Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8286">Vjerica Radeta</a>

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ceo dan sam čekala da se potpisnik, da ne kažem podnosilac amandmana, pošto je gospodin Jočić priznao da je on podnosilac zapravo amandmana, javi i da se javi neko iz poslaničke grupe DSS, da obrazlaže zbog čega je podnet amandman koji je onoliko drugačiji od amandmana SRS, tek da ne bi ministar i Vlada prihvatili ono što je naš amandman, a što suštinski zaista ima veze sa pripadnicima samozvanog crnogorskog naroda.
I, šta smo čuli? Čuli smo gospodina Petkovića, pogotovu gospodina Nedimovića, koji je ovde uglavnom iznosio stavove koji se odnose na amandman koji sam podnela i ponovio deo onoga što sam govorila. Zaista ne vidim u čemu je onda razlika i šta je nejasno u ovom amandmanu, koji glasi da se državljaninom Republike Srbije u smislu ovog zakona smatra i državljanin druge države, pripadnik srpskog naroda, ako podnese pisanu izjavu, da se smatra pripadnikom srpskog naroda i da Srbiju smatra svojom državom.
U čemu je razlika, gospodine Nedimoviću, vi ste upravo to rekli možda nekim drugim rečima. Vi ste rekli da ovaj zakon, ovako izmenjen, da treba da se odnosi na sve Srbe, pa to sam rekla i ja u amandmanu koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS.
Ta priča o nekakvim ekonomskim efektima, naravno da nema baš mnogo veze sa ovim zakonom. To je pokušao i gospodin Čedomir Jovanović u svom izlaganju da na jedan drugi način objasni, da mi hoćemo što više državljana Srbije da bismo im uzimali porez, što, naravno, nema veze bar sa namerom SRS, najpre zato što, nažalost, imamo u Srbiji milion građana koji imaju državljanstvo Srbije, a koji nemaju posao, pa ne plaćaju porez, nemaju na šta da plaćaju porez, tako da to uopšte nije bila namera.
Sa druge strane, ovo što gospodin Nedimović tvrdi da ćemo imati više prihoda od dijaspore i više ulaganja u Srbiju posle ovog zakona, to je zaista periferno i to je nebitno. O prihodima iz dijaspore bi moglo dosta da se priča. Postoji dosta podataka i vrlo brzo ćemo govoriti i o tome, o izvesnim sredstvima iz dijaspore koja su upućena Vladi Vojislava Koštunice još u onom prethodnom sazivu, sa konkretnim namerama gde ta sredstva treba da se potroše, pa sada ta ista dijaspora, odnosno ljudi koji su učestvovali u tome traže od Vlade Republike Srbije izveštaj gde su ta sredstva potrošena. Vi stalno na taj način razmišljate o dijaspori. Ne, SRS tako ne razmišlja.
(Predsedavajući: Vrijeme.)
Završavam, gospodine Džudževiću. Samo da još jedanput naglasim da je suština amandmana SRS u tome da svi Srbi širom sveta, ma gde živeli, ma gde bili rođeni, ukoliko to žele, ukoliko se pisanom izjavom izjasne i kažu da i državu Srbiju smatraju svojom državom, da im država omogući da se upišu u knjigu državljana.
Jedino je to ono što mi insistiramo i mi, kao i inače, nikada nešto ne tražimo i nikada ne predlažemo nešto zato što se iza toga krije nešto drugo, kao što vi to radite. Ne, ono što jeste stav SRS, mi to jasno i glasno iznosimo, i uvek je to upravo ono što smo čuli. Gospodine Nedimoviću, ponavljam, sve ono što sam rekla, vi ste rekli, samo svojim rečima. Zapravo, vi ste ovde obrazlagali moj amandmana, a ne amandman gospodina Petkovića, koji je nepotpun i nedovoljan da bi se postigla intencija izmena ovog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, najpre jedna informacija radi javnosti, da ne ispadne da su narodni poslanici neozbiljni. Mi smo u sali sedeli 25 minuta i čekali ministra Milosavljevića, čisto da se zna.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu i amandman koji sam u ime poslaničke grupe podnela na ovaj zakon, neophodno je najpre reći nekoliko principijelnih stvari.
Ovaj zakon u svom osnovnom tekstu donet je 2005. godine, menjao se 2006. godine i menja se evo i 2007. godine.
Zaista postaje degutantno, a pogotovu neozbiljno da mi već nekoliko godina u ovom parlamentu donosimo zakone za jednokratnu upotrebu.
Kao pravnik, naravno, razumem da su zakoni živa materija, da se zakoni menjaju, dopunjuju, da se javljaju situacije u društvu kada je to neophodno, ali doneti jedan zakon i svake godine ga menjati u najmanju ruku je neozbiljno. Do duše, vi ministre niste bili odgovorni u to vreme, ali da očekujemo recimo da će ovo biti izmene i dopune za neki duži period.
Ovde je sada još nešto čudno u odnosu Vlade prema narodnim poslanicima. Mi smo dobili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu 15. juna ove godine i tada nam je rečeno da je za predstavnika Vlade u Skupštini određen dr Mirko Cvetković, ministar finansija.
Sada smo dobili, danas, 18. 9, obaveštenje od Vlade gde nam kaže, dobili ste tada kada ste dobili predlog i s tim u vezi obaveštavamo vas da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja navedenog predloga zakona, određen i dr Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Ovo je obmana. Dakle, Vlada ima pravo i odredila je ministra Cvetkovića u to vreme i ima pravo da u međuvremenu iz nekih razloga, ministar Cvetković možda nije u Srbiji i ima neke druge obaveze i sve je to nešto što možemo da razumemo i što razumemo.
Ali je onda Vlada trebala lepo da kaže - zato što ministar Cvetković ne može da prisustvuje sednici Narodne skupštine, u raspravi o pojedinostima Vladu će predstavljati ministar Milosavljević. Onda je to u redu. Vlada ne može da kaže tri meseca kasnije, da je toga dana za predstavnika Vlade određen i ministar koji je danas ovde. Toliko o odgovornosti Vlade Republike Srbije.
Kada je u pitanju amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, on se odnosi na član 3, gde smo predložili da se posle stava 1. dodaje novi stav 2. koji glasi - da se u članu 7. osnovnog zakona stavovi 3. i 4. brišu.
Član 3. se naravno odnosi na ove izmene zakona, a član 7. osnovnog zakona, gde predlažem brisanje stavova 3. i 4, odnosi se na st. 1, 2. i 3: ''Lica upisana u registre iz člana 5. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona dužna su da ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede dostavljaju tromesečne izveštaje o podacima o kojima vode evidenciju iz stava 1. ovog člana.''
Stav 4. glasi da se ''izveštaji iz stava 3. ovog člana dostavljaju najkasnije u roku od 10 dana od dana isteka perioda za koji se izveštaj dostavlja.''
Zašto smo mi predložili amandmanom da se ova dva stava brišu?
Pre svega, iz principijelnog razloga i da bismo pokazali, i narodnim poslanicima i javnosti Srbije, da SRS ima principijelan stav o svakom pitanju, da je SRS za poštovanje zakona, za primenu prava, za pravnu sigurnost, za pravnu državu, ne samo deklarativno, nego zaista i stvarno.
Zašto ovo naglašavam? Zato što je SRS, kada smo donosili ove tzv. vaše reformske zakone u ovih poslednjih sedam godina i kada ste u svaki zakon koji je usvojen u ovom parlamentu ugradili ili neku direkciju, ili neku upravu, agenciju, uvek smo govorili da nam je jasno i da to radite da bi ste zaposlili što više kadrova i aktivista vaših stranaka. Što veća koalicija u Vladi, to veća potreba za raznoraznim agencijama, upravama itd.
Dakle, mi smo principijelno apsolutno protiv paralelnih ministarstava, jer ovo što ste vi uveli kao novinu u naš pravni sistem jesu paralelna ministarstva.
S druge strane, ako je skupštinska većina donela takav zakon, onda ćemo se mi u SRS uvek zalagati za primenu tog zakona, ma kakav on bio i ma koliko se mi ne slagali s njim. Kad dođe vreme, menjaćemo zakon. Dok nemamo mogućnost da menjamo zakon, insistiramo da se zakon poštuje.
Ako ste u osnovnom zakonu predvideli Upravu za duvan, onda nema potrebe da nadležno ministarstvo preuzima poslove iz te Uprave za duvan. Vlada i nadležno ministarstvo, po osnovnom zakonu, vrše samo nadzor i kontrolu rada Uprave, a ne rade njen posao.
Dakle, ministre Milosavljeviću, izjasnite se, u ime Vlade Republike Srbije, da li ste za to da ne postoji Uprava, sa čime se SRS slaže, već da svoj posao radi isključivo ministarstvo, ili zadržavate ministarstvo, ali posao Uprave onda dajete da radi Uprava. Ne možete da mešate babe i žabe. Ne može i jedno i drugo. Moramo da raščistimo tu stvar.
Evo šta kaže Vlada zašto ne prihvata amandman koji sam podnela u ime naše poslaničke grupe. "Amandman se ne prihvata iz razloga što Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, u okviru svog delokruga rada definisanog Zakonom o ministarstvima, vodi politiku razvoja i finansiranja primarne proizvodnje i obrade duvana, za šta je neophodno da ima kontinuirane podatke o proizvođačima i obrađivačima duvana u Republici Srbiji".
Dakle, ovo obrazloženje uopšte nema veze sa suštinom amandmana koji sam podnela.
U obrazloženju amandmana sam vam napisala da to jeste nadležnost vašeg ministarstva, automatski i Vlade Republike Srbije.
Vi ste i ovim članom pokazali svoju neprincipijelnost, pokazali ste da vi, zapravo, ne znate šta hoćete, da vi izgleda ne čitate zakone, ne pratite kontinuitet sopstvene vlade, što je neophodno, bez obzira ko je bio u koaliciji u onoj prethodnoj vladi, u kojoj ste sada vi.
Da li ste vi tu u nekom ne-dogovoru ili u nekom nesporazumu sa delom Vlade Vojislava Koštunice iz onog prethodnog saziva, to je vaš problem. Ovo ne bi bilo ni jedinstven slučaj, ni izdvojen slučaj.
