Član 4. govori o posebnim principima vojnog obrazovanja i zaista je važno da se vojnom obrazovanju i tim posebnim principima posveti i posebna pažnja. Nije dovoljno samo to da bude ovako formalno predviđeno u ovom Predlogu zakona, uskoro i zakonu, nego zaista ne smete da podležete nekakvoj, da kažem, propagandi sa strane nevladinih organizacija, od raznih proustaških elemenata koji se sve otvorenije javljaju, nažalost, i u Srbiji i morate da date mogućnost našim generalima koji su se pokazali i u poslednjim otadžbinskim ratovima i prilikom bombardovanja na Kosovu i Metohiji, da im dozvolite da svoje iskustvo, pre svega, prenesu tim mladim vojnicima. Nemojte da zbog nekih napisa u nekim prozapadnim novinama vam ne padne na pamet da generale, ne znam, Lazarevića, Dikovića, Delića itd odstranite iz te obuke naših mladih vojnika.

Vi morate pre svega da vodite računa o interesima države Srbije, o interesima svih ljudi koji u Srbiji žive i nikako ne smete potpadati pod bilo kakve političke uticaje. Svakako, morate maksimalno da se posvetite stvaranju što je moguće boljih uslova za našu Vojsku. Moram da vam skrenem pažnju da postoje poprilični problemi kada su u pitanju razni sudski sporovi, stanovi, da je pravobranilaštvo prilično neažurno i nezainteresovano za svoj posao.

Ovo što smo malopre čuli kao obrazloženje amandmana koji je na dnevnom redu je jedna propagandna priča, demagogija koju mi slušamo ovde već više godina, a koja nema nikakvog efekta, jer pre svega biti već nekoliko godina poslanik vladajuće koalicije i biti deo vlasti, a tek sada se setiti ili povremeno se setiti samo u komentarima boraca krajišnika je licemerno.

Što se tiče SRS, mi naravno imamo drugačiji pristup generalno prema Republici Srpskoj Krajini, mi mislimo da Republika Srpska Krajina treba da se oslobodi od hrvatske ustaške okupacije i verujemo da će se to i desiti i to bi trebalo da bude, recimo, jedan od uslova i predmet razgovara kada se razgovara sa sadašnjim predstavnicima države Hrvatske, a ne dozvoliti da oni nama stalno postavljaju uslove, da nam traže deo Bačke, da uslovljavaju ulazak Srbije u EU ovim ili onim. Naravno, to je dobro što uslovljavaju i dobro je što će svi učiniti da Srbija ne uđe u EU, i ne treba da uđe.

Ali, što se tiče krajiških Srba i boraca i njihovih porodica i generalno Srba iz Republike Srpske Krajine, ova vlast, kao i one prethodne, ništa nije učinila da se poboljša status tih ljudi i, uostalom, da ima volje, poslanik koji je malopre govorio, koji kao predstavlja Srbe iz Republike Srpske Krajine, on samo misli da je to tako, odavno bi pokrenuo inicijativu i verovatno kao deo vlasti se izborio da država Srbija zvanično prizna Vladu Republike Srpske Krajine u egzilu koja funkcioniše kao što funkcioniše Skupština Republike Srpske Krajine i to su takođe trebale da budu teme i kada se nosi cveće na most i kada se razgovara sa predstavnicima hrvatske ustaške države, kao što treba biti tema razgovora na tom vašem putu do EU, koji hvala bogu neće imati kraj. Hvala.

Opet demagogija, opet bacanje prašine u oči.

Gospodina Lintu podsećam i volela bih da javnosti Srbije i krajiškim Srbima kaže zašto nije glasao i zašto nije kolege iz svoje poslaničke grupe nagovorio da glasaju za predlog zakona koji je Narodnoj skupštini pre nekoliko meseci predložio general Božidar Delić, poslanik SRS. U tim predlozima zakona, za one koji su ih čitali uopšte, precizno su definisani i rešeni svi problemi, između ostalog, i svi ovi problemi o kojima gospodin Linta govori. Da li to znači da on ima ta tapiju na rešavanje problema Srba Krajišnika i ne pada mu na pamet da glasa ako to predloži neko drugi? A da on bar rešava te probleme, pa neka mu i ta slava, ali ih ne rešava, priča priče i neka znaju krajiški Srbi da Linta nije glasao za predlog zakona koji je predložio general Božidar Delić, poslanik SRS. U tom predlogu zakona rešeni su svi problemi boraca poslednjih otadžbinskih ratova. Hvala.

