SRS od 2001. godine vrlo često je koristila priliku kada se na dnevnom redu nalaze ili kada su se nalazili propisi iz oblasti pravosuđa, a nekada i odluke o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, da ukaže na jedan osmišljen sistem kako se praktično uništava naše pravosuđe i nemam nameru da podsećam i da pravim bilo kakvu retrospektivu šta se sve kao sredstvo koristilo da bi se postigao taj cilj.
Prošle godine u ovo vreme, pa i početkom ove godine smo ukazali na sve propuste novih rešenja iz oblasti propisa koji se tiču ove materije i danas smo došli u situaciju da pričamo o posledicama. Na vreme smo locirali šta su uzroci. Nije nam bilo teško ni da nepogrešivo predvidimo kakve će posledice da budu, pa jedna od tih posledica je i da danas pretežno naši sudovi ne sude, tužilaštva pretežno ne gone, već se samo odlažu pretresi, jer i sudije i tužioci kažu - znate šta, niko ne zna šta će biti od Nove godine. Da li ću više biti sudija ili tužilac. Ne, odlažemo na neodređeno vreme, pa ćemo videti šta će da bude.
Pored jedne pogrešne mreže pravosudnih institucija imamo i pogrešne propise o tome ko treba da predlaže i ko treba da bira nosioce pravosudnih funkcija, pa onda imamo i nešto što, mislio sam da to samo stoji u knjigama kao negativno iskustvo, da nam se čak analogija predstavlja kao vrhunski oblik tumačenja pravne norme.
Odnosi se pre svega na ova dva nepotpuna organa koja su ovlašćena da predlažu i biraju nosioce pravosudnih funkcija. Od 11 članova imaju 10. Praktično, ti organi još nisu napravljeni, ali čuli smo da je neka analogija - ako može Ustavni sud, onda mogu i ovi organi. Međutim, kod Ustavnog suda je Ustavnim zakonom predviđena ta situacija. Ovde ni jednim propisom nije predviđena ta situacija.
No, da se vratimo na ove predložene oblike. Šta se vidi kao motiv ili kao nešto što je rukovodilo prilikom formiranja ovih predloga? Vidimo da postoje praktično dva kriterijuma. Jedan kriterijum je zakonomernost i drugi kriterijum je 126 glasova.
Ovde se promovisalo da sa 126 glasova je moguće sve. Doduše, 1993. godine je bilo moguće sa 70 glasova da se proglasi da je zemljina kugla četvrtasta. Tada je gospodin Božović bio predsedavajući, a 70 glasova je bila potrebna većina da bi se reklo da je nešto izglasano. To je sada 126 glasova i iza 126 glasova se krije praktično apsolutna tačnost.
Jedna je situacija kada se vrši politička diskusija, pa se iznose politički stavovi, što je donekle razumljivo, ali kada se donose neke odluke ili neki propisi, koji imaju osnov u Ustavu ili imaju neophodnu potrebu da se naslanjaju na neka druga zakonska rešenja, onda opet 126 glasova je i kriterijum za tumačenje obaveze i pravne norme.
To je građanima poznato i nemam nameru da ih ubeđujem. Međutim, javlja se i fenomen zakonomernosti. Imamo zakonomernost kada je DS na vlasti, onda ništa nije izvedeno na čistac do kraja. Uvek se ostavlja nešto nezavršeno da bi bio prisutan onaj princip što gore to bolje, rezervna varijanta, nešto se ostavlja, može da se razmatra. Bez namere da ulazim u zakonska rešenja i nesavršenih nekih zakonskih odredbi, o tome ko predlaže, ko bira itd, već polazim od toga da je to svršena stvar, moram da kažem da ova varijanta, gde Vlada predlaže kada su u pitanju tužioci, podseća na ono vreme posle vanrednog stanja.