Mi svakodnevno slušamo o tome koliko se vi u Vladi Vojislava Koštunice ponašate kao rogovi u vreći. Pratimo u medijima, ministar iz jedne grupacije ima potpuno dijametralno mišljenje o nekom važnom državnom pitanju od ministra iz neke druge grupacije u okviru Vlade.
Ali, to su vaše izjave koje mi, naravno, kao političari i komentarišemo i donosimo određene zaključke na osnovu njih, ali kada u Narodnoj skupštini govorimo o predlogu zakona, onda moramo da vodimo računa, pre svega narodni poslanici, naravno svi, ali oni koji su po struci pravnici svakako treba da vode računa da, bar ono što je flagrantno kršenje nekog pravnog principa, ne može da bude ugrađeno u zakon.
Donosite zakone, i ovo je jedan od primera, koji su, faktički, neprimenljivi. Šta ćete vi, kao ministar, sa direktorom Uprave da obarate ruku, ko je jači i ko će da radi ovaj posao? Zakon mora da bude decidan, jasan, precizan, pravna norma u zakonu mora takođe da bude jasna, a ne sada treba neko da čita pet propisa da bi zaključio šta ste vi hteli ovde da kažete.
Gospodine ministre, pozivam vas da ovaj amandman prihvatite, jer kad razmislite malo bolje videćete da je ovaj amandman zaista, više bih rekla, pravno-tehničko uređivanje teksta zakona, ne ulazi uopšte u suštinu ni osnovnog zakona, ni ovih izmena i dopuna koje ste predložili.
Dakle, da biste imali zakon koji zaista ima jedan pravi pravni oblik, da biste imali zakon koji može bez nedoumica da se primenjuje, prihvatite ovaj amandman, biće vam mnogo lakše.
Ne znam ko će biti taj ko će da arbitrira između vas i Uprave ko će ovo da radi. Znate, u jednom zakonu imate da ovo radi Uprava, u drugom zakonu imate da radite vi. Ko je arbitar koji će da kaže - do podne će da radi Ministarstvo, popodne će da radi Uprava ili obrnuto?
Neozbiljno je ovo, gospodine ministre. Možda vi niste ni odgovorni, s obzirom da je gospodin Cvetković bio zadužen za Predlog ovog zakona, ali opet pretpostavljam da na Vladi, osim što raspravljate o platama ministara i pomoćnika ministra, da ponekad raspravljate nešto i o predlozima zakona pre nego što ih predložite narodnim poslanicima.
Ukoliko ministar ne prihvati ovaj amandman, pozivam kolege poslanike da, ukoliko nisu, pogledaju i uporede ovo što sam rekla i ovo što smo napisali, videćete da je zaista vrlo logično amandmansko rešenje. Predlažem da u danu za glasanje glasate za ovaj amandman.
Ne znam zašto se, gospodine Mrkonjiću, zahvaljujete ministru što učestvuje u raspravi. To je njegov posao. Doduše, njegov nemerljiv doprinos ovoj konstruktivnoj raspravi potiče još iz njegove rane mladosti.
Očigledno je da čovek ima predznanja i iskustva iz poljoprivrede, još iz vremena koje je sticao u Svilajncu, kada je kupovao jaja pa ih prodavao na beogradskoj pijaci.
Ta njegova aktivnost je svakako doprinela uspehu DS-a i koristim priliku da čestitam DS-u taj sjajan uspeh u Svilajncu.
Svakako treba da budu posebno zahvalni gospodinu Milosavljeviću, doduše i onom JUL-ovskom telohranitelju Šutanovcu, ali evo danas je ovde gospodin Milosavljević i molim da i dalje u toku ove rasprave što više ovde izlazite sa vašim iskustvima iz vremena kada ste preprodavali jaja iz Svilajnca u Beogradu.
Gospodine Džudževiću, odavno niste bili u ovom parlamentu pa ste očigledno zaboravili Poslovnik, ili ste prešli na onaj koji tek treba da usvojite. U svakom slučaju, član 27. stav 1. tačka 3) vas obavezuje da se u odsustvu predsednika starate o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Kolega koji je malopre govorio po Poslovniku, u ulozi advokata Vlade Divca, nije imao pravnog ni poslovničkog osnova da govori. Nataša Jovanović je reagovala zato što je Vlade Divac svojim "humanitarnim" radom uznemiravao ceo dan i nju, i mene i sve korisnike mreže 064, 065. One koje nije verovatno će u toku dana, a možda i u toku noći. To je bilo njeno pravo i imala je pravni osnov u Poslovniku da na takav način reaguje.
Što se tiče konstatacije vašeg kolege o tome gde Vlade Divac kupuju vodu "Knjaz Miloš" i gde kupuje novine "Večernje novosti", to je njegov problem, nastao iz činjenice da se u pokušaju otimačine "Knjaza Miloša" i "Večernjih novosti" upetljao sa lopovima, očigledno većim od sebe, a na čelu im je bio Miroljub Labus. To što su ga prešli pa je ostao bez onoga što je očekivao da će da dobije, to zaista nije naš problem.
Naš problem jeste, i pozivam i prozivam Olivera Dulića da to stavi na dnevni red ovog parlamenta, izveštaj o radu Anketnog odbora, koji je ustanovio koje su sve malverzacije bile u toku dokapitalizacije, odnosno, pardon, preuzimanja akcija radnika i malih akcionara "Knjaza Miloša". Istina je da su Vlade Divac i Predrag Danilović ostali kratkih rukava u tom poslu. Istina je da su kršili zakon tih dana i istina je da su išli po Aranđelovcu i maltene privodili ljude da im prodaju akcije i nisu uspeli, mada su čak i prekoračili rok koji je u zakonu predviđen.
Ako vi saosećate sa njim i iz tog razloga, onda vi lepo idite i dajte u taj njegov fond koliko god hoćete novca i učestvujte u toj lažnoj humanitarnoj akciji, a mi srpski radikali nećemo da nasednemo na prevaru Vlade Divca, na podmetanje, što reče Nataša, trojanskog konja u srpsku politiku. Ako mu je zaista stalo do ljudi kojima treba pomoći –nažalost, u Srbiji je mnogo onih kojima treba pomoći, ali to pre svega treba da uradi država i svi humani ljudi i humanitarne organizacije, ali ne na ovaj lopovski način i ne uz ovakvu podmetačinu – neka Vlade Divac odreši svoj buđelar. Kada ga vodi Boris Tadić po svojim kampanjama predstavlja ga kao nekoga ko je ne znam šta uradio za državu Srbiju, i ranije Saveznu Republiku Jugoslaviju. Uradio je čovek samo za svoj džep i iskoristio svoj talenat. Poštujemo to, ali ako hoće da bude humanista onda neka potroši delić tih svojih para.
Kolega, vi ste, ničim izazvani,  obavestili Narodnu skupštinu i javnost Srbije kako predsednik Skupštine Oliver Dulić zloupotrebljava svoju funkciju. Ako to nije tako, onda je nemoguće da ste vi imali uvid u dokumentaciju Anketnog odbora, a da nijedan drugi narodni poslanik nije dobio izveštaj o radu tog anketnog odbora.
Zato, na osnovu članova 225. i 226, tražim od predsednika parlamenta da, kada naiđe, kada navrati u ovu salu, obavesti narodne poslanike po kom kriterijumu on deli materijal narodnim poslanicima. Da li to "žuti" imaju prednost samo zbog boje ili su narodni poslanici, prema ovom poslovniku po kojem još uvek radimo, prema Ustavu pre svega, isti i predsednik parlamenta mora prema svima na isti način da se ophodi.
Kolega, čuli ste od koleginice Nataše dobar deo onoga što sam imala nameru da kažem.
Dakle, činjenica je da su Vlade Divac, njegova gospođa supruga Snežana Divac i njihov prijatelj ili kum, ne znam, Predrag Danilović, u džakovima nosili pare u Aranđelovac, da su išli od kuće do kuće i ljudima brojali pare bukvalno iz džakova, da bi im preneli pravo na njihove akcije, govorim o malim akcionarima. Namera im je bila da pređu procenat od 51, da bi Vlade Divac za "Apurnu" kupio "Knjaz Miloš".
To je javna tajna, kao što je javna tajna da je sa predstavnicima "Apurne" Miroljub Labus razgovarao u svojoj kući, čini mi se da je u pitanju bio 6. oktobar. Toga dana je bio bolestan, pa nije mogao da dođe u Vladu, pa je u svojoj kući, u večernjim satima primio predstavnika te firme, a i 5. i 7. oktobra je bio u Vladi. To je ustanovio Anketni odbor u toku svog rada.
Ponavljam, to što je Miroljub Labus prevario Vladu Divca, Vlade Divac Predraga Danilovića, a oni zajedno sa Snežanom Divac pokušali da prevare i prevarili deo građana Aranđelovca, to je njihov problem, ali je, u svakom slučaju, posao za javnog tužioca. Zato insistiram da se izveštaj tog anketnog odbora nađe na sednici ovog parlamenta, pa da javni tužilac postupi u skladu sa onim što je zaključio Anketni odbor.
Dame i gospodo poslanici, ponovo želim da upozorim stručnu javnost da se Srbija nalazi u neustavnom stanju, da odgovornost za takvo stanje snose Vojislav Koštunica, Boris Tadić i Oliver Dulić zato što još uvek nismo ispunili sve obaveze iz člana 5. Zakona o sprovođenju Ustava.
Ovo što danas imamo na dnevnom redu jeste samo deo te obaveze, ali, kao što se ceo dan čulo, na vrlo interesantan način raspravljamo o predlogu za članove saveta Državne revizorske institucije. Upornošću narodnih poslanika, pre svega Srpske radikalne stranke, našim insistiranjem na primeni Poslovnika, mi smo uspeli da koliko-toliko dovedemo u red ministre u Vladi Srbije, tako što ne počinjemo raspravu dok resorni ministar ne bude ovde prisutan, da bismo mogli njemu kao predlagaču da se obraćamo. Evo, i danas je bilo planirano da nastavimo sa amandmanima, odnosno pojedinostima zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu, ali kad smo saznali da resorni ministar nije u Srbiji tražili smo, i prihvaćeno je, da se nastavak sednice odloži za sutra.
