Radi javnosti, moram da kažem da su ova tri naša amandmana identična, u smislu našeg principijelnog stava, a nema potrebe ni da ga menjamo, da jednostavno ne pristajemo. Ne pristajemo i pozivam i poslanike, pozivam i predstavnike Vlade, pozivam i sve građane da povodom ove tačke dnevnog reda kažemo da ne pristajemo, ne usaglašavamo se. Jednostavno, ne želimo da se u našim propisima vrši svojevrsna diskriminacija na neustavan način.
Moram da vam skrenem pažnju da se u našem ustavu, koji promoviše teritorijalni integritet, celovitost, suverenitet Republike Srbije, reč "autonomna pokrajina" koristi u množini. Jedini izuzetak, čini mi se, beše član 177. ili 178. Ustava Republike Srbije, gde se pominje Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, u smislu naše obaveze iz Rezolucije 1244 da obezbedimo suštinsku autonomiju i lokalnu samoupravu za sve građane, sve naše državljane na teritoriji KiM-a.
Problem SRS-a, zbog čega nas neko ne razume, upravo je taj. Ako je Srbija donela Ustav Republike Srbije i regulisala naše ponašanje kada donosimo zakone, onda i kod ovih zakona gde se regulišu neke obaveze, banke, garanti, krajnji korisnici itd., itd., moramo da poštujemo Ustav Republike Srbije. Zbog toga smo u ova tri člana Predloga zakona, gde se pominje tekst – ne računajući, ili van Autonomne pokrajine KiM, morali da intervenišemo.
Tako, ova vaša obrazloženja uopšte ne želimo ni da komentarišemo, zato što su potpuno irelevantna. Potpuno irelevantna. Nema opravdanja, ne postoji opravdanje da se iz naših propisa, da se u našim zakonima može vršiti takva vrsta razlikovanja dve naše autonomne pokrajine.
Sada vam unapred skrećem pažnju i povodom neke buduće sednice, gde će biti govora o statutu i zakonu o nadležnostima Autonomne pokrajine Vojvodine, da vodite računa o tome da Ustav Republike Srbije to što vi razmišljate ne priznaje. To što ne pristajemo na ovo što se dešava sa teritorijom KiM-a, morate i vi da prihvatite da ne pristajete. Na to vas obavezuje Ustav Republike Srbije i svi građani Republike Srbije.
O čemu se radi? Nesporno je da je 10. juna 1999. godine, na bazi Plana Ahtisari-Černomirdin i Kumanovskog sporazuma, doneta rezolucija Saveta bezbednosti koja priznaje suverenitet Republike Srbije na celoj svojoj teritoriji i na KiM-u. Nesporno da je ona pod patronatom Ujedinjenih nacija. Nesporno je da mi imamo prava da budemo prisutni na toj teritoriji. Neću sad da ulazim u detalje pošto svi to znaju.
Neprihvatljivo je ponašanje vlasti koja, jednostavno, kao da sve čini naruku onima kojima je stalo da KiM bude nezavisna država. To mi osuđujemo. Mi ne tražimo od vas da se bijete, ne tražimo da palite tenkove, ne tražimo nikakvu vrstu nasilja, ali tražimo da dignete glas, jer je to vaša obaveza. Ne smete da pristanete, jer kada pristanete, kad se kaže pristanak, to ne znači samo verbalno, na papiru, nego i konkludentnim radnjama.
Sada ću vam izneti neke vaše poteze koji predstavljaju pristajanje. Pristajete na tu neku novu realnost, pristajete na to što Kosovo i Metohija polako, ali sigurno, klizi. Od verbalnog protivljenja biće malo koristi. Vaše verbalno protivljenje je, otprilike, uljuljkavanje, da se nacija malo primiri, da je, navodno, velika sila zapela, ali toj velikoj sili mora da se kaže da mi nemamo pravo na to. Nemamo pravo. Između ostalog, nemamo pravo na mnoge stvari, nemamo pravo, čak, ni da se mešamo u to šta se dešava u SPC-u, jer ona je starija nego, maltene, naša država. Ko je nama dao to pravo?
Da krenemo redom. Juče je došao jedan visoki zvaničnik Makedonije, srdačno se pozdravio s predsednikom Republike. Glavna vest je da, jeste, mi smo priznali Makedoniju u njenom nazivu, a Grčka je blokirala sve moguće integracije Makedonije zbog naziva. Sada mi nije jasno da li vi želite da nas posvađate s Grcima? Ne razumem vaše poteze.
Drugi potez koji ne mogu da shvatim, aktuelni predsednik Vlade Makedonije je bio pomoćnik, savetnik ministra u vreme dok je ministar finansija bio Božidar Đelić. On je ladno priznao nezavisno Kosovo.