Da, povreda Poslovnika, zato što ste gospodine Milićeviću bili u obavezi da prekinete gospodina Lintu malopre, da mu kažete da član 150. Poslovnika predviđa i mogućnost da narodni poslanik predloži zakon.

Nije Vlada sveta krava da samo Vlada može da predloži zakon. Linta nije odgovorio građanima Srbije, pre svega onima koji su proterani iz Republike Srpske Krajine, zašto nije pročitao Predlog zakona Božidara Delića i zašto nije glasao za taj predlog. On ovde priča, treba da sačekamo mi, da se seti Vlada, da jednog dana možda podnese zakon, pa da u demokratskoj, kako on kaže, atmosferi raspravljamo o tom zakonu. Predlog zakona imamo, demokratsku atmosferu imamo činjenicom da bismo ovde razgovarali o tom zakonu, ali se radi o tome da vlast ne želi da stavi na dnevni red ni jedan predlog zakona koji predlažu narodni poslanici koji koriste svoje pravo iz člana 150. Poslovnika.

Vaša obaveza je bila da u tom momentu prekinete narodnog poslanika i da mu kažete da ne može on da negira pravo poslaniku da podnese predlog zakona. Tvrdimo da je ovaj predlog koji očigledno niste pročitali, da je ovaj predlog gospodina generala Delića apsolutno sveobuhvatan kada su u pitanju problemi Krajiških Srba, između ostalog i pitanja kojima se ovde bavi gospodin Linta, a kaže da on brine o rešavanju stambenih pitanja, zbrinjavanju itd. Krajiških Srba.

Pitaju ga oni iz Čačka koji su se tamo doselili zašto jedini oni koji su tamo dobili neke stanove nemaju pravo ni da dobiju ugovor o korišćenju tih stanova, a ne daj bože tek da ih otkupe. Hvala vama.

Gospodine predsedavajući, vaše malopređašnje obrazloženje više je ličilo na diskusiju nego na obrazloženje i ne razumem zašto sa ove strane dolazi pitanje ko je govorio i ko je povredio Poslovnik. Vi ste ovde predvideli da samo predsedavajući može, odnosno vi tako tumačite pogrešno ovaj Poslovnik da samo predsedavajući može povrediti Poslovnik što apsolutno nije tačno.

Vi ste malopre rekli da vi znate da narodni poslanik ima pravo da na osnovu člana 150. podnese predlog zakona, ali da vi ne možete da diktirate da li će to neko da uradi ili ne. Niko od vas to nije ni tražio, nego sam tražila malopre, po povredi Poslovnika, odnosno opomenula da ste morali da skrenete pažnju da valjda kao predsedavajući znate, a ne da vi terate poslanika nego imate predlog zakona gospodine Božidara Delića, narodnog poslanika SRS a u tom predlogu je predviđeno rešavanje svih problema boraca, boračkih porodica, palih boraca, ranjenih boraca, invalida, svih kategorija boraca iz poslednjih otadžbinskih ratova.

To je bila naša primedba, a sada sam intervenisala na osnovu člana 27. Hvala.

Čudo jedno da se neko ko je šest godina na vlasti ovde žali ili hvali, ne znam tačno, da od 2010. godine nije uspeo da ubedi razne vlade, znači, tri ili četiri su bile u međuvremenu, da donese zakon o izbeglicama koji bi rešio, između ostalog, i ove probleme o kojima on govori.

Ovo je zaista nešto neverovatno. Čovek bi trebalo da zna da je šest godina vlast. Ovo je, inače, manir vas iz vlasti, da se žalite na nešto što ste nasledili kao da niste tu da biste menjali nešto valjda na bolje, ali ne, vi ste nastavili sve istim putem i to jeste osnovni problem.

U okviru replike neću zaista o bezobraznom nastupu kolege kojem repliciram, htela sam i po Poslovniku da vam skrenem pažnju, ali neću, nego hoću da mu kažem da se mane izbornih rezultata. Promenljiva je to kategorija, videće uskoro i neka nama ne prigovara, nama srpskim radikalima, da mi ne vodimo računa o Republici Srpskoj Krajini. Jedina smo stranka koja je priznala Vladu Republike Srpske Krajine.

