Dobro to koliko građani veruju u propagandi, činjenica, to jesu brojevi, ali vi dobro znate da su izborni rezultati i procenti promenjiva stvar, ali da vam skratim, da se ne trudite mnogo oko stenograma, očigledno kolege koje sede tu sa vama, osim pijuckanja kafe, niti šta slušaju, niti šta gledaju ovde.

Dakle, Zorana Mihajlović je rekla, citiram je – zna se koja je banka, zna se kolika je kamata. Vrlo precizno, a vama takođe, gospodine ministre, još jedanput da skrenem pažnju. Vi kažete da su se građani opredeljivali, odnosno pripadnici službi bezbednosti za stanove u Ovči i ne znam gde. Tvrdim vam da sam svojim očima gledala te anketne listove gde ih nigde ne pitate koje su lokacije u ponudi, ni koja je struktura u ponudi, i to nas samo dovodi još više u sumnju da se zapravo radi nešto ispod žita. Možda zaista postoje neki ljudi koji su dobili neke druge anketne listove. Ja vam kažem za anketne listove koji su dobijali pripadnici bezbednosti u Srbiji, a u kojima samo pitaju kako vam je ime i prezime, koliko imate godina radnog staža i da li želite da kupite stan na kredit uz ove uslove koje predviđa ovaj zakon. Ni jedno drugo pitanje u tom anketnom listu ne postoji.

Ovaj amandman i većina amandmana poslanika vlasti u suštini obesmišljavaju članove 161. i 162. Poslovnika i prosto je neverovatno da je nadležni odbor pustio da ovi amandmani uopšte mogu da se raspravljaju, amandmani na predlog zakona koji govori o rešavanjima na poseban način stambenih pitanja pripadnika snaga bezbednosti i onda nam poslanik kaže da će ovaj zakon doprineti efikasnosti prosvetnog sistema. Jedan kaže – efikasnosti sudova, drugi kaže – efikasnost pravosudnih institucija opet, treći kaže – unapređenje zdravstvene zaštite. Mi danima pričamo da su sve ove oblasti društvenog života trebale biti obuhvaćene ovim zakonom, jer na koji način će, kako može kroz amandman da se kaže da će zakon koji suprotno od toga rešava stambena pitanja jednoj grupaciji ljudi u Srbiji, i neka je to tako, ali mi kažemo da moraju da budu obuhvaćeni i ostali. A amandmanom poslanik kaže da upravo ovaj zakon daje neke posebne uslove u zdravstvenoj zaštiti, u prosveti, u sudovima, itd.

Ovo prosto ne može ovako. Nemamo mi ništa protiv pisanja amandmana radi amandmana, jer to je očigledno prisutno. Ali, ovo je vređanje inteligencije. Ovo je licemerno. Šta, hoćete li možda Vlada da donese neku uredbu pa da se naloži da svi zaposleni u službama bezbednosti moraju da zaključuju brakove sa ljudima iz prosvete, zdravstva, obrazovanja i da na taj način se doprinese poboljšanju materijalnih i stambenih uslova i ovih grupacija?

Dakle, povređena su ova dva člana, gospodine predsedavajući.

Sada se javljam na osnovu člana 159. i upozoravam predlagača, predstavnika predlagača da bi bilo najbolje da u skladu sa stavom 2. ovog člana se povuče ovaj predlog, jer zamislite ne daj bože da se usvoje ovi amandmani, poput ovog malopre, kakva bi papazjanija nastala u ovom Predlogu zakona, odnosno kasnije zakonu.

Dakle, prilično je logično ministre da ćete prihvatiti amandmane poslanika koji su glasali da vi budete ministar, a njihovi amandmani, ponavljam kada bi bili prihvaćeni onda bi ovo bio zaista čudo od zakonskog teksta.

Gospodine Linta je u svom amandmanu rekao da bi usvajanjem ovog zakona da će se posebno poboljšati prava izbeglih i prognanih lica i ovo je prosto neverovatno.

