslovniku, izvinjavala bih se kada bih govorila mimo Poslovnika, a da se koristim svojim pravom iz Poslovnika, ne vidim kome bi trebalo za to da se izvinjavam.
Moguće je da smo pogrešili, gospodine Milivojeviću, da nije sada sednica Glavnog odbora, nego predsedništva DS-a. Nas ta vaša formalna struktura ne interesuje, ali je činjenica da je Milan Marković tamo negde, na nekom sastanku svoje stranke, a ne sa narodnim poslanicima, gde mu je mesto.
Vrlo bučno i žučno ste rekli da u Glavnom odboru DS-a sede časni i pošteni ljudi i da je tamo sedeo i Zoran Đinđić, da tamo sedi i Boris Tadić. Gospodine Milivojeviću, nisam razumela da li se žalite ili se hvalite. Mi ne tvrdimo da su svi članovi DS-a, odnosno Glavnog odbora DS-a nečasni i nepošteni, ali tvrdimo da nije častan i pošten Boris Tadić i tvrdimo da je Zoran Đinđić bio mafijaški premijer. Ako se vi time hvalite, vaša je stvar.

Javljam se po članu 101. Poslovnika, a to je replika na izlaganje gospodina Srđana Milivojevića.
Gospodine Milivojeviću, o kriminalnim radnjama Zorana Đinđića govorili su i sadašnji i tadašnji njegovi saradnici, a sadašnji vrh DS-a, između ostalih, evo, Boris Tadić, da ne nabrajam druge, Dragoljub Mićunović itd.
Podsetiću vas u jednoj rečenici pisma koje su oni potpisali, između ostalih: "Pokušaj izvršnih organa i administracije da uzurpiraju svu vlast u stranci poznata je odavno kao ona opasna birokratska i autoritarna tendencija protiv koje se bore sve demokratske stranke, pa mora i naša.
Predsednik Izvršnog odbora DS-a, deo izvršnih organa i administracije sasvim jasno su ispoljili ove sklonosti".
Onda potpisnici ovog pisma, Boris Tadić, Dragan Domazet, Ljubomir Tadić, Desimir Tošić, Radoje Prica, Đorđe Zečević, Slobodan Vukčević, Lejla Ruždić, Borka Božović, Borivoje Mijatović, Mirko Ivković, Dušan Kuzmanović, Ištvan Maroš, Miodrag Brankov, Jovo Vukelić, Dragoslav Božić itd, između ostalog, kažu: "Momentalna opasnost za stranku je odsustvo svake kontrole materijalnog i finansijskog poslovanja, nepostojanja budžeta, sa predviđenim prihodima i rashodima, pa samim tim i proizvoljnost u trošenju sredstava".
Dakle, Zoran Đinđić je bio taj koji je proizvoljno trošio sredstva DS-a, što, apsolutno, nije problem SRS-a, niti je to problem građana Srbije, ali je problem građana Srbije činjenica da Zoran Đinđić jeste bio mafijaški premijer, kao član ''surčinskog klana'', kao nadređeni Janjuševiću i Kolesaru, kao učesnik u kriminalnim privatizacijama poput, recimo, privatizacije "Popovca", kao glavnokomandujući u ''duvanskoj mafiji'', u ''naftnoj mafiji''.
Ima toga koliko god hoćete i svi građani Srbije to znaju. Uostalom, podsetiću vas opet, sami ste to tražili, pitajte majku Zorana Đinđića, ona u novinama izjavljuje da treba pitati Ružicu Đinđić šta je to iza sebe u imovinskom smislu ostavio Zoran Đinđić. Kaže gospođa njegova majka da to jedino Ružica zna i da jedino Ružica zna ko je dolazio kao prijatelj u kuću Zorana Đinđića i ko bi, eventualno, mogao biti nalogodavac ubistva.
Prepuštamo mi to, svakako, nadležnim organima, gospodine Milivojeviću, ali ovo je, takođe, nešto što smo naučili od vas. Vi za svako ubistvo koje se desilo u nekom vremenu optužujete vlast. Zar mi nemamo pravo da se na isti način ponašamo? Vi ste bili vlast kada je ubijen Zoran Đinđić. DOS je ubio Zorana Đinđića.

Gospodine predsedavajući, ja sam se javila po Poslovniku isključivo zbog prisustva Milana Markovića. Molim vas da ponovo pišete da se javljam po Poslovniku, jer imam gospodinu Milanu Markoviću lično nešto da kažem.
Kada sam već izašla, nisam imala nameru da repliciram koleginici Nadi Kolundžiji, ali mislim da nemate prava da podsećate bilo koga ni na moralne, ni na političke, niti na ne znam kakve okolnosti; ne mislim na vas lično, mislim na stranku kojoj pripadate. SRS nije ni u kakvoj specijalnoj izbornoj kampanji, mi smo u kampanji, što se toga tiče, uvek.
Ako mislite da je kampanja govoriti istinu sa svakog javnog mesta, govorili smo istinu, gospođo Kolundžija, i nikada to nećemo prestati. Da li to nekome smeta, da li to nekoga boli, na ovaj ili onaj način, zaista tu ne možemo da vam pomognemo.
Želim da podsetim i vas, gospođo Kolundžija, i građane Srbije, pre svega, da se predsednik srpskih radikala nalazi u Hagu kao politički zatvorenik pet godina, na osnovu optužnice koju su napisali Zoran Đinđić, Goran Svilanović i Nebojša Čović. Tu činjenicu nikada nijedan srpski radikal neće zaboraviti i nikada nećemo prestati o tome da govorimo.