Gospodin Orlić kad se svojevremeno učlanjavao u SRS rekao je da mu je to osnovni razlog zbog čega želi da se učlani u našu stranku. Šta se u međuvremenu desilo, ne znam, ali evo ja ga samo izazivam da još u jednoj replici, ako hoće i ako mu dozvolite, nabroji samo pet mesta u okviru granice Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica, ako zna, naravno. Hvala.

Da, član 107. Poslovnika.

Ali, moram da iskoristim da odgovorim na ovo pitanje. Nekadašnji poslanik Buha, poslanik SRS, sada je naprednjak i ne znam po kom osnovu zaposlen, odnosno formirano neko odeljenje pri Kancelariji za Kosovo i Metohiju, i on tamo smešten, odgovor na pitanje poslaniku koji ne zna gde je.

Poslanik Orlić se zaista vrlo uvredljivo ophodio, pre svega, prema meni kao narodnom poslaniku. I vi imate različite aršine kada su razni termini u pitanju. Neki poslanici, odnosno poslanici vlasti mogu o drugim poslanicima da kažu najružnije stvari, a poslanici opozicije moraju onako po ivici žileta, da vode računa, da ne daj Bože ne uvrede neku veličinu iz vlasti.

Gospodin Orlić je rekao meni da, on evo meni pokaže, skrene pažnju – znate, gospođo Radeta, nije teško razumeti. Ma, nije meni ništa teško razumeti, ja sam inteligentna žena, narodni poslanik, koji odlično zna ovaj posao, ali bojim se da je teško razumeti ograničenima kakav je on. Hvala.

Član 27. stav 2. To nije bilo.

Zaista sam šokirana, jedva da mogu da govorim posle ovoga što sam malopre čula od gospodina Martinovića. Najpre me je šokirala činjenica da on deli Srbe na Šumadince i ne znam, a pogotovo što mu je smetalo što je Nataša Jovanović pomenula da je moja porodica došla iz Livna. Ne znam zašto mu to smeta. Možda je trebalo da ostanu u Livnu, da ih pokolju ustaše, kao što su zaklale moje dedove i ostale 1941. godine. Zaista sam šokirana takvim odnosom i ovim što je tu izrečeno.

Pitala bih, takođe, pošto je gospodin Martinović malopre zaista ponižavao narodne poslanike, tražeći da podignu ruku, a pominjao je da smo mi Dušana Munikravića imali na 47. mestu, pa neka podignu onda ruku ko je od njih bio iznad 47. mesta.

Još jedna primedba, rečeno je da mi srpski radikali mislimo da mi jedini imamo pravo da brinemo o krajiškim Srbima. Ne, ne mislimo mi da mi jedini imamo to pravo. Mi to doživljavamo kao deo svoje politike, svoje političke borbe, svojih života, tako je bilo i tako će biti. Gospodo, vi koji ste vlast, imate obavezu da to činite, a ne činite. Hvala.

Gospođo Gojković, došli ste u pravi čas, ja sam se inače javljala više puta na osnovu člana 32. pošto kolega Arsić uopšte nije video, odnosno pravio se da ne vidi da se javljam po Poslovniku već deset minuta, a i sam bi rekao da bi voleo malopre da se uključi u duskusiju, ali ne može jer je tu bio sam. Ja sam htela da mu skrenem pažnju da ceo dan ovde sedi jedan potpredsednik, Vjerica Radeta i da sam mogla slobodno da ga zamenim i da taj posao radim mnogo bolje nego on, a on je mogao da se uključi u raspravu svojih kolega koji su ovde oživljavali političkog mrtvaca.

Mi nismo želeli da se u to uključujemo, ali s obzirom da smo od strane naslednika tog političkog mrtvaca prozvani, ja moram da kažem da je glavni generator svog zla u Srbiji upravo Vojislav Koštunica, počev od toga da je na njegovom imenu došao na vlast DOS i Zoran Đinđić, do toga da je on oslobodio Fljoru Brovinu i stotine Šiptara, do toga da je on izručio najviše Srba Haškom tribunalu, do toga da je na kraju predstavnik odnosno tada poslanik DS Miloš Aligrudić odbio da da kvorum na Administrativnom odboru, a da se to nije desilo, kada bi većina na tom Administrativnom odboru odlučila da stranka koja tada nije izlazila na izbore ne može uzeti mandate SRS. Dakle, sve što se loše dešavalo u Srbiji generator je Vojislav Koštunica. Zahvaljujem.

