Gospodine Arsiću, mislim da vi zaista niste neko ko treba da govori o bilo čijem poštenju, a svakako niste onaj ko treba da govori o mom. Ja sam, gospodine Arsiću, za razliku od vas, svoje poštenje dokazao onoga trenutka kada sam ostao u SRS.
Za razliku od vas koji ste pod veoma čudnim okolnostima jedno dva meseca nakon što ste, teško je naći pravu reč, ali vi ste kao muva bez glave leteli po stranci, vukli poslanike za ruku. Podsetiću vas da je Tomislav Nikolić ukrao blanko ostavke svih poslanika SRS, pa ste vi gospodine Arsiću leteli po hodnicima na Trgu pobede 3. u Zemunu, vukli poslanike za ruku, otimali lične karte i potpisivali nove blanko ostavke.
Dva meseca nakon toga vi ste odneli iz naše poslaničke grupe polovnu sekretaricu i polovan računar. Mi smo vas zamolili da polovan računar vratite, da sekretaricu možete da zadržite, ali vas molim, gospodine Arsiću, da više o poštenju ne govorite.
Samo još jednu da kažem stvar, i sad sam, gospodine Arsiću, i odbornik u Skupštini grada i narodni poslanik, i te funkcije su spojive, kao što vidite, u skladu sa zakonom, kao što su i funkcije koje sam obavljao dok sam bio u Vranju koordinator SRS bile spojive.
U Skupštini grada ne postoji Srpska napredna stranka, tamo sam ih razbucao, gospodine Arsiću, a upravo zbog toga prevashodno sam se vratio i u ovaj parlament, i to treba da znate.
Što se tiče krivičnih prijava, navodnih, koje smo mi podneli Haškom tribunalu, znate, mene je intrigirao od početka taj proces proevropske evolucije koji ste vi prošli. Možda nisam takav Evropejac kakav ste vi, ali znam da, npr, kada se kupus kiseli za to je potrebno barem nekoliko nedelja, čak i ako je u pitanju ono brzo kiseljenje. Vas su izgleda, gospodine Arsiću, ukiselili preko noći, vi ste evropski evoluirali veoma brzo, ali je upravo sada prilika da vidimo da li je ta proevropska evolucija zaista uspela.
Vi ste, gospodine Arsiću, deo poslaničke grupe koja je spremna da glasa o rezoluciji o Srebrenici. Vaš zamenik predsednika kaže da se stidi što pripada narodu čiji su pripadnici izvršili takav stravičan zločin. Vi ne bežite ni od reči – genocid, i to ste javno ponovili nekoliko puta, ali dajte, gospodine, da vidimo onda da li ste zaista spremni da se suočite sa zločinima i da li ste spremni da osudite zločin, a genocid je svakako najteži od njih.

Gospođo Đukić-Dejanović, ne znam da li ću možda pogrešiti u tumačenju člana Poslovnika, znam da sam obavezan da ga pročitam. Zamolio sam vas danas na početku rasprave da mi obezbedite, onako kako parlamentarna praksa nalaže, jedan Poslovnik. To je uvek ranije davano novijim poslanicima, nov sam.  
Smatram da je povređen član 104, koji kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, a smatram da ga gospodin Arsić, iznošenjem ovakvih neistina, svakako nije poštovao.
Stav 2. kaže da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Zaista mislim da ovakav način govora i te magareće klupe koje gospodin Arsić pominje svakako se ne mogu nazvati nekakvim obraćanjem sa uvažavanjem.
Šta je ovde suština? Gospodine Arsiću, u kojoj god da sam klupi uvek ću smeti da vas pogledam u oči. Koliko god vi mandata budete imali nakon narednih izbora, vi danas, gospodine Arsiću, nemate nijedan, a te koje zloupotrebljavate njih ste ukrali.
Pročitaću vam još jednu rečenicu vašeg sada, kako je to popularno kod vas, duhovnog oca, i on kaže – ili ćemo se sada odupreti ili prestati da se bavimo političkom borbom.
A što bismo se mi onda borili kada posle izbora ne znamo ko koliko ima poslanika, mi ćemo da se iz dana u dan bavimo politikom i sprovodimo kampanje, mi ćemo da izlazimo na izbore, a Bogoljub Karić će da sačeka i kupi sve poslanike.
O tome se radi, gospodine Arsiću. Vi na prethodnim izborima niste bili i vi te mandate zloupotrebljavate, i koliko god, da dobijete i 250 mandata na narednim izborima, vi ste lopov, vi ste ove mandate ukrali i to je sramota koju ćete večito nositi na čelu.
(Veroljub Arsić, sa mesta: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je vreme da se podsetimo nekih stvari i obećanja predsednika Srbije Borisa Tadića. Setićete se da je u vreme pre prethodnih izbora jedno od njegovih predizbornih obećanja bilo da će rešiti "aferu Bodrum". Naravno, njemu to nije padalo na pamet, jedino je u tom trenutku to izgledalo kao dobar marketinški potez.
Odmah nakon izbora on je zaboravio na to svoje obećanje i rekao kako ne može rešavati sve to unutar DS-a, kako je obećao, već da to moraju rešavati pravosudni organi.
Međutim, da građani ne bi pomislili da su afere "Solun" i "Bodrum" i glasanje iz Soluna i Bodruma presedani, ja ću sada dokazati da se radi o principu delovanja Demokratske stranke. Videćemo da je i Boris Tadić jedan od tih čuvenih "letača" koji uspevaju da budu na dva mesta, i to veoma udaljena mesta, istovremeno. O čemu se radi? Kada su prethodne godine održani lokalni izbori, ponovljeni lokalni izbori u Barajevu Demokratska stranka je zloupotrebila apsolutnu vlast koju je tamo imala tako što nije dala drugim strankama obrasce koji su neophodni za podnošenje kandidature do onog trenutka dok demokrate nisu prikupile sve i predale prve. Oni su hteli da osiguraju sebi prvo mesto na izbornoj listi. Međutim, u tom falsifikovanju malo su se prevarili... Gospođo Kolundžija, obratite pažnju, niste dobro čuli, nema tu nikakvog žreba, reč je o Zakonu o lokalnim izborima, dakle, ko prvi preda listu taj je prvi.
Evo kako ste vi to uradili. Ja ću sada govoriti o činjenicama. Dakle, 4. avgusta 2006. godine u 17.44 časova... Svaki podatak koji ću sada izneti svako može proveriti u kratkom roku, i preko interneta ili na bilo koji drugi način. Dakle, u 17.44 časova novinska agencija "Beta" prenela je vest da je Predrag Marković raspisao lokalne izbore u sedam opština u Srbiji, a pored ostalog i u Barajevu. Naravno, obaveza Opštinske izborne komisije bila je da propiše obrasce i da omogući svim zainteresovanim strankama njihovo preuzimanje, ali to nije urađeno. Srpska radikalna stranka je zbog toga bila prinuđena da podnese prigovor Opštinskoj izbornoj komisiji gde smo naveli da je naše izborno pravo povređeno i tražili da budu hitno raspisani...
