Verovatno su svi ovi podaci koje je kolega malopre izneo tačni. Oni jesu alarmantni, stanje zdravlja jeste u Srbiji na niskom nivou. Činjenica je da na tome, odnosno na poboljšanju i stvaranju uslova treba da se radi, ali Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu nema zaista apsolutno nikakve veze s tim, osim ako kolega nije mislio da oni koji ne mogu da koriste ove finansijske usluge, koji zapravo nemaju novca, nemaju ni račune, nemaju ni platne kartice, pa da je to uzrok za dobijanje infarkta.

Zaista, mi smo apsolutno za to da se poslanicima dozvoli maksimalna širina u obrazloženju amandmana i predloga zakona i sami to koristimo, ali samo sam htela da skrenem pažnju i da pitam zapravo kolegu, u čiju stručnost apsolutno ne sumnjam, da li na sve to što je rekao - na infarkte, na karcinome, na loše stanje zdravlja na veliku smrtnost, da li na to i u kojoj meri utiče to što građani Srbije zapravo, teško žive? Hvala.

Član 3. Predloga ovog zakona treba da se briše zato što opterećuje zakonski tekst, jer sve ovo što piše u članu 3. trebalo bi da bude tema nekog od podzakonskih akata. Ovo je inače manir i Vlade Republike Srbije, a vidim i Narodne banke da na ovaj način opterećuju zakonski tekst.

Ja sam diplomirani pravnik i sa pravnicima razgovaram pravničkim jezikom, ali kada želim nešto da objasnim ljudima koji nisu pravnici, onda uvek koristim neki plastičan primer.

Sada ću koristiti plastični primer plastične kartice Vlade Republike Srbije, koju je 2015. godine u septembru koristila Zorana Mihajlović, na daljinu, u NJujorku. Ona je tada sa te kartice potrošila oko milion i po dinara, dužna je ostala 895.951 dinar. Potrošilo se na krpice, na donji veš, ali i na šminku. E, da je tada bilo ovog zakona, onda bi i Meho možda imao karticu Narodne skupštine, pa bi bar platio karticom, ne bi krao, pa bi ovde vratio, kao što je Zorana Mihajlović vratila kada je uhvaćena u krađi.

Dakle, ovaj Predlog zakona neće pomoći većini ljudi koji ne mogu da koriste platne kartice, to smo više puta rekli, ni kada bude zakon. Vidite, navodili smo primere i mogućnosti korišćenja platne kartice od strane guvernera koja ima preko 500.000 dinara platu, pa Zorane Mihajlović koja je koristila pare iz budžeta, državnu karticu. Pitamo i guvernera i pitamo predstavnike vlasti – kako će platne kartice koristiti milion ljudi u Srbiji koji rade za garantovanu platu i od te garantovane plate, koja iznosi 26.000, pet do deset hiljada morati da vrati gazdi na ruke? To su ključni problemi i pitanja na koja mi tražimo odgovor.

Naravno, od predstavnika vlasti tražimo odgovor da reše pitanje Mehe Omerovića koji je u Skupštinu došao kao član stranke Rasima LJajića, ali je bio na listi SNS i ta stranka mora zaista da rešava ovaj problem jer je nedopustivo da Meho Omerović bude na čelu Odbora za ljudska i manjinska prava i da možda razmišlja da će predsedavati tim odborom, jer od nedelje imamo, između ostalog, i taj zakon na dnevnom redu, zakon koji se odnosi na ljudska i manjinska prava, odnosno na izbor Saveta nacionalnih manjina, koji će se održati negde u septembru i zaista raspisivanje zavisi od ovog zakona, a nemojte da računate da će Meho Omerović moći da vodi tu sednicu. Sasvim sigurno neće. Rešavajte to na vreme, bolje vam je.

Član 27.

Kolega Marinkoviću, vi ste malo pre kolegama iz SNS sugerisali, odnosno upozoravali svakog od njih da treba da prekinu da govore, zato što je, pretpostavljam, ta poslanička grupa potrošila vreme. Vi ste posle toga rekli da molite sve narodne poslanike da vode računa i da mogu da govore samo ta dva minuta.

Poslanici SRS, živi, zdravi, veseli, evo nas ovde, nismo potrošili vreme i ako hoćemo da govorimo, možemo da govorimo oko osam i po minuta, toliko vremena nam je ostalo. Dakle, nemojte da se ponašate kao da ovde sedi samo jedna poslanička grupa.

