Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8299">Sreto Perić</a>

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka

Govori

Gospodine predsedavajući, samo ću još jednom i onda verovatno znate onu narodnu – pametniji popušta, umalo nisam rekao stariji popušta.
Očekujem da vi povučete jedan vrlo ispravan potez. Mi hoćemo da budemo korektni ne zbog Vlade, a još manje zbog ministra koji jeste tu, ali zbog građana koji su nas birali potrebno je da date minimum informaciju i da kažete da će, ministar koji je u ime Vlade ovde danas sedi, doći za pet ili deset minuta. Mi znamo šta je razumno.
Ako možete da nam date takav odgovor mi ćemo biti tolerantni za toliko, ako nema, onda zaista nema smisla da ovde vršite mobing nad nama. Vi ste bili jedan od onih koji je glasao za ove zakone koje smo usvojili da bi se poštovali.
Šta mislite šta ću sada da kažem?
Sastav, oblik i vrstu državnih organa uređuju stranke koje su na vlasti, ali otkako je gavran pocrneo nikad nije bila ovakva situacija, izrazito politički stav da se sedište određenih državnih organa izmesti iz Beograda u neka druga mesta.
Agencija za pospešivanje izvoza i za razvoj izvoza mene podseća na mađarsku mornaricu, a kažete Mađarska nema mora, pa, nema ni Srbija izvoz. Nema ga zbog vas koji ste na vlasti već 10 godina. I, kad bi vi gospođo Kolundžija, odnosno vaša stranka, koja je dominantna u vašoj koaliciji, umeli da napravite jednu ravnotežu, onda bi danas bilo svima jasno u Srbiji, odnosno ne bi se ni desilo da je nestašica mleka.
Nije tako davno bilo, između ostalog, zato gospodin Živanović i Prelić pričaju ovako emotivno kada su poljoprivredne teme u pitanju, poljoprivredni proizvođači su prosipali mleko, a sada ga nemamo dovoljno. To je samo zato što je nerazumnom odlukom ove vaše Vlade doneta odluka o uvozu mleka u prahu, koje je bilo nešto jeftinije nego što je moglo da bude domaće. Onda zato danas imamo ovakvu situaciju.
Ne znate da napravite ravnotežu, ne gledate dugoročno, ne pokušavate onima koje ste uspeli da prevarite, nadam se poslednji put, na zadnjim parlamentarnim izborima da im se zahvalite na jedan način, a to bi bilo da organizujete proizvodnju, odnosno da organizujete njihov život ili da im bar malo pomognete.
Vi to nećete, jer kada bi oni bili svesni, kada bi njihov životni standard bio na nešto višem nivou, onda oni vama ne bi ni ukazivali pomoć i podršku, nego svaki put uspete da ih dovedete u beznađe, pa neposredno pred izbore da ih prevarite, da bi vam oni dali taj glas, onda i u narednom periodu radite sve po starom.
Ono što izvozimo, a to su veoma male količine, izvozimo u najnižem stepenu neobrađenosti, izvozimo kao sirovinu.
Gospođo, meni je nezgodno što ne mogu da vas pitam…
Gospođo Čomić, jedva sam čekao da vi dođete, jer zaista ste jedan od potpredsednika koji najviše vodi računa o procedurama koje smo sami ustanovili.
Samo da vas pitam, nećemo dugo polemisati, ni dva minuta neću koristiti, da vas pitam da li ste vi u toku, da li znate gde se trenutno nalazi onaj ministar kojeg je Vlada ovlastila, član 27, da u ime njeno zastupa ovde i predstavlja zakone koji su na dnevnom redu i da li ćemo uopšte imati priliku da vidimo ministra, a nije najbitnije posle tačno 60, odnosno 120 sekundi da kažete – isteklo je vreme.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, imam solidno poslaničko iskustvo, ali do današnjeg dana nisam znao da ako iz jedne poslaničke grupe narodni poslanik podnese jedan amandman, da svi poslanici moraju da podnesu isti takav amandman. Sad smo imali priliku da se uverimo da se to nameće neka nova obaveza.
