Tačno je da ovi tamo zloupotrebljavaju Poslovnik, ali vi gospodine Arsiću treba da ga koristite i da vodite računa o svakom članu, a posebno recimo o članu 27.

(Predsedavajući: Malo čas je koleginica Nataša Jovanović…)

Stav 2. Govorim o stavu 2.

(Predsedavajući: Preciznija odredba.)

Molim vas, taj član ima dva stava.

Gospoda koja ne znaju kako se tumače propisi, neka se malo edukuju i neka u tom smislu ne dobacuju. Naravno, ne smeta meni dobacivanje, jer ne može to da me dekoncentriše, ali sramota je da ne znaju tako osnovne stvari. Moraju malo da nauče. Imaju u ovom delu bar dva pravnika koja bi mogla da ih nauče.

Malo pre Nataša Jovanović nije rekla da je Igor Bečić nepismen. Ako on ne ume da čita ono što mu je napisano, to znači da je on funkcionalno nepismen. (Isključen mikrofon.)

Jedva dobih reč.

Niste u pravu, kolega Arsiću, kada ste rekli da sam mogla i malopre u toku utvrđivanja dnevnog reda da govorim po Poslovniku, a sada govorim na osnovu člana 27. Pitam vas, šta bi se desilo recimo, da sam ja malo pre dok je Ćirić iznosio gomilu lažu ustala i opalila mu šamar? Da li biste vi mogli po Poslovniku da reagujete?

Dakle, sve što se dešava u ovoj sali podrazumeva u svakom momentu i pravo na povredu Poslovnika. Malopre je Ćirić, čuveni dosmanlija, koji uredno, što bi rekao Marijan, prima ozbiljnu platu od državne firme i dan danas, izneo gomilu neistina. Niti je neko okruživao tu njegovu koleginicu, niti mi imamo potrebu da nekoga na taj način zastrašivamo. Mi srpski radikali se ponašamo onako kako mi mislimo da treba i nemamo ni strah od bilo koga, pogotovo ne od Ćirića i od te bulumente oko njega. Oni već danima iznose neistinu, da je Vojislav Šešelj ratni zločinac što apsolutno nije tačno i neka gospoda jednom uzmu već tu presudu, kažu da su je doneli i u Skupštinu i predali i neka pogledaju šta tamo piše. Niti je ratni zločinac, niti je i jedan zločin učinio.

To što je on obećao da će uraditi svakome ko kaže da je ratni zločinac, očigledno oni veruju. Junak ceo dan ovde sedi i sad kada nikog od nas nije bilo u sali, onda je on izašao da kaže da se nešto, nekada nekome desilo. Sada kada je video da sam ja došla da intervenišem po Poslovniku opet je napustio salu. Očigledno se plaše Šešeljeve pretnje da će dobiti po nosu svako ko ga nazove ratnim zločincem.

Gospodin Orlić je u pravu kada je pominjao malopre da se neki poslanici tako s vremena na vreme pojave u ovoj sali i onda su najpametniji i onda imaju svašta da kažu, a pogotovo kada su još nestranački ili kada trče iz stranke u stranku.

Juče sam, odnosno danas sam bila u prilici, verovatno ste i vi svi videli iz jednog medija sa jedne televizije poslanik, kako beše, toliko retko ovde dolazi da ne može čovek ni imena da mu se seti, ali nadimak mu je Vlah, Đorđe Vukadinović beše, to je taj što trči sa liste na listu samo da bi se dočepao poslaničkog mandata. Zamislite genijalnu izjavu koju je on dao na televiziji. On kaže da se navodno nešto desilo juče u ovoj sali. Svi znamo da smo imali raspravu o amandmanima, da se ništa nije desilo, što nije uobičajeno za parlamentarni život, za parlamentarni rad, ali kaže – on nije bio u sali, ne zna tačno šta se desilo, ali on osuđuje to što nije video, gde nije bio, i što ne zna da li se desilo. E, to je zaista vrhunac bezobrazluka i to je zloupotreba poslaničke funkcije.