Samo da vas podsetim, u jednom kratkom periodu je važio propis po kome javne tužioce bira Vlada. Toliko smo imali tu eroziju. Sećam se da je svojevremeno u onoj zgradi Batić predlagao da vratimo na 15 minuta, ako treba, smrtnu kaznu pa da završimo posle posao ponovo. Sećam se i onog vremena kada su penzioneri birani za predsednike okružnih sudova, kada su advokatski pripadnici, sekretari zadruga birani za predsednike sudova, a imali smo i vrlo čudnu situaciju gde je na istoj sednici čovek izabran za sudiju, pa onda i za predsednika suda. Naše pravosuđe je to sve aminovalo, prihvatilo, jer se ne bore za svoj posao. Oni se bore za svoje pozicije. Da to na jednom slikovitom primeru prikažem građanima, kako to funkcioniše DS. Vidite, kada zbog očiglednih zloupotreba od strane trenutno predsedavajućeg i kršenja Poslovnika svoje nezadovoljstvo poslanik manifestuje tako što prebaci cipelu preko stola, to je primitivizam. Ali, kada ministar Krapović prođe ovde, pa udari poslanika SRS, onda nema ni ostavke, ni razrešenja, već Boris Tadić kaže da je to neka zakonomernost.
Pričaću o toj zakonomernosti koja je karakteristična za DS. Ovo pričam zato što su građani napokon shvatili da ste vi vrlo loši vozači ovog autobusa koji se zove Srbija. Vama se autobus poprilično razdvojio. Baška jedna guma, baška druga guma. Sve obaška.
Šta je rukovodilo ove koji su predlagali ove kandidate za ove funkcije i to nepogrešivo mora da se kaže. Prvo, lični interes pojedinih članova ova dva organa. Pre svega mislim na Boška Ristića, Gorana Ćirića i uopšte ovu advokatsku felu koja je nekako ušla u tu kombinaciju. Ako meni ne verujete, idite u Niš, pitajte sudije, tužioce, advokate i građane Niša. Sve što ste dobili kao predlog, a tiče se područja Apelacionog suda Niš, zasnovano je na golom, ličnom interesu Boška Ristića. Posle ćete videti kako je to kombinovano, kako je to pretumbavano.
Dalje, drugi kriterijum koji se javlja jeste politički. Koji je top politički kriterijum? Ove stranke koje su na vlasti u koaliciji, svaka se potrudila da preko svog opštinskog odbora, izvršnog odbora izvrši svojevrsnu sondažu u pojedinim opštinama, gde su sedišta sudova i tužilaštva, da vidi koji su to njihovi kadrovi na koje može da se računa i takve ljude su predložili.
To je glatko prošlo, pa čak je prošao i šef neke kancelarije predsednika Republike, koga smo pre dve godine maltene izbacili iz tužilaštva. Mislim da beše neki Budić, a februara ove godine je podneo ostavku na mesto člana RIK-a. Znači, dovoljno je da budeš u Narodnoj kancelariji kod predsednika Tadića. Nema veze što si pre nekoliko godina izbačen iz Okružnog tužilaštva u Prokuplju. To nikakav problem nije. Morate to da izglasate. Morate, jer se javlja kriterijum 126.
Treći kriterijum koji se javlja je ipak stručnost. To moram da kažem. Koliko vidim, otprilike to su te tri trećine. Tamo gde se obično javljaju, u tom mestu ili u nekom susednom mestu u neposrednoj blizini, da je neko iz tužilaštva izabran za ponovo tužioca, očigledno da se pitala struka, ali oni su mogli samo da prođu zato što DS nije imala bolje kadrove ili lični interesi Boška Ristića, Ćirića i ostalih nisu bili toliko dominantni na toj teritoriji. Ne mogu oni da se rašire u celoj Srbiji. Ne mogu. Tako je prošlo nekoliko takvih kandidata, što iz suda kao kandidati za neko od ovih tužilaštava, što ljudi iz nekog nižeg tužilaštva i sad idu na neko više tužilaštvo itd. To su stvarno retki slučajevi. To mora da se kaže. To je ono što je rukovodilo njih.
Da li je neko video biografije predloženih kandidata? Nema. Nekada, kada se po nekom starom zakonu Narodna skupština pitala i donosila odluke o tome ko će biti izabran za sudiju ili predsednika nekog suda ili za tužioca ili za zamenika tužioca, obično su bile prisutne i biografije. Neko će da kaže da to ne treba da interesuje Narodnu skupštinu kada su u pitanju tužioci i kada je u pitanju predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Tiče se, zato što je odluka Narodne skupštine. Svi ovi u lancu odlučivanja su pomagači i ovo Veće tužilaca, Vlada kao predlagač. Oni su svi pomagači Narodne skupštine koja je jedina ovlašćena da donese odluku.
