Članom 3. vi intervenišete na član 13. i govorite da organi jedinica lokalne samouprave mogu sarađivati, ranije je pisalo: „sa nevladinim organizacijama“, a vi ste sada rekli: „sa udruženjima“, juče smo to malo komentarisali i danas ćemo još detaljnije, i dodajete stav koji kaže da: „jedinica lokalne samouprave u okviru svojih nadležnosti preko svojih organa prati proces evropskih integracija Republike Srbije i zato razvija potrebne administrativne kapacitete, u skladu sa zakonom i utvrđenom politikom Republike Srbije“.

Ovaj stav je najpre neustavan. Lokalne samouprave ne mogu da se bave ovim poslom. Kažete – u okviru svojih nadležnosti. Koje su to nadležnosti lokalne samouprave, a koje su vezane za evrointegracije? Još kažete da za te potrebe razvijate administrativne kapacitete. Ministre Ružiću, znate li vi kakvi su vam administrativni kapaciteti po lokalnim samoupravama? Pitajte vaše partijske drugove koji imaju više godina iskustva o lokalnim samoupravama da li dele naš stav, a sigurna sam da da, da ljudi koji sada imaju možda desetak ili nešto više godina do penzije, kada odu iz lokalnih samouprava, tamo više neće imati niko da uradi ni najjednostavniji posao. Zašto? Zato što se tamo zapošljavaju ljudi koji se šalju iz opštinskih odbora vladajuće stranke, zato što se tamo šalju ljudi koji dođu bez diplome, pa za nekoliko meseci dobiju diplomu, pa onda sa tom novodobijenom diplomom istog momenta dobijaju novo radno mesto, zato što se u lokalnim samoupravama zapošljavaju ljudi na određeno vreme, ništa ne rade, uglavnom ni ne dolaze na posao, jedina obaveza im je da obezbede kapilarne glasove pred izbore i određeno vreme se ponavlja više puta i najveći broj tih ljudi zapravo nikada i ne dobije posao.

Znate li vi, ministre Ružiću, da i u ovoj zgradi se dešava da neko ko je duže ovde zaposlen, ko nema nikakve veze sa političkim partijama ne može da kaže nekom, a inače po sistematizaciji i po opisu posla bi trebalo da kaže – saradnici, pozovite poslanike za to i to vreme, dogovorila sam sa predsednikom odbora da se zakaže sednica nekog od skupštinskih odbora, a ta saradnica kaže – ko, ja da zovem, pa ja sam ovde došla preko stranke, ja ovde ne radim. Jel vi znate da se to dešava?

Mi odlično znamo i mi nemamo ništa protiv, mi nismo populisti. Mi srpski radikali kažemo da kad se borite za vlast i kad osvojite vlast, da onda treba da preuzmete i odgovornost i to ne znači da ne može da se zaposli neko ko je član stranke. Mi ne mislimo da je članstvo u strankama nešto čega treba ljudi da se klone, naprotiv, svaka politička partija treba svojim programom da privuče što više ljudi, da što više ljudi budu članovi stranaka i naravno da ti članovi stranaka i kroz pobedu svoje stranke ostvaruju neke svoje ambicije. Ali, to mora biti pokriveno odgovarajućom diplomom, to mora biti pokriveno odgovarajućim iskustvom, ne može članstvo u političkoj partiji nikome biti ni smetnja, ali ni preporuka. Mnogo je problema te vrste u lokalnim samoupravama u celoj Srbiji i ja sam uverena da vi to, ministre, znate. Zato, između ostalog, ovaj stav nikako ne može da bude sastavni deo zakona.