Kao što kolega malopre, koji je ovde govorio kaže da ovde sede samo vredni i koji hoće da slušaju, naravno mislio je na poslanike vladajuće većine, molim vas da svi skupa vodite računa da mi poslanici SRS ovde vrlo aktivno učestvujemo u radu. Možda vam se ne dopada to što govorimo, imate drugačije mišljenje, vodite drugačiju politiku, sve je to uredu, ali ne možete i ne smete da zanemarujete činjenicu da mi ovde sedimo, da mi ovde radimo, da mi ovde sugerišemo i guverneru određene stvari vezano za predloge koje je ona u ime Narodne banke podnela, ali sugerišemo i vladajućoj većini da reši problem Mehe Omerovića, da stavimo više tačku na tu krađu na frankfurtskom aerodromu. Hvala.

Rasprava o amandmanima se privodi kraju i pitaju građani uveče kada idemo kući da li ćemo uspeti nešto da progovorimo o Narodnoj banci. Nažalost, nećemo, zato što je tako koncipiran sada rad da se od onih predloga zakona koji budu na dnevnom redu da se za prvi izabere koji je najbezazleniji u smislu obraćanja javnosti i onda tu lepo potrošimo vreme na četiri člana nekog zakona, i to je kraj rasprave o amandmanima.

Mi, naravno, u ime tih građana koji se interesuju za Narodnu banku nismo uspeli da pitamo Jorgovanku Tabaković od onih 554.426.00 dinara, to je više od pola miliona plate, koliko daje u humanitarne svrhe i kome, jer je to obećala kada je pričala da joj je plata stvarno velika, ali kaže ne može da je smanji, što naravno nije tačno, jer postoji statut koji može da se menja. Tada je takođe rekla da ona toliko radi da nema kada da potroši tu platu, tada sam se skoro rasplakala kada sam to čitala, a novinarima je rekla da sumnja da bi poželeli da se zaposle u Narodnoj banci, valjda što su tamo male plate.

Onda, naravno, nismo stigli ni da je pitamo za držače za noge, ni za nove automobile, ni za pet miliona dinara za mašine za posuđe, svašta tu ima, ali to ćemo kada ona bude na dnevnom redu, ako je Vučić ponovo predloži, pošto je svojevremeno predložio njen lični prijatelj Tomislav Nikolić, ako je s njim ostala i dalje u tim odnosima, teško da će sada ovaj da je predloži. Dakle, razgovaraćemo u nekom narednom periodu.

Ovo što radite sa ovim amandmanima je bruka za Narodnu skupštinu, taman onoliko koliko je i Mehina krađa na Franfurtskom aerodromu.

Nije problem ovaj komentar gospodina Orlića, za njega je utvrđeno da zna da čita, a čak može da govori i da ne čita. Ali, ovaj hi, hi, hi tamo smeh od ovih dragih koleginica koje još nisu naučile ni da čitaju, stvarno smešno.

Što se tiče amandmana, mi srpski radikali, nas ovoliko koliko nas je, nećemo dozvoliti da nas vi pregazite vašim brojem, ni vašim velikim brojem amandmana, mi ovu igru sa amandmanima nismo počeli. Vi ste je počeli, ne zbog nas, nego zbog onih što su sedeli tamo, koji su prvi nametnuli, i to treba javnost da zna, i one besmislene amandmane, ono, kako se zove, iz DJB, pa onda predlog za proširivanje dnevnog reda. Oni su se od toga umorili, mi se nećemo umoriti nikad, dokle god ovo traje, mi ćemo u tome učestvovati. Ali, to ne znači, da nećemo kritikovati. Ovo zaista jeste obesmišljavanje, i to morate da se složite, obesmišljavanje rasprave o amandmanima.

Znate, sećamo se mi, koji smo ranije bili poslanici, lepo je bilo raspravljati - jedan predlog, jedna tačka dnevnog reda, pa se onda na taj predlog podnese amandmana onoliko koliko zaista neko misli da treba. Da li je to na predlog od 40 članova, maksimalno je moglo biti 40 amandmana ako neko želi da briše sve, jer misli da treba da postoji taj zakon u pravnom saobraćaju u Srbiji, ili je bilo pet amandmana, 15, 20 i onda se normalno raspravljalo i sa predlagačem, da li je to sada guverner ili neki ministar, i sa kolegama iz vlasti, sa kolegama drugog dela opozicije.

Morate priznati, mi ćemo u ovome učestvovati. Vi hvalite Vladu i hvalite sve što vi mislite da je dobro, koristeći amandmane. Mi sve to kudimo koristeći amandmane. Legitimno, ali nije pošteno prema narodu što smo doveli Skupštinu u ovu situaciju.