Naravno, sve ono što sam rekla malopre o mafijaškom predsedniku Zoranu Đinđiću nije, upravo, gospodine Krasiću, ja sam citirala deo teksta koji su, između ostalih, potpisali Boris Tadić i Dragoljub Mićunović.
Oni su u to vreme tako mislili, to je njihova stvar, to je objavljeno u novinama i ne vidim u čemu je problem da se citira nešto što piše u novinama.
Hoću da kažem, nisam ja i ne govorimo mi to, eto, sad iz osvete - Zoran Đinđić je napisao optužnicu s ovom dvojicom protiv Vojislava Šešelja, pa ćemo mi sada iz inata da pričamo ovo ili ono. Ne, mi samo iznosimo činjenice, istine, objavljene stvari, utvrđene stvari.
Da li je bio šef ''duvanske mafije'' - bio je, da li Ružica Đinđić i dan-danas ide u ''Popovac'' po apanažu - ide, da li to znaju tamo svi građani - znaju, da li je bio na vrhu kriminalnih privatizacija - bio je, da li je Janjušević bio šef njegovog kabineta, Kolesar sekretar, šta je bio, da li je to radio - radio je.
Gospodine Stanimiroviću, opet se štipajte, srpski radikali živi, zdravi i za ovom govornicom, biće nas još više, a vi ćete, juče sam vam rekla, biti puni modrica od štipanja, zato što ne možete da verujete, tako ste rekli, da je ovo 2007. godina, a ima živih srpskih radikala, i to eno ih u skupštinskoj sali, za govornicom.
Biće nas još više, gospodine Stanimiroviću, žao mi je ako vam se to ne dopada, ceo dan niste bili ovde, idite, nastavite, spavajte, nemam ništa protiv.

Član 226. Poslovnika Narodne skupštine - narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Pitanje upućujem Borisu Tadiću, predsedniku Republike Srbije. U izbornoj kampanji, svojevremeno je obećao građanima Srbije da će rešiti pitanje afere ''Bodrum''.
Podsećam, to je ona izborna krađa kada su poslanici DS-a Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac, Vojislav Janković, zloupotrebili karticu, tada narodnog poslanika, Nede Arnerić. Boris Tadić je u toj izbornoj kampanji obećao da će iz svog okruženja odstraniti sve za koje se utvrdi da su učestvovali u tim kriminalnim radnjama, a danas, dame i gospodo, to su visoki funkcioneri DS-a. Afera ''Bodrum'' nije razrešena.
Boris Tadić i DS obmanjuju građane Srbije kada kažu da je to pitanje rešeno, zato što je jedna druga kartica - Nataše Milojević, tako se zvala koleginica narodni poslanik, bila jedina zloupotreba koja je bila predmet sudskog spora i u tom sudskom sporu je osuđen tadašnji poslanik DS-a Alen Selimović.
Dame i gospodo, podsećam javnost Srbije, pre svega, da to nije afera ''Bodrum'', da je afera ''Bodrum'' i dalje nerešena, da i dalje oko Borisa Tadića i, nažalost, u vrhu Srbije sede i Bojan Pajtić, i Dragan Šutanovac, ljudi koji su direktno odgovorni za izbornu krađu, a izborna krađa je ako neko ukrade glas narodnog poslanika u Narodnoj skupštini. Promena izborne volje je jedno od najtežih krivičnih dela.
Podsećam vas, dame i gospodo, nekada ste lupali u šerpe i lonce da biste zaštitili izbornu volju građana i mi uvek podržavamo, naravno, ne lupanjem u šerpe i lonce, nego konkretnim delima, da je izborna volja građana svetinja, da niko ne sme da se ogreši o nju i tražim od Borisa Tadića odgovor na ovo poslaničko pitanje.
Vas molim, gospodine predsedavajući, samo da uzmem određenu dokumentaciju, ako se niko drugi nije javio po Poslovniku, da se ja javim, jer sam već najavila da želim po Poslovniku da se obratim Milanu Markoviću, da bismo kasnije krenuli po amandmanima.

Gospođo Kolundžija, ovo liči na skupštinski rad. Koleginica Kolundžija me je usput pitala na šta ovo liči.
Član 104. Poslovnika kaže - narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Član 113. istog poslovnika kaže - odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici, pored narodnih poslanika, a shodno se primenjuju na sednicama odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine. Ne stoji striktno, ali se podrazumeva da narodni poslanik, a i sva lica iz člana 113, na svakom mestu moraju da vode računa o dostojanstvu Narodne skupštine.
Ne znam gde ste bili, gospodine Milane Markoviću, ceo dan. Pretpostavljam da ćete da nam kažete. Ili vam je trebao ceo dan da čitate i analizirate izjavu koju ste dali za list "Pravda", gde ste na najgrublji način povredili dostojanstvo Narodne skupštine.
Evo, dame i gospodo, šta kaže u "Pravdi" Milan Marković, ministar za državnu upravu i ''protiv'' lokalne samouprave: ''Ne znam zašto su izašli''. Odgovara na pitanje zašto su izašli poslanici SRS-a juče, kada je on počeo, odnosno izašao da obrazloži neki amandman. ''Ne znam zašto su izašli'', pravda se Marković, i dodaje – ''držao sam se programa, čak pre mog izlaganja''... ne znam kog programa, verovatno televizijskog... ''i nije bilo neke rasprave, tako da jedino preostaje da su mi vratili za ono od pre dva dana kada sam ja u toku izlaganja radikala napustio salu.''
Zamislite koje omalovažavanje i koja bruka. Gospodine Milane Markoviću, ne znam da li vam je neprijatno zbog ovoga.