Govorite o sarađivanju sa udruženjima. Juče smo počeli tu raspravu da je postala moda poslednjih nekoliko godina da se na teritoriji opštine formiraju određena udruženja, rekoh juče, najčešće se zovu udruženje cvećara, ruže za žene, cveće za dame itd. i takve organizacije se pojavljuju kod opština sa navodno nekim svojim programom i na osnovu tog nekog programa dobijaju pare iz budžeta opština i te pare se dele za one aktiviste koji su učestvovali u izbornim kampanjama. Dakle, ovo što govorimo je javna tajna i ovo svi u Srbiji znaju i nemojte zakonom da stvarate takve mogućnosti, gledajte da se zakonom takve stvari suzbijaju.

Mi smo vam u načelnoj raspravi rekli, između ostalog, da je ovaj zakon zapravo donet pre svega radi NALED-a i radi firme „Aseko“. Niko nam još nije odgovorio koliko je ta firma poslova uzela u lokalnim samoupravama i u državnim organima. Kažu da joj se prihod povećao za šest miliona evra na ime 13 poslova zaključenih u javnim ustanovama u toku 2017. godine. Dakle, da podsetimo, to je firma brata predsednika Vlade Republike Srbije, a Ana Brnabić je bila predsednik, direktor NALED-a, kako se već to zove, ona je obilazila lokalne samouprave pre nego što je postala ministar, ona je sugerisala lokalnim samoupravama da uzimaju kredite, da ulaze u neke velike investicije iz kojih ni danas nisu izašli. Recimo, ovde se pre neki dan vodila rasprava o predsedniku opštine Paraćin, pa on je svojevremeno od Ane Brnabić dobio neku povelju, nagradu, šta li, kao jedan od najboljih ili najbolji predsednik opštine. Dakle, malo ste sami sa sobom u koliziji.

Šta je još važno za ovaj član i zapravo ceo ovaj zakon? Kada je Ana Brnabić postala predsednik Vlade, e-uprava je bila prioritet i digitalizacija uopšte javnog sektora i onda smo slušali ovde kako funkcionišu već e-uprave u nekim lokalnim samoupravama, što naravno veze nema sa e-upravama, pa smo čuli kako e-uprava podrazumeva nabavku hardvera, softvera, kako sistem podrazumeva, evo, sada citiram kolegu, elektronsko glasanje odbornika na elektronskim izveštajima i nalik je elektronskom sistemu koji se primenjuje ovde u Narodnoj skupštini. Dok je govorio kolega, smejali su mu se i oni što su sedeli oko njega. Ali, on kaže – kompletan rad sistema kontrolisaće predsednik Skupštine i njegov zamenik preko elektronskog uređaja, centralne konzole itd. Dakle, ovo nije suština. Suština je da ako ste želeli Zakon o lokalnoj samoupravi da suštinski promenite, mada nema potrebe za nekim ozbiljnijim promenama postojećeg zakona, onda je trebalo da donesete potpuno nov zakon.

Još nešto, ministre, u okviru ove rasprave zajedničke mi imamo i predloge zakona koji se odnose na nacionalne manjine. Vi znate da vrlo brzo treba da se raspišu izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina. Vi i dalje, skupštinska većina cela vređa predstavnike svih nacionalnih manjina. To su ljudi koji su lojalni državi Srbiji, koji ovde žive, koji poštuju Ustav Republike Srbije i koji zaslužuju da ih pre svega Narodna skupština poštuje.

Narodna skupština pokazuje veliko nepoštovanje prema nacionalnim manjinama, zato što, evo, već skoro je 15, 20 dana prošlo i dalje je na čelu Saveta za nacionalne manjine, Odbora, pardon, skupštinskog, Meho Omerović, koji je obrukao i nacionalne manjine, državu Srbiju, i Narodnu skupštinu tako što je krao na aerodromu u Frankfurtu i očigledno je da mu ni u političkom životu ni u profesionalnom dlaka sa glave faliti neće.

