Ovaj amandman čak i da je ozbiljno napisan i sa ozbiljnim namerama, ne bi mogao nikako da se prihvati, jer zaista nema apsolutno nikakve veze sa onim što je napisano u amandmanu.

Predloženo je da se doda novi stav u član 1. i da taj stav glasi – ovim zakonom obezbeđuju se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na prava izbeglih i prognanih lica. Dakle, nikakve veze ovaj zakon nema sa pravima izbeglih i prognanih lica.

Ko su izbegla i prognana lica danas u Srbiji? U međuvremenu, srećom, mnogi su dobili državljanstvo, zaposleni su, imaju svoje privatne poslove itd. Oni koji su ostali u ovom statusu su stari ljudi, nezaposleni ljudi, samo im fali kreditna kartica da idu u banku da podižu pare. Dakle, nemojte da se rugate sa nekim stvarima.

Kada su u pitanju izbegla i prognana lica, veliki broj ljudi iz upravo ovog dela su invalidi, učesnici i invalidi poslednjih ratova.

Pretpostavljam da svi znate da u Srbiji postoji Zakon o pravima vojnih invalida i boraca poslednjih ratova. Ali, ne znam da li znate kako se taj zakon primenjuje?

Zaista moram da skrenem pažnju da, zahvaljujući nekoj čudnoj primeni ovog zakona, ova lica i članovi porodica poginulih boraca, po nekoliko meseci ne dobiju ni jedan jedini dinar onog što im obavezno po zakonu pripada. To su tzv. neobezbeđena lica, tako ih zakon tretira, i oni svake godine dobijaju rešenja o nadoknadi. Ta rešenja traju od 1. aprila tekuće godine do 31. marta naredne godine. Onda ministarstvo svake godine utvrđuje neke kriterijume na osnovu kojih se donose nova rešenja.

Sad zamislite, 31. april je bio rok kada je trebalo da se tim ljudima donesu nova rešenja, a inspekcija ministarstva tek je u maju donela instrukcije ove koje su potrebne za donošenje rešenja po opštinama. Svako doneto rešenje u opštini mora da ide na reviziju i taj postupak može da traje po nekoliko meseci, a ranije je bilo tako da su ova lica dobijala akontacije koje su im se kasnije obračunavale kada bi dobili ova rešenja i kada bi ta rešenja postala pravosnažna.

To se, gospodo, više ne radi i, dakle, neobezbeđeni ratni vojni invalidi, učesnici ratova i porodice palih boraca po nekoliko meseci ne dobiju ni jedan jedini dinar i postavlja se pitanje zaista kako žive i kako preživljavaju.

Samo još jednu rečenicu vezano za malopređašnju primedbu jednog kolege da nikog ne interesuje u Srbiji šta se dešavalo 2008. godine, ko je krao mandate itd. Možda će za nekoliko godina neko reći da nikog ne zanima što je Meho Omerović krao parfem na aerodromu u Frankfurtu, ali znate, čast i bruka žive do vijeka, nema zastare.

Član 27. Zaista, ovo malopre je više ličilo na repliku nego na povredu Poslovnika, što nama ne smeta, to moram svaki put da ponovim, jer mi se zalažemo da narodni poslanici mogu slobodno i otvoreno da govore šta god hoće, ali ne znam odakle je izvučeno malopre u povredi Poslovnika da neko negira postojanje raseljenih i prognanih lica u Srbiji. To je zaista neverovatno. Naprotiv, govorila sam i govorim o tome da treba mnogo više da se posveti pažnja rešavanju konačnog statusa svih tih ljudi.

Kolega koji je malopre govorio je, koliko ja znam, predsednik nekog udruženja izbeglih iz jednog dela bivše Jugoslavije. Možda nema tih problema, ali ne znam da li zna, recimo, za probleme prognanih lica koji žive u Čačku, ni na nebu ni na zemlji, ne znaju šta ih čeka sutra, nijedan papir ne mogu da dobiju. Nekom donacijom su izgrađene zgrade i ljudi su se uselili, dobili su, rečeno im je – uđite, ti u taj stan, ti u taj, nikakvog papira nemaju, niko im ne da ni pravo korišćenja, ni pravo otkupa itd. Ja sam i o tome govorila i svaki put govorim, dakle, ne zloupotrebljavam, nego prosto koliko je ovaj amandman u vezi sa rešavanjem tih prava, ja što govorim je mnogo više vezano za rešavanje prava tih ljudi koji su prognani sa svojih ognjišta. Dakle, niko im nije pomogao.