Sećate se, prošle godine, pred sednicu Saveta Generalne skupštine, gde je trebalo da se donese odluka da pitanje nezavisnog Kosova ide na Međunarodni sud pravde, Crna Gora priznala jednostrano nezavisno Kosovo. Vi nastavljate dalje da se srdačno rukujete, da pronalazite, navodno, neke zajedničke interese i sve to pravdate time – da biste olakšali građanima. Šta da olakšate građanima? Uopšte mi nije jasno.
Mi ćemo, verovatno, u nastavku ove sednice, tokom sledeće nedelje, imati nekoliko ratifikacija međunarodnih ugovora s državama koje su priznale nezavisno Kosovo. Molim vas, zar je to moguće u nekim ozbiljnim državama?
Evo, počeću od jednog benignog primera. U Južnoafričkoj Republici, većinsko stanovništvo se 20 i nešto godina nije pomirilo sa činjenicom da je njihov lider bio u zatvoru, i pobedili su. Ceo svet je morao da prizna i poražen je aparthejd. Ali, oni su bili uporni u toj svojoj borbi. Da ne pričam o Bliskom Istoku, gde postoje, takođe, male države kojima je stalo do zaštite svoje teritorije, stalo im je do svoje državnosti, jednostavno, bore se mnogim sredstvima, možda neki put i preteruju, ali uporno se bore za ono što je njihovo. Jednostavno, nemaju prava da trguju nečim što su primili od svojih predaka.
Kod nas se dešava potpuno obrnuto. Setimo se 2008. godine, gotovo su svi u Narodnoj skupštini insistirali na tome da se donese jedna rezolucija kojom bi se izrazilo neslaganje, protest, kojom bi se poslala poruka da ne želimo Euleks kao jednu misiju koja treba da omogući vladavinu prava na KiM-u, ali vladavinu prava za većinsko stanovništvo, koje treba da formira državu, iako su godinama pre toga njihovi kadrovi školovani što u Hrvatskoj, što u Sloveniji, pripremani za to. Nismo mogli da donesemo tu rezoluciju. Onda se kasnije ispostavilo, decembra prošle godine, da je ova vlast pozvala Euleks, prihvatila Euleks, računajući da će brže dođu u EU. Vi ste, jednostavno, tom nekom vašem političkom idealu podredili život u Srbiji.
Teško je da se živi u Srbiji. I Srbija i srpski narod imaju pravo na život. Imaju pravo na dobar život. Zadatak je i Narodne skupštine, prilikom donošenja zakona, i zadatak svih onih koji se bave politikom, da se omogući dobar život građanima. Ali ne, vi imate taktiku, hajde od nečeg da se odreknemo, hajde nešto da prećutimo, hajde, nešto ćemo medijski da pokrijemo nekim događajima, da se ne obrati pažnja, pa tako će to da ide, nekako ćemo da zadovoljimo vaše gazde, da zadovoljite one u inostranstvu i oni će da budu zadovoljni.
Pre nekoliko dana, Robertson se hvalio kako je NATO imao uspešnu akciju na teritoriji KiM-a i da su se svi vratili svojim domovima, ali ne zna da se 200.000 i nešto Srba nisu vratili.
Pre nekoliko dana smo imali te njihove izbore. Do pre mesec i po dana, oni nisu znali da li da sprovedu izbore ili da ih odlože, zato što im se 15. novembar nekako približio 1. decembru, kada kreće ta rasprava u Međunarodnom sudu pravde, pa razmišljali šta da rade, kako da rade, ali se 21 srpska lista pojavila. Kako je to moguće? Kad se pogledaju te liste, kad se pogleda ko je izašao na te njihove izbore – državni službenici, Srbi sa KiM-a koji primaju platu iz budžeta Republike Srbije. Doduše, neki primaju iz budžeta Republike Srbije, ali i iz Tačijevog budžeta. Nije njima problem. Zar oni treba da kreiraju političku volju ljudi koji žive na KiM-u?
Ministrovo obezbeđenje u Leposaviću napravilo neki incident, neko bacio kamen, polomila se šoferšajbna, raspustio je Skupštinu opštine, raspisao nove izbore i nema obrazloženje, nema ničega.
Na KiM-u život zavisi od ministra za KiM, a on je pre nekoliko godina bio prvi Srbin u jednoj prelaznoj vladi, privremenoj vladi na teritoriji KiM-a.
Kakve poruke šaljete ljudima? Uzmi sve što ti život pruža. Drp sistem. Dokle to ljudi, dokle? To ne vodi nikakvom rešenju. To su samo radnje kojima ova vlast kaže da pristaje. Možete vi kao Vlada da pristajete, ali vi ste manjina, vas je 20 ili 30. To nije autentična volja građana Republike Srbije. Autentična volja građana Republike Srbije nalazi se u Ustavu Republike Srbije i vi morate da poštujete Ustav Republike Srbije.