Da smo videli te biografije, verovatno bi imali i kudikamo bolju argumentaciju za kritiku pojedinih rešenja i pojedinih predloga, ali pošto nemamo te biografije, moramo da pričamo po sećanju. Zašto po sećanju? Zato što imamo stare pacijente, kada je ova tačka dnevnog reda u pitanju.
Ja bih krenuo nekim redom, pa bih čak i zamolio ove ljude iz službe, ako pomenem neko ime i prezime da to protumače, pošto je još na delu onaj stari Poslovnik, da se shvati kao osporavanje izbora, kako bi se u danu za glasanje povelo računa i o tome. Glasanje je, znam da je mala vajda od toga jer 126 je 126 - to ne može da promeni trenutno ni svinjski grip, pošto je došla ova vakcina. Radi istorije i radi javnosti ipak bi trebalo da se zna.
Šta možemo da kažemo o gospođi Nati Mesarović? Mogu da vam pomenem samo dve stvari koje sam čuo za nju. Prva, da je radosno uskliknula jednog dana. Stigla nam je presuda i tog istog dana se trudila da bez zamuckavanja i zamuckivanja pročita ono što je napisano. Naravno, to je njena najveća zasluga i zbog toga bi nju mogli da gurate čak i do predsednik Ustavnog suda Republike Srbije. Dalje od toga javnost ne zna. Da imamo malo biografiju, da smo malo porazgovarali sa kolegama, verovatno bi čuli mnoge druge stvari. Hajde da idemo dalje.
Hajde da uzmemo, recimo, evo ovog vašeg - Nebojša Budić, šef Narodne kancelarije predsednika opštine Prokuplje. Nekada je bio okružni javni tužilac, možda grešim, možda opštinski, možda je bio zamenik, ali se sećam da je bio i nije prošao ovde. Dojurio je u poslanički klub SRS da kaže - da je nezadovoljan, da je on veliki stručnjak i da on nema veze sa bandom iz DS. Tako je rekao Nado, verujte mi, u onoj zgradi smo bili. Evo svedoka Vjerice Radete.
Ne znam šta vas je pogodilo – da li to što je bio kod mene ili šta mi je rekao ili je ovakva kvalifikacija u vašoj stranci? To morate s njim da rešite, molim vas. Nemojte, ja se ne bavim advokaturom, to sa njim rešite molim vas. Nemojte meni to da prebacujete, ali to je čovek rekao.
Dalje, vidite, on će biti tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu. Zamislite Kragujevac kao veliki centar, centar Šumadije, Pravni fakultet ima, znate onaj. Ima Opštinsko tužilaštvo, Javno tužilaštvo, ima Okružni sud, Opštinski sud i u celom Kragujevcu, u centru Šumadije nije mogao da se nađe delija, već je morao čovek iz Prokuplja da dođe. Koji su to kriterijumi? Evo ja kažem da je jedini kriterijum Narodna kancelarija predsednika Opštine Prokuplje. Eto, to je kadar, ponos i dika Šumadije, kako vi to kažete.
Dalje, za Republičkog javnog tužioca predložili ste Zagorku Dolovac. Koliko ja znam o njoj - došla je iz Novog Sada, a u Okružnom javnom tužilaštvu je malo ko zna.
Sećaju se da je vrlo često u Ministarstvu pravde i u Republičkom javnom tužilaštvu i to je cela njena radna biografija. Verovatno je poslušna što se tiče DS i daće sve od sebe da zadovolji vaše interese. Ako je neko čuo još nešto neka slobodno izađe neka kaže?
Dajte neku lepu reč, kažite nešto lepo - imala je toliko hiljada krivičnih progona, toliko su bili uspešni, nisu joj padale optužnice, dobro je nastupala, pisala je kvalitetne žalbe, dajte neki kvalitet. Ma ne znaju je ljudi u tužilaštvu, da li znate? Zašto vam to pričam?
Mi smo zbog Sonje Brkić i onog vašeg Ostojića menjali zakone, da li se sećate gospodine Ristiću? Da bi se Ostojić izabrao za Republičkog javnog tužioca morao je da se promeni zakon, gospodine Ristiću. Sećate se kako ste isterali Leposavu Karamarković i Sinišu Simića - proterali ste ih iz pravosuđa. Zašto - da bi došli vaši poslušnici koji bi završili posao? Ovo je druga faza.
