Dame i gospodo poslanici, na početku, a radi javnosti, pre svega, želim da podsetim da se Srbija, nažalost, nalazi u jednom potpuno neustavnom stanju. Mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o putnim ispravama, a još uvek nismo ispunili obaveze iz člana 5. Zakona o sprovođenju Ustava. Mislim da smo u obavezi, mi koji bismo da se poštuje Ustav, da svaki put kada govorimo o vladinim predlozima upozorimo javnost Srbije da je, zahvaljujući Vladi Srbije, Srbija, ponavljam, u neustavnom stanju.
Mnogo se pričalo i pisalo o Predlogu ovog zakona i mnogo se građanima Srbije objašnjavalo, obmanjivani su da je ovo jedan od zakona koji je naš put u Evropu, jedan od zakona na osnovu kojeg će mnogo više građana imati pasoše, na osnovu kojeg ćemo brže dobiti određene vizne olakšice, doći na belu šengensku listu itd.
Sada ću da objasnim i vama, poštovane kolege, a, pre svega, javnosti Srbije, da ništa od toga nije tačno.
Vizne olakšice koje nam obećava Tanja Miščević odnose se samo na političare i sportiste, na predstavnike vlasti, naravno, i na narodne poslanike, na sve nas ovde, na sve visoke državne funkcionere i sportiste.
Podsećam vas da svi mi već imamo ili možemo da imamo diplomatske pasoše, da možemo da dobijamo vizu kad god hoćemo i da idemo gde god hoćemo i da se to, naravno, maksimalno i koristi.
SRS se zalaže da se u ovom parlamentu donose zakoni za narod, a ne zakoni za elitu. Kada bude donet ovaj zakon, nijedan građanin Srbije koji do sada nije mogao da dobije vizu, neće moći ni sada da je dobije.
Inače, taj put u Evropu, o kojem vi govorite i za koji Boris Tadić kaže da će DS da se zalaže za njega po svaku cenu, a kada kaže - po svaku cenu, verovatno misli i po cenu Kosova i Metohije, ne treba da počinjete ovim zakonom, niti bilo kojim drugim zakonom koji samo opterećuje građane Srbije, već treba da krenete u otvaranje novih radnih mesta, treba da krenete u suzbijanje korupcije i kriminala. Tek posle toga će građani Srbije živeti lepše i bolje, tek posle toga će građani Srbije moći da razmišljaju i o putovanjima, i o vizama, i o pasošima itd.
Naravno, da ne budem pogrešno protumačena, nemamo mi ništa protiv da se donese zakon o putnim ispravama, ali ne ovakav. Čuli ste i čućete zbog čega ne ovakav. Nemamo ništa protiv povoljnosti i viznih olakšica, ali, ponavljam, želimo da se to odnosi na sve građane Srbije, a ne samo na nekakvu elitu, koju vi, čak, zakonima pokušavate da stvorite u Srbiji.
Tvrdim da donošenjem ovog zakona, rekoh malopre, nijedan građanin koji, inače, nije mogao dobiti vizu, neće dobiti vizu ni kada budemo imali ovaj zakon. Garantujem da Olivera Miletović ili bilo koji drugi prijatelj dr Vojislava Šešelja, ni kada usvojite ovaj zakon, neće moći dobiti holandsku vizu da obiđe dr Vojislava Šešelja, jer to nije stvar ni propisa, ni šengenskih viza, to je stvar antisrpske politike koja se vodi u mnogim zemljama Zapadne Evrope, u Americi nesporno, i koju, nažalost, podržavaju i određeni ljudi i grupacije iz vladajuće koalicije danas u Srbiji.
Reći ću nekoliko ključnih primedbi na samo neke članove Predloga zakona, jer je poslanička grupa SRS-a uložila određen broj amandmana.
Ministar nije tu. Mislim da bi usvajanjem ovih naših amandmana ovaj zakon bio, koliko-toliko, primenljiv, a bez usvajanja tih amandmana, verujte da ovaj zakon ne znači apsolutno ništa.
Videćete, živi bili, pa videli, za nekoliko meseci, zapamtite ovo što sada kažem, imaćemo izmene i dopune ovog zakona, zato što ćete u međuvremenu da shvatite, odnosno ljudi koji ga budu primenjivali će shvatiti da je u pitanju neprimenljiv zakon, pa ćete kroz te izmene i dopune prihvatiti ono što vam mi danas, kroz amandmane, predlažemo, zato što sebi nećete da dozvolite taj luksuz da prihvatite amandmane poslanika SRS-a.
Evo, reći ću nešto o članu 9. stavu 3. Predloga zakona, gde kažete da se diplomatski i službeni pasoš može izdati i članu uže porodice lica kome je izdat takav pasoš, koji s njim živi u zajedničkom domaćinstvu i, zamislite, s njim putuje u inostranstvo ili boravi u inostranstvu.
Ovaj deo ove rečenice - "putuje u inostranstvo", ovo je skandalozno. Znate, razumljivo je da ako neko ide u naše konzularno predstavništvo ili ambasadu, ostaje tamo više godina, onda i članovi porodice takvog lica imaju diplomatski pasoš, ali da za svaki put u inostranstvo bilo koga od nas član porodice dobija diplomatski pasoš, to je, ljudi, skandal. Pa, da li će onda u ovoj zemlji da postoji neka evidencija, da se zna ko su lica koja imaju pravo na diplomatski pasoš.
Znači, svako od nas ko ide na neki službeni put u inostranstvo, može za člana svoje porodice, po Predlogu ovog zakona, da dobije diplomatski pasoš. To je neprihvatljivo i naravno da smo tu intervenisali.