Dakle, 10. avgusta 2006. godine u 12.45 časova... Molim vas, gospođo Kolundžija, ovo je veoma važno, tražim odgovor i od vas kao šefa poslaničke grupe, tražim odgovor od ministra za lokalnu samoupravu, tražim odgovor od ministra policije i tražim odgovor od predsednika DS-a Borisa Tadića.
Dalje, 10. 8. 2006. godine u 12.45 časova Boris Tadić, u pratnji novinarske ekipe RTS-a (novinar je bila Tina Bilankov a kamerman Dejan Milanović), specijalnim letom iz Beograda odlazi u Geteborg. Kasnije tog dana sastaje se sa ministrom inostranih poslova Janom Eliasonom, o čemu je Radio-televizija Srbije izvestila u večernjim informativnim emisijama. Dakle, nesporno je da je Boris Tadić 10. 8. nakon 12.45 časova bio izvan zemlje.
Dalje, 10. 8. u 14 časova, dakle, nakon što je Boris Tadić odleteo za Geteborg, Srpska radikalna stranka je uložila prigovor Opštinskoj izbornoj komisiji u Barajevu zbog kašnjenja sa propisivanjem obrazaca.
Istog dana, dakle, 10. avgusta, od 16 do 17.30 održava se prva sednica Opštinske izborne komisije i mi imamo i zapisnike koji to dokazuju. U okviru prve tačke dnevnog reda doneto je Uputstvo za sprovođenje propisa o izboru odbornika Skupštine gradske opštine Barajevo, kao i obrasci za sprovođenje pojedinih izbornih radnji.
U okviru četvrte tačke dnevnog reda, oko 17 časova, odlučivano je o prigovoru SRS-a. Donet je zaključak u kome se, pored ostalog, kaže – predsednik Opštinske izborne komisije dobio je informaciju putem telefona iz kabineta predsednika Narodne skupštine Republike Srbije da je Odluka o raspisivanju izbora objavljena u "Službenom glasniku" dana 9. 8. 2006. godine i da od tog dana počinju da teku izborne radnje. Istovremeno vas obaveštavamo da su obrasci propisani članom 23. na sednici Opštinske izborne komisije propisani 10. 8. 2006. godine i da ih možete preuzeti u sedištu Opštinske izborne komisije gradske opštine Barajevo.
Naravno, ovo je apsolutna laž, jer do obrazaca nisu mogli doći predstavnici drugih stranaka osim predstavnika DS-a. Izgovor koji je naveo predsednik jeste da su oni bili na umnožavanju. Bili su na umnožavanju sve do sutradan, 11. 8. u 14.10 časova, kada su obrasci dostavljeni odborničkoj grupi SRS, ali to je bilo tek nakon što je Demokratska stranka predala kompletnu listu sa svim ostalim podacima.
Dakle, 11. 8. 2006. godine u 11.30 časova predstavnik Opštinskog odbora DS-a Branko Trifunović podneo je izbornu listu Demokratske stranke (mogu građani da vide, to je taj obrazac); zatim, podnet je i jedan od priloga, obrazac OB-3, a to je saglasnost nosioca izborne liste kandidata za odbornike u Skupštini gradske opštine Barajevo, potpisana u Barajevu 11. 8. 2006. godine od strane Borisa Tadića.
Dakle, to mogu da vide svi, evo, saglasnost nosioca izborne liste kandidata za odbornike u SO Barajevo, pa kaže – saglasan sam da budem nosilac izborne liste kandidata za odbornike u Skupštini gradske opštine Barajevo, koju podnosi DS - Boris Tadić, u Barajevu 11. 8. 2006. godine, a nosilac liste je Boris Tadić i njegov originalni potpis.
Nesporno je da je u to vreme Boris Tadić bio ne u Barajevu, nego u Geteborgu. To je nekih 1.555 kilometara vazdušnom linijom. Dakle, može se videti da je to dokument koji je originalan, a ne dokument koji je poslat faksom ili na bilo koji drugi način. Dalje, 11. 8. u 14.30 časova Boris Tadić, nakon sastanka sa predsednikom Upravnog odbora "Volvoa", o čemu su takođe izvestili mediji, Lejfom Johansonom, specijalnim letom iz Geteborga vraća se u Beograd i sleće na Aerodrom "Nikola Tesla".
Da li je sve ovo moguće? Ja imam kompletnu dokumentaciju koja se odnosi na ovaj slučaj. Radi se o fotokopijama originalnih dokumenata, a originalna dokumenta možete pronaći u Opštini Barajevo.
Dakle, ponavljam još jednom, zarad građana Srbije: 10. 8. u 12.45 časova Boris Tadić je otputovao, odleteo za Geteborg, 11. 8. u 14.30 časova se vratio, a u međuvremenu u 11.30 časova je predata izborna lista DS-a za izbore u Barajevu.
Tražim odgovor i od poslaničke grupe Demokratske stranke, tražim odgovor od ministra za lokalnu samoupravu kako je, po njegovom mišljenju, ovo moguće. Postavlja se pitanje koje će on to korake preduzeti, jer je očigledno da je kandidatura apsolutno ništava. Naravno, tražimo da se o ovom pitanju izjasne i javni tužilac i ministar policije, ali pre svega Boris Tadić. Ukoliko ne budete imali odgovor, budite sigurni da ćemo mi ovo ceo dan ponavljati.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, zaista ne znam šta vam to znači – da završimo po članu 225. pa da onda radimo. Poslanici rade, bez obzira po kom članu.
Javio sam se sada u skladu sa članom 198. i članom 200. Poslovnika o radu Narodne skupštine. U skladu sa članom 198. postavio sam poslaničko pitanje ministru za lokalnu samoupravu i državnu upravu, postavio sam pitanje ministru policije, postavio sam pitanje poslaničkoj grupi DS i postavio sam pitanje predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću.
Dakle, prekršen je član 200. koji kaže: "Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od 8 dana od dana kada je pitanje postavljeno."
Ministar, koji je prisutan, ne samo da nije odgovorio, što mu je bila obaveza, nego nije izvršio ni tu drugu obavezu. Dakle, ako nije u mogućnosti da odgovori odmah, onda je morao izaći za govornicu i reći – iz tih i tih razloga nisam u mogućnosti da odgovorim odmah, ali ću vam u naknadnom roku od 8 dana dostaviti odgovor na vaše pitanje, u pisanom obliku.