Dalje, Marković naglašava da je to uradio jer se SRS nije pridržavala Poslovnika i tema, već su raspravljali o drugim stvarima. Ministar sebi dozvoljava da narodnim poslanicima kaže o čemu će sa ovog mesta da govore! Ovo je neviđeno. Ovo ni u najcrnje doba u Srbiji nije bilo, ako je crnje postojalo od ovoga od kad je DOS na vlasti, a teško da jeste.
Dalje kaže Milan Marković – ''uz to'', slušajte ovo, ''nisam izašao samo ja iz sale, već su izašli i ostali iz DS-a, kao i iz DSS-a, LDP-a i druge stranke. Samo su članovi SRS-a ostali u sali'', kazao je ministar. ''Vratili smo se sa druge strane, dobro, u SRS-u su objasnili - vratili smo im ono što su oni uradili pre dva dana''.
To je tačno. Ali, gospodine Markoviću, vi ste izneli neistinu. Prvo, nedopustivo je da kažete - izašli su i ostali iz DS-a. Vi ovde niste kao član DS-a, nego kao ministar. Znamo mi da ste vi kao član DS-a postali ministar, ali ovde ste, gospodine Markoviću, možete vi da gledate i gore, a ne u onaj ćošak, ali ovde ste ministar, pred ovim narodnim poslanicima.
Evo vidite, ceo dan nismo govorili o amandmanima dok niste došli i tako ćemo 77 dana, dok ne budete tu. Napravite facu kakvu god hoćete, vama je to svejedno. E, pa, neće vam biti svejedno, budite sigurni.
Znači, slagali ste, gospodine Markoviću, da su samo poslanici SRS-a ostali ovde. Ovde su bili i poslanici SPS-a, bio je i gospodin Vladan Batić. Aktivno je učestvovao u raspravi, kao i ostali poslanici. Ako je vama Skupština – Demokratska stranka, onda je to vaš problem, gospodine Markoviću. Skupština Republike Srbije pripada svim građanima Srbije, po volji je građana Srbije. Danas je u ovoj skupštini najviše srpskih radikala, a uskoro će nas biti mnogo više nego sada. Ne znam samo u koji ćete ćošak tada gledati, gospodine Markoviću, pošto ona tamo sobica ima rešetku na vratima, pa fali ćoškova, za razliku od ovih ovde.

Dame i gospodo narodni poslanici, čujem usput da se vodi oštra polemika o tome kako nama neko dopušta ovde da koristimo svoje pravo iz Poslovnika.
Niti nam to ko dopušta, niti to može ko da nam zabrani, samo da vam bude jasno. Govorićemo ovde dokle mi mislimo da je svrsishodno, pre svega, dok ne ubedimo ministra Milana Markovića da se upristoji, jer je skandalozno da danas ceo dan ne bude u Parlamentu, da se sad pojavi i da pokazuje očigledne znake nervoze. Ne znam kako je prošao na ribanju kod Borisa Tadića, to je njegova stvar, ali ako ne može da podnese skupštinsku atmosferu, mogao je da popije neki bensedin, ne znam šta je već aktuelno od tih sedativa, i da se malo smiri, da se sredi.
Ovom gospodinu što se javlja odozdo više ne može da pomogne nijedan sedativ, ni u nekoj većoj količini, od njega je i Bog digao ruke, ali gospodin Milan Marković je malopre pokušao da bude vrlo drzak i, zapravo, uspeo je da bude i drzak i bezobrazan i misli da je on sad mnogo važan. Za informaciju gospodinu Milanu Markoviću, većina građana Srbije to zna, glasilo SRS-a su novine ''Velika Srbija'' i mi smo vrlo ponosni na te naše novine, apsolutno, najbolje danas u Srbiji. Dnevne novine ''Pravda'', žao mi je što vam se ne dopada što date izjavu za ''Pravdu'', pa posle opovrgavate, kažete da niste dali izjavu. Zaista, Milan Marković neka vidi to s onim kome je davao izjavu.
Možda je zato dobio po prstima od Borisa Tadića, zato što je dao izjavu za ''Pravdu'', ali ja zaista verujem onome što piše u ''Pravdi''. Ako to stoji pod navodnicima - rekao Milan Marković, onda je tačno da je on to rekao, ali njegovo ponašanje danas ovde je nedopustivo, dame i gospodo.
Gospodine predsedavajući, opet vas podsećam i na član 104. i na član 113, da ministar mora da se ponaša i da poštuje ovaj poslovnik isto kao i svaki narodni poslanik i tražim od vas da se u danu za glasanje glasa da li je povređen član 104. Poslovnika malopređašnjim izlaganjem Milana Markovića.
On može na nekom mitingu svoje stranke i na javnom mestu da govori ono što je malopre ovde izgovorio. To što je došao sa nekog sastanka gde su se, kažu, demokrate potukle, to zaista nije naš problem, a hvala na pitanju, SRS je, kao i uvek, jedinstvena, nema krila, gospodine Milane Markoviću u našoj stranci. Vi vidite sa delom vaše stranke, koji vam je Čeda već otcepio, koga će još da vam preuzme, ali to opet nije problem SRS-a, verujte, nije ni građana Srbije.

Dame i gospodo poslanici, amandman kolege Nemanje Šarovića na član 5. Predloga zakona, svakako, treba prihvatiti.
Očekujem da će gospodin Milan Marković danas biti ministar svih narodnih poslanika, odnosno ministar svih građana Srbije i da će slušati narodne poslanike i kada obrazlažu amandmane.
Pretpostavljam da će nas shvatiti ozbiljno, da imamo nameru da pomognemo da se donese zakon koji će biti primenljiv, koji neće stvarati nikakve nedoumice i nakon čije primene nećemo moći iznositi argumente koje iznosimo danas. Naravno, ukoliko bi Milan Marković prihvatio ovaj amandman i ukoliko bi se u tom smislu Vlada uozbiljila, onda bismo mogli to i da očekujemo.