Koliko god mi mislimo da poslanik treba da ima apsolutnu širinu i mogućnost da se izjašnjava, da govori na koju god hoće temu, ali na takav način govoriti loše o Narodnoj skupštini je nešto što je apsolutno nedopustivo. To je posledica, ovog što je gospodin Orlić rekao, da neki samo svrate povremeno, tek da budu viđeni, i onda su oni najpametniji i onda oni znaju šta se dešava, umesto da dođu da sede i da rade. Problem je, recimo, što i ovaj koji je malopre govorio, gospodin, i taj Vlah ne znaju u čije ime da pričaju, jer ne znaju ni na čijoj listi ih je Skot uveo u Skupštinu, ni kome danas pripadaju. Hvala.

Podneli smo amandman i na ovaj član sa namerom da vam pomognemo da malo uredite ovaj predlog zakona, zato što nakon skoro tri dana rasprave, definitivno možemo da tvrdimo da ni predlagaču, ni učesnicima u raspravi nije do kraja jasno, zapravo nije jasno šta je to javna politika.

Naravno, ono što jeste politika i što jeste javni posao u politici, u političkom životu nije tema ovog zakona.

Vi ste ovde, to smo vam već skrenuli pažnju, očigledno lošim prevodom napravili jednu tako nakaradnu kombinaciju. Mi smo predložili umesto javnih politika, da stoji strategija razvoja. To je nešto što je uobičajeno, a vi kažete ministre, odnosno Vlada da ne možete to prihvatiti zato što je dokument javne politike širi pojam od pojma strategije razvoja. Ali, vi i dalje niste objasnili ni šta je ovaj dokument javne politike i onda je nemoguće da možete upoređivati da li je to širi pojam ili uži od ovoga koji smo mi predložili.

Dakle, ovaj amandman je čisto, rekla bih, jezičko uređivanje, formalno uređivanje zakona. Suštinski ništa ne menja, ali nemojte vi da predlažete, a ovi donose zakone koji će kasnije biti nerazumljivi u primeni zakona, jer ovo je zaista jedan apstraktan pojam. Ono što je tema ovog zakona, teško da može da se uobliči baš u ovaj termin koji ste vi ovde predložili i koji kroz ceo zakon predlažete.

Jel nemamo više vremena Arsiću?

Mi smo podneli više amandmana na član 2, tražili smo generalno da se ovaj član briše, ali pošto smo pretpostavili da to nećete prihvatiti ni vi iz Vlade ni skupštinska većina, onda smo predlagali i predlažemo da se brišu pojedinačne tačke i čini mi se ako postoji imalo razumevanja, onda ova tačka 65. stav 1. bi zaista morala da se briše.

Ta tačka govori o koordinaciji javnih politika. Između ostalog kažete – Vodeći računa o međusobnoj usklađenosti javnih politika, koje usvajaju i sprovode i njihovoj prioritizaciji.

Zaista, koristiti ovakve izraze je apsurdno. Šta vam to uopšte znači? Dakle, to što ste, i uvek je loše, i 18. godina to pričamo, pričali smo i ovima što se malo pojunačiše pa pobegoše, da nije dobro da se uzme neki zakon od neke komisije EU, tamo neki činovnik dobije lepe pare da ovo napiše i onda samo dostavi i ovde se jako loše to prevede i onda zaista imamo smešne predloge, a kasnije i zakone.

Član 2. inače, i ovo nije samo u ovom zakonu, govori o pojmovima i smislu ovog zakona, što je, juče sam to rekla, uvredljivo za pravnike. Nije nikakvo obrazloženje, odnosno nije argument da se predlozi pišu na osnovu jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa. To su pravila koje je 2010. godine doneo Zakonodavni odbor, koji je potpisao tada Vlatko, kako mu beše, Ratković, da, iz DS i ne vidim zašto to vas obavezuje? To nije Sveto pismo. Šta god vam kažemo, vi kažete – Mi smo to nasledili. Pa nije valjda toliko bitno šta ste nasledili od Vlatka Ratkovića? Tako da zaista bi trebalo da se ovim pozabavite.