Dakle, uspeli smo da u red dovedemo ministre, ali izgleda da sad imamo probleme i sa kolegama narodnim poslanicima. Sećam se, a podsećam i sve one kolege koji su bili narodni poslanici u prošlom sazivu (a ima ih ovde dosta) koliko je gospodin Radojko Obradović insistirao na donošenju Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, koliko je inicirao donošenje tog zakona. On je pričao ovde, otprilike, kako ništa u Srbiji ne može i neće da funkcioniše dok se taj zakon ne donese, dok se ne izaberu organi u skladu sa tim zakonom.
Sad imamo slučaj da je to valjda jedini zakon koji je donet, koji je stupio na snagu i koji dve godine uopšte nije primenjivan ni u jednoj jedinoj svojoj tački. Ali, u međuvremenu jeste menjan, zato što je takođe Rade Obradović obrazlagao da u Srbiji nema stručnjaka koji bi ispunjavali uslove predviđene Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji, pa je onda kada je u pitanju radno iskustvo rok sa sedam godina smanjen na pet godina.
To su, između ostalog, razlozi zbog kojih mi srpski radikali mislimo da je prisustvo kolege Obradovića danas ovde bilo neophodno. Ako već on iz, recimo, opravdanih razloga nije tu, onda mi je vrlo interesantna činjenica da niko od kolega iz vladajuće koalicije nije ni jednu jedinu reč progovorio o ovom predlogu.
Da li je moguće da vi, drage kolege, ne znate o kome se ovde radi, da nemate pojma šta je na dnevnom redu? Ili ste toliko sigurni u ove predloge da mislite da nema potrebe da se, ako ne nama, onda bar javnosti Srbije objasni o čemu se to ovde radi i o kome se to ovde radi?
Današnjim predlogom i ovim što ćete verovatno da usvojite na najgrublji način kršite zakon koji ste sami doneli, kršite članove 17, 16. i 3. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji.
To je zaista nešto što je nedopustivo i neoprostivo. Možemo mi da prihvatimo da ćete vi na ovako značajne funkcije da birate predstavnike svojih stranaka, ali mi smo vas upozoravali, kada je taj zakon donošen, da ne lažete ni sebe, ni nas, ni građane Srbije, da ne pišete da će to biti vanstranački ljudi, da će biti u tom smislu nezavisni, jer je to jednostavno nemoguće.
Trebalo je da i u Zakonu predvidite da ćete vi, odnosno neko drugi, kao vladajuća koalicija ili vladajuća stranka moći da predlažete kandidate za ove funkcije.
Kada smo donosili Zakon upozoravali smo da je on neprimenjiv, između ostalog, jer u njemu nije precizno utvrđeno na koji način se predlažu članovi ovog saveta. Rečeno je samo da to radi nadležni odbor, Odbor za finansije.
Na koji način, da li članovi Odbora idu ulicom i hvataju ljude za uši i privode da vide da li ispunjavaju uslove, da li se vade stranački spiskovi po opštinskim i okružnim odborima? Nema kolege Obradovića, da li će ovde neko nama nedovoljno pametnima da objasni na koji način izabraste ovih petoro ljudi o kojima mi raspravljamo i koje ćete vi da birate?
Koji su to kriterijumi i zašto baš oni? Možda, recimo, ispunjavaju uslove, a čuli ste i čućete da ne ispunjavaju, ali i onih koji ispunjavaju ima valjda još mnogo u Srbiji. Zašto može Radoslav Sretenović, a ne može neki Marko Marković, zašto može Ljubica Nedeljković, a ne može neki Janko Janković itd.
Jasno je, naravno, i rečeno je ovde da ste se podelili prema odnosu snaga u Vladi i u skupštinskoj većini. Dva člana ovog saveta su iz DS-a, predsednik je iz DSS-a, jedan član je iz G 17, jedan član iz NS. Naravno, niko od ovih ljudi ne ispunjava uslove predviđene zakonom.
Čulo se danas više puta da je četvoro u direktnom sukobu interesa, jer primaju plate iz državnog budžeta i dan-danas i ne znam na koji način će oni kontrolisati trošenje budžeta.
Ovo je samo vrh piramide koji se odnosi na ovu revizorsku instituciju; sada će, što reče danas gospodin Todorović, po Srbiji da počnu da se pišu trebovanja na opštinskim nivoima, pa će opet predstavnici ovih stranaka koje čine Vladu da spuste ovu revizorsku instituciju i na nivo opština.
Kolege su govorile konkretno i o ovim imenima, a ja ću ovaj put taj deo da preskočim, ali ću da pitam Radeta Obradovića, u odsustvu, možda će mu pasti na pamet da pročita stenogram sa današnje sednice, da li je on kao predlagač nama garant da će ovi ljudi koje vi birate u savet Državne revizorske institucije zaista da rade svoj posao.
Da li će nam Rade Obradović ili možda vi koji ćete glasati za ove kandidate garantovati da će oni pokrenuti krivične postupke u skladu sa članom 41. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji? Da li će pokrenuti krivični postupak protiv Parivodića, bivšeg ministra, a sada Koštuničinog savetnika, zbog prodaje američkoj državi četiri hektara zemljišta na Topčideru?
Da li će ovaj savet podneti krivične prijave zbog nenamenskog trošenja budžeta, zato što nismo imali završne račune od 2000. godine do današnjeg dana? Neko je danas rekao ili dobacio sa mesta da imamo za 2006. godinu. Imamo taj materijal, ali dok se ovde o njemu ne raspravlja, to je kao da ga nemamo.
Da li će ovaj savet da pokrene krivični postupak zbog partijske raspodele kredita iz državnog budžeta, od strane, pre svega, Ivane Dulić-Marković i Mlađana Dinkića? Da li će ovaj savet da pokrene krivičnu prijavu, ne može protiv Zorana Đinđića, zato što nije živ, ali protiv njegovih tadašnjih potpredsednika Vlade, Čovića, Koraća, Mihajlovića, Čede Jovanovića, pa posle Zorana Živkovića, Vojislava Koštunice, zato što nisu podneli Narodnoj skupštini završni račun budžeta za sve ove godine od kada je DOS u "buldožer revoluciji" preuzeo vlast?
Nagradno pitanje za gospodina Radeta Obradovića i za ovaj savet Državne revizorske institucije koji birate – da li ćete pokrenuti krivični postupak protiv našeg kolege Vuka Dinčića jer je građanima Zemuna, kaže "poštovanim sugrađankama i sugrađanima", poslao pismo. I ovo je jedan vid uznemiravanja, ne zato što stranka nema pravo da ubacuje u sandučiće svoj propagandni materijal, naravno ima, ali ovo nije propagandni materijal. Ovo je ili laž, a ako nije laž, onda Vuk Dinčić, kao predsednik Opštinskog odbora DS Zemun, mora u zatvor, zato što obaveštava građane Zemuna da je 23.335.090 dinara iz budžeta grada Beograda Demokratska stranka potrošila na uređenje parka na Jelovcu u Zemunu. Da, Demokratska stranka.
Ne, nije iz budžeta DS-a, ja ne bih reagovala, mi srpski radikali smo iz budžeta stranke kupovali kuće za Jašu Tomić, za Leskovac, kompjutere za škole na Kosovu i Metohiji i takve akcije svake stranke podržavamo. Vuk Dinčić obaveštava, ili laže ili je istina, da je DS, Opštinski odbor Zemun, iz džepova građana Srbije, jer se na osnovu republičkog budžeta izdvajaju sredstva za grad Beograd, pa dalje grad Beograd za Zemun, dakle, iz budžeta državnog, potrošila 23.335.090 dinara.
Ovo zaista liči na ove poruke koje je slao Vlade Divac. Čula sam da nisam jedina koja mu je uzvratila poruku sa tekstom koji je Vojislav Šešelj svojevremeno uputio Holcijusu i Sekretarijatu Haškog tribunala.
Gospodine Duliću, najpre moram da upoznam ostale narodne poslanike, koji možda nisu pratili šta se dešavalo u ovim poslednjim minutima.
Naime, kolega Palalić iz DSS-a je imao nameru da se na kraju današnje rasprave javi da govori kao ovlašćeni predstavnik svoje poslaničke grupe. To sam primetila, intervenisala sam prema vama iz klupe i vi ste očigledno njemu skrenuli pažnju da to ne može.
Ovo ne stavljam vama na dušu kao nešto negativno. Naprotiv, hoću da kažem, radi korektnosti, da ste vi svaki put kada je u pitanju određivanje ovlašćenog predstavnika dovoljno fleksibilni. Ako na početku neke tačke dnevnog reda poslanička grupa (govorim u ime poslaničke grupe SRS, pretpostavljam da je tako i sa ostalima) ne stigne da vam da pisani primerak ko će biti ovlašćeno lice poslaničke grupe, vi ste svaki put prihvatili da vam to kažem kad dođem do vas, ili sa mesta, svejedno.
Ne bih imala ništa protiv da je to isto uradila i Demokratska stranka Srbije, ali da je to uradila jutros.
Ne može danas na kraju rasprave da nekome padne na pamet da pokuša da izgladi situaciju, zato što je od 33 poslanika DSS-a danas u sali bio jedan jedini poslanik. Taj jedan jedini poslanik pokušava da odbrani lik i delo Radeta Obradovića, koji je, kako reče gospođa Kolundžija, slučajno predstavnik, u odsustvu predsednika Odbora za finansije, što nije tačno.
Predsednik Odbora za finansije gospođa Jorgovanka Tabaković ne bi ni u kom slučaju bila ovlašćeni predstavnik, nego je predložila na Odboru, a to je prihvatila većina članova Odbora, da to bude Rade Obradović. Ne može Jorgovanka Tabaković da predstavlja pred ovim parlamentom nešto iza čega ne stoji ni ona ni njena poslanička grupa.
Prema tome, ovo je bio pokušaj da se u 17.30, kada je otprilike veća gledanost rada parlamenta, pojavi neko ko će sa nekoliko rečenica izrečenih sa ovog mesta da objasni građanima Srbije kako je to Demokratska stranka Srbije jako zainteresovana za rešavanje i ovog problema i svih drugih problema.
Dakle, naglašavam da poslanici DSS-a nisu učestvovali u radu povodom ove tačke dnevnog reda. Nisu učestvovali ni poslanici DS-a, ni G17 plus, ali su bar koliko-toliko bili u toku dana prisutni, za razliku od poslanika DSS-a.
Gospodine Palaliću, to što ste malopre pokušali da uradite je vrlo nekorektno i svaka vam čast kako ste zloupotrebili Poslovnik da biste ostavili utisak ljudi koji su zainteresovani za sudbinu građana Srbije.