Ali, Vlada, očigledno, ne da nije ozbiljna, nego pokušava da na jedan vrlo neprimeren način vređa inteligenciju narodnih poslanika. Pa, onda, kaže Vlada da amandman Nemanje Šarovića ne može da se prihvati – zapošljavanje na slobodna izvršilačka radna mesta državnih službenika i zapošljavanje nameštenika nije u nadležnosti Vlade.
Šta sad, mi smo budale, mi ne razumemo da to nije u nadležnosti Vlade, ali jeste u nadležnosti ministarstava, agencija, komisija, direkcija, a kome to pripada? Pripada, naravno, Vladi, odnosno ministarstva čine, da objasnim, Vladi, pošto očigledno to ne zna, ako zanemarim da je bila zlonamerna, znači, Vladu bih naučila da ministarstva čine Vladu, da ministarstva zapošljavaju, Vlada postavlja. Naš amandman je kolega Nemanja Šarović podneo, upravo, u tom smislu.
Ovde vas je gospodin Todorović podsetio na više primera. Podsetiću vas na jedan, po meni, vrlo drastičan.
U prošlom sazivu smo vam pokazivali, kada je ministar Velja Ilić svoju sekretaricu postavio za predsednika ili člana Upravnog odbora, dopis koji govori o kakvom kadru se radi. Ona je slala neki dopis u ime Ministarstva, na kome piše - administrativni sekretar; umesto da se potpiše ona, pisanim slovima, ispod toga, napisala je - administrativni sekretar. To su kadrovi koje vi postavljate, ali kakvi kadrovi, takva i Vlada, naravno.
Reče ovde neko da ni u prelaznom nekom periodu, tehničkom, kako li, Vlada ne može bez generalnog sekretara. Ne znam da li je taj neko, a sigurna sam da jeste, mislio na Dejana Mihajlova. Da li to beše onaj, gospodo demokrate, Dejan Mihajlov koji je rekao - ako sud ne utvrdi ko je ubio Đinđića, on će da pokaže ko je među vama odgovoran za ubistvo Zorana Đinđića. U čemu je sad problem? Da li vam je šapnuo Dejan Mihajlov ko je ubio Zorana Đinđića, pa je to neko ko nije trenutno u vašem okruženju, pa ste se ponovo spojili sa strankom kojoj pripada Dejan Mihajlov?
Gospodo, nemojte da smetnete s uma da mi odlično pamtimo i da ćemo uvek da vas podsećamo na to, kao što ćemo da vas podsetimo na činjenicu, takođe je ovde neko rekao - šta ako se desi, ako, ne daj Bože, umre predsednik Vlade. Imali smo i taj primer. Sećate se, u vreme kad ste ubili Zorana Đinđića. Tri dana nakon njegove smrti ovde je biran novi premijer, Zoran Živković, na sahrani smo ga gledali kako plače. Ovde ga izabraše za premijera, demokrate počeše da se grle, ljube, čestitaju, smeju, samo što nisu zapevali.
Verujte, meni je kao čoveku tada bilo toliko teško, nisam mogla da verujem da postoje tako nemoralni ljudi, takvi neljudi, koji su u stanju da jedan dan za čovekom plaču, a sutra da se smeju što su ga nasledili na njegovoj funkciji. To govori, dame i gospodo, o vama.
Gospodine Todoroviću, Biserka Živković, žena Zorana Živkovića, niste dobro rekli, bila je sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo, pa kad je Zoran Živković došao, tada kada se radovao i veselio što je nasledio od Đinđića fotelju premijera, onda je njegova žena, verovali ili ne, kao predsednik Upravnog odbora ''Službenog glasnika'', zaposlena kao predsednik Upravnog odbora u stalni radni odnos.
Znate li ko je ona danas? Specijalni savetnik Specijalnog tužioca za ratne zločine, i to, kaže Bruno Vekarić - molili su je, ubeđivali su je da dođe, jer je ona stručnjak, stekla je, kaže, specijalna znanja u jednoj firmi u Nišu, a u Nišu je bila upravnik pijaca. Svaka čast upravnicima pijaca, ali da budu specijalni savetnici specijalnog tužioca, to, jednostavno, nije moguće ni u jednoj normalnoj državi.
Takođe, da vas podsetim kako ste vi funkcionisali u vreme tehničke Vlade.
Sećate se kad je Vojislav Koštunica pokušao da opere ruke od Ahtisarija i od Ahtisarijevog plana, tada je bio predsednik tehničke Vlade, a u isto vreme je pokušao, sa svojim ministrima, da završi kriminalnu privatizaciju RTB Bor.
Srećom, građani Bora su blagovremeno izabrali za predsednika opštine srpskog radikala, Branislava Rankića, i zahvaljujući njemu i podršci koju je pružio zaposlenima u RTB Bor, sprečena je ta kriminalna privatizacija.
Tada vam nije smetalo da to radite u okviru tehničke Vlade, kao što vam nije smetalo ni sledeće. Imamo jedno pismo Društva za zaštitu divljih ptica Jugoslavije, kojim obaveštavaju sve poslaničke grupe, naravno, vi ovakva pisma krijete, da je ovo društvo podnelo Specijalnom tužiocu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv Nikčević Miroslava, višegodišnjeg direktora Uprave za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu životne sredine Republike Srbije. Nabraja još neka imena, ali, karakteristično ime je Krnjajić Dejan, direktor Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva.
Sećate se, to je onaj što je ovde sedeo pored Ivane Dulić, kao desna ruka gospođe Dulić-Marković, a da vas ne podsećam na taj kriminal još Ministarstva Veselinova, koji je, između ostalog, i zbog toga podneo ostavku. Hvala.