Takođe, u ovom članu, a i u ostalim zakonima, kažete da svi termini u ovom zakonu upotrebljeni u muškom rodu, podrazumevaju se i u ženskom rodu i obrnuto. Sada ja to kad tumačim, naslov iznad ovog člana stoji – Pojmovi u smislu ovog zakona.

U skladu sa ovim poslednjim stavom trebalo bi da stoji – Pojmovi i pojmovke u smislu ovog zakona. Ili, ne znam, imate koliko hoćete primera - Sadržina strategije, valjda onda - Strategije i strategijica, ako je u skladu sa ovim zakonom koji nam vi predlažete. Srednjoročni plan, mora da stoji – Plan i planica.

Dakle, pokušavam na baš ovakav način da vam skrenem pažnju koliko je ovo potpuno besmisleno. Još kaže – Vlada ne može prihvatiti ovaj amandman iz razloga što suštinski ne doprinosi unapređenju Predloga zakona.

Ministre Đorđeviću, ako možete, meni neukoj objasnite, šta suštinski unapređenju Predloga zakona daje ovaj član 2? Hvala.

Podneli smo više amandmana na naslov da bi smo skrenuli pažnju koliko je loše ovo što je Vlada predložila, kakav predlog takav i naslov. Vi ste ovde pokušali da od ovog Predloga zakona napravite neku nauku, nešto kao da nikada ovako nešto nije postojalo u zemlji Srbiji, a mi sada imamo sve ono što je ovde predviđeno i mnogo više i mnogo bolje i mnogo konkretnije regulisano pozitivnim zakonskim propisima. Problem je što se oni ne primenjuju. Problem je što se planska akta ne primenjuju, problem je što se zakoni zloupotrebljavaju, problem je što su vam loši kadrovi na lokalnom nivou koji treba da primenjuju ove zakone.

Vi ste dobili nalog, prepisali ovaj zakon da nam objasnite šta su neke javne politike itd, pa je ministar Đorđević, kada smo u načelnoj raspravi govorili o ovome, pokušao narodnom poslaniku da objasni. Pratila sam, nisam bila ovde, baš ste lepo ministre od reči do reči pročitali ono što piše ovde. Dakle, ne znate ni vi zašto ovo ovako treba da se reguliše, a mi vam tvrdimo da ništa novo u ovoj oblasti neće biti urađeno na osnovu ovog novog zakona.

Vi ste lepo rekli da zakon donosite zbog tih vaših poglavlja, kao što ste rekli na kraju da za primenu ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva, s obzirom da aktivnosti koje je potrebno sprovoditi u skladu sa predloženim zakonskim rešenjima predstavljaju deo regularnog funkcionisanja javne uprave. Dakle, postoji javna uprava, postoje propisi, potrudite se da obezbedite dobre, školovane kadrove, izbacite one što su kupovali diplome, pa su napravili haos po lokalnim samoupravama. Hvala.

Mi smo krenuli sa amandmanima, kao što ste čuli od naslova pa dalje, da bismo vam, zapravo, pokazali besmisao predloga vaših zakona na neki način koji ste vi prihvatili pre nekoliko godina od vaših evropskih prijatelja, zapravo prihvatili su oni pre vas, pa ste vi samo nastavili, iako ste čvrsto obećavali da ćete mnogo toga što su oni započeli vi prekinuti, ali ste vi sve to lepo nastavili, još više usavršili.

Nekako deluje ovo što vi pišete – iznad članova zakona, naslove, nadnaslove, pojmove šta znači koja reč u ovom zakonu, sve to nekako deluje kao vređanje inteligencije. Zakoni se pišu da bi ih primenjivali pravnici, a pravnici valjda znaju da razlikuju osnovne odredbe od prelaznih i završnih odredbi. Zato mi mislimo da treba i ovaj član 1. se briše i to je onda logično sasvim da se briše i nadnaslov iznad ovo člana, kao i sam naslov.