Gospodo, to je jako loša poruka. Nije bitno da li je Meho Omerović izvršio neku sitnu krađu ili je to bila neka ozbiljnija krađa, od toga zavisi kakvi će biti dalji postupci za ono što je on radio. Verovatno će prekršajno odgovarati, ali prekršaj ili krivično delo, svejedno je, bruka je nastala, pozvao se na diplomatski pasoš, na diplomatski status i krajnje je vreme da njegova partija, a i vladajuća stranka, taj problem reše. Hvala.

Na repliku nemam pravo, jel?

Pa, ja mislim da imam pravo na repliku, ali dobro, vaš izbor. Zato što je ministar pogrešno protumačio ono što sam ja rekla.

Prvo, legitimno pravo jeste zauzimati stav za ili protiv EU. Mi srpski radikali smo apsolutno protiv EU, ali je ne samo legitiman stav, nego obaveza, poštovanje Ustava Republike Srbije. Ne mogu lokalne samouprave da idu, kako kaže ministar, u susret evropskim integracijama i otvaranjima nekih poglavlja, dokle god ne budu imali takvu ustavnu nadležnost, a sad je nemaju.

Što se tiče toga kakvi su ljudi koji rade u lokalnim samoupravama i da li je bitno da li pripadaju nekoj partiji ili ne. Naravno da nije bitno i naglasila sam to kada sam malo pre govorila, radi se o tome da se zapošljavaju nestručni ljudi, da se zapošljavaju neškolovani ljudi i da se zapošljavaju ljudi koji pod silom te lokalne vlasti ne žele da nauče da rade. To je problem, gospodine ministre, a nije problem činjenica da su članovi neke stranke ili nisu, nego to što ne žele da nauče da rade. To će biti problem koji čeka državu Srbiju pre tih poglavlja, pre te EU u koju nikada nećemo ući, jer lokalne samouprave moraju da budu servis građana ne samo na papiru, ne samo u zakonu nego istinski, a nažalost to su sve manje.

Kolega Arsiću, javila sam se po članu 116, ali sada vas upozoravam na član 27. da morate da vodite računa kojim redosledom dajete narodnim poslanicima reč po povredi Poslovnika.

Naravno da nije bilo povrede Poslovnika i da narodni poslanik može da kaže sve što može da kaže drugom narodnom poslaniku može i ministru. Ništa uvredljivo nije bilo to što je narodni poslanik, a ne kako malopre reče kolega „govornica“, jer govornica je ovo ovde, a koleginica je narodni poslanik, tako da je i to uvredljivo, ako baš sad gledamo kako se ko izražava. Nije bilo ničeg uvredljivog. Da, Vlada Republike Srbije, ministri u Vladi Republike Srbije svojim predlozima pokušavaju da prave budale od narodnih poslanika i od javnosti Srbije zato što nam poturaju ono što nije u interesu građana Srbije, zato što, evo, i kroz lokalnu samoupravu pokušavaju da nam poture EU…

Molim, kolega Arsiću.

Kako tačno ne mogu? Boli me grlo, pa imam problem. Da li ste na to mislili?

Hajde drugačije ću. Ministri i Vlada Republike Srbije obmanjuju građane Srbije, daju nam da raspravljamo i vi usvajate zakone koji su neustavni. Neustavno je lokalnoj samoupravi davati ingerencije iz nadležnosti Vlade Republike Srbije i koji god izraz da upotrebim za takvog ministra i za takvu Vladu im je samo kompliment. Hvala.

Naravno, hvala na velikodušnosti, gospodine Ružiću. Da, naravno da imamo pravo da govorimo šta god hoćemo. Imate i vi, ali je suština da morate da predlažete ono što je u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Da li je ovo vreme, ono vreme, vreme budućnosti, to je stvar vizije, to je stvar razmišljanja, to je stvar političkog stava, ali kakav god da vam je stav mora biti uokviren u Ustav Republike Srbije. Ustav Republike Srbije ne dozvoljava da iko vodi spoljnu politiku osim Vlade Republike Srbije. To je ono što mi od vas tražimo.