Znaju građani Srbije da dok je njihova sudbina u rukama DS-a, DSS-a i G17 plus, nema sreće. Zato, naravno, čekaju nove izbore i nove ljude koji će na ozbiljniji način pristupiti rešavanju problema građana Srbije.
Dame i gospodo poslanici, na početku, a radi javnosti, pre svega, želim da podsetim da se Srbija, nažalost, nalazi u jednom potpuno neustavnom stanju. Mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o putnim ispravama, a još uvek nismo ispunili obaveze iz člana 5. Zakona o sprovođenju Ustava. Mislim da smo u obavezi, mi koji bismo da se poštuje Ustav, da svaki put kada govorimo o vladinim predlozima upozorimo javnost Srbije da je, zahvaljujući Vladi Srbije, Srbija, ponavljam, u neustavnom stanju.
Mnogo se pričalo i pisalo o Predlogu ovog zakona i mnogo se građanima Srbije objašnjavalo, obmanjivani su da je ovo jedan od zakona koji je naš put u Evropu, jedan od zakona na osnovu kojeg će mnogo više građana imati pasoše, na osnovu kojeg ćemo brže dobiti određene vizne olakšice, doći na belu šengensku listu itd.
Sada ću da objasnim i vama, poštovane kolege, a, pre svega, javnosti Srbije, da ništa od toga nije tačno.
Vizne olakšice koje nam obećava Tanja Miščević odnose se samo na političare i sportiste, na predstavnike vlasti, naravno, i na narodne poslanike, na sve nas ovde, na sve visoke državne funkcionere i sportiste.
Podsećam vas da svi mi već imamo ili možemo da imamo diplomatske pasoše, da možemo da dobijamo vizu kad god hoćemo i da idemo gde god hoćemo i da se to, naravno, maksimalno i koristi.
SRS se zalaže da se u ovom parlamentu donose zakoni za narod, a ne zakoni za elitu. Kada bude donet ovaj zakon, nijedan građanin Srbije koji do sada nije mogao da dobije vizu, neće moći ni sada da je dobije.
Inače, taj put u Evropu, o kojem vi govorite i za koji Boris Tadić kaže da će DS da se zalaže za njega po svaku cenu, a kada kaže - po svaku cenu, verovatno misli i po cenu Kosova i Metohije, ne treba da počinjete ovim zakonom, niti bilo kojim drugim zakonom koji samo opterećuje građane Srbije, već treba da krenete u otvaranje novih radnih mesta, treba da krenete u suzbijanje korupcije i kriminala. Tek posle toga će građani Srbije živeti lepše i bolje, tek posle toga će građani Srbije moći da razmišljaju i o putovanjima, i o vizama, i o pasošima itd.
Naravno, da ne budem pogrešno protumačena, nemamo mi ništa protiv da se donese zakon o putnim ispravama, ali ne ovakav. Čuli ste i čućete zbog čega ne ovakav. Nemamo ništa protiv povoljnosti i viznih olakšica, ali, ponavljam, želimo da se to odnosi na sve građane Srbije, a ne samo na nekakvu elitu, koju vi, čak, zakonima pokušavate da stvorite u Srbiji.
Tvrdim da donošenjem ovog zakona, rekoh malopre, nijedan građanin koji, inače, nije mogao dobiti vizu, neće dobiti vizu ni kada budemo imali ovaj zakon. Garantujem da Olivera Miletović ili bilo koji drugi prijatelj dr Vojislava Šešelja, ni kada usvojite ovaj zakon, neće moći dobiti holandsku vizu da obiđe dr Vojislava Šešelja, jer to nije stvar ni propisa, ni šengenskih viza, to je stvar antisrpske politike koja se vodi u mnogim zemljama Zapadne Evrope, u Americi nesporno, i koju, nažalost, podržavaju i određeni ljudi i grupacije iz vladajuće koalicije danas u Srbiji.
Reći ću nekoliko ključnih primedbi na samo neke članove Predloga zakona, jer je poslanička grupa SRS-a uložila određen broj amandmana.
Ministar nije tu. Mislim da bi usvajanjem ovih naših amandmana ovaj zakon bio, koliko-toliko, primenljiv, a bez usvajanja tih amandmana, verujte da ovaj zakon ne znači apsolutno ništa.
Videćete, živi bili, pa videli, za nekoliko meseci, zapamtite ovo što sada kažem, imaćemo izmene i dopune ovog zakona, zato što ćete u međuvremenu da shvatite, odnosno ljudi koji ga budu primenjivali će shvatiti da je u pitanju neprimenljiv zakon, pa ćete kroz te izmene i dopune prihvatiti ono što vam mi danas, kroz amandmane, predlažemo, zato što sebi nećete da dozvolite taj luksuz da prihvatite amandmane poslanika SRS-a.
Evo, reći ću nešto o članu 9. stavu 3. Predloga zakona, gde kažete da se diplomatski i službeni pasoš može izdati i članu uže porodice lica kome je izdat takav pasoš, koji s njim živi u zajedničkom domaćinstvu i, zamislite, s njim putuje u inostranstvo ili boravi u inostranstvu.
Ovaj deo ove rečenice - "putuje u inostranstvo", ovo je skandalozno. Znate, razumljivo je da ako neko ide u naše konzularno predstavništvo ili ambasadu, ostaje tamo više godina, onda i članovi porodice takvog lica imaju diplomatski pasoš, ali da za svaki put u inostranstvo bilo koga od nas član porodice dobija diplomatski pasoš, to je, ljudi, skandal. Pa, da li će onda u ovoj zemlji da postoji neka evidencija, da se zna ko su lica koja imaju pravo na diplomatski pasoš.
Znači, svako od nas ko ide na neki službeni put u inostranstvo, može za člana svoje porodice, po Predlogu ovog zakona, da dobije diplomatski pasoš. To je neprihvatljivo i naravno da smo tu intervenisali.
Kada je u pitanju rok važenja pasoša, predložili ste da se pasoš izdaje na pet godina. Mi mislimo da je to kratak rok, da pasoš treba da se izdaje na rok od 10 godina, iz prostog razloga, da građane Srbije ne izlažemo nepotrebnim troškovima u tako čestim periodima. Ali, zato imate član 20. gde kažete da se diplomatski i službeni pasoš izdaje sa rokom važenja od pet godina.
Ovo je nepotrebno, ovde treba jasno da stoji da se taj diplomatski ili službeni pasoš izdaje na rok u kome postoje uslovi iz člana 9. do 11, koji predviđaju ko i na koji način dobija diplomatski pasoš. Zašto bi neko 20 dana, recimo, pre isteka mandata na nekoj funkciji morao da uzima novi diplomatski pasoš, ako će još 20 dana biti, recimo, ambasador Srbije u nekoj od zemalja. Dakle, ovo je potpuno besmisleno i rekla bih da niste dovoljno razmišljali kada ste prevodili ovaj tekst.
U članu 30. se govori o prilozima uz zahtev za dobijanje putne isprave, pa ste na kraju stava 1. nabrojali šta sve treba priložiti, između ostalog, stavljaju se na uvid i druge javne isprave kojima se dokazuju podaci iz zahteva.
Mi iz SRS-a nikada ne prihvatamo ovako paušalne stavove, mi se zalažemo za jasne, koncizne zakonske odredbe, koje ne dozvoljavaju zloupotrebu niti široko tumačenje. Naravno, zakoni se donose da bi ih dobri pravnici tumačili na pravi način, ne samo da bi ih čitali, jer to onda nije suština, ali ne može se donositi zakon koji ima neku tako široku i neodređenu odrednicu - "kao i druge javne isprave".
Onda je, na osnovu takvog zakona, recimo, Aleksandar Karadžić proteran iz Srbije zato što je dobio ličnu kartu na osnovu dokumenata koja su mu tražena, ali, isto tako, kao i ovde, stoji "i druga".
Onda sada zavisi od nekog tamo službenika koja su to druga dokumenta. Takve stvari u zakonu, ni ovom, niti bilo kojem drugom, ne smeju da postoje.
Kada se govori o odbijanju zahteva za izdavanje putnih isprava, član 35. stav 1. tačka 3), rekli ste: "Organ kome je podnet zahtev za izdavanje putne isprave odbiće zahtev ako je licu koje traži izdavanje putne isprave, u skladu sa priznatim međunarodnim aktima, zabranjeno putovanje".
Svi poslanici SRS-a koji su govorili o ovome skrenuli su pažnju na ovu nedopustivu odredbu.
Mi, zaista, mislimo da je ovo izvor raznih zloupotreba, imamo iskustva iz prošlosti šta se sve, uostalom, i dan-danas, dešava na osnovu nekakvih tajnih i javnih lista.
Vi dobro znate da Srbi iz Republike Srpske Krajine ne smeju da pređu nijednu granicu zato što ne znaju gde ih čeka neki tajni spisak. To se, pogotovo, odnosi na ove buduće svedoke Haškog tribunala, s obzirom na to da je sada aktuelna akcija hvatanja ''svedoka''.
Bukvalno, tako se ponašaju haški istražitelji zato što nemaju svedoke za slučaj doktora Vojislava Šešelja, pa su sada krenuli diljem Srbije da ljude plaše, naravno, uz pomoć ovog našeg Specijalnog tužilaštva i Specijalnog tužioca.
Sinoć čujemo kako se Bruno Vekarić, u ime Tužilaštva, izjašnjava da oni nemaju veze sa slučajem Vojislava Šešelja u Hagu, kao da svi mi ne znamo da se upravo u Specijalnom tužilaštvu vode krivični postupci i ''Ovčara'', i ''Zvornik 1'', i ''Zvornik 2'', i ''Zvornik 3'', itd, samo da bi se napakovali nekakvi svedoci u slučaju dr Vojislava Šešelja.
Naravno, od toga nema ništa, ali mi ne želimo da na ovaj član intervenišemo, zato što ne želimo da građane Srbije dovodimo u neprijatnu situaciju zbog zakona koji mi donosimo.
Obaveza obaveštavanja o prestanku razloga za odbijanje zahteva i oduzimanje putne isprave regulisana je članom 39. stav 2, u kojem ste rekli da će se smatrati da su prestali razlozi za odbijanje zahteva ako nadležni sud, u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva, odnosno oduzimanja putne isprave, ne obnovi zahtev".