Nije vam dobar predlog. Govorili smo i govorićemo o tome. Zato što ovim zakonom ništa suštinski se neće promeniti u državi Srbiji. U obrazloženju pominjete čak da će doprineti ovaj zakon i ekonomskom razvoju. Koji god zakon donesete kažete da će doprineti i ekonomskom razvoju. Jedino nam se to u životu ne dešava. U ponedeljak nas napušta jedna italijanska firma, istekli su onih 10.000 evra, što je dobila u Beogradu firma, i 50 ljudi ostaje bez posla. Ako je to ekonomski napredak koji nudi i ovaj zakon, onda, neka, hvala.

Neću, nego po članu 27, po Poslovniku.

Sada sam se javila.

Može, a moglo je i drugačije. Jeste vaše pravo gospođo Gojković da određujete kada ćete nekome dati repliku, ali ministar je replicirao meni i govorio o onome što sam ja govorila, jeste ministre, i govorio je o tome, hvalio se o kojim sve kompanijama treba da pričamo. Htela sam samo da ga zamolim da malo pričamo o, recimo, „Zastavi“ o „Er Srbiji“, o tome koliko država iz budžeta daje „Er Srbiji“ da biste je predstavili kao pozitivno…

Jesam i zaista se vraćam na ono što je tema ovog člana.
Ministar je populistički pokušao da nam objasni neke stvari. Ministre, lepo zvuči, ali realnost je drugačija. Te vaše subvencije… (Isključen mikrofon)

Vi ste u ovom obrazloženju, ministri, odnosno Vlada i ministar Đorđević kada je bio ovde, hvalili ovaj predlog zakona tvrdeći kako će on doprineti između ostalog i ekonomskom razvoju Srbije.

Onda ministre Stefanoviću, malopre ste vi počeli valjda da objašnjavate, doduše, niste pominjali ovaj zakon, pričali ste o subvencijama koje vi dajete po deset hiljada evra za radno mesto, kažete da je to dobar način da se ljudi zaposle i na taj način dovodite strane investitore u strahu da oni ne bi otišli, kako rekoste, u Bugarsku. Hajde probajte, dajte našim ljudima koji žive u Srbiji, dajte njima iste uslove, pa da vidimo da li će oni biti u stanju da možda daju tim svojim sugrađanima, gde bi otvorili firmu, bar malo veću platu od minimalca koju im daju ovi vaši što ih vi dovodite.

Naravno da čovek koji nije zaposlen, šta će, kud će, prihvatiće i taj minimalac, ali daleko je to od zadovoljstva, gospodine Stefanoviću, ljudi koji rade i pod mnogo teškim uslovima, bez mogućnosti da koriste pauzu za doručak, a kamoli nešto više od toga.

Vi to znate, ali znate, vi ste neprikosnoveni u medijima, vi ste tu da predstavite javnosti nešto što realno izgleda mnogo drugačije i onda vam smeta kada vam mi odavde kažemo, zapravo ne vama, ne govorimo vama, mi govorimo građanima Srbije, mi obaveštavamo javnost da vi dajete pare iz budžeta stranim firmama koje ovde budu onoliko vremena koliko im je potrebno da potroše te pare, umesto da te desetine hiljada evra po radnom mestu dajete našim ljudima, da dajete našim seljacima, da se razvija poljoprivreda, vi ovde dovodite kojekakve vaše prijatelje koji tu budu toliko koliko je potrebno, najavite zaposliće 800 ljudi, a on zaposli 50, kaže još će kasnije jednog dana. Hvala.

Ministre, pomenuli ste tu firmu u Obrenovcu i dobro je da ste je pomenuli. To je firma koja će praviti kablove, a mi imamo od jagodinskog „Novkabla“ do niške industrije mogućnosti gde je uz mnogo manje para bilo moguće napraviti savremenu fabriku. Tih 2.000 ili koliko kažete ljudi biće zaposleno jednog dana, ne zna se tačno kad. Nemojte vi da svaki put kad vaš predsednik otvara neku fabriku on najavljuje koliko će nekada biti zaposleno, pa onda kad on ode sklone se kamere, zatvori se fabrika, pa se otvori tek posle nekoliko meseci, to vam je bio slučaj u Subotici.