Dakle, još jedanput pitam koje su to mere koje će ministar Marković preduzeti, jer je očigledno da je izborna lista DS-a, za čije je podnošenje kao jedan od neophodnih uslova, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, ovlašćenje dao Boris Tadić, plod zloupotrebe. Naime, Boris Tadić je 10. avgusta 2006. godine u 12.45 časova otputovao sa ekipom RTS-a u Geteborg, tog i narednog dana imao je tamo brojne susrete, o kojima su izveštavale i novinske agencije, o kojima su izveštavali strani i domaći mediji, naravno i ta ekipa RTS-a u čijim su sastavu bili Tina Bilankov, novinar, i Dejan Milanović, kamerman. Boris Tadić se vratio u Srbiju 11. avgusta u 14.30 časova, nakon razgovora i sastanka sa predsednikom Upravnog odbora "Volvoa" Lejfom Johansonom.
Dakle, u 11.30 časova je podneta lista Demokratske stranke, a tek tri sata kasnije je Boris Tadić došao u Srbiju. Dakle, pitanje je kako je Boris Tadić... Radi se o originalnom dokumentu, nije fotokopija, nije poslato faksom, nije poslato ni na koji drugi način, radi se o originalnom potpisu Borisa Tadića. Evo, čak ću dati kopiju ovih dokumenata ministru, pa može i on da pogleda. Evo, daću i gospođi Kolundžiji, pa da se izjasne. Hvala.

Po Poslovniku i po amandmanu. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, ne možete vi umesto ministra odgovarati na poslanička pitanja, niti vi možete, u skladu sa članom 200, umesto ministra da izađete i da kažete da on nije u stanju da odgovori na moje pitanje.
Pitanje je bilo veoma jednostavno. Dakle, pitanje je kako je moguće da je Boris Tadić 10. avgusta u 12.45 otputovao u Geteborg, da se 11. avgusta, sutradan, vratio u 14.30 minuta, a da je lista Demokratske stranke za odbornike u SO Barajevo predata u 11.30, tri sata ranije pre nego što je predsednik Srbije Boris Tadić došao u Srbiju. Jasno je da se ovde radi o zloupotrebi, jasno je da se radi o falsifikatu.
Isto tako, jasno je da predstavnici DS-a nemaju odgovor na ovo i da se trude da se ovo pitanje gurne pod tepih, a da i ova afera sa potpisivanjem liste iz Geteborga, kao i prethodne afere Solun i Bodrum, ostane nerešena.
Ako ministar nije u stanju da da odgovor na ovo pitanje, a ni šef poslaničke grupe gospođa Kolundžija, imam još jedno pitanje za nju: podneta je lista pre nekoliko dana, odnosno podnet je predlog za izbor za predsednika, kandidovao se, između ostalog, Boris Tadić; Republička izborna komisija je proglasila njegovu kandidaturu. Jedan od dokumenata koji su dostavljeni je uverenje o državljanstvu. Nagradno pitanje za građane Srbije je – kada je Boris Tadić postao državljanin Republike Srbije? Verovatno smatrate da je on to već dugi niz godina, radio je u državnim organima, bio je ministar odbrane, izabran je za predsednika Republike.
Pogledajte, ovo je originalni dokument koji smo dobili posredstvom RIK-a, u kome se kaže: "Opštinska uprava gradske opštine Stari grad izdaje uverenje da je Boris (Ljubo) Tadić, rođen 15. januara 1958. godine u Sarajevu, državljanin Republike Srbije, upisan u evidenciju državljana matičnog područja Stari grad, Beograd, pod tekućim brojem 80418/29 na 68. strani, rešenje MUP Republike Srbije, broj 204-1-1903, dana 25. novembra 2003. godine."
Izbori za Narodnu skupštinu održani su 28. decembra 2003. godine. Boris Tadić do tog trenutka nije bio državljanin Republike Srbije, nije imao državljanstvo, nije mu padalo na pamet da ga traži, nego je po hitnom postupku za svega nekoliko dana upisan ekspresno, mimo zakonske procedure, u knjigu državljana građana Republike Srbije, kako bi mu bilo omogućeno da se kandiduje za narodnog poslanika na izborima koji su održani mesec dana nakon što je on, ponavljam, mimo zakonske procedure, upisan u knjigu državljana Republike Srbije. Desetine, stotine hiljada građana čekaju po dve-tri godine da postanu državljani Srbije. Boris Tadić je to uspeo za svega dva ili tri dana.
Ono što je još važnije... Naravno, u američkoj demokratiji, na koju se Boris Tadić tako rado poziva, on ne bi mogao da bude ni kandidat za predsednika, jer je tamo jedan od uslova da onaj ko se kandiduje za predsednika Amerike mora biti rođen u Americi. Prvo su izvršili genocid nad autohtonim narodom, a onda ne dozvoljavaju... Dakle, iako je američka nacija veštačka, iako je napravljena od kolonista putem onog njihovog čuvenog "melting pota", pretapanja nacija, rasa u tu američku...
Boris Tadić je državljanin Srbije jedva četiri godine. Važnije pitanje od ovoga, on sada formalno ima pravo da se kandiduje, jeste pitanje čiji je ministar bio Boris Tadić. Boris Tadić je bio ministar Savezne Republike Jugoslavije, imao je državljanstvo BiH. On nije imao državljanstvo Republike Srbije.
Kada imamo ove podatke pred sobom, onda je jasno zašto je Boris Tadić tako predano radio na uništavanju Vojske Srbije, odnosno Vojske SRJ - zato što je bio ministar Alije Izetbegovića.
Molim vas, tražim od državnih organa da se pod hitno... A tražim i da Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe, odgovori na ovo. Tražim odgovor od predsednika Vlade Republike Srbije, tražim odgovor od svih ministara, tražim odgovor od Borisa Tadića kako je mogao biti ministar SRJ, odnosno SCG, gde je bio ministar odbrane, ako nije imao državljanstvo Srbije. On nije bio srpski ministar, kako ste ga predstavljali. Obmanjivali ste građane Srbije, kao što ih obmanjujete i danas.
Državljanstvo Republike Srbije Boris Tadić stekao je mimo zakonske procedure za svega nekoliko dana, iako desetine hiljada građana na upis u knjigu državljana čeka godinama. Stekao ga je onog trenutka kada mu je bilo neophodno da se kandiduje za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije. Kada je već toliko pošten i kaže da može svakoga da sasluša, zašto nije tada izašao i rekao – ja sam Boris Tadić, predsednik sam DS-a, prekjuče sam postao državljanin Republike Srbije, a danas me izaberite za narodnog poslanika.