Dame i gospodo, član 101. Poslovnika ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izjasni o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
Razumela sam da je kolega Nedimović govorio, komentarisao ono što sam ja govorila, da je pogrešno protumačio ono što sam govorila o amandmanu kolege Nemanje Šarovića i zato želim da još jednom naglasim da je amandman apsolutno u skladu sa Zakonom, da je amandmanu mesto upravo ovde gde smo ga mi predložili.
Kolega kaže da se ovaj zakon o Vladi danas menja da bi se uskladio s Ustavom. Ja sam, najblaže rečeno, šokirana time da je kolega tek danas primetio da nešto treba da se usklađuje s Ustavom.
Kako vam ne pada na pamet, kolega, mi već mesecima ovde pričamo šta je sve neophodno uskladiti s Ustavom Republike Srbije, koje smo sve zakone kao Narodna skupština morali doneti u skladu sa Zakonom o sprovođenju Ustava, a vi iz DSS-a, kada mi o tome govorimo, nemate nameru da to podržite. Naprotiv, prema pouzdanim informacijama, predsednik Vlade i predsednik DSS-a čini medveđu uslugu gospodinu Oliveru Duliću time što ne dozvoljava da predlozi zakona, koje smo u obavezi, po Ustavu, da donesemo, dođu pred ovaj parlament, pa onda, gospodine Duliću, vi dolazite ...
(Nataša Jovanović, s mesta: Otišao je.)
... Otišao? Onda gospodin Dulić dolazi u situaciju koju on, kako jutros u kažiprst reče - ne može da razume, jer on u svojoj struci tačno zna šta je šta, ali, kaže - postoji problem u pravnoj nauci. Kaže - koliko god pravnika razgovara na neku temu, svako ima svoje mišljenje. Zaista mi nikada na pamet ne bi palo da se mešam u struku gospodina Dulića, u medicinu, i nedopustivo je da se on na taj način odnosi prema struci i nauci, prema velikom broju ne samo nas, narodnih poslanika, koji smo pravnici, nego, uopšte, građana Srbije.
To što ne razume gospodin Dulić, a oni koji razumeju neće da mu kažu, to je njegov problem, kao što je njegov problem i problem vas iz DOS-a zašto osam meseci Skupština nije funkcionisala, a on je jutros rekao da svi snosimo odgovornost zbog tog nefunkcionisanja.
Ne, mi srpski radikali ne snosimo odgovornost, za to ste, gospodo, vi odgovorni i reći će vam to uskoro i građani Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, ministar u Vladi Republike Srbije, ministar za državnu upravu i ''protiv'' lokalne samouprave, kako je rekao gospodin Tomislav Nikolić, Milan Marković, malopre je povredio član 104. Poslovnika Narodne skupštine u kojem stoji da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Član 113: "Odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici, pored narodnih poslanika, a shodno se primenjuju na sednicama odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine".
Znači da se odredbe Poslovnika odnose i na ministre u Vladi Republike Srbije i očekivala sam, gospodine Mrkonjiću, da ćete da primetite da je gospodin Milan Marković, u malopređašnjem svom izlaganju, rekao poslanicima - vi pojma nemate o čemu se ovde radi. To je uvreda dostojanstva narodnog poslanika, uvreda dostojanstva Narodne skupštine.
Ne može ministar u Vladi Republike Srbije da kaže narodnim poslanicima da pojma nemaju o čemu se ovde radi. I te kako imamo pojma. To što ministar nema pojma, načina, mogućnosti, znanja da adekvatno odgovori da bi odbranio neodbranjivo, to je problem ministra Markovića i Vojislava Koštunice, a ne problem narodnih poslanika koji se zalažu da amandman Nemanje Šarovića bude usvojen.
Gospodin Milan Marković, verovatno, ne može da se snađe, ne može da objasni sve ovo što ga pitamo, kada govori da nije korektno da se pominju članovi nečije familije.
Nije korektno, dame i gospodo, ni da se članovi familije postavljaju na tako visoke državne funkcije. Mi moramo da pitamo, recimo, Vuka Jeremića, da li je normalno da očekujemo da njegova žena, koja je urednik Dnevnika na državnoj televiziji, kako vole da kažu, u Javnom servisu evropske Srbije, njega pita - gospodine ministre Vuče Jeremiću, zašto ste vi, po čijem nalogu ste dali saglasnost da hrvatska ustaška država uđe u Savet bezbednosti UN, kada bi trebalo, kao ministar Srpske vlade, da znate da je ta hrvatska ustaška država uzurpirala deo srpske teritorije, okupirala Republiku Srpsku Krajinu?
Naravno, ne može tako nešto da pita supruga svog supruga. Zato mislimo da nije dobro i da je nedopustivo da se do te mere i do tog stepena nepotizam sprovodi od kada je DOS na vlasti, što je, inače, nezapamćeno u zemlji Srbiji.

Dame i gospodo, član 1. Poslovnika Narodne skupštine: ''Ovim poslovnikom uređuju se organizacija i rad Narodne skupštine Republike Srbije i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika''.
Mi smo svakodnevno u svojoj raspravi podsećali sve narodne poslanike na ovaj član 1, odnosno na obavezu narodnih poslanika da učestvuju u radu ovog parlamenta.
Pre dva dana sam rekla da je očigledno da su poslanici DSS-a dobili zadatak da moraju povodom svakog amandmana da izađu za ovu govornicu i da daju svoj komentar, što je, apsolutno, njihovo pravo, kao što malopre pročitah, i obaveza, ali je problem u tome što su mnogo brzo postali nervozni.