Znate, ne možete vi baš sve sakriti, bar od onih ljudi koji žive u tom delu Srbije gde se takve stvari dešavaju. I dobro, u toj firmi u Obrenovcu je prosek plate 50 i koliko kažete hiljada, a koliko hiljada ljudi u Srbiji prima minimalac, odnosno koliko vam ove nove firme, ove strane koje ste doveli, uplaćuju manje od minimalca ljudima na račun, a razliku im daje na ruke, da bi pola ponovo od toga vratili njima? Jel vi znate da se to dešava? To sam svojevremeno pitala Vučića kada je bio ministar Vlade, pa je rekao – čuo je da se to negde dešava. Znate li vi da se to dešava i šta radite da se takve stvari ne dešavaju?

Napravili ste roblje od radnika u Srbiji. Koliko god se vi protivili ovakvim tvrdnjama, ovo je opšte mišljenje, ali ljudi su u beznađu, u besparici, nemaju posao i dobro im dođe makar i takav neki.

Hvala.

Ministar je zaista ovde izneo nekoliko stvari koje zaslužuju raspravu, pre svega, i dobro je da imamo takvu komunikaciju sa ministrom. Ministre, stalno izbegavate da, ja sam vas još u prvom javljanju izazvala da malo pričamo o „Er Srbiji“ ili o „Zastavi“. Vi pričate o nečemu čime vi, kao, možete da se pohvalite.

Evo, sad imamo još jedno pitanje, još jednu temu o kojoj biste mogli. Šta će biti sa „Prvom petoletkom“, sada kada u Pančevo dovodite firmu koja je mogla da bude u Trsteniku i da se vrate svi ljudi koji su bili zaposleni u „Prvoj petoletki“, vi njih ostavljate bez hleba, a firmu dovodite u Pančevo? Naravno, ne znači da ne treba da vodite računa i o Pančevu, ali malo praktičnosti. Ako tamo imate fabriku koju možda treba malo modernizovati itd, imate ljude sa radnim iskustvom, pa zašto je bio problem da se najpre uradi to, pa da nešto drugo radite u Pančevu, da se zaposle i ljudi u Pančevu? Malo lutate, ne snalazite se baš najbolje, bojim se da to rade neke trange-frange vezice i da je to u pitanju.

Moram da vas pitam ministre, pošto ste rekli da ćete proveriti da li sam ja bila u Obrenovcu, da li ja to imam neko ograničenje kretanja po Srbiji? Znam da imam crvenu poternicu Interpolovu od Haga, i znam da ne smem iz Srbije, ali do Obrenovca valjda smem? Hvala.

Nisam znala da je Aleksandar Vučić bio u prostorijama u Rakovici kada su napadnute, ali nisam se zbog toga javila.

Javila sam se zbog činjenice da je koleginica koja je govorila malopre o ovom amandmanu izrekla niz podataka, niz dezinformacija koje zaista nisu tačne. Na kraju je sama rekla da je ona izgleda govorila o Beogradu. Srbija nije Beograd. Jesu umrežene beogradske opštine, ali nisu umrežene, koleginice draga, opštine iz cele Srbije i to je problem. Vi imate problem sa biračkim spiskom, a kamoli nekim drugim umrežavanjem.

Vi birački spisak ne možete proveriti na svakom mestu u Srbiji i danas se pojavljuju i mrtvi na biračkom spisku i nema jedinstvenog biračkog spiska i pojavljuje se mnogo više ljudi na biračkom spisku nego što zaista ima punoletnih građana Srbije. Vi ovde pričate o digitalizaciji, o umrežavanju, kao da niko od nas ne živi i u Beogradu i u ostalim delovima Srbije i da ne znamo kako to izgleda.

Koji je to šalter, draga koleginice, gde se dođe i da se završe svi papiri i da vam ne treba još papira? Ne postoji. Jel možete građevinsku dozvolu dobiti na osnovu što kaže Zorana Mihajlović, da dođete na jedno mesto sa gomilom papira i onda to predate sve na jedan šalter? Dakle, nemojte da zbunjujete građane Srbije, nije tačno, mi nemamo ništa protiv digitalizacije, radi se na tome, to nije sporno, ali nije još uvek ni blizu onoga što vi želite da predstavite javnosti. Hvala.