Kažu da je dolazio Linta u kampanji, svaki put, tri puta u kampanji dolazio je i svaki put rekao – rešiće im problem. Ni do danas nije. Zbog toga je dobro da postoji ovakav amandman, da bismo mogli javno da progovorimo, da bismo mi možda odavde animirali ministarstvo da se uradi nešto da se taj problem reši. Hvala.

Martinović, pomiritelj, ako ćemo se šaliti.

Dakle, nijedanput nisam pomenula ime Miodraga Linte, govorila sam o amandmanu. I, sad kažem da je amandman apsolutno besmislen.

Što se tiče stanova u Čačku. Da, ljudi su ušli u te stanove, nemaju nikakav papir, ni pravo korišćenja, ni pravo otkupa i to jeste ni na nebu, ni na zemlji, to jeste od danas do sutra i tako dalje.

Što se tiče tog posla koji Linta radi danas u Banja Luci, kad je već pomenuto, pa, neće baš Srbi sa područja tog dela Bosne i Hercegovine, Federacije, neće baš rado da se odazivaju niti će da izlaze na te izbore, jednostavno ih ne interesuje, zato što Srbi u tim nekim krajevima negde se vraćaju, pa kao pokušavaju nešto tamo da počnu da rade i tako dalje. Gospodin Martinović sigurno zna da ljudi koji se vraćaju u te krajeve su uglavnom stariji ljudi, i mahom se vraćaju da tamo umru. Naravno, ima i nekih, zaboravio je recimo, Martinović Drvar, koji je bio najsrpskiji grad i nije ga pomenuo, gde su neki čak pokušali da otvaraju neke pilane, da rade tako nešto, ali ni to nije išlo.

Ali, mene je u jednom delu ohrabrila Martinovićeva diskusija kada je govorio kako prognana izbegla lica mogu da koriste usluge ovoga zakona. Da li to znači, nije baš do kraja objasnio, gospodin Martinović, da li to znači, da recimo moja porodica, moja familija šira, i ne samo moja, nego mnogih, mogu zahvaljujući ovom zakonu da osiguraju svoju imovinu, da dobiju odgovarajuću naknadu za imovinu onakvu kakva je bila u momentu kada su je napuštali, jer ovaj zakon se primenjuje i na međunarodnom nivou? Naravno, da od toga nema ništa i samo pravite priču koje nema.

Posle ovoliko pohvalnih reči o ovom amandmanu, samo sam očekivala da kaže da će poslanici vlasti glasati za ovaj amandman. Naravno, neće, ali to je deo demagoške priče, kao i sve ovo što smo ovde slušali. Nikada niko iz SRS ni na koji način nije rekao ništa loše, ni negativno za saradnju sa Republikom Srpskom, za pomoć Republici Srpskoj. Naprotiv, to je naš politički program i lepo je što ste ga prihvatili i što pomažete Republici Srpskoj.

Mi srpski radikali imamo stranku u Republici Srpskoj, parlamentarnu stranku, imamo u skoro svim opštinama odbornike, u mnogim opštinama učestvujemo u vlasti i mi na taj način pomažemo Srbe u Republici Srpskoj.

Što se tiče Ustavnog suda, to još iz one malopređašnje replike, to što je Ustavni sud rekao da mandat pripada poslaniku, Martinović sada kaže da je to lično mišljenje, a mislim da to nije tako. Nekada je kao profesor pravnog fakulteta tvrdio da je ta odluka neustavna, bez obzira što je doneo Ustavni sud, pa je 26.3.2012. godine, nije to ni tako davno, rekao da nema saradnje sa onima koji su ukrali mandate SRS. Ima još mnogo takvih izjava, ali ne dopuštamo da Martinović, niti bilo ko drugi, kroz svoju raspravu pokuša da kaže javnosti da smo mi srpski radikali rekli nešto što nismo rekli.

Niko od nas nije rekao da ne treba da brinemo o Srbima koji su se vratili na svoja ognjišta zato što su stari, nego smo rekli da su se vratili da tamo umru. Niko nije rekao da im ne treba pomagati. Trebalo im je pomagati ovde, dati im odgovarajuću naknadu, treba primenjivati zakon koji sam ja u prvom svom javljaju ovde pomenula, pa da ti ljudi i ovde imaju šta da jedu, a ne samo da se pomažu kada odu tamo. A, svakako im treba pomagati i ovde i tamo.