To je naša intervencija. Ne tražimo od vas nešto nemoguće, svesni smo situacije, svesni smo i da je onaj ko je napravio plan za nezavisno Kosovo dobio Nobelovu nagradu za mir. Neko može da se beči, neko može da se krsti od čuda, ali tako funkcioniše ta međunarodna zajednica. Samo, nemojte vi da pristajete na to. To su naša upozorenja, to su naše kritike. Zato dižemo glas. Neki put vam se ne sviđa, neki put malo više okrpimo neke, ali jasna je poruka. Nemate pravo da pristajete na cepanje države. To pravo nema niko.
Idemo dalje. Kakvi kadrovi reprezentuju ovu vladu na KiM-u? Kao rogovi u vreći. Da vam kažem iskreno, tri udarne stranke koje čine ovu vladu imaju tri eksponirana kadra na teritoriji KiM-a, a oni ne razgovaraju međusobno. Trude se ko će da bude veći Deda Mraz. Evo šta rade u Leposaviću, asfaltiraju neki sokak do ulaska u selo i kažu otvoreno – kroz selo ćemo kada pobedi, zna se ko treba da pobedi.
Zašto cepate ljude? Iz budžeta ste skinuli transferna sredstva, ljudima obećavate posao, obećavate kule i gradove, samo da se glasa za vas. Koji je krajnji efekat te vaše vlasti? Pristajanje. Na šta? Da polako, ali sigurno, ovo odlazi, odlazi. Kako ćete onda da zastupate stav pred Međunarodnim sudom pravde kada vas suprotna strana pita – vidite, završili smo ovaj posao? Ide sad carina, idu druge stvari, žele da zaokruže državnost nezavisne države Kosovo, a koji su naši instrumenti? Naši su instrumenti što u zakonu priznajemo da Kosovo više nije sastavni deo Republike Srbije. Odakle vam to pravo? Nemate prava to da radite.
Ili ćete da usvajate ove amandmane, ili ovaj zakon da povučete. Da li vidite i sami da je taj vaš glavni argument – 126 glasova, najgori argument koji je mogao da se koristi. To je, navodno, profilisana volja članova zakonodavnog tela, ali šta vredi kada je to suprotno Ustavu. To je sve ništavno sa gledišta ustavnosti i zakonitosti, apsolutno, sve ništavno. Ne vidim razlog zašto se ovako srlja i daje materijal onima koji jedva čekaju da se pojave ovakvi materijali i da trljaju ruke od zadovoljstva, da kažu – eto, Srbija je u mišjoj rupi. Sad otvarate i pitanje Vojvodine, biće još nekih drugih pitanja, da ne budem crni gavran koji proriče nešto loše, da preskočim malo, ali to je vaša politika.
I sami znate, najboljeg partnera za zaštitu Srbije, za zaštitu teritorijalne celokupnosti imate u SRS-u. Ne postoji vernija politička stranka na političkoj sceni Srbije koja jasno, glasno podiže svoj glas. Trudimo se da uvek pričamo istinu, trudimo se da zastupamo, pre svega, ono što predstavlja interes građana Republike Srbije, držimo se tog Ustava, neki put nam možda i ne odgovara, ali Ustav je nešto što su građani… Naravno, kritikujemo praksu kako vi primenjujete Ustav, to je naše legitimno pravo.
Znate, mnogo je stvari, ne želim da ih nabrajam, ne želim da budem detaljan, ne želim da pričam o posledicama, ne želim da apostrofiram ni sve uzroke, jer mora da se napravi neko uzdržavanje, da se ipak nešto ne pretera, ali mora da se pošalje jasna poruka našim građanima. SRS je protiv ovog zakona. Podneli smo tri amandmana da ispravimo tekst zakona, u smislu usaglašavanja s Ustavom Republike Srbije. SRS ne pristaje na ovo što se radi, da nam se država cepa, polako, ali sigurno.
Molim vas, bez ikakve namere da bilo šta zloupotrebimo, ali svako ko se bavi politikom juče je dobio veliki moralni čas. Građani znaju šta je dobro, znaju šta je moralno, i to poštuju. Dajte da se pridržavamo toga svi. Dajte da svi damo svoj doprinos da se toga pridržavamo. Dajte da u ovoj Srbiji zavlada ponovo moral. Dajte da zavlada dobro u ovoj Srbiji. Dajte da svi budemo na tragu kako da obezbedimo nešto bolje, kako da se obezbede poslovi, kako da se obezbede radna mesta, kako da se obezbede oni ljudi koji žive na svojim ognjištima na teritoriji KiM-a, kako oni na severu, tako i oni u onim prokleto nazvanim enklavama.