Ovo je leks specijalis za poseban deo našeg društva za službe bezbednosti. Umesto da se gospodin Linta pita i da pita ministra i da se pre ovog zakona zalagao svom svojom snagom i moći da se u ovaj zakon uvrste pali borci poslednjih ratova, invalidi poslednjih otadžbinskih ratova, porodice palih boraca, vojni beskućnici, sve su tu nažalost lica uglavnom raseljena, uglavnom lica proterana sa svojih ognjišta, njih u ovom zakonu nema.

Da bi se i ova nepravda ispravila i da bi se zaista sa svim amandmanima koje će eventualno predstavnik predlagača da usvoji da bi ovaj zakon sutra, kada bude izglasan imao smisla, neophodno je da se primeni član 159. našeg Poslovnika.

Moglo se očekivati, s obzirom na ovu temu, da će se u Narodnoj skupštini čuti različita mišljenja i otprilike se znalo na koji način će neki poslanici i reagovati. Ali, iskazivati ovoliku mržnju prema sopstvenom narodu i prema sopstvenoj Srbiji je nešto što zaista prevazilazi sve granice normalnog ponašanja, a bogami i zdravog razuma i, rekla bih, hrabrosti.

Znate, to što Jelena Milić izađe i priča na nekim televizijama, ona je NATO lobista, ona to ne krije, ona kaže da za to dobija pare i neka joj je na čast. Ali, biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i deliti u tom smislu faktički mišljenje Jelene Milić je apsolutno nedopustivo.

Ne može se reći da ste vi, predsedavajući, prekršili Poslovnik. Ja vam govorim na osnovu člana 32. kao kolega potpredsednik, ali, čak mi se čini, vi ste i opominjali poslanika, čak mi se čini da to i ne treba da se radi. Neka čuju građani Srbije za koga su to glasali, jer nema toga ko je izašao na izbore i ko nije izašao na izbore, nema, nažalost, porodice u Srbiji koja nije imala nekog člana uže ili šire porodice obolelog od raka. Nažalost, mnogi su i umrli. Nikada se nije desilo da neko sazna za tu bolest a da i on i članovi porodice ne kažu – prokleti NATO zločinci, ovo je zbog NATO bombi i zbog osiromašenog uranijuma. Onda ovde slušamo nešto sasvim drugačije.

Završavam samo podsećanjem šta se na današnji dan desilo u toku NATO bombardovanja - bombardovano je skladište goriva kod Bogutovca, civilni ciljevi kod Sjenice i okoline Užica, fabrika „Cer“ kod Čačka, železnička pruga, Tehnički remontni zavod. Drage moje kolege, svaki dan 78 dana mogli bismo obeležavati kao dan tuge podsećanja na tragediju koje su nam se dešavale pod NATO bombama i koje se nastavljaju zbog osiromašenog uranijuma i zbog toga što nas je sve više bolesnih, upravo zahvaljujući tom zločinačkom bombardovanju. Hvala vam.

Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, trebalo bi malo više računa da vodite o članu 27. Zaista nisam imala nameru malopre da dekoncentrišem kolegu Atlagića, prosto mislila sam da je nemoguće univerzitetskog profesora dekoncentrisati dok govori, ali evo, dešava se, šta da radimo.

Morali ste da ga upozorite da narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne može da kaže „euro“, već „evro“. Moramo nekim osnovnim stvarima da se naučimo.

Zašto sam ja uopšte reagovala? Nekako me uhvatila panika, reko' - ovaj čovek napada Vučića, napada Dačića, napada bivši režim, Vučićev režim, pred bivši režim, Dačićev režim, priča o nekom silnom trošenju u Železnici, ja reko' - ju, ju, taman zaboravili Simu, bivšeg direktora, kad on se setio Siminih tartufa i neke večere od milion dinara itd. Zato sam ja reagovala, htela da mu pomognem da ne zaluta daleko, ali evo, neću više, neka on samo tako nastavi i naravno, nadam se sad, pošto vidim da beleži, pa će da napisano replicira ili da nauči na brzinu. Nemoj samo da zaboravi onaj čuveni ekspoze. Hvala.