Neću se truditi uopšte, gospođo predsedavajuća, da vas razumem. Vi ste rekli da ima pravo povremeno da odsustvuje predstavnik Vlade. Povremeno je odsustvovala gospođa koja je tu…
Uopšte ne kršim Poslovnik, hoću da kažem, apsolutna moja doslednost kao narodnog poslanika jeste u tome što sam na tri zakona koji su na dnevnom redu…
U tri zakona koja su na dnevnom redu podneo sam da se sedište koje vi predlažete, odnosno predlagač, iz Beograda izmesti u Kragujevac, Užice i Niš. Svaki put sam predlagao da to bude u Ljuboviji.
Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije – podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona gde predlažem da sedište tog fonda bude u Ljuboviji.
Mnogo je razloga da sedište bude tamo, ali mnogo manji je problem gde će biti sedište ovog fonda, da li u Beogradu, da li u Nišu ili u Ljuboviji. Mnogo veći problem je što se sredstva sa kojima raspolaže Fond zloupotrebljavaju i to duži niz godina. To je jedan problem.
Drugi je problem, po našem viđenju iz SRS, što ste i u zakonu o ovom fondu rekli da poljoprivredne aktivnosti nemaju pravo za konkurisanje za ta sredstva iz fonda. Smatramo da to nije u redu. To bi bio dobar način za podsticaj poljoprivredne proizvodnje, jer mi u poslednje vreme imamo situaciju da nam se malinjaci, kupinjaci i niz drugih poljoprivrednih kultura uništava iz razloga što cene u otkupu nisu one koje bi odgovarale i one koje ti poljoprivredni proizvodi koštaju same poljoprivredne proizvođače.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, osnovna pretpostavka za dobar Zakon o zadužbinama i fondacijama, on inače vrlo lepo zvuči, jeste cilj ljudskog života sticanje i umnožavanje kapitala duha svetoga, to je rekao Sveti otac Serafim.
U okviru ovih pretpostavki pokušao sam da pravim analizu zakona koju ste vi predložili i pogotovo što danas treba znati da je privatni interes samo privatni, nije ni javni, ni društveni i teško se mogu ispuniti vaše namere, neću da pođem od pretpostavke da su vaše namere bili loše, ali u članu 3. s obzirom da je rasprava u načelu, neću govoriti mnogo o konkretnim odredbama, to ćemo iskoristiti priliku kada bude rasprava u načelu i pojedinostima, ali moram napraviti oslon da bi vam objasnio sve nedostatke i zapravo jedno skrnavljenje, po mom viđenju, ovog zakona.
Član 2. koji daje definiciju za zadužbinu i za fond uglavnom je vrlo prihvatljiv član 3. Predloga zakona. On u najvećoj meri definiše program političkih stranaka okupljenih oko DOS-a i onda i danas, a čini mi se da se posebno prepoznaju boje DS i G 17 plus. U ovom jednom delu ima jedan deo, čini mi se da je gospođa Snežana Plavšić Stojanović ili je možda obrnuto u prezimenima kratko bila kao državni sekretar u ovom ministarstvu, ali se vidi jedan deo njenog stremljenja, što svakako zaslužuje i podršku od strane SRS u nastojanjima, ali to nije za Zakon o zadužbinama i fondacijama.
Vidite šta je vama osnovno, kada kažete da opšti ciljevi promoviše evropske integracije, međunarodno razumevanje, održiv razvoj i regionalni razvoj. Stičem utisak da je jedini put i da Evropa nije imala alternativu čini mi se od Vuka Brankovića do Borisa Tadića, uvek nam je bilo EU ili Evropa nema alternativu. Ovo je besmisleno, naći se u opštim odredbama Zakona o zadužbinama i fondacijama, a ne negde na drugom mestu.
Gospođo Plavšić, složili smo se, ovo nije materija za ovaj zakon, a vaša nastojanja će verovatno jednog dana zaslužiti pažnju možda i članova SRS.
Ciljevi i delovanje zadužbina i fondacija. Vi ovde na jedan negativan način, gospodine ministre, vi i vaše ministarstvo definišete šta ne sme biti cilj nekome ko planira da napravi zadužbinu. To se ne može određivati.
Pravna nomotehnika ne poznaje takav način izrade, i ako biste se potpuno uklopili u standard EU, iznad svakog člana stavljate naslov, ali na negativan način ovo ne treba uopšte određivati, nego mi definišemo šta su fondacije, šta su fondovi i šta je svrha njihovog ostvarenja, a ne šta oni ne smeju ni u kom slučaju da urade.