Suštinski naravno da se mi razlikujemo i politički se razlikujemo i dobro je da je tako. Ovo što vi pričate da je Vlada Srbije garant Srbima koji žive van teritorije Srbije, pa vidimo, malo-malo pa neki Srbin bude uhapšen na teritoriji Republike Srpske Krajine. Toliko o tome koliko ste garant. Nemate ni te spiskove koje oni svaki čas izbacuju sa nekim novim imenima.

Da, naša politika se razlikuje od vaše utoliko što nam ne bi palo napamet da se ljubakamo, nosimo cveće i sarađujemo sa ustaškom hrvatskom državom sve dotle dok je teritorija Republike Srpske Krajine okupirana. To je strateška borba. Možete vi da kažete da to može da traje ovoliko i onoliko godina, ali to što vi mislite da pomažete Srbima koji žive tamo, pretvorite u brojke. Kažite koliko tamo Srba mora, recimo, u Zagrebu, koliko je Srba moralo da se pokrsti, pa da se pokatoliči i da promeni veru da bi mogli tamo da opstanu.

Dakle, znaju ljudi koji žive tamo najbolje kako žive. Ne može niko znati, recimo, bolje od desetak Srba u Livnu kako žive tamo među ustašama i kako tamo nije moguće nikada niko više da se vrati. Takođe, znaju ljudi koji žive u ranije čisto srpskim mestima, za razliku od Livna, koje sam za primer uzela, koliko tamo, takođe, nemaju nikakvih uslova za život.

Ponavljam, podržavamo mi svaku pomoć Republici Srpskoj, što se tiče Vlade Republike Srbije, ali od te pomoći nikome nije napravljena kuća, niko nije dobio posao. Rade se neke druge infrastrukturne stvari i neka, u redu je da se radi, ali nemojte obmanjivati narod da radite nešto što ne radite.

Možda neko misli da nama srpskim radikalima može omrznuti Srbe sa Busija, Ugrinovaca, Plavog Horizonta, Grmovca, dela Batajnice i ostalih delova gde su se naseljavali kada su bežali ispred ustaškog noža samo zato što su na nekim izborima glasali za nekog drugog u većem procentu, nego za Srpsku radikalnu stranku.

Znate, ti naši sunarodnici mogu jednog dana, pod uticajem propagande, pod uticajem lažnih obećanja, pod uticajem televizija, glasati za LDP.

Ni to ne bi umanjilo našu ljubav prema njima, kao ni naš ponos što smo, upravo zahvaljujući programu SRS i racionalnoj politici našeg predsednika Vojislava Šešelja formirali ta naselja, omogućili tim ljudima da dođu do krova nad glavom, a oni neka glasaju po svojoj savesti. Oni su nama najdraži deo države Srbije i najdraži deo opštine Zemun bez obzira na koga glasaju. I ponosni smo na njih i ponosni smo na našu politiku i na ta naselja koja smo formirali u Busijama, Plavom horizontu, Ugrinovcima, Grmovcu i nikada se nećemo naljutiti na te ljude. DŽabe pokušavate da nam skrenete pažnju - glasali su za ovo, glasali za onog, pa i oni su živi ljudi, mogu i oni da pogreše.

Javljam se na osnovu člana 27. jer neprimereno je zaista što je kolega malopre govorio. Dobacivanje nazvao nekim neartikulisanim glasovima, a cela Srbija njega pamti po tome kada nešto Marijan Rističević kaže, on počne „Au“ da viče, ali dobro.

Htela sam da intervenišem po članu 107. pa sam se onda predomislila i evo sada apelujem na sve kolege narodne poslanike da se ne interveniše po članu 107. koji govori o poštovanju dostojanstva Narodne skupštine, jer ne postoji način da bilo ko u ovoj sali povredi dostojanstvo Narodne skupštine onako kako je to uradio Meho Omerović pre dva dana, kada je na aerodromu u Frankfurtu ukrao neku kozmetiku i, što je najgore, pokazao diplomatski pasoš. To je zaista neviđena bruka i najgore moguće ponižavanje Narodne skupštine i najgore moguće gaženje dostojanstva Narodne skupštine.