Gospodin Aligrudić skače, gledam malopre, i umesto da lepo podigne Poslovnik i mirno kaže – javljam se po Poslovniku, on skakuće iz klupe i uzvikuje - Poslovnik, Poslovnik.
Razumem, on nije navikao da sedi u ovoj sali, on s vremena na vreme svrati, kao i ostali poslanici njegove poslaničke grupe, a trenutno ih je šestoro u ovoj sali, i to je njihov problem.
Gospodine Aligrudiću, mi ne da vama, kako vi kažete, zabranjujemo, onemogućavamo, ne dozvoljavamo da govorite, a to je potpuno besmisleno, naprotiv, mi vas svojim raspravama podstičemo da izađete i iznesete svoje argumente.
Tako ste vi malopre vrlo jasno rekli da je amandman kolege Nemanje Šarovića, a, evo, stižu još dvojica iz DSS-a, čuli su da sam prozivala broj, znači, osam ih je ukupno, dobar, ali da mu nije mesto u ovom zakonu.
Ja vas kolega, po struci, pravniče, podsećam na to koliko puta smo vas mi iz SRS-a s ovog mesta podsećali da kodifikujete krivično zakonodavstvo – nemojte stavljati krivično delo u Zakon o sportu, u Zakon o lovu i ribolovu, u zakon ovaj i onaj, sva krivična dela stavite na jedno mesto, donesimo jedan kodifikovan krivični zakonik, ali vi to tada ne razumete. Vas to tada ne interesuje, nego, svaki zakon ima novo krivično delo.
Gde vam je principijelnost, gospodine, kolega Aligrudiću? Kažete, smeta vam zašto narodni poslanici koriste svoje pravo iz člana 101. Poslovnika. Ovo je neverovatno. Kažete - možete da se javite za repliku, ne morate da se pozivate na Poslovnik.
Pravo na repliku je regulisano članom 101. Ne mogu da se javim na osnovu Pravilnika GSP-a, nego na osnovu ovog poslovnika, gospodine Aligrudiću, i konkretnog člana.
Pitate se zašto mi vama repliciramo i zašto pokušavamo da vas ubedimo u nešto u šta ne možemo da vas ubedimo.
Mi ćemo da koristimo sve vreme i sve svoje mogućnosti iz ovog poslovnika da ubedimo i vas, ako je to moguće, u ispravnost naših stavova, a vas, gospodine Milivojeviću, ne ubeđujemo, jer vi ste beznadežan slučaj, ne morate da se javljate.
Mi, pre svega, želimo da objasnimo građanima Srbije kakva je vlast Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, kakva štetočinska vlast i kako građani Srbije moraju na narednim izborima da se izbore za promene, za svoju slobodu, da se oslobode ovih koji ne poštuju ni Ustav, ni zakon, ni propise.
Možda će u toj prilici, kada ovde bude svega dvadesetak demokrata, i Srđan Milivojević da ode iz ove sale. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Miloš Aligrudić, odnosno, najpre da kažem da govorim shodno članu 104. stav 1. Poslovnika - narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Mi, srpski radikali, uvek se ponašamo u skladu s ovim članom. Očekujemo to i od ostalih narodnih poslanika. Kolega Miloš Aligrudić je pitao ko je nama dao nalog da izlazimo i da govorimo s ovog mesta. Građani Srbije, gospodine Aligrudiću, naši birači su nam dali nalog da u njihovo ime ovde govorimo i da iznosimo stavove svojih birača.
Vi ste to vrlo kasno shvatili, pre dva dana, i kažete, što je potvrda onoga što sam rekla da ste vi od pre dva dana dobili nalog da izlazite - ubuduće ćemo govoriti o svakom amandmanu. To znači, tačno ste tako rekli, može stenogram da se pogleda, da vi priznajete da do sada niste učestvovali u radu ovog parlamenta.
Što se tiče vašeg, odnosno mog prebrojavanja vaših poslanika, vi ste nekorektno pomenuli pokojnog Miku Vlaovića. Ja vas prebrojavam svaki dan i gotovo svaki dan s ovog mesta kažem javnosti Srbije koliko ima poslanika koje stranke na ovom mestu. Poslanici SRS-a iz Južnobačkog okruga su, takođe, otišli na sahranu pokojnog kolege. Zaista nije lepo da pominjete danas njegovo ime, dok čovek još nije ni sahranjen.
Što se tiče Zakonodavnog odbora i vašeg komentara kako sam ja skakala na Zakonodavnom odboru, to nije tačno. Kolega Aligrudiću, vi niste imali pravne argumente.
Vi ste pokušali da u Zakonodavnom odboru stavite na glasanje predlog koji nije mogao da se stavi na glasanje. Kada je predlog SRS-a bio na glasanju, imali ste većinu. To je bio kraj te sednice Zakonodavnog odbora. Vi ste pokušali da nastavite.
Mi nikada ne učestvujemo u nelegalnim poslovima, mi smo samo lepo, mirno, ustali, napustili sednicu Zakonodavnog odbora, jer ste vi doneli odluku u kojoj nije prihvaćen predlog SRS-a. Većina ste, imate pravo, nastavite da kršite Ustav, kao što ste malopre prekršili i Ustav, i Poslovnik, i dostojanstvo građana Srbije, kada ste rekli, na najružniji mogući način - da poslanici Lige socijaldemokrata i LDP-a ne treba da sede u ovom parlamentu.
To je, prosto, neverovatno. Jedino je Vuk Drašković svojevremeno govorio da smo mi lud narod, a vi nešto slično sad.
Politika Srpske radikalne stranke je dijametralno suprotna od politike i Lige socijaldemokrata i LDP-a, ali nam ne pada na pamet da potcenjujemo građene koji su ih birali i da kažemo da njima nije mesto u ovom parlamentu.