Vrlo kratko ću.

Razumem ja da kolega Orlić brani svoje koleginice, ali znate, meni možete da zamerite šta god u mojim političkim stavovima itd. ali da možete da kažete da ja nešto nisam dobro pročitala, pa da napravite karikaturu kojoj se smeju oni koji zaista ne umeju dobro da čitaju, to ne mogu da dozvolim, ili da neko zna Poslovnik bolje od mene, ili bar onoliko da ga ja znam, eto bar onoliko koliko vi mislite da zna neko ko ga najbolje zna.

Dakle, meni kao narodnom poslaniku ne možete takve stvari zameriti. Možete politička opredeljenja i ja sam ponosna što zastupam ovu politiku koju zastupam, ali ako vi kažete – koristićete to pravo, kao što i koristite, ponosni ste jer imate čime da se pohvalite, zašto mislite da mi nemamo pravo da vam zamerimo nešto što mi mislimo da nije dobro?

Znate koliko god vi mislili da sve cveta, da je sve najbolje npr. u okviru poslova Narodne banke, nije. Nije, pitajte građane koji imaju problem sa ugovorima za kredite, gde je Narodna banka stala na stranu banaka, poslovnih banaka, i tamo onaj predstavnik banaka kaže – da imamo pravosnažne sudske odluke, ali mi ih nećemo poštovati i Narodna banka ne reaguje.

Nama to nije dobro. Vama možda jeste, ako jeste vi kažite – bravo i ne trebaju se poštovani sudske odluke. Mi mislimo da treba da se poštuju i na to skrećemo pažnju. Ne možete da kažete, možda možete, da je dobro da guverner Narodne banke, sada je to Jorgovanka Tabaković, ko god da je, ne može imati veću platu zajedno od predsednika države, plus predsednik Vlade, plus jedan ministar i plus jedan narodni poslanik. Ne može. Prosto ne može, to nije dobar sistem vrednosti. Vama možda može, ali dozvolite da i mi kažemo da nama ne može.

Što se mene tiče, dva objašnjenja.

Nisam promašila temu, nisam govorila o kreditima u švajcarcima i obećanju sudova i štrajku koji se desio juče, nisam to pominjala. Govorim o redovnim postupcima gde su banke dobile nalog od sudova da ne mogu u onim sitnim slovima što piše neko održavanje ugovora, neke provizije, da ne mogu to više da naplaćuju. LJudi imaju pravosnažne presude, predstavnik banaka izađe i kaže mi znamo za tu presudu, ali mi nećemo da je poštujemo. Jasno, glasno i precizno.

Kolega Orliću, vi ste prvi mene uvredili, to moram da vam kažem, jer ovo o čemu danas raspravljamo je Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, a vi ste rekli da ja mislim da se radi o ogovaranju.

Dakle, ono što ja kažem ovde ili bilo ko od nas, ne može biti ogovaranje. Ogovaranje je ono što mi slušamo u kulorima šta vi pričate jedni o drugima. Hvala.

Nije prihvaćen amandman koji smo podneli sa obrazloženjem da Predlog zakona jasno odražava njegov predmet i sadržinu.

Što se nas tiče, naš amandman to odražava. Ovo nije nikakav argument, nego, jednostavno, stav, kao što smo u prethodna dva dana slušali uglavnom hvalospeve koje je Jorgovanka Tabaković sama sebi ovde iznosila. Mnogo više je govorila o sebi, o nekakvim svojim pravima u Narodnoj Skupštini, nego o onome što jeste tema svih onih zakona.

Na mene je nekako ostavilo utisak to kada je rekla da je vernost sprema životom da plati, i ne mogu da verujem da to kaže neko ko je 2008. godine ukrao mandat SRS i tako pokazao koliko je veran, odan ideologiji, stranci itd, ali da nije takva ne bi to tada ni uradila.

Nažalost, već nekoliko godina najveća korupcija i najozbiljniji kriminal i najozbiljnija povreda dostojanstva Narodne skupštine bila je upravo krađa poslaničkih mandata, ali ovih dana Meho Omerović je to nekako bacio u senku krađom kozmetike, nekih parfema, karmina itd, i to u inostranstvu, na aerodromu u Frankfurtu i, što je najgore, kada je već to uradio pozvao se na diplomatski pasoš, što je nanelo, sasvim sigurno, veliku štetu Narodnoj Skupštini, veliku štetu Republici Srbiji.