Juče i danas, ministre, zovu nas mladići iz cele Srbije, iz Kosovske Mitrovice, iz Zubinog Potoka, iz Zvečana, iz Leposavića, iz Štrpca i kažu – pitajte ministra, pitajte naše oficire –zbog čega nas teraju u šiptarsku vojsku? Nismo razumeli pa smo tražili da nam objasne dodatno i rekli su nam o čemu se radi.

Mnogi mladići koji žive na KiM, Srbi, želeli su i žele da budu u Vojsci Srbije i vi ste napravili jedan problem administrativni i prosto je neverovatno da zbog jednog administrativnog problema to niste dozvolili.

Da ste prihvatili i da ste dozvolili, jednostavno da ste te naše mlade ljude iz Štrpca, iz Zvečana, iz Zubinog Potoka tretirali kao mladog čoveka iz Sombora, Kragujevca, Niša, vi biste odavno popunili potrebnu kvotu vojnika jer je bilo zaista mnogo zainteresovanih. Sada možda malo manje zato što su se razočarali, kažu, u sopstvenu državu.

Evo o čemu se radi, ministre. Radi se o tome da svako ko konkuriše za vojsku Srbije treba da pribavi i podnese određenu dokumentaciju i naravno, to je u redu. Radi se o tome da je jedan od dokumenata koji je potreban – uverenje o nekažnjavanju i tu se dešava problem.

Sudovi u centralnoj Srbiji ne daju tim ljudima sa KiM uverenje da nisu kažnjavani. Znači, oni ih ne tretiraju državljanima Srbije, ne tretiraju ih građanima Srbije. Oni ako hoće da uzmu to uverenje, a to nisu hteli, onda bi morali da uzmu uverenje od šiptarskih privremenih sudova. Čak i kad bi uzeli to uverenje, onda kad bi došli da konkurišu za vojsku, to uverenje ne bi bilo prihvaćeno, što je, naravno, sasvim u redu.

Ministre, u ime svih tih Srba, nemojte samo da se busate u prsa, ne mislim vi lično nego generalno vi iz vlasti, vi ćete pomoći, vi pomažete, vi ćete ne znam šta da uradite, umesto toga nešto često okrećete drugi obraz, ali, u ime tih mladih ljudi, molim vas da rešite i vi i Vučić i cela Vlada ovaj administrativni problemčić, ovu administrativnu prepreku. Morate to da otklonite i morate da dozvolite mladićima iz svakog mesta na KiM, svakom državljaninu Srbije, Srbinu, da dođe i da bude vojnik u Vojsci Srbije.

Mi smo podneli više amandmana na naslov zakona, zato što smo želeli da, počevši od naslova pa dalje, pomognemo i Vladi Republike Srbije i skupštinskoj većini da se donese jedan dobar zakon.

Mislimo da se, evo, posle dugo vremena u Narodnoj skupštini pojavio Predlog zakona koji zaista treba da se usvoji. Ne mislim autentično u tekstu koji je predložila Vlada, nego generalno takav zakon treba da postoji, jer imamo i ovde u obrazloženju Predloga zakona naglašavanje da mi zapravo uopšte nemamo zakon u ovoj oblasti kao država Srbija i dobro je da se o njemu raspravlja. Zato mislim da će i ministar i njegovi saradnici imati razumevanja i za amandmane koje smo mi podneli, jer je očigledno da su nam amandmani sa namerom da pomognemo da ovaj zakon bude što bolji.

Takođe smo prijatno iznenađeni da prvi put u ovom sazivu dobijamo Predlog zakona gde u obrazloženju ne piše da se zakon donosi, odnosno predlaže po nekoj direktivi EU. To je zaista za pohvalu. Još samo, ministre, da iz Ministarstva oterate onu Kancelariju NATO i da pokrenete inicijativu za priključivanje Srbije ODKB-u i eto nama sreće i u vojsci i u državi. Hvala.