Hvalite se da ste ovim zakonom promenili da sednica skupštine ne može da se zakaže u roku kraćem od 24 sata. Da li je to neki veliki napredak? Ovo je takođe katastrofa. Lepo stoji – ne odnosi se na vanredno stanje, na ne daj Bože ratno stanje itd. Koja muka može naterati vladajuću većinu u nekoj opštini da zakazuje sednicu 24 sata pre početka, dešava nam se to i u Narodnoj skupštini. To je samo stvar zloupotrebe. To je samo stvar da ne okupi odbornike na vreme. To je samo stvar da odbornici nemaju vremena da poruče materijal. To nije ništa dobro. Trebalo je da kažete, ako nije u pitanju neko vanredno stanje, da ne može sednica da se zakaže u roku kraćem od bar nedelju dana, onda bi to bila neka promena i neki ozbiljan pristup.

Dakle, sve lepo zvuči, ali u suštini nije dobro, kao što nije dobro, ministre, pohvalili ste se malopre da i dalje ostaje zabrana zapošljavanja. Nije dobro. Ne možete vi zabranom zapošljavanja da obogaljite neke službe. Kada vas pitamo gde su inspektori rada, nemate dovoljno inspektora. Kada pitamo gde su prosvetni inspektori, nema ih dovoljno. Gde su ovi, oni inspektori, nema ih dovoljno, mali broj pokriva celu teritoriju države. To razumemo, ali zašto ograničavate broj zaposlenja tamo gde zaista ima potrebe da se poveća broj. Negde kupite i kapom i šakom, i ko ispunjava uslove, i ko ne ispunjava uslove, povremeni, privremeni ugovor, bacate prašinu u oči, zamazujete oči narodu ovom pričom da ne možete da zapošljavate, a u svakom segmentu vam nedostaje inspekcija da bi se pokrila teritorija od radnih odnosa, inspektora, uprave prihoda, tržišnih itd. Dakle, nemojte da ograničavate broj zaposlenja, odnosno dozvolite tu mogućnost, ali vodite računa da to bude u interesu obavljanja posla iz nadležnosti određenog ministarstva, odnosno lokalne samouprave.

Ovo svakako zaslužuje da se kaže nekoliko rečenica, recimo po članu 27. Jeste strašno što se dešavaju ovakve stvari, i ne samo ovo što je sad pročitao gospodin Martinović, već to traje jedno duže vreme, da svako može sebi da dozvoli da na najgrublji način i vređa i preti i državu Srbiju i pojedince, dal iz vlasti, dal iz opozicije. S druge strane, postoje neki beli medvedi kojima ništa ne sme da kaže, jer onda skaču razne organizacije itd, proglašavaju ovde neke narodne poslanike za herojine, zato što su bezobrazne pa se usude da kažu nešto što pristojan čovek ne bi mogao ni da pomisli.

Što se tiče gospodina Babića, kada je govorio u Narodnoj skupštini, i tada mu je Milorad Mirčić pružio punu podršku, jer se mi zaista zalažemo godinama za ono o čemu je on tada govorio i taj pokušaj da se Bunjevci hrvatizuju nije od juče. Ali, jeste taj gospodin Žigmanov, gospodin Žigmanov, mi kažemo da je on ustaša i on jeste to. Samo nemojte molim vas da me prekidate. Slušali smo ga pre neki dan kako je ovde govorio – da poslanik Srbin, deo onoga kaže u hrvatskom Saboru, ne bi smeo izaći napolje. Dakle, mi dozvoljavamo mnogo toga i plašim se da će nam se obiti o glavu.

Pridružujemo se pozivu nadležnim organima, MUP-u pre svega, da se ozbiljno pozabave i ovim pismom i svim onim što se dešavalo prethodnih dana. Evo, vidimo sad kako javnost i Srbiju ismeva i ovaj samooteti novinar, pa kako se ismeva ovo što su pronađene stvari koje su 5. oktobra pokradene, itd. Dakle, sve to deluje onako kao sitnica, ali, mozak se slaže i moraju nadležni organi biti budni i reagovati u skladu sa ovlašćenjima. Hvala.