Zbog toga sam mislila da bismo trebali da se dogovorimo možda sve poslaničke grupe da se član 107. ovde više ne pominje, dokle god je Meho Omerović narodni poslanik, jer nikada niko više neće moći povrediti dostojanstvo Narodne skupštine kao što je to svojim lopovlukom i krađom uradio Meho Omerović na aerodromu u Frankfurtu. Hvala.

Na osnovu člana 32.

Gospodine Marinkoviću, u toku prošle sednice imala sam sa vama ozbiljniju raspravu zato što se na neki poseban način odnosili prema tadašnjem predlagaču i na putu ste da to bude i sada. Na vreme vas upozoravam. Dakle, Jorgovanka Tabaković nema ovde nikakvu prednost. Ona je došla da predstavi neke predloge zakona i ako se narodni poslanik javi po Poslovniku, onda on mora imati prednost. To što se ona okreće i kaže – daj meni, daj meni da ne zaboravim, ne ide, neka zapiše da ne bi zaboravila. Dakle, vi morate da vodite računa o primeni Poslovnika i ne možete nikome davati prednost na osnovu toga da li vam se neko više dopada, a neko manje. Ne znam zašto Marijanu niste dali reč pre nje.

Dakle, molim vas, da ne bi u toku rasprave dalje imali ovakvu vrstu problema, da se ne ponovi ono sa Zoranom Mihajlović. Molim vas da vodite računa. Narodni poslanici su ovde ti koji imaju svaku vrstu prednosti ili barem potpunu jednakost kada je u pitanju primena Poslovnika i vodite računa o tome. Hvala vam.

Današnju raspravu započela je jutros zapravo predsednik Vlade, gospođa Ana Brnabić sa prilično neumerenim pohvalama na račun kandidata za ministra Siniše Malog i onda smo u toku dana uglavnom slušali kritike od strane poslanika novog, starog DOS-a. Naravno, pominjale su se razne afere, pa čak i neke lične stvari kandidata za ministra, ali ono što je interesantno jeste da su poslanici tog novog, starog DOS-a Sinišu Malog kritikovali najviše za onaj period kada su ga oni birali na važne državne funkcije.

Drugo što je interesantno jeste da se poslanici vlasti nešto nisu baš utrkivali da brane Sinišu Malog, što je prilično neuobičajeno, ali dobro, to je vaša unutar stranačka stvar i nećemo tim da se bavimo, čisto primećujem.

Resor finansija od kada je ovaj režim, ovo je treći, četvrti saziv, nekako je služio kao eksperiment do sada i to nije bilo dobro. Najpre se eksperimentisalo sa čuvenim stručnjakom sa Jejla, koji je negde nestao. Kažu da je ostao kao savetnik, ali ne znamo šta radi, čime se bavi i tako dalje, a sećamo se svi koliko se obećavalo šta će taj da uradi, procvetaćemo. Onda stručnjak Svetske banke, ovaj Dušan Vujović, koji je, evo, podneo ostavku i, zamislite, on se najavljuje za nekog savetnika.

Preporučujem vam, gospodine Mali, nemojte ga uzeti za savetnika, neće vas dobro savetovati, jer ono što je on radio svakako nije dobro za Srbiju ni za građane Srbije.

Mi srpski radikali mislimo i od početka, od obraćanje našeg predsednika, i dalje ćemo na taj način da raspravljamo o ovome, mislimo da se Srbija nalazi u teškoj situaciji, da nam prete ozbiljne opasnosti, da je taj pritisak da se problem Kosova i Metohije reši na vrat na nos, nešto što može proizvesti loše i teške posledice i mi mislimo iz tog razloga, gospođo Brnabić, da je bilo neophodno da rekonstruišete ovu Vladu, da je ovo momenat kada Srbija mora imati jednu ozbiljnu, odgovornu, hrabru, patriotsku Vladu. Mnogi ministri ili bar jedan broj ministara u sadašnjoj Vladi to svakako nije. Mi smo i konkretno rekli da iz Vlade treba da sklonite Zoranu Mihajlović, da treba da sklonite Zlatibora Lončara.

Kada je u pitanju ovaj kandidat za ministra, odnosno gospodin Mali, hvalili ste stanje u Beogradu. Pa i nije baš, ne cvetaju u Beogradu ruže. Neke stvari koje ste rekli jesu takve, ali mnogo toga i nije baš tako najsjajnije.