Zamislite da ste krenuli da definišete sve šta fond ili fondacija koje ciljeve ne smeju da ispunjavaju, onda bi vam to bio neki zakonik, ne bi bio uopšte zakon.
Čim ste ovde stavili – poresko oslobađanje, to me asocira da vi ili neko ko je u većoj meri od vas učestvovao u izradi ovog predloga zakona, odnosno ovog teksta zakona, pokušavao i tražio rešenja, ali ona svakako nisu sadržana u ovom predlogu zakona, da nađe kako da se oslobodi od poreskih davanja, odnosno da se ošteti država, a da bi to išlo u prilog, kao se to moderno kaže, tajkunima.
Jedan od takvih, doduše, on možda nije ekstremno tajkun, od prilike zapošljava oko 300 radnika, kada je hteo da gradi jednu crkvu, da bude njen ktitor, kada se pojavio kod prosvećenog vladike i tražio blagoslov da započne sa takvim poslom, on ga je pitao da li isplaćuje uredno svojim radnicima i što je gospodin Krasić rekao, da svojim dobavljačima na vreme izmiruje obaveze i da li postavlja pitanje radnicama koje treba da se zaposle da li imaju nameru da rađaju.
Ne možemo dozvoliti takvim ljudima da prave zadužbine i da zakidaju državu, da zakidaju one koji upravo stvaraju taj profit.
Danas je naše srpsko društvo prepuno takvih, a ponajviše, ako ne isključivo zahvaljujući vlasti od 2000. godine i zato meni ovo načelo i cilj ljudskog života je sticanje i umnožavanje kapitala duha svetog, ne može ni na jedan drugi način bolje od toga da razjasni, rasvetli ove odredbe vašeg zakona, koji se predložili ovde u skupštini, zaslužuju pažnju.
Inače, kod nas zadužbinarstvo, ako srpski narod i srpska država imaju izuzetno bogatu i dugu tradiciju u nečemu, to je svakako u zadužbinarstvu i poznato nam je da od kraja 12. veka kod Srba je bilo zadužbina i to je možda do početka 18. ili polovine 18. veka bila privilegija samo plemića, vladara, kraljeva, careva, a kasnije je to postala ne privilegija, nego možda i zadovoljstvo i obaveza prema svojoj državi i prema onima koji imaju potrebu da im se pomogne onih koji su malo više imali.
Svakako ću da citiram ko su bili u početku, a pre svega krajem 18. i 19. veka zadužbinari u Srbiji. To su oni koji su umeli da zarade, ali ne i da potroše, da steknu, a da ne rasipaju, da uzmu više od svih ostalih, ali ne da uzmu od njih, nego da rade i organizuju svoj posao tako da mogu više da zarade, da bi kasnije sve to što su stekli podelili sa najsiromašnijim i nemoćnim, sa onima kojima je to bilo najpotrebnije.
Njihovim trudom i darežljivošću je u stvari i podignuta Srbija. Oni su njeni istinski graditelji i pravi heroji, a ne kao vi danas, što je kolega Munjić rekao, da najvećim zadužbinarom može da se smatra ova Vlada koja zadužuje nemilice svoje građane. Da vam pokažem da to nije netačno. Sada se uzima kredit od komercijalnih banaka i još ministar finansija kaže – zadovoljna je što će uzeti kredite od domaćih banaka, a ne od stranih, to je dobro gde je grejs period godinu dana, a rok vraćanja pet godina. Ova Vlada, u najboljem slučaju za Vladu, ima još mandat od godinu i po dana. Kakvi su to zadužbinari?
U svakom slučaju, ne bi trebalo danas da govorim o ovoj temi, a da ne pomenem neke od zadužbinara, iako je svakom to poznato. Oni su davali i gradili za svoj Beograd, zato Beograd danas i jeste prestonica i jedan lep, evropski i svetski grad, iako vaša želja, a nije to pošlo ni Vuku Brankoviću za rukom, pa sumnjam da će i vama, da uvedete u takvu EU, ne smeta da Beograd bude ovako lep.