Ministre, vi ste malopre rekli nešto što asocira da vi zapravo priznajete lažnu državu Kosovo. Rekli ste da država Srbija može svoje zakone da primenjuje na celoj teritoriji države Srbije. Nažalost, ne može. Nadam se da vam je to onako izletelo, da niste ozbiljno to mislili.

Kada je u pitanju član 4, on govori o promenama člana 20. i opet nije bilo potrebe da se menja, bar ne u potpunosti. Dobro, ovo što ste uradili vezano za Zakon o stanovanju, za održavanje stambenih zgrada, mada i ovo niste mogli u potpunosti da brišete, jer i dalje u nadležnosti opštine mora ostati ovaj deo koji se odnosi na bezbednost korišćenja, misli se na one stare i ruševne stambene zgrade, to mora biti u nadležnosti opštine.

Samo ću prokomentarisati nekoliko od ovih tačaka iz člana 20. koje su najinteresantnije. Dakle, govorite o nadležnosti lokalnih samouprava, stara se, kažete, o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete, pa onda nabrajate predškolsko, školsko itd.

Jel vi znate da postoji Zakon o obrazovanju koji kaže da direktore bira ministar, dakle, ne lokalne samouprave i to je ono što nije dobro i to je ono što nije istinska decentralizacija. Stara se o zaštiti, između ostalog, od elementarnih i drugih nepogoda. Kako se stara? Tako što nemate protivgradne rakete zato što je haos u Srbiji nastao sa poljoprivrednim proizvodima zato što lokalne samouprave nisu bile spremne da ovaj posao urade, pa se onda sad kaže da će to preći na republički nivo, a vi u ovom zakonu to ostavljate lokalnim samoupravama. Dakle, sedite ponekad u Vladi pa se dogovorite da imate iste stavove. Nedimović kaže da će ovim od sad da se bavi ministarstvo na nivou Republike.

Stara se, interesantno, između ostalog, o zaštiti, unapređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta. Vi to možda ne znate, ministre, ali pretpostavljam da ministar Nedimović zna, a trebalo bi i vi da znate, da je skoro 400 hektara zemljišta na teritoriji AP Vojvodina, poljoprivrednog zemljišta na volšeban način izdato bez javnih oglasa, bez tendera i trenutno radi komisija koja treba da utvrdi ko je i koliko para uzeo, koliko je ljudi oštećeno i na koji način su baš ti koji s u dobili, dobili tu ogromnu količinu poljoprivrednog zemljišta.

Obrazuje i uređuje organizaciju i rad organa i organizacija i službi, naravno o tome smo govorili danas u više navrata, ništa ovo nije ovako kako je napisano, a pisalo je ovo i u postojećem zakonu, tako da ništa novo niste rekli, ali je suština da treba da radite na tome, da obilazite, da šaljete inspekcije i da zaista lokalne samouprave postanu servis građana.

Samo još jednu rečinicu.
Kada su u pitanju simboli u opštinama, dakle, vi ste napisali da to mora biti u skladu sa Ustavom, ali mora biti uz saglasnost Vlade upravo zbog onih opština o kojima ste govorili. Ako obavezujete samo u skladu sa Ustavom, onda podrazumeva vođenje postupka pred Ustavnim sudom itd, zato morate da kažete da ovo opštine mogu da rade uz saglasnost Vlade.

Član 107. stav 1. Poslanici, posao narodnog poslanika je da učestvuje u raspravi i da amandmanima pokuša da popravi zakon. Iz kojih razloga to rade poslanici vlasti, to je njihova stvar, apsolutno imaju pravo.