Ono što mi mislimo da treba skrenuti pažnju Siniši Malom, koji će biti od sutra ili od prekosutra ministar finansija, jeste da ga u tom ministarstvu čekaju ozbiljni poslovi, da ima mnogo ne završenih, a ozbiljnih stvari u tom resoru.

Ovo što smo čuli malopre, recimo, kako je stanje u oblasti naplate poreza u Upravi prihoda, verujte, u Upravi prihoda je haotično stanje. Administracija Uprave prihoda to je država u državi. Znate, ako neki drugi organ, na primer PIO fond, traži određeni dokument od Uprave prihoda da bi tamo nekom ko se bavi ili bavio nekom malom privredom, rešio status, po godinu i po dana se čeka uverenje od Uprave prihoda, uz ne znam koliko intervencija u međuvremenu.

Možda se povećala naplata kada su u pitanju pravna lica, ali postoji nešto što bi konačno trebalo u ovoj državi neko ozbiljno da sagleda, mogućnost smanjenja poreza fizičkim licima. Kako? Tako što će svi koji treba da plaćaju porez da ga plaćaju. To nije slučaj.

Da li vi možete da zamislite da recimo u jednoj stambenoj zgradi, u jednom ulazu, porez plaća porodica iz stana broj sedam, devet, 12, 17, pričam otprilike, ostali ne plaćaju. Da li je moguće da tamo neki službenik, digitalizacija gospođo Brnabić, da tamo neki službenik sedi i da on ne primeti da ista adresa, isti broj, da bar 17 stanova mora da ima, ne mora imati 20, koliko ih ima, ali bar do 17 mora da ih izbroji? Jel vam trebaju inspektori? Zaposlite ljude, šaljite inspektore na teren.

Nema narod ovaj, koliko god vi pričali o povećanju ovog i onog, nema ovaj narod više od čega da plaća ni struju, ni vodu, ni porez, nema. Realna prosečna plata u Srbiji je 210 evra. Pustite vi tih vaših 430. Dve stotine deset evra prima milion ljudi u Srbiji i sa tih 210 evra, odnosno tim minimalcem, milion ljudi hrani porodicu. Dajte bar, tamo gde možete, smanjite porez tako što ćete porezom obuhvatiti sve one koji treba da plaćaju porez.

Imate još jedan ozbiljan zadatak gospodine Mali. Ovo što je predsednik države obećao vezano za penzije, on je predsednik države, on može da obeća šta god hoće, zato što to nije njegova nadležnost, pa onda nema ni odgovornosti. Vaša nadležnost će biti od sutra, pa onda znači i odgovornost.

Angažujte dobrog pravnika gospodine Siniša Mali, dobrog pravnika koji će da vam objasni, ako je jedan zakon prestao da se primenjuje na određeno vreme, kad je to određeno vreme prošlo, pa taj zakon nastavlja da se primenjuje, onda prvo moraju da se otklone sve posledice koje su nastale zbog ne primenjivanja tog zakona.

Dakle, i dalje dugujete i kad ovo jednog dana, da li u novembru, da li sledeće godine, stupi na snagu, morate da vodite računa da na taj način ne rešavate problem koji je nastao zato što ste neustavno doneli zakon o smanjenju penzija.

Dalje, govorili su vam gospodine Mali da vi imate neke ofšor firme itd. Mi imamo drugačiji odnos prema tome. Evo, preporučujemo da iskoristite vaše iskustvo iz ofšor firmi i da u Srbiji napravite neke ofšor zone, da tako razvijemo Srbiju.

Zamislite kako bi se razvila Srbija i kako bi procvetala kada bi, recimo, ofšor zona bila na jugoistoku Srbije, na istoku Srbije, u pograničnim delovima. Zašto ne bi svi oni koji imaju pare donosili pare u Srbiju? Zašto bi postojala potreba da naši ljudi idu u ta neka zakonita sumnjiva, kako god ih nazivaju, neka tržišta? Dakle, imate šta da radite, ukoliko ozbiljno shvatite ovu obavezu.

Prvi zadatak, gospodine Mali, koji morate da uradite, ako hoćete ozbiljno da počnete ovaj posao jeste da se konačno uradi predlog zakona o izvršenju budžeta, odnosno da konačno vidimo taj završni račun budžeta da bismo mogli da verujemo da je stanje u budžetu takvo kakvo nam se predstavlja.