Koga god građani Srbije izaberu, gospodine Aligrudiću, njemu je mesto u ovom parlamentu, pa čak i vama.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste odlično obrazloženje kolege Mirovića na ovaj amandman, potkrepljeno nizom teoretskih i praktičnih primera iz uporednog zakonodavstva. Ja ću malo više pažnje da posvetim onome što se dešava danas u Srbiji.
Najpre, ovaj amandman SRS-a je apsolutno principijelne prirode, zato što mi mislimo da, ponavljam to vrlo često, pravne norme moraju biti jasne, koncizne, konkretne, moraju biti takve da ne ostavljaju mnogo mogućnosti, ako je moguće, da uopšte ne ostavljaju mogućnost za zloupotrebu i nekakva slobodna tumačenja.
Član 8, koji govori o izmenama člana 20. osnovnog zakona, kaže da - Narodna skupština na prvoj narednoj sednici, a govori se o ostavci predsednika Vlade, znači, i o ostavci Vlade, mi smo predložili da se ne briše ono što ste vi brisali, a to je - na prvoj sednici koja se održava u roku od sedam dana od prijema ostavke bez rasprave, prima k znanju da je predsednik podneo ostavku itd. Dakle, to je ono što je bitno –da se zadrži taj rok za zakazivanje sednice Vlade.
Dobili smo i obrazloženje zašto Vlada to ne može da prihvati. Amandman se ne prihvata, jer se rešenje iz člana 20. stava 2. važećeg zakona o Vladi usaglašava sa novim ustavom, članom 132. stav 2. Ustava, koji ne uspostavlja obavezu Narodne skupštine da sednicu održi u roku od sedam dana. Ja ću sada da citiram član 132. stav 3. Ustava, koji kaže: ''Narodna skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade''.
Pitam predlagača Vlade, gospodina Milana Markovića, odsutnog veći deo dana danas, i mnogo nervoznog, bar se tako pokazao u komunikaciji s ovog mesta, da li on iz ovoga što sam sada pročitala, a to je stav 3. člana 132. Ustava Republike Srbije, može da vidi zabranu utvrđivanja tog roka? Da li utvrđivanje tog roka može na bilo koji način da se dovede u suprotnost s ovom odredbom?
Apsolutno ne, naprotiv. Znate, valjda, da je Ustav najviši pravni akt, okvirni pravni akt, jer kada bi sve što piše u Ustavu od reči do reči bilo preneto u zakon, onda nam ne bi bili potrebni zakoni, napravili bismo jedan veći ustav i svaku veću oblast, i društvenu, na taj način regulisali Ustavom. To se tako ne radi nigde u svetu.
Zašto mi srpski radikali imamo posebnu bojazan, dakle, pored principijelnog stava, pored našeg ubeđenja da je ovo, apsolutno, u skladu sa zakonom, pored činjenice da amandmansko rešenje omogućava, odnosno isključuje mogućnost zloupotrebe, kao i da to važi za sve buduće predsednike Parlamenta, kada je u pitanju sadašnji predsednik Parlamenta?
Podsetiću vas zašto. Kako da verujemo Oliveru Duliću da će on, časne mu reči, da održi, da zakaže tu sednicu Vlade dok mu Boris Tadić ne kaže - sada, sada je vreme? Ne, ne možemo to da mu verujemo, zato što, pokazivala sam vam više puta, i danas ću, zbog javnosti Srbije, pre svega, hoću da vam kažem da su odavno istekli rokovi za raspisivanje izbora u opštinama Kula, Bogatić, Zrenjanin, Smederevo, Veliko Gradište, Smederevska Palanka, Valjevo, Užice, Babušnica i Leskovac.
Olivera Dulića to ne interesuje, kao što ga ne interesuje obaveza iz člana 42, 5. stav Zakona o lokalnoj samoupravi - predsednik Narodne skupštine, a to je u ovom slučaju Oliver Dulić, raspisuje, u roku od 15 dana od prestanka mandata predsednika opštine, izbore za predsednika opštine, ako do isteka mandata predsednika opštine nije ostalo manje od šest meseci.
Dakle, na osnovu ove vrlo jasne, precizne i konkretne odredbe, Oliver Dulić je imao obavezu da u prošli petak, odnosno do prošlog petka raspiše izbore za izbor gradonačelnika Beograda, zbog činjenice da je pokojnom Nenadu Bogdanoviću mandat prestao zbog smrti.
Ne postoji nijedan pravni osnov koji gospodinu Oliveru Duliću daje za pravo da se ogluši o ovu odredbu, osim ako čovek nije mazohista i ako se potpuno svesno ne stavlja u red onih koji će završiti u Padinskoj skeli, mislim na zatvor, naravno.
Ubeđena sam da je ovakvo postupanje gospodina Olivera Dulića apsolutno političke prirode, kako ne sme da se ponaša predsednik Parlamenta. Nesporno je, on je član DS-a, on je političko čedo Sonje Liht, to je njegovo pravo, njegovo opredeljenje, ali on na mestu predsednika Parlamenta mora da poštuje zakon i Ustav.
Kako mi da verujemo, dame i gospodo, Vojislavu Koštunici, Borisu Tadiću i, opet, Oliveru Duliću, kako mogu da nam tvrde, da nam Vlada tvrdi, da ne treba da se prihvati ovaj amandman, ako na delu imamo neustavno stanje u Republici Srbiji?!