Ovo ovako ne može, ne možete ovo da dozvolite Brunu Vekariću ili onom Vukčeviću što hvata golubove pismonoše što nose poruke Ratku Mladiću, ne možete da na ovaj način regulišete ovu materiju da bi stvorili još veću nesigurnost. Mi srpski radikali se zalažemo za pravnu državu i pravnu sigurnost građana.
Znači, da ne bi to zloupotrebljavao, sud mora da reaguje u ovom roku.
Još jedna, kratka primedba, odnosi se na član 49 - dostavljanje podataka inostranim organima.
Naravno, vama je ovo uvek najvažnije, zato vas upozoravamo da morate prihvatiti naš amandman gde smo predvideli da o dostavljenim podacima nadležnim organima neke inostrane države o nekom licu morate odmah da obavestite to lice da je taj posao izvršen.
I, na kraju, pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije Vojislava Koštunicu, ovo neka bude moje poslaničko pitanje, koliko ministara u sadašnjoj vladi ima pasoše nekih drugih država?
Dame i gospodo narodni poslanici, najpre ću, kao i jutros, da upozorim javnost Srbije da se mi nalazimo u jednom neustavnom stanju, da smo prešli na određeni dnevni red, a da nismo izvršili svoje obaveze iz člana 5. Zakona o sprovođenju Ustava i da
su za to direktno odgovorni Vojislav Koštunica, Boris Tadić i Oliver Dulić.
Ispade da je sada najvažnija stvar na svetu ovaj zakon o sprečavanju, odnosno izmene i dopune Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim tribinama, o čemu danas raspravljamo. Podsećam, a podsetile su i mnoge moje kolege, da smo o ovom zakonu raspravljali 2003. godine, kada je donet osnovni tekst zakona, pa su bile izmene 2005. godine, pa sada opet. Ponavlja se ista priča.
Mi iz SRS-a nismo promenili ništa od onog što smo govorili 2003. godine, zato što smo mi ljudi koji imaju svoj stranački program.
Svake godine, naravno, na istu temu identično mišljenje, za razliku od nekih drugih koji su danas ovde govorili.
Vrlo je interesantno koliko su narodni poslanici iz poslaničkih grupa koje će glasati za ovaj zakon danas aktivno učestvovali u ovoj raspravi. To je, naravno, dobro. Za mene je poražavajuće delovalo na koji način su te naše kolege, koji će, dakle, glasati za ovaj zakon, koji podržavaju Vladu, govorile o navijačima, o nama, o našem narodu. Prosto je neverovatno da se ovde čulo, otprilike, da smo mi svi necivilizovani, neki huligani, neke bande, neki kriminalci. Ako ima takvih u našem narodu, onda su, uglavnom, na visokim funkcijama u vlasti u našoj državi.
Zaista je neverovatno, pogotovo od strane jednog broja mladih ljudi, narodnih poslanika, da su danas na taj način govorili, a reče jedan kolega i da posle ovog zakona nećemo više biti u redu necivilizovanih naroda.
Ne prihvatam da smo mi necivilizovani. Prihvatam da postoje neki ljudi koji, u bilo kojoj oblasti da su, pa i kada su u pitanju navijači, nisu dovoljno civilizovani, ili su necivilizovani, izgrednici itd. Naravno da protiv takvih treba da se borimo svi i treba da se borimo na pravi način.
Ovo što je predviđeno ovim predlogom zakona, apsolutno je neprihvatljivo, neprimenljivo, i mi, naravno, nećemo glasati za ovaj zakon. Nećemo, pre svega, iz razloga što je ovo jedan od leks specijalisa, a SRS se principijelno bori protiv leks specijalisa. Mi se zalažemo za kodifikovano zakonodavstvo, zalagali smo se i zalažemo se za kodifikaciju krivičnih normi.
Mi ne možemo da prihvatimo da svaki zakon koji predlažete i koji se ovde usvaja ima neku grupu krivičnih dela ili prekršaja koji ili ne postoje u postojećem Krivičnom zakoniku ili Zakonu o prekršajima, ili postoje, pa ih vi ponavljate. I u jednom i u drugom slučaju im nije mesto u ovim zakonima, odnosno, konkretno, u ovom zakonu.
Malopre mi se javio čovek koji je aktivan navijač, što ja, naravno, nisam. Rekao mi je - čujem da ste najavljeni da ćete da govorite, pa kažite ministru da je očigledno da je ovaj predlog zakona pisao neko ko nikada nije kročio na neki sportski stadion. Onda meni padne na pamet da to, svakako, nije gospodin ministar Jočić, ali ministar ''balerina'' verovatno jeste.
E, pa, ''balerina'' je najavljivala ovih dana i očekivala sam, pre nego što smo dobili ovaj predlog, da će ona biti ta koja će predstavljati u ime Vlade ovaj zakon i neki program za mlade. Ne videsmo to. Naši poslanici u Odboru za sport i omladinu su tražili od Ministarstva taj program za mlade, da vidimo šta to ministarstvo priprema. Naravno, nemamo ništa protiv, ako je to nešto što će zaista unaprediti život mladih ljudi u Beogradu. S obzirom na to kako se najavljuje i ko to najavljuje, nismo baš sigurni da će to imati efekta.
Ovde je rečeno da poslanici SRS-a, kritikujući Predlog ovog zakona, prikupljaju nekakve političke poene i služe se političkom demagogijom. To je nedopustivo.
Pomenuto je ime Aleksandra Vučića, da je on politički demagog u ovom slučaju. To, apsolutno, nije tačno. Ponavljam, ovo su stavovi SRS-a.
Mi se nikada nijednoj ciljnoj grupi ne udvaramo, ali uvek potpuno otvoreno govorimo o onome što jesu problemi, kao i o načinu na koji bismo mi, kada budemo preuzeli vlast u Srbiji, te probleme rešavali.
Ovde smo čuli da je bilo na našim sportskim manifestacijama nereda, da je bilo, nažalost, i tragičnih događaja. Svakako, to je tačno i to osuđujemo i moramo učiniti sve da to sprečimo. Ali, neverovatno je da je povod za ovakvo brzo izglasavanje ovog zakona bilo nešto sasvim drugo.
Nisu bili povod događaji koji su se dešavali u Srbiji, tragični slučajevi koji su se dešavali u Srbiji, već je povod bio, Bože moj, to što se desilo u Širokom Brijegu, ali ovde su vaši mediji to potpuno pogrešno preneli. Preneli su da su naši navijači, navijači "Partizana", provocirali navijače Širokog Brijega.
Istina je sasvim drugačija. Tamo su našim navijačima uzvikivali - ubij, ubij Srbina. Tamo su naše navijače tukli pripadnici policije, policije, drage kolege, a ne navijači, što je još gore.
Znači, nisu imali zaštitu države u kojoj su igrali. Tada su još više batina dobili zato što su, dok ih je policija tukla, to je bilo neposredno posle onog izvinjenja Borisa Tadića hrvatskoj ustaškoj državi, naši navijači počeli da uzvikuju - Borise, izvini se.
Zbog toga - Borise, izvini se, mi danas imamo ovaj predlog zakona i imamo potpuno neprimerene mere, veoma visoke kazne. Govorićemo u pojedinostima kada se bude o tome govorilo, govorile su i kolege, a govoriće, verovatno, i ostali.
Znači, neprimereno visoke kazne, sa velikim rasponom, sa potpunom mogućnošću, odnosno prepuštanjem sudijama i sudovima da odlučuju.
Ne znam ko će da odlučuje koja je to grupa sklona nasilničkom ponašanju, jer ste predvideli, u zakonu postoji i taj termin - grupama sklonim nasilničkom ponašanju će se zabranjivati ulazak na stadione.
Koje su to grupe, kako ste vi to zamislili? Nekakvi udruženi zločinački poduhvati, zločinačka udruženja, otprilike ih tako vi tretirate.
Podsetiću vas u još jednoj rečenici, pa završavam, nekada ste, nije to bilo ni tako davno, 5. oktobra 2000. godine, vi iz DOS-a koristili jedan deo navijača i oni su bili oruđe u rukama DOS-a.
Znamo šta se tada dešavalo i sada se, s vremena na vreme, o tome piše, da je jedna grupa navijača iz stanice policije u ulici Majke Jevrosime uzela poveću količinu oružja, da se jedan deo tog oružja kasnije našao u Sportskom društvu ''Crvena Zvezda'', pa je to bilo vezano za ime Nenada Milića, tada pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, sada funkcionera Čedine LDP itd.
Dakle, vi, gospodo iz DOS-a, kad vam neka situacija odgovara, onda je sve dozvoljeno, a kad vam se čini da neko nije vama naklonjen, onda ništa nije dozvoljeno.
Završavam, Srpska radikalna stranka jeste protiv svake vrste nasilja, protiv svake vrste kriminala, ali ne mislimo da su naši navijači necivilizovani, nasilni. Ima među navijačima i takvih, protiv njih treba da se borimo, ali nedopustivo je da danas cela Srbija sluša kako poslanici skupštinske većine najpogrdnijim imenima nazivaju veliki broj ljudi koji, mislim, pre svega, iz patriotskih razloga, navijaju ili za svoje klubove ili za reprezentaciju.
Gospodine Duliću, ovaj odgovor koji ste dali gospodinu Vučiću, pošto je on rekao da neće da govori više po Poslovniku, na ovu temu, jeste nešto što je zaista skandalozno. Ovo je i drskost i bezobrazluk sa vaše strane.
Javila sam se po Poslovniku, da vas upozorim na član 27. stav 1. tačke 3) i 4) i naravno član 100. stav 3, o kojem je govorio gospodin Aleksandar Vučić. Vi ste juče, gospodine Duliću, ceo dan ignorisali narodne poslanike i vidim da to radite i danas. Juče je bilo više povreda Poslovnika, narodni poslanici su vas upozoravali na te povrede, vama nije na pamet palo da odgovorite u skladu sa članom 100. stav 3. ovog poslovnika. Vas, otprilike, baš briga šta mi ovde govorimo, vi terate svoje, vama je naređeno da radite tako kako radite.
Juče sam vas pitala ko vam je naredio, gospodine Duliću, da permanentno kršite Ustav, odnosno Ustavni zakon. Niste odgovorili. Ovo što ste sada pokušali da odgovorite gospodinu Vučiću, ponavljam, jeste skandalozno. Gde to piše, gospodine Duliću, da vi ispunjavate svoju obavezu tako što na svakoj sednici stavite ponešto od onoga što ste bili u obavezi da stavite na prvu sednicu.