Kada je u pitanju rok važenja pasoša, predložili ste da se pasoš izdaje na pet godina. Mi mislimo da je to kratak rok, da pasoš treba da se izdaje na rok od 10 godina, iz prostog razloga, da građane Srbije ne izlažemo nepotrebnim troškovima u tako čestim periodima. Ali, zato imate član 20. gde kažete da se diplomatski i službeni pasoš izdaje sa rokom važenja od pet godina.
Ovo je nepotrebno, ovde treba jasno da stoji da se taj diplomatski ili službeni pasoš izdaje na rok u kome postoje uslovi iz člana 9. do 11, koji predviđaju ko i na koji način dobija diplomatski pasoš. Zašto bi neko 20 dana, recimo, pre isteka mandata na nekoj funkciji morao da uzima novi diplomatski pasoš, ako će još 20 dana biti, recimo, ambasador Srbije u nekoj od zemalja. Dakle, ovo je potpuno besmisleno i rekla bih da niste dovoljno razmišljali kada ste prevodili ovaj tekst.
U članu 30. se govori o prilozima uz zahtev za dobijanje putne isprave, pa ste na kraju stava 1. nabrojali šta sve treba priložiti, između ostalog, stavljaju se na uvid i druge javne isprave kojima se dokazuju podaci iz zahteva.
Mi iz SRS-a nikada ne prihvatamo ovako paušalne stavove, mi se zalažemo za jasne, koncizne zakonske odredbe, koje ne dozvoljavaju zloupotrebu niti široko tumačenje. Naravno, zakoni se donose da bi ih dobri pravnici tumačili na pravi način, ne samo da bi ih čitali, jer to onda nije suština, ali ne može se donositi zakon koji ima neku tako široku i neodređenu odrednicu - "kao i druge javne isprave".
Onda je, na osnovu takvog zakona, recimo, Aleksandar Karadžić proteran iz Srbije zato što je dobio ličnu kartu na osnovu dokumenata koja su mu tražena, ali, isto tako, kao i ovde, stoji "i druga".
Onda sada zavisi od nekog tamo službenika koja su to druga dokumenta. Takve stvari u zakonu, ni ovom, niti bilo kojem drugom, ne smeju da postoje.
Kada se govori o odbijanju zahteva za izdavanje putnih isprava, član 35. stav 1. tačka 3), rekli ste: "Organ kome je podnet zahtev za izdavanje putne isprave odbiće zahtev ako je licu koje traži izdavanje putne isprave, u skladu sa priznatim međunarodnim aktima, zabranjeno putovanje".
Svi poslanici SRS-a koji su govorili o ovome skrenuli su pažnju na ovu nedopustivu odredbu.
Mi, zaista, mislimo da je ovo izvor raznih zloupotreba, imamo iskustva iz prošlosti šta se sve, uostalom, i dan-danas, dešava na osnovu nekakvih tajnih i javnih lista.
Vi dobro znate da Srbi iz Republike Srpske Krajine ne smeju da pređu nijednu granicu zato što ne znaju gde ih čeka neki tajni spisak. To se, pogotovo, odnosi na ove buduće svedoke Haškog tribunala, s obzirom na to da je sada aktuelna akcija hvatanja ''svedoka''.
Bukvalno, tako se ponašaju haški istražitelji zato što nemaju svedoke za slučaj doktora Vojislava Šešelja, pa su sada krenuli diljem Srbije da ljude plaše, naravno, uz pomoć ovog našeg Specijalnog tužilaštva i Specijalnog tužioca.
Sinoć čujemo kako se Bruno Vekarić, u ime Tužilaštva, izjašnjava da oni nemaju veze sa slučajem Vojislava Šešelja u Hagu, kao da svi mi ne znamo da se upravo u Specijalnom tužilaštvu vode krivični postupci i ''Ovčara'', i ''Zvornik 1'', i ''Zvornik 2'', i ''Zvornik 3'', itd, samo da bi se napakovali nekakvi svedoci u slučaju dr Vojislava Šešelja.
Naravno, od toga nema ništa, ali mi ne želimo da na ovaj član intervenišemo, zato što ne želimo da građane Srbije dovodimo u neprijatnu situaciju zbog zakona koji mi donosimo.
Obaveza obaveštavanja o prestanku razloga za odbijanje zahteva i oduzimanje putne isprave regulisana je članom 39. stav 2, u kojem ste rekli da će se smatrati da su prestali razlozi za odbijanje zahteva ako nadležni sud, u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva, odnosno oduzimanja putne isprave, ne obnovi zahtev".
Ovo ovako ne može, ne možete ovo da dozvolite Brunu Vekariću ili onom Vukčeviću što hvata golubove pismonoše što nose poruke Ratku Mladiću, ne možete da na ovaj način regulišete ovu materiju da bi stvorili još veću nesigurnost. Mi srpski radikali se zalažemo za pravnu državu i pravnu sigurnost građana.
Znači, da ne bi to zloupotrebljavao, sud mora da reaguje u ovom roku.
Još jedna, kratka primedba, odnosi se na član 49 - dostavljanje podataka inostranim organima.
Naravno, vama je ovo uvek najvažnije, zato vas upozoravamo da morate prihvatiti naš amandman gde smo predvideli da o dostavljenim podacima nadležnim organima neke inostrane države o nekom licu morate odmah da obavestite to lice da je taj posao izvršen.
I, na kraju, pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije Vojislava Koštunicu, ovo neka bude moje poslaničko pitanje, koliko ministara u sadašnjoj vladi ima pasoše nekih drugih država?