Ozbiljne teme, demagoška priča, to bi bila ocena dosadašnjeg rada ove sednice. Mnogo se pričalo i priča se i dalje o stanovima za službe bezbednosti i svakako to jeste prihvatljivo i svako normalan bi to podržao. To je prihvatljivo tačno onoliko koliko i oni Vučićevi stanovi od 380 evra po kvadratu za mlade parove, pa čak i oni što im je povećao cenu na 500 evra po kvadratu i to je bilo prihvatljivo, ali pošto od tih stanova neće biti ništa ista je sudbina poštovani građani i ovog zakona, odnosno sad predloga a uskoro zakona.

Ako imamo 30.000 stambeno nezbrinutih pripadnika snaga bezbednosti, ako se 18.905 tih ljudi izjasnilo da želi na ovaj način da reši stambeno pitanje, ako će država za dve godine da izgradi 1.578 ovih stanova, znači 22 godine bi trebalo da svi koji žele da reše stambeno pitanje, pod uslovom da se niko nov ne zaposli. Pitanje je, za toliko godina ko će od onih koji su prihvatili ovo, ko će uopšte živ dočekati?

Naravno, sve ovo kad se sluša ono što pričaju predstavnici vlasti, poslanici, većina njih, nažalost, a reći ću u okviru drugog zakona čak i ne znaju o čemu govore. Predstavnik Zorana Mihajlović, naravno, svojom logorejičnošću pokušava da fascinira i priča priče, a ne kaže ništa, to je uobičajeno, ali bi sada morala da odgovori na nekoliko pitanja.

Juče reče Zorana Mihajlović da postoji banka, da će sa nekom bankom ovo da se radi, a mi bismo voleli da znamo, zapravo moramo to znamo, koja je to banka, ko je izabrao tu banku, zašto baš ta banka. Kaže – biće to krediti sa manjim kamatnim stopama. Kolike su te kamatne stope? Da li su se mogle naći i niže kamatne stope? Kaže – subvencionisaće država deo gradnje ovih stanova. Kada je to odlučeno? Na koji način će biti to subvencionisano? Sa koliko konkretno procenata, novca itd?

Dakle, sve su to samo šarene laže i naravno, ko može verovati Zorani Mihajlović. NJoj ne veruju ni kolege u Vladi i svaki dan smo svedoci toga. Zato što Zorana Mihajlović ne radi ništa, ljudi ništa, u interesu ove države i ovog naroda. Ona radi, i to je opšte poznata stvar, po nalozima i u interesu američke ambasade, od Polta do Skota, je li tako Zorana, i svih skotova koji dolaze da uvode red u Srbiju. Vrtite glavom, to je istina.

