Član 5. je korektno napisan u smislu sistema koji se promoviše ovim predlogom zakona. Ali, pošto mi osporavamo ceo ovaj koncept, naravno da smo podneli amandman gde tražimo da se briše i ovaj član koji se odnosi na planove i programe nastave i učenja.
Samo da, jednostavno, dopunim ono naše osnovno mišljenje o ovom predlogu zakona. Dualno obrazovanje bi trebalo da znači da postoje dva obrazovanja. Međutim, ovde nema dva obrazovanja, postoji jedno obrazovanje i praktična nastava. To ništa nije novo, to postoji kod nas odavno i treba da postoji. Kroz praktičnu nastavu treba da se savladaju te manuelne i druge sposobnosti i veštine, kako bi ono što je, hajde da kažem, teorijsko znanje iz klupe moglo da se i praktično primeni, a da se tokom obrazovanja i ovo je samo obrazovanje i ništa više drugo, učenik koji treba da stekne znanja, stekne i potrebne veštine da ne bi stradao na strugu, na nekoj drugoj mašini kada se bude eventualno zapošljavao kao osposobljeno lice za rad.
U tom smislu moram samo da vam skrenem pažnju, nepotreban je ovaj zakon. Nije potreban ovaj zakon. U dosadašnjoj našoj praksi taj deo obrazovanja koji je praksa, nešto nije u redu, to treba eventualno popraviti i omogućiti da sa veštinama učenici, a ceo obrazovni proces se zasniva na sticanju znanja, znanja, znanja i veština i manuelnih, itd.
Ovo ste digli potpuno nepotrebno na jedan nivo. Očigledno da je potrebna javnost, da je potreban neki publicitet, kao da se nešto epohalno dešava u skladu sa nekim evropskim standardima, nekim tekovinama. Nikakva to tekovina nije, nikakav to standard nije. To je nešto što je oduvek postojalo i postoji.
Ne bih prenosio neka lična iskustva, pošto sam od rane mladosti bio suočen sa ovim što se zove učenje i praksa. Samo želim da skrenem pažnju, nama jesu potrebni ti kadrovi, koji kada završe obrazovni proces, mogu da se uključe u proces proizvodnje. Naravno, neće se oni uključiti sa onom serijskom proizvodnjom, kao što to ima čovek koji deset godina radi na određenom radnom mestu, ali da ima osnova predznanja da može da bude kvalitetan radnik koji ne ugrožava niti mašine, niti radni proces, a niti svoje zdravstveno stanje.
U tom smislu, mislim da je najveći nedostatak ovog koncepta što ste izašli iz prostora prosvete i obrazovanja. Molim vas, najduže šest časova dnevno, najduže 30 časova nedeljno? Verovatno to neće biti u toj količini, ali sama pomisao da najduže šest sati dnevno neko ko je u obrazovnom procesu treba da bude na praksi gde treba da radi. Tu se javlja i škart, tu se javlja i greška, svašta se tu javlja. Onda, da bi se to stimulisalo na neki način, ide se sa 70% naknade, a to je 91 dinar po radnom času. Kao to će biti neki stimulans.
Neki moji prethodnici su pomenuli nešto što se ranije dešavalo. Pa, mi smo pri velikim fabrikama, holdinzima ili sourima svojevremeno, imali obrazovne institucije, mašinske centre, u Rakovici, u Elektronskoj industriji, i bila je prava jagma da deca posle osnovne škole upišu tu zanatsku školu kako bi se osposobili, jer znaju kada završe taj obrazovni proces da su i radno osposobljeni, da sutra odmah mogu da nastave sa radnim odnosom u dotičnoj firmi.
Mi danas, nažalost, nismo u situaciji da tako nešto radimo. Zašto? Zato što ne postoje ti nosioci ekonomskog razvoja, veliki privredni sistemi. Kod nas se javlja jedna mentalna greška. Mi smatramo da možemo izaći iz ekonomske krize stranim direktnim investicijama. Aman, ni jedna država na kugli zemaljskoj stranim direktnim investicijama iz inostranstva nije izašla iz ekonomske kriz. Mi to treba da koristimo, ta iskustva, da tražimo svoj neki put koji treba da uvažava ova leva, desna, severno-istočna itd. gibanja koja idu prema nama. Koliko da uhvatimo priključak, da ne kaskamo, ali moramo da imamo autentični svoj razvojni put, prilagođen socijalnom okruženju i ekonomskoj situaciji. To je osnovni nedostatak ovog koncepta dualnog obrazovanja.
Dualno, to znači da ima dva obrazovanja. Ovde nema dva obrazovanja, ovde je jedan obrazovni proces. Jedan je u učionici, a drugi je u proizvodnom pogonu, gde motoričke sposobnosti treba da dođu do izražaja. Bez obzira što su zastarele mašine, ali učenik u toku procesa ima da shvati šta je ta mašina, koje su njene performanse, koje su opasnosti po okolini, šta je važno da bi se napravila dobra serija, kvalitetna serija, dobri proizvodi itd.
Treba da imate u vidu, gospodine ministre, mi imamo sada železničku školu, pa imao ovu stolarsku školu, ali niko od njih ne ide da bude železničar ili stolar, nego kada to završi ide na kurs da bude policajac. Valjda ste upoznati sa tim. Vi u Rakovici imate veliki centar obrazovni. Čemu on sad služi kada je sve zatvoreno? Javiće se neki strani investitor ili Privredna komora, koji će da kaže - ma nemojte molim vas oko toga. To nije rešenje. Autentičan put je rešenje.