Gospodine Duliću, rekao sam da sam se javio po oba osnova. Po amandmanu imam vremena 15 minuta da pričam, sa ovih 10 ili 20 sekundi koje ste mi vi oduzeli, sada je tek sedam minuta i 30 sekundi prošlo.

Gospodine Duliću, ne možete vi meni reći – dobro, ajde završite. Za mene je uvredljivo da vi meni čitate tekst amandmana. Dakle, ja sam narodni poslanik, kao i vi što ste predsednik Narodne skupštine, a to za vas uspostavlja obavezu da vodite sednice u skladu sa Poslovnikom, a ne daje vam pravo da me prekidate onda kada na to nemate pravo. Nikoga nisam uvredio, nisam izneo nijednu laž, nijednu neistinu.
Dakle, ovo je dokument koji je Boris Tadić lično predao RIK-u. Ukoliko je i to falsifikat, slažem se, ali izađite onda pa recite da je to falsifikat.
Možda Boris Tadić ni 25. novembra 2003. godine nije postao državljanin Srbije, ali vi ne možete ograničavati meni pravo na koji ću ja način obrazlagati stavove SRS.
Dakle, javio sam se u skladu sa Poslovnikom, na način na koji ja smatram da je najbolje da obrazlažem stavove SRS-a, a da li sam ubedio poslanike kako da glasaju ili nisam, to ćemo videti kada bude dan za glasanje.
Ponavljam još jedanput, gospođo Kolundžija, molim vas da obratite pažnju. Pokazao sam i vama i celokupnoj javnosti Srbije uverenje o državljanstvu Borisa Tadića. Boris Tadić je bio jedva šest meseci državljanin Srbije onog trenutka kada se kandidovao prvi put za predsednika Republike Srbije. Mislim da je ta činjenica izuzetno važna i da bi bila od značaja za građane Srbije kada su procenjivali za koga će glasati. On je bio dužan da kaže – ja sam do pre nekoliko meseci bio državljanin Bosne i Hercegovine, kao državljanin Bosne i Hercegovine vodio sam Ministarstvo za odbranu, kao državljanin Bosne i Hercegovine uništavao sam Vojsku Srbije, kao državljanin Bosne i Hercegovine krenuo sam u kampanju za narodnog poslanika; onda kada mi je zatrebalo uverenje da bih ispunio formalne uslove zloupotrebio sam ovlašćenja i mimo zakonskih propisa upisan sam u knjigu državljana Republike Srbije. Ovo je izuzetno važno, radi se o dokumentu koji je javan, koji nije teško proveriti, izuzetno je važno da čujemo vaše mišljenje o tome.
Bombardujete nas poslednjih dana spotovima kako je Boris Tadić pravdoljubiv, kako je istinoljubiv. Evo, ja dokazujem pouzdano da to nije tako. Pa, kažete da Boris Tadić može da sasluša svakoga. Ne znam koga je on saslušao tokom prethodne tri godine. Sećam se da je onog čoveka u Guči koji je viknuo "ua" dohvatio za gušu da ga davi. Dakle, to je Boris Tadić. Ne sećam se ni koje to strane jezike govori. Evo, priznajem da na svim stranim jezicima prima naređenje, to priznajem, ali ne znam koji to strani jezik govori. Na kom je on to jeziku ubeđivao Havijera Solanu, Sarkozija, Madlen Olbrajt i sve ostale vaše prijatelje koji ga podržavaju već godinama, na kom jeziku se on sa njima dogovarao o proglašenju nezavisnosti Kosova? To je ono što zanima građane Srbije, gospođo Kolundžija, to je ono što nas zanima.
Dakle, izađite i odgovorite kako je moguće da je Boris Tadić do 25. novembra 2003. godine bio državljanin Bosne i Hercegovine, da je tada rešenjem MUP-a upisan u knjigu državljana Srbije, a da je prethodno već obavljao funkciju ministra?
Ne može se niko zaposliti u državnom organu ukoliko nema državljanstvo Srbije, ni kao portir ni kao vozač. Nigde ne može da se zaposli. Kako je moguće da je Boris Tadić obavljao funkciju ministra? Kako je moguće da mu niko nije tražio državljanstvo?
Kako je moguće da njemu nije palo na pamet da kaže – evo, živim 20 godina u Srbiji, možda bih mogao da zatražim državljanstvo Srbije. Je li mu toliko bilo drago to državljanstvo Federacije Bosne i Hercegovine? Nije mu trebalo, nije osećao to kao svoje.
Nemam ništa protiv ljudi koji su iz Bosne i Hercegovine, moj otac je iz Hercegovine. To je uvek bila perjanica srpstva i niko tamo ni pre 50, ni pre 20 godina, ni dan-danas nema dilemu da li je Srbin ili nije. Ljudima odande Srbija leži na srcu i ko god može od njih uzeće srpsko državljanstvo. Ali, tražimo odgovor zašto je i kako je Boris Tadić obavljao funkciju ministra odbrane, a nije imao državljanstvo Srbije.
Mislim da će sada građanima biti jasnije zašto je Boris Tadić razbijao Vojsku Republike Srbije, zašto su naši tenkovi otišli u staro gvožđe, zašto Srbija više nema vojsku, zašto je uništena vojska kao institucija, sada je sve to jasnije. Zato što je, gospodo, Boris Tadić u to vreme bio državljanin Bosne i Hercegovine, zato što je brinuo o interesima naslednika Alije Izetbegovića, a ne o interesima građana Republike Srbije. Hvala.

Naravno da ćemo se vratiti zakonu, kako to gospodin Marković zahteva, ali dajte prvo da se vratimo onim zakonima koje je Boris Tadić prekršio.
Gospođa Kolundžija me pita da li ja verujem u ovo što pričam ili je to predizborna kampanja. Ja zaista ne razumem vaše pitanje. U šta da li verujem? Da li verujem u ovo državljanstvo, odnosno da li verujem u uverenje o državljanstvu koje je opština Stari grad izdala Borisu Tadiću? Da li vi verujete, gospođo Kolundžija? Ovo je dokument koji sam dobio od RIK-a. Ovo je dokument koji je Boris Tadić podneo kao dokaz da je državljanin Republike Srbije. Da li vi verujete u ovaj dokument? Evo, recite da ne verujete, ali onda pada kandidatura Borisa Tadića za predsednika Republike Srbije, onda on ne može da bude kandidat ukoliko ne verujete.
Pretpostavljam da je ovo tačno. Mi smo vršili određene provere i u institucijama koje se bave dodeljivanjem državljanstva.