Kako to narodni poslanik vređa, gospodine potpredsedniče, ako misli da jedan ministar ne radi dobro svoj posao. Da je ozbiljne Vlade, ova Zorana Mihajlović odavno ne bi mogla biti ministar. To ste uvređeni vi, ovo zbog Skota, evo, izvinite vi lično.
Dakle, što se tiče ovog drugog zakona, koji se odnosi na katastar, sve što smo juče čuli nema ama baš nikakve veze sa istinom. Prvo, mi imamo Zakon o premeru i katastru, ali imamo problem kod Zorane Mihajlović. Juče kaže jedan poslanik, ja sam zaista bila šokirana, zahvalan je Zorani Mihajlović što u postupku pred katastrom uvodi drugostepenost. Pa da li je moguće da se može voditi neki upravni postupak bez drugostepenosti? Da li je moguće da neko misli da do sada nije bilo drugog stepena u odlučivanju? Bilo je gospodo, drugi stepen je bila Vlada i Ministarstvo Zorane Mihajlović. I ona se juče žali da je bilo 40 hiljada predmeta po prigovoru i da je rešeno samo četiri ili pet hiljada. Pa kome se žali, u njenom Ministarstvu, u njenim ormanima, u njenim fiokama? Što nije radila? Ona se žali da toliko predmeta nije rešeno. Vrlo interesantno.
Ono što vi pokušavate da predstavite kao dobro u ovom zakonu je zapravo jako loše. Kako vi mislite, to je bio i deo ekspozea Ane Brnabić, digitalizacija itd, nemamo mi ništa protiv toga, ali kako vi mislite da se samo koristi e-šalter u ovom poslu? Da li vi znate kako izgleda Srbija? Da li vi znate gde u Srbiji nema struje? Da li vi znate gde u Srbiji nema fiksne telefonije? Da li vi znate gde nema mobilne telefonije, gde za internet nisu ni čuli? Da li vi znate uopšte gde živite? Ovo je Srbija gospođo Zorana Mihajlović.
Javne beležnike ste u ovom zakonu izjednačili sa sudovima. To je apsolutno nedopustivo. Apsolutno da vi ono što vam donese javni beležnik, bez kontrole će neko upisivati u katastar i još nema mogućnosti da se u tom postupku dalje učestvuje, kaže – jednom greškom napisano u katastar ostaje trajno. To je prosto neverovatno. Ma, vrtite vi glavom, znam ja da čitam i znam katastar i znam zakon mnogo bolje od vas. Dakle, jako loši predlozi zakona i ovo ne treba da se usvoji, bar ne na ovaj način.
Ne znam koliko sam do sad potrošila vremena, pošto ste me prekidali, pa bih molila da mi se to kaže.

Kada pritisnem ovo dugmence, znači hoću da nastavim.
Dakle, šta još ovde treba da se kaže. Treba mnogo toga, ali ne može sve naravno. Gospođo Mihajlović, pričali ste o povećanju brzine na autoputevima i to je nekako, čini mi se, opšte prihvaćeno i govorili ste o boljem kvalitetu puta. Gde su vam ti kvalitetni putevi? Imamo mi mnogo fotografija sa rupama na autoputu, sa pukotinama na putu Preljina-Čačak. Samo, nisam ja htela da vređam kolege poslanike, kao vi juče saradnike da im dajem da mašu nekim slikama.
Dakle, ni to što ste rekli nije istina. Samo bih vas molila da nam kažete da li imate informaciju da je ponovo došlo do pucanja na Koridoru 10 i da je tamo probijen jedan, kako se to već zove, i to se već jedanput dešavalo.
Još jedno pitanje, gospođo Mihajlović, za vas. Rekli ste pre neki dan da kada dođete na neko gradilište da radnici bacaju lopate i beže od vas. To vam verujem. Više deci ne govore – odneće te Baba Roga, nego odnećete teta Zorana. Hvala.

Ne nervira mene Zorana Mihajlović, niti bilo koga od radikala, nego čujem kako su se nervirali oni u Trezoru kada su utvrdili da je potrošila 1.515.451 dinar sa državne kartice, pa su je onda terali da vrati, pa je vratila deo toga, za donji veš koji je potrošila negde oko 895.000 …

Ovo je prosto neverovatno koliko vi, potpredsedniče, juče sam vam gore skrenula pažnju, štitite Zoranu Mihajlović, naravno, opštepoznato je zbog čega to radite, isti ste vi lobi, znamo mi to, ali dozvolite da to kažemo.
Dakle, što se tiče ovoga što je govorila vezano za predloge zakona, nije odgovorila Zorana Mihajlović na pitanje zašto se ponovo obrušio zid na Koridoru 10 i zašto se pojavila ogromna pukotina na nosećem potpornom zidu. Nije odgovorila ni na pitanje vezano za šljunkare, za tu nelegalnu eksploataciju. Šest godina je Zorana Mihajlović na vlasti u režimima Brnabić, Vučić, Dačić, pre toga je bila u režimima Živković, Labus, još kada je Labusovu torbu nosila ovde. Zašto sada ona priča o tim problemima, kao oni pokušavaju da ih reše? Gospođo Mihajlović, ko će platiti sve ono po tužbama, pa tek tužbama koje slede građanima Batočina, Katrge, Obrve, gde je oko dve milijarde evra u ovoj eksploataciji uništeno zemljišta ljudima u tim katastarskim opštinama? Ko će da plati, gospođo Mihajlović?
Ako dozvolite, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, samo da pitam Zoranu Mihajlović zna li kada je poslednji put bila u kafiću „Avijatar“ kod Kalenić pijace gde se muvaju građevinske dozvole? Hvala.