Ilija Milosavljević Kolarac i Tomo Vučić Perišić, zamislite, napraviti uporedbu sa onim i ovim Vučićem i Tomom, a zajedničko im je Perišić, negde na iskraju Beograda predao vojnu zvaničnu tajnu dokumentaciju službama koje su i ratovale i bombardovale ovu državu, pa onda ipak imaju nešto zajedničko, ali da ostavimo te po strani. Njima će sud istorije i sud njihovog naroda suditi.
Vladimir Lacković, Jovan Jovanović, ne Zmaj, nego jedan lekar iz Vlasotinaca, možda smo zbog toga neke odredbe u ovaj zakon probali da ugradimo. Neko je rekao, čini mi se, gospođa Kolundžija, da su i te ljude smatrali tajkunima u tom periodu kada su stvarali i pravili svoje zadužbine. Nisu mogli i nije tačno da su ih smatrali, jer jedan od njih je čovek koji je imao tek 34 godine.
Njegov fond i njegova fondacija bili su usmereni da se leče bolesne i siromašne devojke, a on je sa 34 godine uspeo, tu i jeste razlika, ne rađamo se svi sa istim sposobnostima i mogućnostima, ali je razlika što su neki želeli to da učine i da pomognu, a neki danas to ne čine. Zamislite vojvodu od "Meridijan banke"? Ne mogu njega da zamislim kao donatora, čovek koji je za kratko vreme, ne znam za koliko, možda za dve ili tri godine, napravio kapital od 11 miliona, kažete u deonicama, ali je svejedno u čemu je. Njega kao donatora ne mogu uopšte da zamislim, verovatno ni vi. Njemu su donatori građani Srbije kada ih svakodnevno pokušava opljačkati.
Nije više tu gospodin Stanimirović. Kaže da nisu bila dostupna u nekom periodu svima podjednako kreditna sredstva. Da vas obavestim da će za dva dana biti vođen spor protiv jednog predsednika udruženja proizvođača jedne poljoprivredne kulture. Ne bih da mu sada činim ni dobro ni loše, pogotovo zato što je zakazan sudski postupak, njega je tužio pomoćnik ministra poljoprivrede, zato što je uzbunjivao javnost i traži odštetu od 300.000 dinara.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.) Završavam.
Ako su svi problemi tog pomoćnika ministra 300.000 dinara, lako ćemo ih rešiti, a on neka pomogne malo poljoprivrednicima u Srbiji.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, bez obzira na to što smo danas mogli da čujemo od narodnih poslanika koji podržavaju Vladu, čiji ste vi član, bez obzira na to što ćete vi reći posle komentara narodnih poslanika, ova dva predloga zakona su najbolji dokaz koliko loše radi Vlada Republike Srbije.
Ne mogu a da ne prokomentarišem samo jednom rečenicom i zakon o produženju putnih isprava. Kao što je koleginica Nataša Jovanović rekla, u svakom slučaju treba pohvaliti gospođu Kasalicu i gospodina Todorovića, koji su vredno pratili rad narodnih poslanika. Gospodin Todorović i gospođa Kasalica mogli bi da se prisete, ne mogu ja tačno da znam, kada je bila poslednja izmena i dopuna ovog zakona, sa istim predlogom izmena i dopuna; bio je amandman SRS da se primena ovog zakona odloži upravo do onog perioda koji vi sada predlažete.
Ovo je zamajavanje narodnih poslanika, odnosno pokazivanje koliko i kako radi Vlada Republike Srbije. Neko je za ovo odgovoran. Nisu odgovorni ni oni poslanici koji danas govore ovako. Njihove vrednosti su jedne, naše su neke druge. Građani Srbije imaju svoje vrednosti koje neguju i baštine. Mirko Cvetković, čini mi se, nije odgovoran. Njega građani Srbije, osim što jeste na tom mestu, ne prepoznaju kao premijera koji bi trebalo da odgovara za nešto, po Ustavu zaduženog za vođenje unutrašnje i spoljne politike. Jer, imali smo situaciju da predsednik Republike Boris Tadić krši Ustav ovde i kaže – nije odgovoran Vuk Jeremić kao ministar spoljnih poslova, nije on kreirao ovakvu spoljnu politiku, to smo kod mene u kabinetu dogovorili. Umesto da reaguje državni tužilac, odnosno javni tužilac, ništa, ide se dalje. Zbog te odgovornosti mora neko da podnese sankcije.