Zaista, takvo obrazloženje, od koga god da ste ga dobili, ispod svakog je nivoa. Vi vređate inteligenciju i narodnih poslanika i građana Srbije, gospodine Duliću.
Vi ste već juče počeli da primenjujete radnu verziju poslovnika koji vam je napisao Miloš Todorović iz Cesida, i očigledno je da to radite i danas. To sam juče primetila, ali sam mislila da ste možda napravili lapsus pa vas nisam upozorila. Pošto to danas radite otkako smo počeli rad, onda to očigledno nije slučajno. Kao nekada Gašo Knežević, kada je primenjivao zakon koji nije donet, nije stupio na snagu ali se primenjuje, tako je govorio, tako i vi primenjujete radnu verziju ovog poslovnika.
Juče ste rekli da ste dobili neku informaciju od generalnog sekretara Narodne skupštine. Skupština nema generalnog sekretara, ima sekretara. Danas ste Nataši Jovanović oduzeli reč, takođe u skladu sa radnom verzijom poslovnika koji nikada nije bio pred narodnim poslanicima. Danas sam dobila poziv, na koverti piše - hitno, kao narodni poslanik, kaže, u skladu sa članom 78. stav 2, kada se na sednici odbora razmatraju predlozi zakona i amandmani na predloge zakona, na sednicu se pozivaju i podnosioci tih predloga i amandmana, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici. Zbog čega smo dobili i ko je sve dobio poziv na sednicu Odbora za bezbednost Narodne skupštine? Vi ste takođe u obavezi, shodno članu 27. stav 1. tačka 4), da se starate o tome.
Jednostavno, od kada ste vi predsednik ovog parlamenta, gospodine Duliću, ovde se ne zna ni ko pije ni ko plaća. Vi ignorišete narodne poslanike, ignorišete Poslovnik. U prvo vreme sam mislila da ga niste razumeli, da ga niste naučili, a sada mi je jasno da ga zloupotrebljavate.
Dame i gospodo poslanici, po kalendaru predsednika Skupštine, gospodina Olivera Dulića, danas bi trebalo da je 28. avgust, jer je gospodin Dulić na jednoj od televizija DS-a izjavio da on garantuje svojom čašću i svojim životom da će toga dana biti održana sednica Narodne skupštine. Evo, konačno, zakazana je sednica, sa dnevnim redom koji nije mogao biti ovakav, s obzirom na obaveze o kojima je malopre govorio gospodin Aleksandar Vučić, obaveze iz Ustavnog zakona, koje Narodna skupština ne sme da zaobiđe.
Neverovatno je da je i grupa narodnih poslanika vladajuće koalicije, koja je potpisala predlog za održavanje ove sednice, zanemarila obaveze svih narodnih poslanika na poštovanju Ustava i sprovođenju Ustavnog zakona.
Gospodin Oliver Dulić je, u trenucima onako kratkog dolaska između raznih doškolovanja u Srbiji, na tim televizijama i u medijima davao različite izjave i ja sada tražim, gospodine Duliću, da narodnim poslanicima i građanima Srbije, shodno članu 226. Poslovnika Narodne skupštine, odgovorite na neka od ovih pitanja. Pretpostavljam, naravno, da ne ponavljam, da ćete odgovoriti i na pitanja gospodina Aleksandra Vučića - ko vas je naterao da kršite Ustavni zakon, ko vam je to naredio, ili vi, i pored doškolovanja, niste naučili da čitate i tumačite odredbe Ustavnog zakona.
Rekli ste u jednim novinama da ćete 31. decembra raspisati predsedničke izbore. U istim tim novinama, u dva-tri pasusa ste rekli - predsednički izbori će se održati do kraja godine.
Ako ćete ih raspisati 31. decembra, gospodine Duliću, da li je to u osam ujutru, a u osam uveče ćemo da održimo izbore?
Dalje ste rekli, kada su u pitanju lokalni izbori, jer verovatno su to sada neke kalkulacije DS-a, da je problem što su postojeći izborni zakoni u direktnoj suprotnosti sa novim ustavom i lokalni izbori će se raspisati u skladu sa Ustavnim zakonom.
Dakle, gospodine Duliću, morate da poštujete Ustav i Ustavni zakon ma koji izbori da su u pitanju. Ima mnogo obaveza ovaj parlament i kada su u pitanju predsednički izbori, odnosno mora da se donese jedan set zakona da bismo mogli uopšte da idemo u te izbore.
Ono najvažnije, gospodine Duliću, podsećam vas da ste vi Oliver Dulić samo u svojoj kući, kod svoje žene i u prostorijama DS-a. Na svakom drugom mestu, gospodine Duliću, vi ste predsednik Narodne skupštine i nemate pravo, 81 poslanik SRS-a vam to ne dozvoljava, da u ime Skupštine izjavljujete da Srbija treba da uđe u NATO. To, dakle, možete da ispričate svojoj ženi i svojim stranačkim prijateljima, a kao predsednik Parlamenta morate da vodite računa o tome da možete da govorite samo ono što je odlučila Narodna skupština. Niko nije pitao za mišljenje Olivera Dulića, već predsednika Parlamenta. Dakle, tražim da odgovorite na ova pitanja.
I još jedno, na kraju, pitanje - izjavili ste skoro, ovih dana, da se nije mogla održati sednica Parlamenta, jer se poslanici nisu vratili sa godišnjeg odmora.
Kažite koji se to poslanici nisu vratili sa godišnjeg odmora, s obzirom na to da su poslanici SRS-a svoje vreme planirali prema onom vašem obećanju, najpre da neće biti odmora u Narodnoj skupštini, pa da će onda, eventualno, biti 15 dana? Prema tome, ne dozvoljavamo da nas svrstavate u grupu poslanika zbog kojih, navodno, nije mogla da se održi sednica Narodne skupštine.
Dame i gospodo poslanici, zabrinjavajuća je nezainteresovanost narodnih poslanika skupštinske većine kada je reč o Predlogu zakona o državljanstvu Republike Srbije. Radi javnosti, poslanici skupštinske većine odustaju od svojih rasprava o Predlogu ovog zakona. Mislim da to nije dobro i da narodni poslanici moraju da iznesu svoj stav, a ne samo da čekaju kakav će to amandman Vlada da nam podnese.
Vi ste, gospodine ministre, jutros kada ste predstavljali ovaj zakon, otprilike, rekli da je suština ovog zakona usklađivanje sa faktičkim stanjem.
(Dragan Jočić, s mesta: Drugi nastavak je.)
Naravno, ali je trebalo da kažete da je suština ovog zakona upravo status, odnosno državljanstvo i stvaranje uslova, omogućavanje dobijanja državljanstva svim Srbima, ma gde oni bili.
Što se tiče ovog tehničkog usklađivanja, činjenica je da je to jedna pravno-tehnička redakcija, kako zovemo mi pravnici, i to, svakako, ne treba da bude i nema razloga da bude predmet razgovora niti rasprave. Ako na svakom mestu u zakonu gde je pisalo "Srbija i Crna Gora" sada stoji "Srbija", to nije sporno. To je bilo sporno mnogo ranije, još u vreme potpisivanja Beogradskog sporazuma, pa u vreme donošenja Ustavne povelje. Znali smo još tada mi u SRS-u i upozoravali smo, govorili smo da ćemo doći u situaciju seckanja srpskog naroda.
Mi, nažalost, imamo takvu situaciju i sada je na nama, narodnim poslanicima, da bar ovim zakonom, a eventualno i nekim drugim zakonima, pokažemo Srbima da je Srbija matica svih Srba ma gde ti Srbi bili rođeni i ma gde živeli.
Mi, u SRS-u smo uvek vrlo otvoreno o tome govorili i kada je vođena separatistička politika u Crnoj Gori, delom podržana i iz Srbije, barem prećutno. Mi smo se zalagali i otvoreno govorili da ćemo učiniti sve za Srbe iz Crne Gore.
Dakle, mi ne krijemo da pravimo razliku između Srba i između Crnogoraca. Oni koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, da su želeli srpsko državljanstvo, da su želeli državu Srbiju, ne bi se otcepljivali od nas. Nema nikakve potrebe i nikakvog zdravorazumskog rezona da se oni izjednačavaju sa Srbima iz Srbije.
Zato amandman koji je podnela naša poslanička grupa, odnosno ja u ime te poslaničke grupe, sažeto, u jednoj rečenici sadržava sve ono što je suština, pre svega, stava Srpske radikalne stranke, a verujem, i skupštinske većine. Dakle, predlažemo da se državljaninom Republike Srbije, u smislu ovog zakona, smatra i državljanin druge države pripadnik srpskog naroda, ako podnese pisanu izjavu da se smatra pripadnikom srpskog naroda i da Republiku Srbiju smatra svojom državom.
Dakle, nema bojazni i ne teramo mi naše Srbe, zato što su se našli tamo gde su se našli, što žive gde žive, da ne priznaju tu državu u kojoj žive. Naravno, oni to moraju da urade, ali su u obavezi da priznaju i Srbiju kao svoju državu, ukoliko žele srpsko državljanstvo.
Znate, sve ovo što se dešavalo u ovim poslednjim ratovima, u razbijanju SFRJ, zahvaljujući i, naravno, vođeni rimokatoličkom crkvom i njihovim papom, učinilo je da su se milioni Srba našli u državama u kojima zapravo nisu želeli da žive i imali su državljanstvo država koje u nekim normalnim uslovima nikada ne bi uzeli. Ali, jednostavno, takvo stanje je nametnuto i mi moramo sada da pokažemo da država Srbija, kao matica svih Srba, mora da vodi računa o svom narodu.
Ovde su neke moje kolege iznosile svoja iskustva. Ja sam davno došla u Srbiju, ali ne toliko davno da se ne sećam kakvo je raspoloženje i kakav osećaj svih Srba koji nisu rođeni u Srbiji. Znate, i kada nije pretila opasnost od rata, uvek smo mi Srbi koji smo rođeni van Srbije Srbiju smatrali svojom maticom. Verujte da je to i danas tako i da svi Srbi od svoje matice očekuju maksimalnu pomoć.