Član 27. …

Gospodine predsedavajući, evo ja sam želela reč i želela sam da govorim o ovom amandmanu, ali ne mogu zbog nakaradnog Poslovnika, više nemamo vremena. Kao potpredsednik Narodne skupštine upozoravam vas i pomažem vam u radu na osnovu člana 32. Poslovnika – dužni ste zbog javnosti da kažete da nije tačno ovo što vi samo čitate – da li neko želi reč, ne, hvala.

Mi srpski radikali, želimo reč po svakom amandmanu, dužni ste da kažete da zbog tako lošeg Poslovnika narodni poslanici zapravo ne mogu da obrazlažu amandmane koje su podneli.

To što radite je obmanjivanje javnosti. LJudi sada misle što su ovi podnosili amandmane, a neće o amandmanima da govore. Dakle, morate da pitate da li podnosilac amandmana želi da govori, pa ako se javi kažete – nemate više vremena, a onda pitate da li neko drugi želi da govori, jer ovo što vi sada predstavljate javnosti je upravo ono što se u medijima danima već nekoliko sedmica unazad piše kako se narodni poslanici ovde igraju, kako se tek tako samo podnose amandmani i kad vi to sada tako predstavljate onda će narod koji nas gleda ili koji sutra pročita u novinama takvu jednu konstataciju reći da mi ovde stvarno gubimo vreme. Ne, mi ovde, sada govorim u ime poslanika SRS, mi ovde radimo ozbiljno, raspravljamo o svakom predlogu zakona, dajemo ozbiljne i argumentovane primedbe, ulažemo amandmane da bismo popravili tekst zakona i želimo svaki podneti amandman da obrazložimo. Molim vas, vodite računa o tome.

U okviru naše rasprave o amandmanima, poslanici SRS su ukazivali na naše ključne primedbe. Nismo mi imali neke preterane primedbe na neke od predloga ovih zakona, ali postoje tri ključne primedbe koje mogu zapravo da se podvedu pod svaki član i pod svaki predlog zakona.

Mi, u SRS, smo apsolutno protiv učešća, i to moramo da ponovimo, naših vojnika u međunarodnim misijama bilo da su u organizaciji EU ili UN. Mi dobro znamo šta ti ljudi moraju da rade, odnosno šta te tzv. mirovne misije rade na terenu i imamo najbolji primer šta se pod okriljem mirovnih misija Euleksa dešava na Kosovu i Metohiji i koliko je Srba pobijeno ni krivih ni dužnih, i niko naravno ne reaguje na to, i mi prosto ne želimo da naši vojnici učestvuju u takvim prljavim stvarima.

Što se tiče vojne neutralnosti, gospodo, trebalo bi da znate, a nadam se da znate, da vojna neutralnost države koja je veličine i jačine Srbije ne zavisi od nas i vi to dobro znate. Da li ćemo biti vojno neutralni ili ne, o tome će odlučivati neki drugi, a očigledno je da je velika navala sa strane NATO da budemo pod njihovom kontrolom, a mi srpski radikali kažemo da Srbija mora hitno u ODKB da tražimo, da zamolimo da nas tamo prime, jer je to jedini način za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta države Srbije.

Ono što je takođe važno, da vam skrenemo još jedanput pažnju da morate mnogo više da brinete o profesionalnim vojnicima, da ne mogu profesionalni vojnici da završavaju radni vek kada su još u punoj snazi, da moraju da ostanu u vojsci sve do penzionisanja.