Različitost u osećanjima, različitost u nekoj pripadnosti jesu neki standardi koje ne baštini SRS, ali ne branimo tim ljudima da imaju takva osećanja, jer znamo da to na prirodan način nije moguće sprečiti.
Ako je BIA raspolagala nekim podacima, nekim činjenicama, ukazivala na to, onda je neko morao da bude odgovoran i savestan i da ne gura prst u oči svojim građanima. Ne mogu nikada prihvatiti kvalifikaciju o kojoj ste vi govorili. Mogu da shvatim da je 10. oktobra bilo onih koji su činili određena krivična dela, ali ako je tamo bilo prisutno šest hiljada ljudi, a vidite koliko je uhapšeno, možda su neki sa razlogom, neki bez razloga, ali ih je mnogo više bilo nego onih što su uhapšeni, pretpostavljam, da ste imali razloga ili povoda, vi biste uhapsili sve.
Činjenica da se nešto zove Zakonik ukazuje da je tu u dobrom stepenu izvršena kodifikacija. Ako negde postoji kodifikacija, a to je Zakonik o krivičnom postupku, onda ne možemo za relativno kratko vreme devet puta vršiti izmene i dopune. Pravne norme treba da prate život, ali ne smeju da izgube sigurnost. Ako neka pravna norma ne može da izdrži svoje paperje, ona nikad ne može dobiti krila za sprovođenje, a vi ovde menjate ove zakonske propise i Zakonik kako vam padne na pamet.
Pritvor je ustavna kategorija, kategorija koju poznaje i Krivični zakonik. U Ustavu su dve odredbe posvećene pritvoru, u Zakoniku ima sedam odredaba. Danas je ovde veliki broj kolega koji žele da opravdaju izmene i dopune ovog zakona; govorili su o pritvoru kao da je to krivična sankcija, a ne jedan od načina privođenja okrivljenog ili jedan specifičan način rešavanja slobode okrivljenog. Kad ćete vi da shvatite o čemu se radi?
Vi ste priznali, gospođo Malović... Rekao sam da se ovde pokazuje sva nemoć Vlade. Evo, vaša uporna priča o uspešnoj reformi sudstva... Ovde ste u obrazloženju rekli da ne mogu da se procesuiraju i da postoje određeni problemi. Pa nije da ne mogu, nego vi niste izabrali najkvalitetnije sudije. Svaka čast, postoji, mislim, veći broj vrlo kvalitetnih i dobrih sudija u našem pravnom sistemu, ali je bio jedan broj onih koji su morali da budu tu primljeni. I vi i ja (ne tražim od vas priznanje, naravno) znamo kako su određene sudije primane. Zbog toga oni nisu kadri da ovo urade.
Sada, neka neki sudija objektivno postupa u tim predmetima, kad je Srđan Milivojević rekao koliko je ovo opasno, koliko se DS bori za pravnu sigurnost, za stabilizaciju društvenih interesa, pa neka stisne neki sudija, ne prihvati. Naravno, šalim se, mislim da će sudije i dalje da sude na osnovu savesti, odnosno na osnovu zakona i Ustava. Ali, dovoljno je da se na ovakav način vodi polemika i diskusija u parlamentu Republike Srbije, pa da mnoge sudije shvate da je pritvor obavezan. On je zapravo jedna kaskadna tvorevina; ukoliko postoji mogućnost da se na drugi način okrivljeni privede i da se s njim postupa, ne treba ni primenjivati pritvor. Pritvor uopšte nije nešto što je obavezno, nego nešto što može, ali, nažalost, vi ćete to koristiti uvek kao nešto što mora.
Bilo je mnogo slučajeva da su počinioci, odnosno lica za koja se osnovano sumnja da su počinila krivično delo pritvarana i da je pritvor trajao duže nego što predviđa Zakon o krivičnom postupku, i duže od šest meseci, a da nikad kasnije taj predmet nije doveden do kraja, nije izrečena pravosnažna ili bilo kakva sudska presuda. O čemu se tu radi, gospođo ministre?