Najmanje što danas možemo da uradimo za te naše Srbe jeste da im otvorimo mogućnost da mogu da postanu državljani Srbije, uz državljanstvo države u kojoj žive, naravno, bez obaveze da se te države odriču.
Znate, mi nećemo i nikada se nismo služili onim, kao, recimo, predstavnici sadašnje vlasti, Vlade Republike Srbije, onaj ministar u pokušaju, kako se zove - Vuk Jeremić, koji obećava Dodiku, odnosno Dodik kaže - "naređujem ti", kao šali se javno pred narodom, pred Srbima i u Republici Srpskoj i u Srbiji, da će prvo državljanstvo koje bude izdao da dobije Milorad Dodik. Dobiće Milorad Dodik šta god hoće, na osnovu onoliko vredne imovine koju ima u Srbiji. Ali, mi hoćemo da nema privilegiju Milorad Dodik, nego da svaki Srbin bude tretiran na isti način.
Verujte, mnogo je primera iz prakse. Ja znam da vi, gospodine ministre, kada čujete nešto od narodnih poslanika, uvek to zapišete.
Moram da priznam da, uglavnom, narodne poslanike i obavestite o tome. Istina, neću sada o tome nego sutra, kada budemo govorili u pojedinostima, pitaću vas zašto mi niste odgovorili na poslaničko pitanje. Neću time sada da remetim ovu raspravu.
Dakle, mnogo je problema prilikom dobijanja srpskog državljanstva, pre svega, građanima koji u ovde bili izbeglice ili prognana lica.
Čuli ste od gospodina Buhe do detalja o tim problemima. Možete da zamislite probleme koji čekaju one koji su izbeglice, jer je Vlada Republike Srbije donela odluku da se status izbeglica svim licima ukida do kraja ove godine, a taj rok je produžen za dve godine. Da su mogli da odu, bilo u Hrvatsku, bilo u Bosnu i Hercegovinu, oni bi, sasvim sigurno, do sada otišli i rešili svoje pitanje. Ne mogu to ili zbog toga što su na nekim tajnim ili javnim spiskovima, ili zato što su stari i nemoćni da bi mogli da putuju.
Mi ćemo to sačekati potpuno nespremni, pod uslovom da ne prihvatite amandman SRS-a, i imaćemo još jednu tragediju tih ljudi, kojima je dovoljna tragedija to što su doživeli da žive sve ove godine kao izbeglice.
Ima problema, verujte, ministre, i sa ljudima koji su rođeni u Srbiji, opet zbog izmena ovog zakona o državljanstvu koje su prethodile. Mi smo skoro dobili jedno pismo, nažalost, nisam ga ponela ali ću vam dati ime i prezime sutra, porodice koja ima problem. Imaju troje dece, jedno dete, prvorođeno, ima državljanstvo Srbije, otac je rođen u Hrvatskoj, drugo dete, takođe, rođeno ovde, već dve godine pokušava da dobije državljanstvo, ne može da ga dobije, a treće dete, rođeno posle ovog, takođe, ima državljanstvo.
Dakle, dve godine se nosi s takvim problemom neko ko je rođen u Srbiji.
Zato vas molim, gospodine ministre, da ozbiljno, rekli ste da ste bili na konsultacijama, razmislite o amandmanu SRS-a i da ga prihvatite, kako bismo, kao Narodna skupština, svim Srbima van Srbije dali mogućnost da postanu državljani Srbije. Verujte da to Srbima koji ne žive u Srbiji mnogo znači.
Možda nemaju neke konkretne koristi, i ne traže to zbog neke konkretne koristi, ali verujte da je za dušu svakog Srbina velika stvar da postane državljanin Srbije. Govorim vam to iz ličnog iskustva. Zato vas molim da prihvatite ove amandmane.
Vi nama ovde govorite o amandmanima Vlade Republike Srbije. Mi smo dobili Predlog izmena ovog zakona 6. jula i zaista ne znamo o kakvim amandmanima se radi, šta je Vlada u međuvremenu uradila.
Moguće je da su to amandmani koji odgovaraju amandmanima SRS-a, ali mi moramo da govorimo kao da ih nema, jer ih poslanici nisu dobili; kada ih dobijemo, onda ćemo razgovarati o tome.
U svakom slučaju, očekujem od skupštinske većine i od vas, ministre, ponavljam, da svim Srbima, ne samo Srbima iz Crne Gore, svim Srbima širom belog sveta omogućimo da postanu državljani Republike Srbije.
Dame i gospodo, ovo o čemu danas, odnosno večeras raspravljamo trebalo je da bude na dnevnom redu ove skupštine mnogo ranije, trebalo je da imamo bolji tekst, da imamo konkretnije naloge parlamenta Vladi i pregovaračkom timu.
Podsetiću vas da je poslanička grupa SRS mesec i po dana pre Vlade Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini predlog za izglasavanje rezolucije o Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija. Čekali smo da nam Vlada, odnosno pregovarački tim pripreme i ovaj izveštaj, koji zapravo nije ni po čemu značajan, i ako smo samo zbog toga čekali, onda zaista i nije bio neki razlog za čekanje. Čuli ste od poslanika Srpske radikalne stranke, uglavnom, primedbe koje mi imamo na ovaj tekst rezolucije.
Takođe, da vam skrenem pažnju na one naše najznačajnije primedbe. Pre svega, mislimo da je rezolucija trebalo da bude konkretnija, trebalo je, kao i svaki akt koji izlazi iz parlamenta, da bude vrlo konkretan i da ne ostavlja mnogo mogućnosti ni za primenu ni za zloupotrebu, nego da se zna da je to tačno onako kako se u Narodnoj skupštini usvoji. Zato je nama neshvatljivo da, recimo, niste u ovom predlogu rezolucije predvideli Halštajnovu doktrinu da.
Zašto ste izostavili da jasno i glasno kažete ono što, ubeđena sam, i mislite i planirate da uradite, ako ne mislite onda džabe ovo danas radimo, da prekinete diplomatske odnose sa svakom zemljom koja, eventualno, jednostrano prizna Kosovo i Metohiju.
Niste naveli konkretno ni primenu retorzije. Želim da vas podsetim da je trebalo u ovoj rezoluciji da stoji, recimo, ako Bosni i Hercegovini padne na pamet prizna nezavisnost Kosova, da će Republika Srbija istog momenta priznati nezavisnost Republike Srpske.
Ili, recimo, ako Hrvatskoj padne na pamet da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, da će Srbija istog momenta priznati nezavisnost Republike Srpske Krajine i priznati zvanično Vladu Republike Srpske Krajine u egzilu.
Naravno, nisu to jedine primedbe gde vi niste konkretno naveli stav. Recimo, u ovoj rezoluciji je trebalo da se nađe i odredba gde bi stajalo da Srbija nikada neće priznati nikakva dokumenta koja bi bila doneta u eventualno nezavisnom Kosovu, koje recimo dođe do samo otcepljenja, odnosno do samoproglašenja, nezavisnosti, što već imati u najavama.
Pre svega kada ovo govorim mislim na pasoše, da na taj način stavimo do znanja da, kada bi se to eventualno desilo, faktički ne bi bilo tranzita kroz Srbiju.
Moramo da prestanemo samo da pričamo priče, moramo da budemo konkretni, Šiptari na Kosovu, predstavnici Evropske Unije, i Amerika koji su za otcepljenje Kosova, treba da znaju šta će tačno da uradi država Srbija, šta će da uradi Vlada Republike Srbije, naravno, na osnovu onoga što joj bude zadato u ovom parlamentu.
Ako Šiptari svaki čas mogu da izlaze sa kojekakvim pretnjama, čak i oružjem i samoproglašenjem i tako dalje, mi se plašimo da budemo samo konkretni i da kažemo što bi svaka normalna država, zarad zaštite svog teritorijalnog integriteta, jasno i glasno rekla.
Trebalo je bar da prepišete još jedan deo ove naše rezolucije koju smo vam podneli i da nikada i ni po koju cenu Republika Srbija ili bilo koji njen državni organ neće da prihvati, suprotstavljaće se odvajanju Autonomne pokrajine Kosova i Metohije od Srbije ili njenoj podeli.
Rezoluciju 1244 ste nedovoljno jasno pomenuli i nedovoljno jasno opisali u ovom predlogu rezolucije. Moralo je da stoji da ne može uopšte da se raspravlja o statusu Kosova i Metohije. Status Kosova i Metohije je utvrđen Rezolucijom 1244 i mi nemamo na tu temu ni sa kim ništa da razgovaramo. Za nas je to jednostavno čista i završena stvar. To je trebalo da stoji u ovoj rezoluciji.
Takođe, niste napisali, niste predvideli da se zabrani pregovaračkom timu da pregovara pod pokroviteljstvom nekih evropskih zemalja koje se jasno zalažu za samostalnog Kosova ili recimo, ne daj bože, pod pokroviteljstvom vašeg prijatelja Havijera Solane. To je moralo takođe da stoji u ovoj rezoluciji.
Gospodine Tadiću, vi ste pre neki dan, rekli, pre dva dana otprilike, da niste prihvatili sve ove primedbe o kojima smo mi danas govorili, rekli ste da niste prihvatili primedbe opozicije, jer niste želeli gubitničku politiku i da nije trebalo da se u rezoluciji navodi koje će mere Srbija preduzeti prema državama koje bi eventualno priznale status Kosova. Od koga vi to, gospodine Tadiću, čuvate tu tajnu? Zar građani Srbije, zar ovaj parlament, zar ovi ljudi na Kosovu i Metohiji koji razmišljaju, i gledaju i slušaju na koji način mi to planiramo da rešimo njihove probleme i njihovu sudbinu, zar oni to ne treba da znaju? Ili vi imate ekskluzivno pravo, ne znam da li ste obavestili gospodina Koštunicu i gospodina Samardžića o tome što kažete da treba da ostane nekakva vaša tajna?
Vama, gospodine Samardžiću, zameram što u ovom izveštaju niste napisali i niste naveli šta je, pogotovu sada kada ste u ulozi ministra, šta je i da li je država Srbija uradila po pitanju istraživanja Ahtisarijevog primanja mita za ono što je uradio predlog njegove rezolucije koji je predviđao otcepljenje Kosova. Naravno, znate da se radi o 40 miliona evra. Trebalo je, kao država, da se malo pozabavite tim problemom i da od određenih međunarodnih organizacija, agencija i tako dalje saznate šta tu jeste istina, a šta nije istina.