Pogledajte, ovde fali veliki broj oznaka koje se inače redovno nalaze na uverenjima o državljanstvu. Pogledajte, gospođo Kolundžija, svoje uverenje koje ste vi podneli kada ste se kandidovali za narodnog poslanika. Pretpostavljam da su u tom uverenju o državljanstvu napisane sve oznake koje su neophodne. U slučaju Borisa Tadića to nije tako. Zašto? Zato što je po posebnom postupku upisan, odnosno mimo zakona, zloupotrebom ovlašćenja, zloupotrebom javne funkcije upisan je u knjigu državljana Republike Srbije onoga trenutka kada mu je to bilo neophodno da bi se kandidovao za narodnog poslanika. Pre toga nije smatrao da mu je to potrebno, nije želeo, nije osećao Srbiju kao svoju državu, bio je državljanin Bosne i Hercegovine.
Dakle, radi građana ću ponovo pročitati ovaj dokument, zvaničan dokument koji sam dobio od RIK-a, a koji je Boris Tadić podneo RIK-u da bi mu bilo omogućeno da se kandiduje za predsednika Republike Srbije: Republika Srbija, na osnovu člana 48. stav 1. Zakona o državljanstvu Republike Srbije, Opštinska uprava gradske opštine Stari grad u Beogradu izdaje uverenje: Boris (Ljubo) Tadić, rođen 15. januara 1958. godine, Sarajevo - centar, državljanin je Republike Srbije, upisan je u evidenciju državljana matičnog područja Stari grad - Beograd za godinu – prazno – pod tekućim rednim brojem 80418/29 u knjizi državljana, po rešenju MUP Republike Srbije, br. 204-1-1903 dana 25. 11. 2003. godine.
Boris Tadić nije mogao biti ministar odbrane. Boris Tadić nije bio državljanin Republike Srbije. Tražim odgovor na pitanje kako je strani državljanin Boris Tadić, državljanin BiH, mogao obavljati ovu funkciju?
(Predsednik: Zahvaljujem se, gospodine Šaroviću. Vaše pitanje će biti prosleđeno nadležnima.)
Samo još jedno pitanje. Zašto Boris Tadić nije obavestio građane Republike Srbije, a bio je dužan, zašto nije rekao – pre dva dana, mimo zakona, upisan sam u knjigu državljana, danas se kandidujem za narodnog poslanika. To je sramota. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram reći da se zaista diskusije, koje smo čuli do sada, mogu nazvati atakom na zdrav razum građana Srbije. Pred nama je jedna rezolucija, ali su predstavnici partija koje čine vladajuću koaliciju, pričali potpuno različite priče. Šta je u tome istina, naravno, procenjivaće građani, ali, po onome što bih ja mogao da zaključim, jasno je da većina onoga što smo čuli u stvari nije istina.
Predsednik DS i kandidat režima na narednim izborima, Boris Tadić, rekao je kako je Srbija imala inicijativu u pregovorima koji su završeni, ali nam nije rekao da li je ta čuvena srpska diplomatija uspela i da li je šta postignuto sa tom inicijativom.
Da li je Boris Tadić uspeo da ubedi bilo koga od tih svojih zapadnih prijatelja, koji ga toliko zdušno podržavaju u nameri da postane ponovo predsednik Srbije, da ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost KiM.
Čuli smo da će Srbija proglasiti nevažećom odluku o jednostranom proglašenju nezavisnosti. Ali, nismo čuli hoćemo li sarađivati, na koji ćemo način sarađivati sa državama koje tu nezavisnost priznaju.
Da li ćemo se praviti kao da se ništa nije desilo, formalno doneti odluku da ne priznajemo nezavisnost, a onda raditi sve kao da te nezavisnosti nije ni bilo. Da li ćemo primati u Srbiju robu na kojoj je KiM označeno kao posebna država.
Predsednik Vlade Srbije, Koštunica, dao je sasvim drugačiju poruku. On je rekao, između ostalog, kako je voljom Amerike i evropskih država sprečena inicijativa Rusije o nastavku pregovora.
Čuli smo i da je u svetu zavladalo stanje u kome većina država ne zna šta su pravo, istina, pravda i dostojanstvo i kako nasilje, nepravda i zlostavljanje slabijeg predstavlja princip po kome te države deluje. Za sve su krivi Amerika i EU, ali nismo čuli ono što se moralo izgovoriti – da li ćemo sarađivati sa takvom Amerikom i takvom EU.
Čuli smo da li pretnju, da li predskazanje, da bi Srbija mogla dospeti na stub srama, a da čak ni ekstremnije mere nisu isključene ukoliko se suprotstavimo. Da li je to Vojislav Koštunica mislio i rekao da Srbija može biti bombardovana ukoliko pokuša makar na pravni način da se odupre otimanju Kosova i Metohije. Uostalom, mislim da građanima Srbije dugujete objašnjenje zašto Zapad tako postupa sa navodno demokratskim DOS-ovim režimom.
Do sada ste za sve krivili prethodne režime, koji su po vašim rečima bili nedemokratski. Ima osam godina od kako je navodno u Srbiji zavladala demokratija, a vidimo da Rezolucija 1244, koja je bila garantovana tom nazovinedemokratskom režimu, sada predstavlja samo daleke snove.
Možemo li mi, to je pitanje koje se postavlja po bilo kom osnovu, ikada više sarađivati sa državama koje priznaju nezavisnost Kosova i Metohije? Šta će biti sutra ukoliko nam zatraže Rašku? Šta će biti ukoliko zatraže Srem ili Šumadiju, ili bilo koji drugi deo Republike Srbije?
Rezolucija koju imamo pred sobom toliko je neprecizno napisana, toliko široka da će vam omogućiti da u narednom periodu svi tumačite onako kako hoćete. U članu 7, stav ''đ'', kaže se da Narodna skupština nalaže Vladi Republike Srbije da međunarodni sporazumi koje zaključuju, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Zar to do sada nije bila obaveza Vlade? Da li ste do sada zaključivali sporazume u cilju razaranja suvereniteta i integriteta Republike Srbije.
Na kraju, ne mogu a da se ne zapitam šta to čelnici zemalja koje Srbiji otimaju Kosovo i Metohiju vide u Borisu Tadiću? Šta to vođe kosmetskih Albanaca vide u Borisu Tadiću, kada ga toliko bezrezervno podržavaju? Čime je to Boris Tadić fascinirao njihove lidere? Nas su mesecima ubeđivali lideri kosmetskih Albanaca, i Hašim Tači i Ramuš Haradinaj i Agim Čeku, kako neće čekati nijedan dan nakon 10. decembra sa proglašenjem nezavisnosti Kosova i Metohije. Ubeđivali su nas kako nema za njih na svetu ništa draže od nezavisnosti.
Međutim, ispostavilo se da ipak nije tako. Ispostavilo se da nešto draže za njih postoji, a to što im je draže od nezavisnosti je očigledno Boris Tadić.