Mi poslanici SRS podnosimo amandmane u onolikom broju koliko mislimo da je potrebno i svi naši poslanici učestvuju u radu svaki dan, ne samo danas i ne samo kada su u pitanju ovi predlozi zakona. Mi želimo da svojim amandmanima doprinesemo, da sugerišemo i vladajućoj većini da glasa za neki naš amandman i ministru koji je prisutan da eventualno prihvati neki od naših amandmana.

Zaista je nedopustivo da neko ko prošeta u Narodnu skupštinu jedanput u nedelju dana na 15 minuta u ovo doba u 18,30 kada se možda Skupština gleda da ispriča kako, eto, on ne razume zašto poslanici jednog dela opozicije podnose ovoliki broj amandmana kada znaju da neće biti prihvaćeni. To je apsolutno neprihvatljivo obrazloženje. Da li će neki amandman biti prihvaćen ili neće, to se ne zna dok se ne završi rasprava i dok se ne završi glasanje.

Mi nismo jedan deo opozicije, mi srpski radikali smo, to uostalom i ova rasprava govori, jedina opoziciona poslanička grupa u Narodnoj skupštini. Nismo deo čopora, nismo deo neke bulumente skupljene sa koca i konopca. Oni koji su nekada izgledali da je nemoguće sastaviti ih, sada ih sastavlja jedan tajkun, jedan ambasador i to je takođe njihova stvar. Mi se njima u to ne mešamo, ali ne dozvoljavamo da se na ovako bezočan način oni mešaju u rad poslaničke grupe SRS. Hvala.

Pomenuli ste gospodina Šešelja, a da slučajno poznajete Poslovnik, onda biste znali kada se pomene predsednik stranka ili stranka da ovlašćenik predstavnik ima pravo da replicira.

I, zaista to jeste jedan od razloga zbog čega sam se javila, upoređivati sebe sa gospodinom Šešeljem, a govorim o Đorđu Vukadinoviću, je prosto neverovatno i ničim izazvan kaže – evo, ja sam došao u košulji kako dolazi i gospodin Vojislav Šešelj. To je apsolutno neprimereno, Vojislav Šešelj dolazi pristojno obučen, gospodine Vukadinoviću.

Još dve stvari su koje moraju pre svega radi javnosti da se ovde kažu, ta demagoška priča koliko košta rasprava u Narodnoj skupštini je apsolutno neprihvatljiva. Srbija je demokratska država, ovo je višestranački parlament, to podrazumeva parlamentarnu demokratiju, to podrazumeva raspravu i što se tiče nas iz SRS mi mislimo da je malo vremena za raspravu i to preračunavanje koliko to košta, to je apsolutno besmisleno i to mogu da pričaju samo oni koji se zalažu za ukidanje demokratije.

Kaže gospodin Vukadinović kako deo opozicije, misli on, bojkotuje rad parlamenta. Pa, sad kada bih ja koristila taj populizam i tu demagogiju onda bi recimo pitala, pa kad bojkotuju rad, što onda primaju platu? Naravno, imaju pravo da bojkotuju i imaju pravo u tom periodu da primaju platu, ali samo govorim na koji način neko ovde pokušava da javnosti predstavi rad parlamenta. I, ovo jeste i taj tzv. bojkot i ovo kad se dođe samo da se postave pitanja i da se kroz pitanja uglavnom vređa država, to jeste jedan od vidova specijalnog rata koji je trenutno aktuelan u Srbiji.

Član 27.

Trebalo je da upozorite kolegu Atlagića. Više puta sam ja ili neko od nas iz SRS smo intervenisali. Ne dozvoljavamo zaista da nas bilo ko svrstava u taj neki opšti pojam opozicije. Mi nismo ovde. Mi nismo u toru, pogotovo ne na način na koji je sada Atlagić govorio o opoziciji kao o lenštinama, kao o ovakvim, onakvim, nekima koji ne sede ovde. Molim vas, poslanike sve molim, da bar kažete deo opozicije, jer SRS jeste opoziciona partija, ali naša poslanička grupa je sastavljena od narodnih poslanika koji su veoma vredi, koji podnose amandmane, maksimalan broj, koliko nam broj poslanika dozvoljava, koji koriste vreme u načelnoj raspravi, u postavljanju pitanja, u raspravi o amandmanima.