Interesantno mi je bilo kada sam pre neki dan slušala vašeg prijatelja Kušnera na vašoj B92 televiziji, a ovo govorim, gospodine Tadiću, vama, zbog onog vašeg napominjanja politike nasilja Slobodana Miloševića, kada se Kušner složio sa voditeljkom emisije da nije veliki problem što će Srbija ostati bez Kosova i Metohije, već je problem što se to nije desilo u Miloševićevo vreme nego gde baš u Tadićevo vreme.
Znate, sve su ovo razlozi i sve ovo navodim da bih vam jasno rekla zbog čega ne verujem ni vama, ni Vladi Republike Srbije. Zbog toga smo mislili da je trebalo da ova rezolucija bude mnogo konkretnija, da ne možete vi tu ništa da vrdate na svoju ruku i po svojoj volji. Ne možemo ni vama, gospodine Koštunica, da verujemo, zato što, moram da vas podsetim, vi ste pustili šiptarske teroriste koji su nastavili da ubijaju i da progone Srbe sa Kosova i Metohije. Nikada niste dali ni valjan odgovor, a kamoli odgovarali zbog toga.
Takođe, treba jasno da bude napisano u ovoj rezoluciji ili bar mi, srpski radikali, jasno da kažemo zbog javnosti pre svega, vama znam ne vredi da se govori, pogotovu vama iz Demokratske stranke, prosto je neshvatljivo, ljudski neverovatno, da vi, što razumem, toliko polažete, kao i svi građani Srbije, u pomoć Rusije u rešavanju problema Kosova i Metohije, a s druge strane se utrkujete, hvale se vaši ministri, i Šutanovac, i Jeremić, viđaju se sa ne znam kojekakvim generalnim sekretarom NATO-a i tako dalje, već planirate ulazak Srbije u NATO.
Naravno, nije vam palo na pamet da morate da pitate, pre svega, građane Srbije i naravno nikada nećete dobiti takvu saglasnost. Ali, diplomatski je nekorektno, u najmanju ruku, da možete tako licemerno da se ponašate.
Vi, gospodine Koštunica, nemojte da obmanjujete građane Srbije da je vaša velika zasluga što je Kosovo i Metohija još uvek u sastavu Republike Srbije. Jedini kome treba da budemo zahvalni svi mi i svi građani Srbije kojima je stalo do teritorijalnog integriteta Srbije, zašto to još uvek jeste jedinstvena Srbija, jedinstvena teritorija, jeste Ruska federacija i jeste Vladimir Putin.
Bez njega i bez te politike, bilo je danas ovde komentara da li nas Rusija voli ili ne voli, da li Rusija ima interese, nema interese, sve je to nebitno. Bitna je nesporna činjenica da je Kosovo i Metohija sačuvano još uvek u sastavu Republike Srbije zahvaljujući isključivo politici Ruske federacije.
Zato bi bilo dobro, gospodin Todorović je rekao da je trebalo da donesemo rezoluciju da se zahvalimo Rusiji i Putinu na ovome što su uradili za Srbiju. Evo, predlažem nešto što možemo vrlo brzo da uradimo. Predlažem da ovaj doskorašnji Bulevar AVNOJ-a nazovemo Bulevarom Putina, u znak zahvalnosti, da se oslobodimo one table sa imenom prvog mafijaškog premijera i da se gospodin Tomislav Nikolić više ne preseljava, da ostane čovek u svom stanu, jer sam sigurna, gospodine Nikoliću, da biste sa zadovoljstvom živeli u ulici koja nosi ime Vladimira Putina.
Dakle, bez obzira na sve primedbe koje smo izneli, rekli smo to na početku, a sada ću da ponovim i da naglasim, dame i gospodo, da i ovaj put mi srpski radikali dokazujemo da su nama državni i nacionalni interesi ispred stranačkih interesa, rezolucija ima dosta šupljina, imali smo, kao što ste čuli, dosta primedbi, ali takva kakva da je ne može da naškodi Srbima na Kosovu i Metohiji i mi ćemo, u ime državnih i nacionalnih interesa, glasati i za ovako manjkavu rezoluciju.
Dame i gospodo poslanici, znala sam ja da bi, da je gospodin Dulić slučajno pitao Narodnu skupštinu da li treba da ide da obilazi parlamente ovih okolnih zemalja i da smo mu mi rekli - ne nipošto, bilo mnogo bolje. Jer, tamo očigledno ništa niste naučili, a nemate ni od koga, u to ne sumnjamo. Bolje bi bilo da ste malo proučavali Poslovnik Narodne skupštine, gospodine Duliću.
Tačno je da ste u toku izlaganja Momčila Duvnjaka povredili članove 100, 104. i 107. Poslovnika Narodne skupštine. Nemate vi poslovničko pravo, ni ovlašćenje, gospodine Duliću, da procenjujete da li vam se dopada način na koji neko, neki narodni poslanik, izlaže ono što želi da kaže ili vam se ne dopada.
Evo, ako mene pitate, meni se mnogo više dopadao način gospodina Momčila Duvnjaka nego Dragana Todorovića. Dragan Todorović je uopšteno izneo svoj stav i stav SRS-a. Podrazumeva se da čim je neko ''žuti'', da je i kriminalac. Ali, Momčilo Duvnjak je znao konkretno da navede, pokušao je da navede koje to osobine diče Miodraga Đidića, doskorašnjeg poslanika, a sada državnog sekretara, a vi ste mu to zabranili na protivposlovnički način.
Ako mislite, gospodine Duliću, da ste u stanju da sa tog mesta, ili bilo ko, poslanike SRS-a sprečite da građane Srbije obaveste o svakoj vašoj kriminalnoj radnji i o svakom kriminalcu u okviru vaše stranke, grdno se varate. Izlazićemo dokle god ne uspemo da ispričamo priču o Miodragu Đidiću do kraja.
Eto, baš mi je interesantno i ne želim da sa kolegom Duvnjakom ovako, unutarstranački, razgovaram o tome, već bih baš volela da ta njegova saznanja podelimo sa građanima Srbije. Jer, građani Srbije treba da znaju za koga su glasali, verovatno su bili tada u zabludi, i treba da znaju za koga više nikada ne smeju da glasaju, kao i ko je onaj ko je u stanju da izađe na ovo mesto i da obavesti javnost o svemu na šta je obavezan kao narodni poslanik.
Gospodin Momčilo Duvnjak je, u skladu sa članom 226, pokušao da sazna ono što je ovde iznosio kao tvrdnje, a vi ste mu, gospodine Duliću, suprotno odredbi člana 107. Poslovnika, to onemogućili.
Insistiram da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni o povredama članova, dakle, 100, 104. i 107. Baš bih volela da vidim ko će to da glasa da član 107. nije povređen i ko će od narodnih poslanika, svojim glasanjem, u danu za glasanje, potvrditi da vi imate pravo, ono što ste sami sebi uzeli za pravo, da procenjujete.
Ja vam se izvinjavam jer zaboravih da vas pitam da li vam se dopada način na koji ja govorim. Ako ima nekih problema, recite mi. Napravite nam sinopsis, najbolje, i ovde neka stoji 250 sinopsisa, pa izađem i nađem šta ste za mene zapisali, pročitam to, pa to bude način rada ovog parlamenta. Ne može to, gospodine Duliću.
Dame i gospodo, ja sam i do sada vrlo pažljivo slušala sve narodne poslanike koji govore s ovog mesta, ali od malopre ću posebnu pažnju da obraćam kada narodni poslanici iz vladajuće koalicije govore, obraćaću pažnju na način na koji oni govore, jer je, izgleda, njima  kod gospodina Dulića sve dozvoljeno.
Kada narodni poslanik iz SRS-a kaže da neko laže, onda gospodin Dulić zvoni nekim zvonom, opominje, itd, a kada to kaže narodni poslanik iz skupštinske većine, onda je to potpuno normalna komunikacija, sa čime se ja slažem, jer i ja mislim da ako neko laže, da treba da mu se kaže da laže, ali kada to neko kaže, onda treba i da zaista zna da objasni zbog čega je to rekao. Gospodine Duliću, naknadna pamet ponekad, rekla bih, i najčešće, ne koristi.
Vi ste, kada smo vas gospodin Nemanja Šarović i ja upozorili i lepo vam po Poslovniku objasnili kako ste vi to prekršili Poslovnik kada ste gospodinu Momčilu Duvnjaku uzeli reč, to onda shvatili, pa ste, eto, rekli - da, jesam pogrešio i prekršio Poslovnik i predložiću Narodnoj skupštini u danu za glasanje da tako glasa. Imali smo mi već takav slučaj. Niste vi jedini i prvi predsednik koji je priznao da je prekršio Poslovnik, ali znam da ste to rekli da biste objasnili kako ste vi veliki demokrata i kako vi, demokrate, priznajete kad pogrešite.
To je ono kao kada je Boris Tadić priznao postojanje ''afere Bodrum'', pa sad laže građane Srbije da je ''afera Bodrum'' završena, a nije ni započeta. O tome sam govorila još pre neki dan.
Dakle, prekršili ste Poslovnik. Morate da postupite upravo onako kako je gospodin Nemanja Šarović rekao, da sad ne ponavljam celu priču, jer vi možete, znači, svaki put da prekršite Poslovnik i da kažete posle toga - da, eto, ja jesam prekršio Poslovnik, i idemo dalje.
Ne, gospodine Duliću, ako ste priznali da ste prekršili Poslovnik, onda ste u obavezi da lepo zamolite gospodina Duvnjaka da izađe i da kaže ono što je imao nameru da kaže i što je počeo da govori kada ste mu vi, protivposlovnički, oduzeli reč.
Dakle, ne možete da prevarite narodne poslanike SRS-a, a ubeđena sam, ni građane Srbije, tako što ćete da pogazite Poslovnik, što je karakteristično za predstavnike i funkcionere vaše stranke, koji gaze i Ustav, i zakon, i sve moguće, i da onda, na kraju, kažete - da, jesam prekršio Poslovnik, zakon, Ustav, ne znam šta, ali to nema veze.
Znate, vi ste to rekli onako, da biste ostavili utisak, ponavljam, jednog velikog demokrate, a meni ste ličili, gospodine Duliću, na nekoga na koga bi mogla da se primeni ona narodna poslovica "Čega se pametan stidi...", neću dalje.