Ovo bi mogla biti replika, ali pretpostavljam da nećete dozvoliti. Kolega koji je govorio pre mene, apsolutno nije u pravu ili nije pročitao amandmane koje smo mi podneli. Recimo, amandman koji sam ja podnela glasi i predlaže da se umesto – Zakona o vojnom obrazovanju, da se zakon naslovi sa predlogom Zakona o obrazovanju u vojsci.

Ovo je šire, ovo je sveobuhvatnije. Nemamo civilno nigde etiketirano obrazovanje da bismo ovde imali vojno i nema nikakve veze sa onim što je kolega govorio koji ne znam iz kog razloga, valjda je želeo samo da se javi i da nešto kaže o ovim amandmanima. Nije dobro i isto je kada su u pitanju odgovori Vlade zbog čega se ne prihvataju amandmani, prosto se pokazuje da niko ove amandmane ni okom video nije, nego ste dali tamo službama i onda oni tako pišu napamet, nešto, nekakva obrazloženja amandmana da se odbijaju, što nema veze sa onim što se amandmanom predložilo i zapravo sve govori o odnosu Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini i skupštinske većine, gde se svi zajedno ponašaju po sistemu – može nam se, a verujte mi da to nije dobro.

Ovo je važan zakon i važno je uvažiti činjenice, stavove svih narodnih poslanika koji dobronamerno žele da doprinesu da ovaj tekst kada ga već donosimo, konačno bude dobar i da ne budemo u prilici da opet svi vi tu i svi mi ovde sedimo nekoliko dana u narednih pet, šest, sedam meseci, da radimo izmene i dopune Zakona. Ako ga danas i ovih dana uradimo onako kako je u interesu i Vojske i obrazovanja u našoj Vojsci i interesu države Srbije, onda ćete i vi i mi moći da se bavimo nekim drugim predlozima zakona, a ovaj ćemo imati bar da traje duže nego što će trajati ova Vlada.

Ja ću na osnovu člana 27. i iskoristiću otprilike temu koju je koristio i kolega Martinović, naravno na malo drugačiji način.

Slažemo se mi u SRS da podnošenje amandmana nije opstrukcija. Zalažemo se da svaki narodni poslanik aktivno učestvuje u radu Parlamenta, između ostalog, i tako što će i podnositi amandmane, jer to valjda podrazumeva da će pre toga pročitati predlog zakona, pa da će onda moći i nešto da kaže u toku rasprave u pojedinostima, odnosno o amandmanima.

Ono što treba da se kaže, ne treba da prebrojavamo ko je koliko amandmana podneo. Činjenica jeste da postoji veliki broj amandmana, ali je takođe činjenica da zbog lošeg Poslovnika ne može da se raspravlja u ovom delu, znači, po tri dana raspravljamo o tri ili četiri člana. I tu je taj najveći broj amandmana koji podnose poslanici vladajuće većine. Naravno, mi iz SRS, nas 22, uredno i redovno podnosimo po toliko amandmana na svaki član, odnosno svaki narodni poslanik podnosi amandman na određeni član. To isto rade poslanici vlasti, samo u mnogo većem broju i to je razlog zbog čega se javlja ta situacija da mi zapravo raspravljamo samo o tri ili četiri predloga zakona.

Takođe, treba napomenuti da je ovaj način rada uveden sa ove strane tzv. demokratske, od strane bivših dosmanlija i sada novodosmanlija, da su oni tada imali zaista besmislene amandmane, jer su na svaki član podnosili isti amandman i oni su zadali taj zadatak, završavam, molim vas, i sad, oni su umorni, oni nemaju više snage da učestvuju ozbiljno u parlamentarnom životu i onda su im krivi svi drugi koji podnose amandmane.

Da bi ovo bilo regularno, mi još jedanput ponavljamo - dajte hitno da menjamo Poslovnik i da zaista možemo da govorimo o onome što je tema dnevnog reda. Hvala. Izvinite zbog vremena.

Predložili smo da se član 1. briše iz prostog razloga što nema neki suštinski značaj jer je navedeno u ovom članu da se ovde uređuju ciljevi, načela vojnog obrazovanja, specifičnosti itd. i onda u narednim članovima idete posebno – ciljevi, posebno – načela, tako da je to onako malo opterećujuće za ovaj zakonski tekst.