Ako se predsednik Parlamenta, zajedno sa predsednicima Vlade i države, ogluši o čl. 3, 5, 9. Zakona o sprovođenju Ustava, ako još uvek nismo završili sve poslove za koje smo bili u obavezi po Ustavnom zakonu, dame i gospodo, ako vam ovi formalno-pravni, apsolutno ispravni razlozi nisu dovoljni, onda razmislite.
Nemojte da podržavate bezakonje, nemojte da podržavate neustavno stanje, nemojte da podržavate Vladine predloge po svaku cenu, pa makar bili svesni da će, primenom ovakvog člana 20. Zakona o Vladi, predsednik Parlamenta, i ovaj sada, možda doći u situaciju da ponovo krši zakon, da ponovo krši Ustav.
Znate, nije vam baš Vlada nešto preterano čvrsta. To se vidi čak i kada se govori o nekim budućim izborima - jedni u klin, drugi u ploču, kao rogovi u vreći. To je, naravno, vaša stvar, ali je problem Republike Srbije, odnosno građana Srbije.
Dame i gospodo poslanici, iz tog razloga mi pokušavamo da vas ubedimo da prihvatite ovaj amandman, ako ništa drugo, da vama bude lagodnije.
Znate, ako podržavate Vladu kojoj stvarate zakonski okvir da ne može da krši zakon, predsednika Parlamenta, takođe, onda je vama i lepše i lakše.
Onda nećete biti u prilici da vas svaki čas podsećamo kako vaši najviši državni funkcioneri krše zakon, kako predsednik Parlamenta na najgrublji mogući način krši Zakon o lokalnoj samoupravi, kako mu ne pada na pamet da raspiše izbore, one koje mora da raspiše, kako jutros priča na B92 televiziji, a nije se izvinio narodnim poslanicima što su ga u sali čekali 20 minuta dok je on ćaskao sa voditeljkom ''Kažiprsta'', kako iznosi nekakve svoje lične stavove, koji, apsolutno, nemaju veze s istinom, nemaju veze sa zakonom, sa propisima, kako se usudi da kaže da je sa 67 narodnih poslanika prazna sala.
To je, prosto, neverovatno, a vi se, kolege, vređate kada vas s vremena na vreme s ovog mesta podsetimo koliko je poslanika vladajuće koalicije trenutno u sali.
Dakle, imamo opravdane razloge da sumnjamo u dobre namere predsednika Parlamenta i, pre svega, zbog njega insistiramo da se ovaj amandman kolege Dejana Mirovića prihvati. Čuli ste obrazloženje iz Uporednog prava koje je iznosio gospodin Dejan Mirović.
Čuli ste, naravno, i ono što je vrlo bitno, a vezano je za Ustav Republike Srbije i za ovo nemušto obrazloženje Vlade, u smislu šta to stoji u Ustavu Republike Srbije.
Dame i gospodo, u Ustavu Republike Srbije nema smetnje da se zadrži ova norma koja obavezuje Narodnu skupštinu, odnosno predsednika Narodne skupštine, kada je u pitanju ostavka predsednika Vlade i ostavka Vlade, da na prvoj sednici koja se održava u roku od sedam dana od dana prijema ostavke, bez rasprave, primi k znanju da je predsednik Vlade podneo ostavku, čime mu prestaje mandat.
Podsetiću vas, ali ću o tome više govoriti kada budem govorila o amandmanu koji sam ja podnela, na one ostavke ''hoću – neću'' članova G17 plus. Dakle, imamo mnogo primera iz prakse, iz tzv. demokratske prakse, od petooktobarskog puča do danas, koliko vi, samozvane demokrate, niste spremni da poštujete zakon. Naprotiv, koliko ste spremni da kršite zakon, koliko to svakodnevno radite, koliko bez imalo morala, bez imalo odgovornosti kršite najviši akt ove države, Ustav Republike Srbije.
Zato smo mi u obavezi da vas, pre svega, zbog javnosti Srbije, upozorimo ovde javno, da ne kažete posle da vam nismo rekli. Mi smo vas upozorili.
Ne znam čemu se smeškate, kolega? Ovo je vrlo ozbiljna situacija. Vrlo je ozbiljna činjenica da vi podržavate Olivera Dulića kojem ne pada na pamet da potpiše, da raspiše izbore za gradonačelnika Beograda. Zašto to ne uradi ako se u vašim, Đilasovim novinama hvalite da imate nekad 10 protivkandidata, nekad 20, pre neki dan, čak, 50? Što bi rekao Boris Tadić, hajde, stanite na crtu, u skladu sa zakonom, pa da vidite kako ćete proći u toj političkoj borbi s kandidatom SRS-a.
Niste spremni da prihvatite ono što svako od nas zna – da su kandidati SRS-a ti koji će vas pobeđivati na svim budućim izborima, pa zato pokušavate da izbore štimate onako kako vama odgovara.
Kolega Albijaniću, ako ste još tu, vidim da bi neki iz ove sale, iz ovog reda ovde, da vas zamene na mestu predsedavajućeg. Upozoravaju vas na Poslovnik. Ja njih pozivam da vas s ovog mesta upozore ako je predsedavajući kršio Poslovnik.
Izvolite, koleginice, jedna, druga i treća, da vas imenima ne prozivam, pa ovde kažite da naš predsedavajući, onaj koga podržavate, krši Poslovnik i u danu za glasanje, izglasajte da je prekršio Poslovnik ako jeste prekršio Poslovnik.
Ja vas lepo molim i bolje bi bilo da poslušate ono što vam preporučujemo - da glasate za ovaj amandman, da biste imali mnogo manje problema i mnogo manje glavobolje i da bi vas bilo, ne mislim na narodne poslanike, nego na vas iz vladajuće koalicije, mnogo manje u redu za Padinsku skelu i Zabelu, a to je ono što vas čeka nakon narednih izbora.