Mi građanima Srbije sada moramo otvoreno reći da će na izborima za predsednika Republike Srbije, koji će biti održani 20. januara, Boris Tadić biti koliko kandidat Zapada, a pod Zapadom podrazumevam Havijera Solanu, Džordža Buša, Soroša, Sarkozija i ostale, toliko, ako ne i više, Boris Tadić biti i kandidat kosmetskih Albanaca.
Dakle, Boris Tadić biće kandidat Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja i Agima Čekua. Na kraju, Boris Tadić je Džordža Buša koji sada predvodi zemlje koje nam otimaju Kosovo i Metohiju nazivao "Dragi Džordž". Kakva pisma ljubavne sadržine mu je pisao. Neka kaže građanima Srbije da li će mu i ubuduće pisati ljubavna pisma takve sadržine i da li je cena koju Srbija plaća za to otcepljenje Kosova i Metohije.
Podsetiću vas na još jednu stvar. Boris Tadić je na Aerodromu u Skoplju Agima Čekua nazvao vojnikom. Nije se setio njemu da izađe na crtu, a u to vreme još uvek je važila Interpolova poternica koja je bila raspisana za Agimom Čekuom zbog svih onih žrtvi i paljevina i zločina koje je počinio nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Dakle, građani Srbije setite se šta je ko od kandidata radio u prethodnom periodu i to će vam biti najbolji pravac kako da glasate na narednim izborima. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću. Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam se javio na osnovu Poslovnika, odnosno na osnovu članova 225. i 226. i člana 198. Postavio sam dva poslanička pitanja. Međutim, do danas nisam dobio odgovor.
Ne znam zašto je DS prethodnih dana potrošila toliko vremena obmanjujući građane kako navodno radikali zabranjuju neke događaje po Srbiji. Jedna od najvećih laži, medijskih obmana, bila je ona koju je forsirao i lansirao B92, kako je Srđa Komazec zabranio koncert Đorđa Balaševića, a niko do danas nije uspeo da građanima na uvid pokaže bilo kakav dokaz o tome, da iznese ijedan papir.
Kada mi, srpski radikali, govorimo i kada iznosimo činjenice, iza svega toga, naravno, stoje dokazi. Ja sam i juče pokazao ovaj papir, dopis koji je potpisao predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović, dakle, zvaničan dopis, sa potpisom, pečatom, gde on zabranjuje održavanje promocije knjige dr Vojislava Šešelja. Niko u ime DS nije osudio ovakav anticivilizacijski čin i jedino mogu da zaključim da je to ideologija DS-a, da se oni, u stvari, zalažu za zabrane i da zabrane jesu opravdane, ali onda kada oni zabranjuju. Dakle, to je ta demokratija koju nam uvode od 2000. godine.
Ali, da ne biste pomislili da su zabrane vezane isključivo za SRS i da je to eventualno neki usamljeni incident, pokazaću vam da je to u stvari pravilo delovanja DS-a i objasniću vam šta je kriterijum. Sve što je u interesu Srbije, sve što je u interesu građana Srbije, demokrate će vrlo rado zabraniti. Da je kojim slučajem dr Vojislav Šešelj napisao neku knjigu koja je protiv naše istorije, koja je protiv građana, koja je protiv našeg nacionalnog duha, siguran sam da bi doživela neviđenu promociju od strane demokrata.
Ovako, imajući u vidu da se radi o knjizi koja je upravo kapitalno naučno delo, koja iznosi istorijske činjenice, koje je krio i komunistički režim i koje, sa podjednakom pažnjom, krije i dosovski režim, koji ćemo uskoro srušiti, radi se o zabranama.
Pored toga, DS je zabranila i koncert pod nazivom "Muzikom za život" u organizaciji "Dveri srpske" u Narodnom pozorištu u Beogradu, koji je bio zakazan za 15. septembar 2007. godine.
Čudi me kako tada nisu ti nezavisni mediji, borci za ljudska prava, reagovali i rekli kako je moguće da se u Srbiji 2008. godine ovakvi događaji zabranjuju.
Građana radi, reći ću o kakvoj se akciji radi. Dakle, "Dveri srpske" su pokretač kampanje "Pokret za život". To je kampanja borbe protiv bele kuge, za koju su dobile čak i podršku prethodnog ministarstva kulture Republike Srbije. Uostalom, to je i strategija koju je Vlada, barem deklarativno, iznela kada je formirana, da će se boriti protiv bele kuge. To je svakako jedan od najvećih problema danas u Srbiji.
Želeo bih, evo živ nisam, da čujem kakav će to odgovor dati predstavnici DS, zbog čega Voja Brajović, tzv. ministar kulture, zabranjuje ovakve koncerte.
(Evo, završavam, ali imajući u vidu, gospodine Mrkonjiću, da sam se javio po tri člana, molim vas da imate, kao i uvek, malo razumevanja.)
U okviru ove kampanje snimljeni su spotovi koji promovišu roditeljstvo i lepotu rađanja i na taj način pokreću kampanju borbe protiv bele kuge na jedan nov i moderan način. Dakle, ovo je jedna zaista lepa akcija, protiv koje, mislim, niko ko želi dobro Srbiji i svim građanima Srbije, jer ovo se, u krajnjoj liniji, ne odnosi samo na Srbe, već na sve građane Srbije, mogao učiniti ništa.
U saradnji sa Omladinskom sekcijom Sindikata Narodnog pozorištu u Beogradu, "Dveri srpske" organizovale su koncert ozbiljne muzike pod nazivom "Muzikom za život". Dakle, za ovakav koncert mora biti mesta, mora biti vremena u Narodnom pozorištu. Ako Narodno pozorište, kao stub kulture, kao institucija koja bi trebalo da služi, pre svega, ovom narodu, odbija da na ovakav način pomogne svim građanima Srbije, onda zaista ne znam kome bi ovi ljudi, koji vode tako plemenitu akciju, kome bi oni mogli da se obrate.
Organizacija "Dveri srpske" nije politička, to je veoma važno da se naglasi. Oni, koliko ja znam, ni do sada, ni u javnosti čak, nisu vezivani ni za jednu političku stranku. Ovaj koncert nije imao apsolutno nikakvu političku pozadinu. Dakle, isključivo je humanitarnog karaktera. Pored koncerta ozbiljne muzike trebalo je da budu prikazani ti spotovi koji promovišu borbu protiv bele kuge.
Upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić dao je pisanu dozvolu za održavanje tog koncerta, ustupljen je prostor, međutim, dan pre održavanja samog koncerta Voja Brajović poziva Dejana Savića i zabranjuje ovaj koncert. Razlog je bio navodno to što su "Dveri srpske" poznata, kako oni kažu, pravoslavno-nacionalna organizacija. Dakle, u Srbiji...
(Milena Milošević, sa mesta: Strašno.)