Dokle god to ne vidimo, možete da pričate šta god hoćete, da kažete da ste potrošili ili uštedeli koliko god hoćete, dok mi ne vidimo kako je to zaista ne možemo da vam verujemo.

I, naravno, nećemo glasati za predlog Ane Brnabić da vi budete izabrani za ministra, ali se nadamo da ćete prihvatiti sve naše sugestije, zarad boljeg funkcionisanja države. Hvala.

Ja po članu 103. stav 8.

Gospodine Arsiću, prethodni kolegama, koji su govorili po Poslovniku trebali bi da oduzmete vreme od poslaničke grupe, jer nisu govorili o povredi Poslovnika. Svakako ova intervencija ne bi došla iz poslaničke grupe SRS da se nije desilo prekjuče, jer mi inače, opšte poznato je, mislimo da narodni poslanici mogu da govore na sve teme i da ne treba da se ograničavaju ni vremenom, ni temom i u tom smislu uopšte ne ulazim šta je tačno od ovoga što je rekao ovaj kolega koji je izazvao ove polemike, ni šta su rekle ove kolege.

Ali, znate, pre dva dana se desilo da je jedan poslanik iz vlasti tražio da se poslaniku SRS oduzme vreme od poslaničke grupe zato što po njegovoj proceni nije govoreno o povredi Poslovnika, baš o povredi Poslovnika, nego malo šire što je to uobičajeno i što je to normalno. I, kolega je tada zapretio da ako se SRS ne oduzme to vreme od poslaničke grupe da će onda poslanici vlasti, svi svaki čas da se javljaju po Poslovniku i da će tako blokirati rad parlamenta. Vi niste tada predsedavali, kolega Milićević je, i ja zbog toga intervenišem.

Dakle, ili da prihvatimo ovo što jeste normalno da se i povreda Poslovnika govori, da se kaže ponešto i šire od onoga što podrazumeva ova suvoparna odredba Poslovnika, da nam zapravo to bude neki ventil gde možemo da koristimo neko vreme, ali samo insistiramo da to važi za sve narodne poslanike u ovoj sali i u tom smislu bismo to podržali. U suprotnom, oduzmite vreme prethodnim kolegama.

Gospodine Arsiću, član 27. vas obavezuje da pratite šta govore narodni poslanici.

Malopre je kolega rekao da koliko će ovaj zakon uticati na Srbe u regionu i rekao je pre svega, mislim na Srbe na KiM. Srbi na KiM nisu Srbi u regionu već Srbi u Srbiji, jer ja pretpostavljam da je kolega napravio lapsus, ako nije onda je jako loše ovo što je rekao, ali ako je napravio lapsus vi ste da ste pratili šta kolega, vi biste mu rekli kolega Krliću, Srbi na KiM nisu Srbi u regionu, već su Srbi u Srbiji, molim vas da ubuduće vodite račune, a volela bih da kolega Krlić da mu dozvolite u jednoj rečenici da kaže da li je zaista mislio ovo što je rekao ili je to bio samo lapsus. I ne tražim da se izjašnjavate u danu za glasanje. Hvala.

Zorana Mihajlović je izgleda prespavala deo svoje političke prošlosti, pa kaže ovde da 30-40 godina niko nije radio ovo što sad ona radi, kada je u pitanju rešavanje stambenih potreba službi bezbednosti. Sve dok Zorana Mihajlović, Labus, Dinkić i ostala bulumenta nisu u petooktobarskoj buldožer revoluciji dugim cevima zauzeli institucije sistema, država Srbija je i te kako vodila računa o rešavanju stambenih pitanja službi bezbednosti. Postoje celi kvartovi u gradovima vojnih stanova, cele zgrade policijske, lokalne samouprave, tada opštine, su imale obavezu da određena sredstva odvoje godišnje za pravljenje stanova i ti stanovi su tim ljudima dodeljivani besplatno, sa pravom korišćenja, sa mogućnošću otkupa, u skladu sa Zakonom o stanovanju.