Želimo da iskoristimo ovu priliku i vaše prisustvo i dobru volju da komunicirate sa poslanicima, gospodine ministre Vulin, da vam skrenemo pažnju na neke stvari i informacije, pouzdane, koje mi imamo, a koje se kriju od javnosti. Konkretno, ovaj put i sada ću govoriti o opštini Kuršumlija.

U nekoliko kuršumlijskih sela, svega nekoliko kilometara iznad Lukovske banje u selima Mrča, tamo je vojna baza, pretpostavljam da to znate, zatim sela Sava, Trebinje itd, Šiptari svaki dan prelaze tu administrativnu liniju, seku i privatnu i državnu šumu. Ovde su fotografije kako to izgleda. Oni prave puteve. LJudi su tamo isprepadani, nemaju kome da se obrate, odnosno, kome god se obrate, svi sležu ramenima, niko ne sme da se upusti u rešavanje tog problema. Često se čuje i pucnjava u tom delu. Velika šteta je napravljena od ukupno, po neki procenama, do dva miliona evra. Mnogo je ljudi fizičkih lica, privatnika, čija je to šuma i koji su oštećeni za po više stotina hiljada evra i nemaju kome da se obrate u svojoj državi, kao da državu nemaju. Tamo se često vidi vojska, policija i to je ono što narod vidi. Ali, to zvanično niko nigde ne sme da pomene i niko ne sme da pomogne tim ljudima koji su u ozbiljnim problemima.

Tamo vlada veliki strah, ljudi više ne znaju šta će da rade. S jedne strane, prave im velike troškove sečom šume, a s druge strane, prave puteve, dolazi im Šiptari na kućni prag, dok s treće strane nemaju kome da se obrate. Tu je Lukovska banja, trebalo bi da bude turistički centar. Dakle, sve ono što se dole dešava čuva se kao neka tajna samo opštine Kuršumlije i samo stanovnika koji tamo žive, a to nije problem opštine Kuršumlija, to je problem države Srbije, Vojske Srbije i policije Srbije.

Zato vas molim, ministre i sve vas gospodo oficiri, da ove i ovakve stvari ozbiljno shvatite i da nađete rešenje. Vlast ste, morate da nađete rešenje. Ne sme vlast da sleže ramenima pred problemima građana. Ne sme vlast da kaže, predstavnik vlasti ili lokalne samouprave, da kaže nekom – znam, oni su ti posekli za 200 hiljada evra šume, ali šta da radim. Ako ne zna šta da radi, nek se skloni.

Molim vas da pomognete ovom narodu da se oslobodi straha i nemojte da zbog ovakvih problema, ionako se maksimalno iz sela Kuršumlije pa čak i iz samog grada ljudi iseljavaju, nastave li ovako Šiptari da im kljucaju za vrat, pobeći će svi. Hvala.

Član 27.

Ova rasprava, svakako, svako ima pravo da se javi i da govori, ali ova rasprava ide ka samo jednom cilju, da se neko ovde javnosti Srbije predstavi kao najhrabriji, kao najpametniji narodni poslanik itd, što svakako nije i ovo je najbolji dokaz kolika je bila greška što je ova grupa koju predvodi Boško Obradović uopšte ušla u parlament, jer podsetimo se da nisu imali dovoljan procenat za ulazak u parlament.

Šta je ovde još važno, da bi neko bio narodni poslanik i da bi neko mogao da govori o nekom predlogu zakona i da bi neko pisao amandman i da bi neko obrazlagao amandman mora da čita, mora da uči, mora da zna, mora da bude vredan. Kada neko sve to nije, kao Boško Obradović, onda on ceo dan priča o Poslovniku, jer to je način da on kroz Poslovnik predstavi se građanima Srbije kao neko, eto, ko ima petlju da kaže ne znam šta, ko se predstavlja onakav kakav zaista nije.

Naravno, ja ne mogu vama sad da sugerišem da ne dajete po Poslovniku bilo kojem narodnom poslaniku da govori, jer naprotiv mi se zalažemo za što je moguće više mogućnosti da narodni poslanici polemišu, pre svega narodni poslanici iz opozicionih stranaka, ali svakako da ima mesta da se ponekad nekom uzmu ona dva minuta od poslaničke grupe ako neko zaista zloupotrebljava taj Poslovnik i pogrešno se, odnosno lažno se predstavlja javnosti. Hvala.