Ali, vi ne šaljete tu poruku, to je problem. Kada ne šaljete tu jasnu poruku, onda su ljudi zbunjeni i uopšte me ne iznenađuje što poneko, radi puke egzistencije ili nekog velikog bogatstva, pristaje i da ide s Tačijem, da ide s ovima ili s onima itd. Vi ga, prosto, terate da ide tamo.
Vi ne želite da priznate nešto što se desilo prošle godine, 11. maja. Blokirali ste sve te opštine, ne prenosite sredstva za plate, ne prenosite sredstva za one najosnovnije komunalne investicije koje treba u tim enklavama da se naprave, i onda, naravno, podstičete da se raspišu izbori, da onda krenete s vašom kampanjom, kao što beše u Gračanici. Otvori se kafić, tri dana – iju-ju, ja-ja itd., sve veselo, lepo, kao da je sve oko nas u redu. Znate i sami, Tači je rekao – mir, dok ne krene ova rasprava pred Međunarodni sudom pravde. I, oni gledaju šta se dešava u međunarodnim odnosima, na nekim drugim lokacijama, da li može neki presedan samo za ovaj slučaj da se napravi itd. Imaju podršku iz inostranstva i traže pogodne ljude ovde koji će da prihvate to, da pristanu na to.
Ne smete da pristanete i svakim potezom morate da manifestujete Ustav Republike Srbije, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i da se u Srbiji nikada niko neće odreći KiM-a. To mora stalno da se ponavlja. To mora na svakom mestu da se priča, a ne – krenemo s nekom protestnom notom, posle 10 dana – gde si, prijatelju Vujanoviću, kako si mi, Filipe, brate, daj da se izljubimo mi junačka srca dva, dva junačka oka itd., puj pike, ne važi se, sve zaboravljeno što je bilo, a dva dana ste kmečali – eto, Crna Gora nam zabila nož u leđa itd. Ili, imate sada Estoniju, druge države koje su priznale nezavisno Kosovo. Pravite sporazume o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a ne verujem da u Estoniji imamo 10 biznismena koji potpadaju pod odredbe tog zakona.
Mora jasno da se kaže šta je prioritet. Prioritet je Ustav Republike Srbije. Prioritet je ono što je definisano Ustavom Republike Srbije i to je sistem vrednosti prema kome se rukovodimo svi. Ako Vlada takvu poruku ne šalje, onda ova vlada nije dobra. Onda građani Republike Srbije zaslužuju bolju Vladu, mnogo bolju Vladu zaslužuju.
Ne znam koliko još možete medijskim manipulacijama da održite neku pažnju na vama. Ovo sa "Fiatom", vidite kako ide kilavo, ono s besplatnim akcijama, vidite kako ide kilavo. Zaposlićete 300.000, a svakog meseca po 10.000 otpuštate, evo, i sad ste krenuli s ovim. Sada imate unutrašnji haos. Ali, to je vaše, ne ulazim u to toliko. To je vaše, vi ćete iz toga nekako da izađete.
Videli ste i sami kako izgledaju te kilave koalicije, na šta liče. Ali, to ne žele građani Srbije. Oni žele da se poštuje Ustav Republike Srbije. Oni traže jasnu poruku šta je sistem vrednosti, prema čemu da definišu svoje ponašanje. Vi ih ovako zbunjujete. Vi ovde dajete nešto što je trenutna korisnost, ispred nečega što je i Ustav i moral i sve drugo.
To je loša poruka, a mi smo tako mali narod da, ukoliko se ne vratimo moralu, svojoj duhovnosti i poštenju, istini i radu, nestajemo. To morate da shvatite. To je sudbina malih naroda. Zato moramo da se vratimo našim vrednostima, oko tih vrednosti da se skupljamo, takve propise da donosimo, takva poruka da ide iz ove sale.
Koja je to poruka iz ove sale – 15 poslanika? Mogu da izvučem zaključak, zbog ovih naših amandmana, da se nekome, jednostavno, smučio više i taj KiM, pa više ne može da sluša. Verovatno su i neki drugi razlozi, ali, u krajnjem slučaju, nije ni to bitno. Bitno je da Vlada ne sme da šalje poruke da se odriče KiM-a.
Napisali ste u obrazloženju da stičemo pravo kasnije da naplatimo. Molim vas, pomerite ovo obrazloženje da ga javnost ne vidi. Molim vas, da ga javnost ne vidi. Puno puta mi je teško da komentarišem obrazloženja Vlade. Znate, to je otprilike neko obrazloženje kao da, ne znam, Marfijevi zakoni. Imao sam toliko toga da vam kažem, a zamolio bih vas, kao čovek koji je dugo u ovoj sali, kome, po pravilu, i ne usvajate to što priča, ali bih vas zamolio, pre svega, kao čovek – usvojite ove amandmane, nemojte da nam vi otimate KiM iz Republike Srbije.