Juče jedan narodni poslanik kaže – mi pričamo o nekom vremenu socijalizma, sada to ne može tako. Zamislite, Zorana, pojavio se jedan primerak koji je za vas među ovim naprednjacima, jedan jedini, i kaže – ne možemo mi upoređivati ovo i ono vreme. Možemo. Pogledajte, u savremenom svetu, na koji se ugledate, pogledajte Finsku, Holandiju, Austriju, Švedsku, tamo vojska dobija od države stanove, ne kupuje ih preko banaka i ako ih otkupljuje od države, onda su to kreditiranja od strane države, bez posredovanja banaka, bez kamata itd. Dakle, nemojte da nam pričate, u redu je, radićete ovo, radite i treba da radite i mnogo više od ovoga treba da se radi, ali nemojte da nas ubeđujete da nam vi otkrivate toplu vodu, davno je izmišljena.

Zorana Mihajlović je ostala dužna ovde odgovor na više pitanja. Pitali smo, a sad imamo još nove neke podatke, vezano za klizište u Grdeličkoj klisuri. Klizište je „poletelo“ pre dve godine, pa pre dva meseca, pa pre tri nedelje i mi nikako da saznamo ko je odgovoran zbog toga. Kažete – angažovaćete Svetsku banku da vam pomogne u sanaciji, to ste u nekom mediju rekli, ovih kosina i potencijalnih klizišta. Ali, vi ste, gospođo Mihajlović, već angažovali Svetsku banku, pa su njihovi stručnjaci radili geološka istraživanja. Pitanje je – ili ih vi niste poslušali i niste postupili u skladu sa rezultatima tih istraživanja pa se ovo dešava ili vam oni to nisu uradili ili nisu uradili dobro, a mi platili. Pa, bilo bi lepo da objasnite narodnim poslanicima o čemu se tu zaista radi. Hvala.

Naime, ministar Zorana Mihajlović bi trebalo da zna da ovo nije Vlada Republike Srbije već Narodna skupština. U Vladi je možda govorila o nacrtu zakona, ovde se govori o predlogu zakona. Edukacija besplatna, bez problema.

Što se tiče priče o tome koliko je stranka koja je pobedila na poslednjim izborima imala procenata, znate zašto su tako dobro prošli? Zato što Zorana nije bila na listi, a da jeste prsli bi.

Što se tiče Zoranine tvrdnje da ni jedan dinar iz budžeta nije otišao na Koridore, na ispravke grešaka itd, pustite vi to što su radovi osigurani, znamo mi kako to funkcioniše i kako se to radi, ali je činjenica da su se desila tri velika problema na Koridoru u roku od godinu dana i nije to ništa normalno, gospođo Mihajlović. Sve pare koje se ulažu u Koridor su pare države Srbije, građana Srbije. Na žalost na osnovu tih izbornih rezultata dato je vama da vi raspolažete tim parama.

Malopre je kolega pominjao da je ovde neko govorio o kvadratima u Beogradu, o vrednostima kvadrata u drugim gradovima itd, nemojte da brkate stvari ili neki poslanici nisu pročitali Predlog zakona ili ne znaju suštinu ovog zakona. Ovde niko ne govori, niti zakon govori o tržišnoj vrednosti stanova, govori se o ceni gradnje. Cena gradnje je svuda u Srbiji ista, samo je stvar da li će lokalne samouprave, pošto niste uredili zakonom da obavežete lokalne samouprave, a trebalo je, da obezbede i zemljište i gde je to moguće komunalnu infrastrukturu, nego ste ostavili to kao mogućnost. Ne može to u zakonu. Ne može to ni da je poštenija vlast, a kamo li vi na vlasti i molim vas, nemojte da me prekidate, gospođa Zorana je govorila dva minuta i 48 sekundi, uredno pratim.

Dakle, ne možete vi tako da se ponašate ni sa ovim Predlogom zakona ni sa bilo kojim, mi vama ne verujemo. Dobro, vas baš briga, ali biće vas i te kako briga zato što vas ne zanima šta mi mislimo o tome.
Opet ponavljam, rekla je Zorana Mihajlović da ni jedan dinar iz budžeta Republike Srbije nije otišao na neku popravku na Koridorima, ali za njen donji veš zaista jeste.

Po članu 32. Zoran Mihajlović je pitala malopre što je ona nama interesantna i šta je zapravo naša tema.

Vrlo uvredljivo ponašanje i nije nikakvo čudo, ona je ministar koji je javno rekla predsedniku Skupštine da laže odatle, a Maja Gojković sedela tu, smejala se i Ani Brnabić iza leđa …