Između ostalog, vi ste dužni da vodite računa i o zdravstvenom stanju svih pritvorenika, ma gde se oni nalazili, i u Srbiji, pogotovo vas na to obavezuje član 13. Ustava Republike Srbije, i na drugim mestima, kaže – građana Srbije, i još dodaje – Srba, iako nemaju državljanstvo Republike Srbije. Da li ste to preduzeli, da li vam je savest čista, ne znam, odgovaraćete možda sami pred sobom. Ali, da sam na vašem mestu, nikad ne bih prihvatio da dođem u ovaj uvaženi dom i da branim ovakav zakon, koji zaista nema nikakvog smisla. Ove dve odredbe koje se menjaju su potpuno besmislene i ništa ne donose građanima Srbije. Bavite se malo analizima zbog čega treba neke zakone predlagati i donositi, a zbog čega treba neke menjati. Hvala.
Gospodine ministre, inženjeru Mrkonjiću, vas će generacija upamtiti kao nekog pre roka, ali želim da dam doprinos da vas upamte i kao čoveka koji se borio za očuvanje srpskog jezika. Znate, to nam je veoma važno.
Jedna država se ne uništava samo parolom "smrt državi", tako što ispod te parole stoji ministar, i umesto da se odmah isključio, ili je to prećutno prihvatio, isključio iz toga i pozvao policiju da interveniše već tu, on je tu dao odobrenje. Nije to toliko ni bitno, nego je važno da mi reč "naperi" zamenimo jednom rečju srpskog jezika koju će svi razumete.
Sećate se vi, gospođo Đukić Dejanović, kada je ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao da za komentarisanja i zastupanja nekih zakona u ime Vlade nije potrebno posebno neko znanje, potrebni su nam zakoni koji će najveći broj građana Srbije razumeti, a naravno, oni kojima je to struka, oni moraju i da ih primenjuju, ne samo da mogu da ih razumeju.
Ovaj amandman koji smo podneli se odnosi na član 19. gde se govori o objektima bezbednosti plovidbe. Objekat je nešto što je stvorio subjekat. Naravno, postoje određeni objekti stvoreni od prirode. Ne govorimo sada o tim, nego govorimo o onim koje je stvorio subjekat. Da bi se borili i da bi očuvali objekte, mi moramo prvo da pokažemo da smo zainteresovani za subjekte, a jedan od subjekata, i to u najponosnijem značenju, jeste i predsednik SRS dr Vojislav Šešelj.
Gospodine Mrkonjiću, ne apelujem na vas kao ministra u Vladi, nego kao čoveka koji zajedno sa poslanicima SRS treba da da jedan pokušaj da bi javnost Srbije znala o čemu se tu radi u Haškom tribunalu, jer mi nećemo, to neće ni dr Vojislav Šešelj, da apelujemo kod one vlade čiji je predsednik prvobitni baš bio onaj čovek koji je rekao – vodite ga i nemojte ga vraćati. Ovo se sad ne razlikuje mnogo od onog.
Takva vlada zasigurno neće učini ništa da bi povela računa o svom građaninu, iako je na to obavezuje Ustav i vi to dobro znate, pa vas molim kao čoveka, više ne kao ministra ove vlade, nego kao čoveka da zajedno sa nama činite napor da bi javnost Srbije, a i šira svetska javnost shvatila o čemu se tu radi. Mi ćemo vam na tome biti zahvalni, a kao ministar ne morate uopšte da intervenišete.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi važite za veoma praktičnog čoveka, pa se nadam da ćete malo razgovarati, ali će biti dovoljno dve reči da kažete i ovo što ću govoriti imaće smisla, da kažete – da, prihvata se amandman.
Član 17. je u glavi gde se govori o bezbednosti u vazduhoplovstvu. Predlog je – vazduhoplovni subjekat dužan je da prijavi Direktoratu svaki događaj u skladu sa Priručnikom o upravljanju bezbednošću.
Predložili smo da se ovaj stav definiše i da se precizira: "Vazduhoplovni subjekat dužan je da prijavi Direktoratu svaki događaj koji može dovesti do bilo kakve opasnosti u skladu sa Priručnikom o upravljanju bezbednošću". Znači, svaki događaj.
Svadba negde u blizini aerodroma je događaj. Neće valjda morati vazduhoplovni subjekat da prijavljuje Direktoratu da se tog dana održava lepa svadba, da su se dvoje mladih ljudi venčali, nego samo ono što bi moglo da napravi i ugrozi bezbednost.