Mi zaista očekujemo da vladajuća većina razgovara sa tim delom te skupštinske većine i da se taj problem reši tako što će valjda nekome pasti na pamet da kaže Mehi Omeroviću da bi u najmanju ruku bilo korektno da podnese ostavku, da se bar skloni sa očiju javnosti. Hvala.

Čudni su stavovi kolege koji je malopre govorio, naravno, svaki narodni poslanik i svaka poslanička grupa ima pravo da utvrđuje prioritete i da govori o onome što smatra da je najvažnije u određenom momentu i mi srpski radikali svakako govorimo i o predloženim zakonima, ali i o onome što mislimo da jeste bruka i sramota, a to je ta krađa Mehe Omerovića.

Neko ko pokušava da govori o parlamentu, da govori o tome koliko je šta važno u parlamentu, nekada pripadao je Demokratskoj stranci, ne znam da li i sada, iz onog vremena kada je Demokratska stranka u parlamentu imala, odnosno kada je parlament po njihovoj čudnoj računici imao 308 narodnih poslanika.

To je bio skandal o kojem smo mi uz svaku temu govorili, zato što je to nešto što će dugo da se pamti, poput glasanja iz Bodruma, koje je takođe bruka koja je trajno naneta Narodnoj skupštini, ali braniti Mehu Omerovića ili bilo koga na način da kaže – neko je ukrao dva parfema i tri karmina.

Neko ko je ukrao dva parfema i tri karmina da je bio u prilici da bude predsednik opštine Smederevska Palanka, ukrao bi koliko je tada ukrao taj predsednik opštine. Hvala.

Znam da nema replike, mada je ovde zaista bilo mesta replici, ali ja zato govorim na osnovu člana 107. Govorila sam to u petak i pozvala sve narodne poslanike da ne otežavaju rad predsedniku i predsedavajućima parlamenta, da se ne pozivaju na član 107. sve dok je Meho Omerović u Narodnoj skupštini, zato što niko ne može na gori način da ponizi Narodnu skupštinu i da ugrozi dostojanstvo od toga što je Meho Omerović uradio na aerodromu u Frankfurtu, kada je sam, po priznanju, izašao iz fri šopa, jednom na jednoj televiziji kaže sa tri karmina, drugi put kaže da je sa jednim parfemom, treći put kaže sa parfemom i karminom. Šta god da je, nažalost, o Mehi Omeroviću i o tom incidentu, krađi koja se desila na aerodromu, uz pokazivanje diplomatskog pasoša, raspravljaće verovatno i nemački Bundestag.

Ozbiljna je to stvar i poslanici koji pripadaju poslaničkoj grupi Mehe Omerovića bolje bi bilo da ga ne brane. On pokušava ovih dana da brani sam sebe, pa se sve više zakopava.

A šta će govoriti narodni poslanici SRS, apsolutno je naše pravo, kao što je pravo predsedavajućih da poštuju Poslovnik i da, kao što je to do sada bilo, dozvoljavaju da se govori i malo šire od onoga što je na dnevnom redu, jer svi narodni poslanici, kada govorimo o amandmanima, izađu malo iz teme i to je nešto što smo, izgleda, prećutno prihvatili i to je nešto što će se verovatno dešavati i dalje. Što se nas tiče, zaista ćemo govoriti ono što mislimo da treba. Hvala.

Ovde smo slušali već duže vreme raspravu, koja se uglavnom odnosila na banke, između poslanika one bivše, bivše vlasti i ove aktuelne vlasti i zaista ne može se pobeći od činjenice da su naše državne banke, srpske banke uništene u vreme DOS-a i da je glavni akter uništenja tih banaka bio Mlađan Dinkić. Sećam se dobro, sećamo se svi da je Jorgovanka Tabaković u to vreme bila najveći kritičar onoga što je Dinkić radio. Naravno, Mlađan Dinkić za to mora krivično da odgovara kad-tad i tu ne može, od toga prosto ne može da se pobegne, odnosno on neće moći da pobegne.

Činjenica je da ni sadašnji guverner nije nešto promenio kurs kada je u pitanju odnos građana i banaka. Svi naši propisi i delovanje Narodne banke je apsolutno u interesu banaka. Mi imamo situaciju da se banke oglušuju o pravosnažne sudske presude i kažu to u javnosti i niko na to ne reaguje. Narodna banka ne reaguje, pa hoće li pobeći te tzv. strane banke zato što moraju da poštuju pravosnažne presude naših sudova? Neka beže. Kako došle, tako neka odu. Dakle, mora se funkcionisati tako da građani Srbije moraju biti prioritet svakog segmenta države, a naravno u svakom slučaju i Narodne banke, što do sada nije bio slučaj.