(Predsedavajući: Privedite kraju, koleginice Radeta.)

Završavam, hvala. Molim samo za odgovor na ona dva pitanja. Jedno je vezano za nadiranje Šiptara u Kuršumliju i drugo – šta ćete sa ovim Srbima sa KiM koji već u junskom roku traže da budu vojnici u Vojsci Srbije, a još uvek nemaju…?

Kolega Marinkoviću, kolega je govorio da nije tačno ono što sam jedina ja u ovoj sali pominjala. Kolega kaže da nije tačno da naši mladi ljudi Srbi sa Kosova i Metohije ne mogu da budu vojnici u Vojsci Srbije.

To je nažalost tačno i to su potvrdili svi ljudi koji sede sa ministrom i sam ministar je rekao da će da vidi koliko ima takvih i ako postoji samo jedan da će Ministarstvo učiniti sve da mu to bude omogućeno.

Ja sada kažem, u petak sam rekla šta je i danas ponovila, dakle, postoji ta administrativna prepreka, jer da bi neko bio vojnik u Vojsci Srbije, mora da ima, između ostalog, uverenje o nekažnjavanju.

Naši ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji ovde u centralnom delu Srbije ne mogu da dobiju to uverenje, jer im je prebivalište na Kosovu i Metohiji. Tamo ako traže to uverenje moraju ga tražiti od šiptarskih organa, koji naravno neće i naravno ministarstvo neće i ne može prihvatiti nekakav papir od nekog tamo kvazi organa te samoproglašene države.

Postoji zahtev Ministarstvu pravde da se nađe rešenje za taj problem. Ukoliko to nisu u stanju, evo da kažemo Ministarstvu pravde, ministarki Neli Kuburović, kako to može da se reši?

Dakle, to je, ponavljam, jedna administrativna prepreka gde bi trebalo da Apelacioni sud izda svakom Srbinu sa Kosova i Metohije takvu potvrdu, ako se ne vodi na teritoriji Srbije, centralne Srbije protiv njega neki postupak, a ako ga vode šiptarski organi, pa to mu je samo preporuka više da bude vojnik Vojske Srbije. Rešenje imamo samo ministre prihvatite.

Drago nam je ako je to tako kako kažete, ministre, ali mi smo imali informaciju da još uvek postoje neki mladići koji ne mogu da dobiju te odgovarajuće potvrde. Prema našim informacijama imate dvojicu koji su sada vezani za junski rok, ne znam da li je njihov problem rešen.

Dakle, ako ste dobili takav stav ministarstva, to je dobro, dobro je da ste reagovali, uvek je dobro kada reagujete kada vam mi skrenemo pažnju na to, jer mi zaista, mi srpski radikali, pogotovo kada su u pitanju ovako bitne stvari za opstanak države, kao što je vojska, kao što su vojni zakoni, mi smo tu apsolutno spremni da pomognemo Vladi i da skrenemo pažnju na problem i da ukažemo na način kako problem može da se reši.

Moglo je i ovako kako sam vam ja malo pre predložila, može i tako kao što je ministarstvo naložilo, moglo je i samo u Raškoj, moglo je samo i u Trećem sudu, potpuno je nevažno. Važno je da građani, Srbi sa Kosova i Metohije od ovog momenta imaju garanciju ministra vojnog da svako ko želi da bude vojnik u Vojsci Srbije, da to može da završi i da spor potvrda koja je do sad bila sporna, može da se dobije u Raškoj ili u Trećem sudu u Beogradu.

Dobro je, ponavljam, da je to tako i verujem da će to Srbi na Kosovu i Metohiji primiti sa zadovoljstvom i molim vas i za ovo vezano za Kuršumliju, to ću kad budemo još, ako dođemo i do sledećeg amandmana, morate i taj problem da rešite kao što ste ovaj. Hvala.