U obrazloženju, pretpostavljam da vi to niste gledali, kaže se da se amandmanom remeti koncepcija Vlade koju je ona zamislila prilikom utvrđivanja ovog predloga zakona. Mi nismo govorili ovde u amandmanu kako i na koji način da se čuva dokumentacija koja reguliše bezbednost, nego koji događaj se prijavljuje Direktoratu. Mislim da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti. On je čisto preciziranja radi podnet, tako da ne remeti vašu koncepciju. Mislim da ga treba prihvatiti.
Ministre, ne rekoste ništa. Nadam se da ćete sada istovremeno prihvatiti amandman na član 17. i na član 20. Verovatno niste stigli od velikih obaveza da pogledate ovo mišljenje. Naša namera nije da vi sada trljate uši vašim saradnicima, nego jednostavno kada vam obrazložimo o čemu se tu radi da prihvatite amandmane, jer su zaista praktični i smisleni.
Podneo sam amandman na član 20, gde se predlaže da se briše stav 1. člana 20, s obzirom da smo podneli amandmane na član 3, u kojima se jasno precizira šta su pojmovi koje obuhvata ovaj zakon i predložili smo da ono što ste ponovili i definisali članom 20, sistem zaštite vazdušnog prostora, da se to definiše članom 3. tj. članom ovog zakona koji govori o mnogim pojmovima koji se više puta upotrebljavaju kroz ovaj zakon i da se ovaj stav briše.
Mi smo precizirali tačno sistem zaštite vazdušnog prostora i predložili da to bude u članu 3. ovog predloga zakona, tako da istovremeno, možda ste zbog toga, pored toga što ste praktični i racionalni, i ostavili vreme da istovremeno prihvatite amandman SRS i na član 17. i na član 20.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi imate status dežurnog slušaoca. To ste mogli i sa nekog drugog mesta da uradite.
Da vas podsetim da ste za zakon koji je bio pre ovog rekli da ima 22 ili 23 člana, pa da nije potrebno neko posebno znanje da bi on mogao ovde da se zastupa. Ovaj ima nešto malo više od 155, ni ovde nije potrebno posebno znanje, a sada ću vam reći zbog čega ono nije potrebno. Na način na koji to shvata ova vlada, a čini mi se i kolege narodni poslanici koji podržavaju sve to, ne treba imati nikakvo znanje, ne treba ni zastupati određene zakone.
Evo, koleginica Vesna Marić je htela samo delimično da pokaže na koji način treba imati odnos prema potrošačima, pogotovo ako se na dnevnom redu nalazi zakon o zaštiti potrošača, ali vama to ništa ne znači i možda će određene odredbe analizom poslanika SRS pokazati da je ovaj zakon i usmeren čak protiv potrošača, ne u njihovoj zaštiti, nego protiv potrošača.
Dužnost obaveštavanja pre zaključivanja ugovora je naslov iznad člana 87. na koji je koleginica Vesna Marić podnela amandman. U tački 1. ovog člana kaže se kad su obavezni da obaveštavaju – u slučaju kada pravo potrošača na usluge od opšteg ekonomskog interesa određenog kvaliteta moraju da budu pružene po pristupačnoj ceni, ona je rekla - primerene domaćim uslovima tržišta, da se doda na to – domaćoj ceni.
Vlada je u razlozima za neprihvatanje ovog amandmana rekla da nije dovoljno preciziran ovaj amandman i da zbog toga ne može ni da bude prihvaćen. Ovde bar koleginica Marić upućuje na prostor Srbije, a u ovom što je predložila Vlada piše se da su cene pristupačne. Gde, u kojoj državi da su pristupačne? Što vam smeta ovo – na domaćim uslovima, u domaćem tržištu?
Prestaće da postoje, čini mi se, i ideološke razlike u Srbiji. Neki će uspeti to da progutaju, da svare, ali ostaće vam velike razlike u nečemu drugom, ostaće velike razlike između bogatih, koje vi stvarate i čiji ste vi pravi predstavnici, i onih siromašnih, do kojih vi svojom politikom naopakom i nikakvom dovodite, doći će do sukoba između takvih.
Učinite nešto da do toga ne dođe. Prihvatite ovaj amandman. Neće on popraviti toliko kvalitet života u Srbiji, ali će bar ovaj zakonski propis biti malo precizniji i malo primenjiviji u praksi.