Dakle, apsolutno učestvujemo u radu i ne prihvatamo da smo ni lenji, ni lezilebovići, ni ne znam kako je sve nazvao kolega Atlagić opoziciju. Ne ulazim u to šta misli o tom nekom novodosovskom delu opozicije, za koje niko živi još ne zna ni kome pripadaju, ni ko im je stvarni vođa, ni koliko imaju poslaničkih grupa. Sve to jeste tačno, ali, molim vas, mi smo poslanička grupa koja je ušla sa 22 narodna poslanika, 22 mandata u parlament i mi u punom kapacitetu radimo i, kao što vidite, evo nas i sad ovde sa vama. Hvala.

Ne znam zaista šta bi gospodinu Vukadinoviću da me pomene na način na koji je izgovorio moje ime? Dakle, on kaže – on i ja smo ovde i svako zastupa sebe. Ja jesam Vjerica Radeta, ali ja sam poslanik Srpske radikalne stranke. I ja ovde ne zastupam sebe, ja iznosim stavove, političke stavove SRS. To ako on ne zna kome pripada i koga zastupa, ja ga to nisam pitala, nešto me baš i ne zanima, ali to je njegova stvar. I zaista, molim vas gospodine Vukadinoviću, vodite računa šta izgovarate. Možda niste dovoljno odmarali danas u toku dana, sad ću i ja početi ko kolega Martinović, pa ste, evo, sad došli u neko doba, kad vam je možda vreme za odmor, pa onda ne znate šta pričate.

Molim vas, pa opšte je poznato da se SRS godinama zalaže za to da mandat pripada političkoj stranci, onome ko je učestvovao na izborima i da nikada nikog od nas niste čuli da je ovde nastupio, ili bilo gde drugo, da je nastupao u svoje lično ime.

Dakle, ja sam ovde u ime poslaničke grupe SRS. Koliko je poslanika sada ovde vi nemate pravo da prebrojavate, a svakako vas bi bilo teško prebrojati zato što se uopšte ne zna kome vi zapravo danas pripadate, jel to ista grupa koja je bila jutros, koja je bila popodne, koja će biti sutra? Ali, to vi dogovorite sami sa sobom, vi valjda sada treba da se pozicionirate polako da vidite jednog dana kada dođe vreme izbora, da procenite, da li će se pojaviti neka NOPO, kako se zvala ta vaša lista, pa da vidite gde bi mogli ponovo, kao, možda, Vlah ili ne znam koja nacionalna manjina da ponovo uđete u parlament. Ali, molim vas bez SRS u mešanju te vaše nebulozne rasprave.

Radoslav Milojičić, narodni poslanik, malopre je izneo jednu veliku neistinu, kada je rekao da su oni iz DS postao deo neke celovite opozicije.

Kao srpski radikali imamo potrebu da skrenemo pažnju javnosti da smo mi opozicija i da nam ne pada napamet da budemo deo te grupacije prozapadnih rušilačkih eksponenata i ne dozvoljavamo da nas bilo ko na taj način svrstava u tu grupaciju.

Mi srpski radikali smo jedina prava, istinska opozicija. Mi smo opozicija vlasti Aleksandra Vučića. Mi želimo da tu vlast srušimo, ali na izborima i ne pada nam na pamet da učestvujemo u ovome što rade ovi sa kojima se Milojičić ponosi.

Molim vas, gospodine Milojičiću, da vodite računa kada govorite o celovitoj opoziciji, da se lepo svrstate. Nabrojte slobodno sve koji ste to vi vajni opozicionari i prozapadni eksponenti i nas srpske radikale ne mešajte u tu bulumentu. Hvala.