Jeste, gospođo, strašno, ali ukoliko vam je strašno, onda izađite ovde pa iznesite neki argument. Vas treba da bude sramota, ja pretpostavljam da ste i vi majka i ne znam kako možete da osuđujete ovo što ja govorim. Ukoliko osuđujete, onda izađite pred građane Srbije i recite - ja, u ime DS..., a trebalo je da budete i bili ste kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, onda izađite pa recite građanima - mi iz DS, ja iz DS ovo osuđujem.
Dakle, zabranu ovog koncerta podržala je i Gorica Mojović. Vidi se da je to od početka do kraja delo Demokratske stranke. Upravnik Savić je izjavio da organizacijama kakve su "Dveri" nije mesto u Narodnom pozorištu. Zašto nije? Da li zato što je pravoslavna, da li zato što je nacionalna? Šta to vama smeta u pravoslavlju? Šta to vama smeta u srpskom nacionalnom duhu?
Šta je problem? Da li je problem u Srbiji da neko kaže da je Srbin? Da li je problem da kaže da se zalaže da mladi bračni parovi, da svi oni koji mogu da prave što više dece, 70.000...
(Predsedavajući: Gospodine Šaroviću, mi se slažemo sa tim, molim vas.)
(Izvinjavam se vama, gospodine Mrkonjiću, završavam.) ...70.000 mladih ljudi svake godine, otkako je dosov režim na vlasti, ode iz Srbije. To je više nego što je ikada odlazilo dok je Miloševićev režim bio na vlasti.
Pored toga - negativna tendencija, bela kuga. Umesto da podstičete rađanje, pampers pelene su tri puta skuplje u Srbiji nego što su u Nemačkoj, a koncerte koji su posvećeni pokretanju ovog pitanja, koji su posvećeni borbi za život ove nacije, vi zabranjujete. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa čl. 225. i 226. Poslovnika i citiraću ih.
Član 225. glasi: „Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika. Radi potpunijeg obaveštavanja narodnim poslanicima se redovno dostavljaju službene publikacije, informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice i o drugim pitanjima iz delokruga Narodne skupštine“.
Član 226. glasi: „Narodni poslanik ima pravo da traži objašnjenja i obaveštenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira svojih prava i dužnosti, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.“ Dakle, o čemu se radi? Molim, gospodine Obradoviću, da mi ne računate ovo vreme koje sam utrošio na citiranje.
Dakle, svedoci smo da se prethodnih dana u Srbiji vodila kampanja kako su, navodno, zabranjeni određeni koncerti, medijske obmane, laži koje plasira TV B 92, kako je, navodno, predsednik opštine, inače srpski radikal, Srđa Komazec, zabranio održavanje koncerta Đorđa Balaševića.
O čemu se, zapravo, radi i kakva je to ujdurma, mi smo videli nekoliko dana nakon te kampanje, kada se Đorđe Balašević pojavio na predizbornom mitingu Borisa Tadića. Jeste da je došao Đorđe Balašević, ali je sala bila poluprazna. Šta je tu suština? Da li neko od vas, da li neko sa B 92 ili bilo ko od poslanika ili funkcionera DS može da pokaže papir kojim je Srđa Komazec zabranio održavanje tog koncerta?
Naravno da ne može, zato što takvog papira nema i zato što je to čista laž i izmišljotina.
Doneo sam dokument, iz koga evo i građani mogu da vide kako demokrate zabranjuju promocije knjiga. Promocije knjiga SRS i dr Vojislava Šešelja zabranjene su već dva puta u opštini Stari grad, zabranjene su već dva puta u opštini Vračar. Jedanput ste čak u opštini Vračar okupili svoje aktiviste u pokušaju da isprovocirate incident i da se fizički obračunate sa onima koji dođu na promociju knjige dr Vojislava Šešelja.
Za razliku od laži koje vi plasirate, mi imamo dokument, evo potpisa Branimira Kuzmanovića, predsednika opštine Vračar, evo pečata opštine Vračar, dakle ovo je zvaničan dokument. Pazite šta ta ''intelektualna gromada'' iz DS kaže. Naslovljeno je - Opštinskom odboru Vračar, v.d. predsedniku Dušanu Stuparu, pa kaže: ''Gospodine Stupar, dobio sam vaš dopis u kome ste zatražili korišćenje velike sale gradske opštine Vračar, u svrhu promovisanja knjige Vojislava Šešelja. S obzirom da se...'', pravilno bi bilo reći, ''s obzirom na to da se'', ali nema veze, ipak je to ''intelektualna gromada'' iz DS, ''da se iz naslova knjige može prepoznati njena tematika, a radi se o knjizi ''Rimokatolički zločinački projekat veštačke hrvatske nacije'', o kapitalnom naučnom delu Vojislava Šešelja, koje je plod dugogodišnjeg rada i ta knjiga nije nastala na osnovu nekih lepih želja ili izmišljotina, nego on citira istorijske dokumente raznih autora, zapadno-evropskih autora, pa čak i Hrvata. Dakle, to je naučno delo kome vi niste mogli ni jednu jedinu zamerku, na nauci utemeljenu, da nađete.
Dakle, kaže: ''ovom prilikom vas obaveštavam da gradska opština Vračar neće biti vaš saučesnik, ni saizvršilac u činjenju krivičnog dela iz člana 317. Krivičnog zakonika Republike Srbije, pod nazivom - Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Novim Ustavom Republike Srbije, članom 49, zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti''.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Šaroviću.)
''Prema Ustavu, nedopušteno je delovanje političkih stranaka usmereno na izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje''. Zamislite vi čoveka, evo to je, nažalost predsednik gradske opštine Vračar, centralne beogradske opštine, koji nije ni pogledao knjigu, ali kaže ''na osnovu naslova'' njemu je jasno o čemu se radi. Što bi čovek čitao knjigu, video je naslov i njemu je to dovoljno.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Šaroviću.)
Završavam, gospodine Obradoviću, molim vas, da se ne bih javljao ponovo, da završim ovo, izuzetno je važno.
Dakle, prepoznao je predsednik opštine Vračar, Branimir Kuzmanović, da je knjigom, naučnim delom izvršeno krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje. Slažem se.
(Predsedavajući: Molim vas, završite.)
''Takođe, Zakonik o krivičnom postupku, član 222, nalaže nam dužnost prijavljivanja krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti.
Stoga, ovom prilikom vas obaveštavam da sam krivičnu prijavu uputio nadležnom javnom tužilaštvu i da velika sala SO Vračar neće biti data na korišćenje SRS, Opštinskom odboru Vračar, u svrhu podsticanja nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivosti, ni to 15. jula 2007. godine, a ni ubuduće.

 Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam očekivao, nakon ovoga što sam pročitao, žestoku reakciju od strane predstavnika DS, da izađu i da kažu - ovo što ste pročitali, gospodine Šaroviću, nije tačno, to je falsifikat, to nije potpis predsednika opštine Vračar Branimira Kuzmanovića, to nije pečat predsednika opštine, mi nismo zabranili promociju knjige dr Vojislava Šešelja "Rimokatolički zločinački projekat veštačke hrvatske nacije" zato što nam se ne sviđa naslov.
Kao što ste videli, reakcija je u potpunosti izostala, što znači da se gospoda iz DS slažu u potpunosti sa ovim što je napisao gospodin Branimir Kuzmanović i znači da je ovo ideologija DS. Dakle, nisu oni protiv zabrane knjiga, oni nisu protiv zabrane emisija, oni nisu protiv zabrane političkih stranaka svih, oni su samo za pojedine. Kada zabrađuju demokrate, to su demokratske zabrane, to je opravdano, ali sa druge strane, lagaćemo, manipulisaćemo, pričaćemo kako nama nešto zabranjuje, ali nikada nećemo izneti papir za skupštinsku govornicu i potvrditi o čemu se tu zapravo radi.
Ono što meni nije ostalo jasno, to je kaže gospodin Kuzmanović - obaveštavam vas da sam krivičnu prijavu uputio nadležnom javnom tužilaštvu, ali nam nije rekao protiv koga je uputio. Da li protiv gospodina Stupara, koji je tražio dozvolu da promoviše ovu knjigu, da li je protiv naslova knjige?
Ne verujem da je protiv same knjige, jer gospodin Kuzmanović nije ni čitao knjigu. Dajte da vidimo protiv koga je podneta krivična prijava.
Ovom prilikom tražim, u skladu sa Poslovnikom, od ministra pravde Dušana Petrovića, tu je na kraju karijere, pa ne moramo više ni da pamtimo, tražim da dostavi svi narodnim poslanicima primerak te krivične prijave. Mi na to imamo pravo u skladu sa Poslovnikom. Pokušao sam kao običan građanin i kao narodni poslanik da dođem do te krivične prijave, odlazili smo i u opštinsko javno tužilaštvo i u okružno javno tužilaštvo, nismo uspeli da je pronađemo.
Mislim da je ta krivična prijava izuzetno vredna ukoliko je zaista napisana, jer će zaista ući u antologiju ljudske gluposti, verujem da bi to bio izuzetan primer na Pravnom fakultetu, možda ne na Pravnom, ali u Pravno-birotehničkoj školi, primer kako ne treba raditi.
Moguća je i druga stvar. Moguće je da je to neistina, moguće je da gospodin Kuzmanović nije podneo prijavu, već da je samo u pitanju još jedna obmana DS. Tražimo precizan odgovor od gospodina Petrovića, da li je podneta krivična prijava od strane predsednika opštine Vračar Branimira Kuzmanovića; ukoliko jeste - dostavite nam, ukoliko nije - zvanično nas obavestite da takva prijava ne postoji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dopuniću samo kratko gospođicu Natašu Jovanović u vezi onoga što ona nije rekla o tom čuvenom svedoku i ekspertu Tužilaštva Haškog tribunala. On je svedok ekspert za govor mržnje, po zanimanju je fizičar, a kvalifikacije koje su mu, po mišljenju haškog lobija, bile dovoljne da se izjasni o srpskom narodu i o govoru mržnje - su te što je 25 godina proučavao afrička plemena.
To je najbolji pokazatelj kako Haški tribunal, kako Evropska unija i kako Amerika vidi i srpski narod i sve vas koji se ovde upinjete iz sve snage da uterate Srbiju u te evroatlantske integracije.
Mi smo čuli kako predsednik Vlade Republike Srbije Koštunica, navodno, ne prihvata jednoglasno proglašenje Kosmeta koje je najavljeno, ali nismo čuli šta će on to uraditi ukoliko do toga dođe? Poruka koju su ministri inostranih poslova zemalja Evropske unije uputili više je nego jasna.
Kada je gospodin Šormaz pročitao ovo saopštenje sa "Bete", ukoliko su to vaši zapadni koalicioni partneri to pročitali, verovatno im se gaće tresu nakon tako čvrstog stava Vojislava Koštunice. Ali mi ne čusmo šta će on konkretno preduzeti. Čuli smo pre jedno mesec dana kako Srbija neće u NATO pakt zato što nam NATO pakt otima Kosovo i Metohiju. Evo, ne otima nam NATO pakt. Otima nam Amerika, otima nam Evropska unija. Dakle, to su te države.
Hoće li Vojislav Koštunica ići u kafanu sa onima koji nam otimaju Kosovo i Metohiju?
Druga stvar, na šta to liči? Izašli ste ovde sa mobilnim telefonom, pa nam čitate agencijske vesti - kaže, rekao je za "Betu". Zašto Vojislav Koštunica nije došao u Narodnu skupštinu da ovde obrazloži poslanicima koji su to stavovi Republike Srbije, ko je odobrio te planove?
Ko je odobrio te planove? Gospodine Šormaz, nemojte da budete nervozni. Izađite za govornicu ...

Izađite i recite svima da svi čuju to što govorite. Gospodine Šormaz, možete vi da psujete da mile volje. Kome ćete da lupite šamar? Kome? Izađite, gospodine Šormaz ...

Gospodine Šormaz, to ponašanje o vama govori. Izađite ukoliko imate nešto da kažete, izađite za govornicu. Nemojte da psujete i nemojte da pretite ili bar budite dovoljno hrabri da izađete i da to kažete direktno kao čovek.

Dakle, kažete, još uvek koalicioni partneri nisu rekli ništa suprotno od te izjave Vojislava Koštunice. Dobro ste primetili to - još uvek, pošto verovatno još uvek ni oni nisu stigli da pročitaju tu izjavu i da kritikuju, odnosno da se ograde od toga.

Mislim da je konačno došlo vreme da Srbija vidi da ovde imamo SRS, imamo žutu i imamo žućkastu stranku. Jedino što žućkasta stranka radi, to je gradi svoj imidž, otima glasove na račun patriotizma, ali na račun lažnog patriotizma. Vi pričate jedno, a radite drugo. Onda kada vam padne rejting ispod, ne znam, da li je 3 ili 5%, vi se onda busate u grudi i opet izigravate patriote.

Znate veoma dobro i vi, znamo za to i mi, i siguran sam da to vide građani Srbije, da kada dođe konačno do te situacije i da vi apsolutno ništa nećete konkretno preduzeti. Jadna je koalicija u kojoj tražite agencijske vesti, kako bi jedni druge obavestili o stavovima. Uostalom, mesecima ...