Jedino što je dobro u ovom zakonu jeste činjenica da će sada bez problema moći da se koriste platne kartice u inostranstvu. Da je bilo ovog zakona, možda bi Meho platnom karticom platio, umesto što je ukrao u fri-šopu kozmetiku. Hvala.

Mi nismo imali nameru da se mešamo u ovu raspravu, pogotovo ne da zloupotrebljavamo činjenicu da ljudi danas štrajkuju zbog ovih kredita koji su uzeti u švajcarskim francima.

Mi smo Bošku Obradoviću odavno rekli sve što je trebalo da se zna. Mi smo ti koji smo prvi rekli da je on zahvaljujući Skotu ušao u Narodnu skupštinu.

Istina je da je Šešelj prvi izneo informacije o tome koliko je sredstava, koja su bila namenjena za kampanju, Boško Obradović potrošio, odnosno oprao, tako što ih je uplaćivao, zamislite, električarima, pa advokatima itd.

Ne znamo zaista šta je trebalo Bošku Obradoviću da u ovu svoju raspravu sa kolegama iz vladajuće većine pominje dr Vojislava Šešelja. Da li je bio u Hilandaru ili nije bio u Hilandaru, Vojislav Šešelj manje je važno, a mnogo je važnije da kada bude u Hilandaru, Vojislav Šešelj sigurno neće opljačkati Hilandar. Neće ukrasti tamo 5.000 evra, neće se tamo lažno zakleti da nikada neće praviti stranku, već će naravno otići kao svaki smerni vernik i sa prilogom i sa ako treba nekim obećanjem koje će sigurno ispuniti.

Dakle, Boško Obradović ne treba da se hvali činjenicom da je bio na Hilandaru, jer je tamo bio i ukrao 5.000 evra. Hvala.

(Boško Obradović: Replika.)

Član 116. je povređen, zato što je malopre Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke, ne znam po kom osnovu govorila skoro pet minuta.

Dakle, u raspravi smo u pojedinostima, govorimo o amandmanima. Ista prava i obaveze, kada je reč o amandmanima, ima predstavnik predlagača, kao što imaju narodni poslanici.

Razumem ja želju i potrebu da se ko zna šta kaže, ali tu istu želju i potrebu često imaju i narodni poslanici, ali ne mogu da govore više od dva minuta. Dakle, ako je replicirala, to je dva minuta. Ako je po amandmanu, to je dva minuta. A da sabira dva plus dva i još pola, tako ne može. A, ceo dan nam je u četvrtak pričala kako se ona seća kao narodni poslanik, kako ona zna Poslovnik, pa se pozivala na svoja poslanička prava, poslovnička prava itd.

Pa, ja ukazujem na vašu grešku, naravno, ali moram da objasnim kako je greška napravljena.
Gospodine Arsiću, molim vas, jeste gospođa Jorgovanka rekla u petak da je u ljubavi i ratu sve dozvoljeno, ali ovo nije ni ljubav, ni rat. Ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Hvala.

Član 27.

Gospodine predsedavajući, trebalo je da pratite i da opomenete koleginicu koja je malopre govorila. Naravno, ona je napisala ili je dobila napisano, sve jedno je, govor gde je hvalila guvernera, gde hvali ovaj režim, gde hvali vlast i, naravno, nemamo mi ništa protiv toga.

Ona je poslanik skupštinske većine i neka to radi, ali ne znam kako niste primetili, ona je posprdno i s osmehom rekla – neće biti valjda kao u Nigeriji. Dakle, Nigerija je prijateljska država Srbiji. Nigerija je država koja nije priznala KiM, niti će ikada. Nigerija je država koja mora ovde da uživa apsolutno poštovanje i nedopustivo je da Nigerija služi narodnom poslaniku kao ono usput – nećemo biti valjda toliko loši kao u Nigeriji, uz podsmeh.

Molim vas da ubuduće vodite računa o tome. Nama je veoma važan svaki glas, svaka država koja ne priznaje lažnu državu Kosovo, koja KiM doživljava kao deo Republike Srbije, što i jeste i mi svaku državu koja ima taj odnos moramo zaista sa krajnjim uvažavanjem i da pominjemo i da govorimo o takvim državama. S druge strane imate države neprijatelje Srbije, poput SAD i ovog Skota koji može svašta da vam kaže u Srbiji. Niko neće ništa loše za njega da kaže, već više nije Skot nego je Skat itd.

Zato vas molim da poštujući Poslovnik, poštujete i sve prijatelje države Srbije. Hvala.