To je ta zakonomernost DS kada je na vlasti, gospođo Đukić-Dejanović. Vi ste bili 2001. godine takođe žrtva jedne takve politike, a da vam ne pričam o sudijama za prekršaje, da vam ne pričam o drugim sudijama koje su trpele torturu i od Batića, i od drugih ljudi koji su bili kod njega u Ministarstvu. To se ponavlja. Vi, srećom sada po vas, niste žrtva, biće neke druge žrtve, ali je princip isti. Pričam o principu. Neće imati ko da kaže jednu dobru reč, sa gledišta struke.
Vidim da i gospođa, drago joj je što neko napokon govori kakvo je stanje u pravosuđu, i gospođi je drago, i ona treba da skine teret - veliki je teret pod kojim oni treba da rade i da slušaju šta vi pričate i šta od njih očekujete. Hajdemo dalje gospodo, da vidite.
Vladimir Vukčević - dovoljno, evo dovoljno je da kažem to. Miljko Radisavljević - pa ja ne znam, taj Kruševac je rasadnik kadrova. Imamo jednoga u BIA, imamo drugoga u BIA, imamo ovoga za privredni kriminal, za organizovani kriminal - u Srbiji cveta ljudi organizovani kriminal. Cveta. Gde se nalazi, u vrhu? Ama u vrhu - manite se ovih šibicara što ih hapsite tamo, izigravate nešto, velike akcije, pa sa BIA, sa DIA, sa međunarodnom itd. Pustite to, pa ljudi znaju o čemu se radi.
Ovo je posebna priča kako ste istumbali - iz jednog mesta u drugo mesto. Zašto je posebna priča? Vi ste sa ovakvim predlozima, kada su u pitanju osnovna i ova viša tužilaštva i ovi glavni tužioci u tim tužilaštvima dokazali, za čitav niz mesta, da u tim velikim centrima ne postoji nijedan koji bi mogao da radi, nego mora da dođe neko iz Prćilovice. Možete da zamislite da na teritoriji Okružnog javnog tužilaštva u Nišu ne postoji nijedan tužilac, zamenik tužioca, okružnog, opštinskog itd, već moraju iz Soko Banje da dovode jednu gospođu.
Kažite mi ljudi - da li na taj način želite da kažete da sve što je do sada rađeno u krivičnim predmetima na teritoriji tog okružnog javnog tužilaštva nije bilo kvalitetno, nije bilo u skladu sa zakonom.
To može samo Boško Ristić da kaže i niko više. Zašto? Verovatno mu se zamerio neko od njih u nekom ličnom interesu. On je osvetoljubiv, da znate. On je pisao Ustavnu povelju državne zajednice - rasturio je. Pa je pisao Propis o pravosuđu. Ono pravosuđe nikad nije zaživelo što ga je on napisao. On je sad umešan u ovo - od ovoga nema ništa, ljudi, znate? Znate, kada je neko taličan, kada mu ne ide posao od ruke. U celoj advokatskoj komori ljudi ne mogu da trpe, advokati, ovaj pritisak.
Možete da zamislite, iz niškog pravosuđa i tog tamo dela, nije bio nijedan sudija, nijedan tužilac u ovome. Zašto - dovoljan je Boško Ristić i sad je ubacio ovog njegovog prijatelja Gorana Ćirića? Čućete tek od sudova i kod izbora sudova i kod zamenika tužilaca i kod predsednika sudova šta su napravili - čist lični interes.
Smeškajte se vi, samo se vi smeškajte. Uvek ste se vi smejali, ali je Srbija propadala, kada se vi smejete - to je problem najveći. Možete da zamislite - da bi neko bio tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Pirotu, tamo nema nijednog, nema ga ni u Nišu, on mora da dođe iz Vranja. Zamislite dalje, Više javno tužilaštvo u Prokuplju - dolazi čovek, zamenik javnog tužioca u Opštinsko javno tužilaštvo, iz Vranja. Sada kažite čime ste se rukovodili? Što niste ovog Budića vratili u Prokuplje?
Ne, tu se vidi, odnosno tu se vide ova tri kriterijuma, koji su vas rukovodili. Lični, pojedinih članova ovih pravosudnih organa, politički, da se zadovolje potrebe stranke, i tek na kraju, gde nije moglo da dođe do izražaja da se zadovolje, da se nađu kandidati po ova dva kriterijuma, dolazio je ovaj treći - struka. Zato, vrlo malo u ovim predlozima, može da se priča o struci i o tome da su ispunjeni kriterijumi na koje ste se vi pozvali iz ovog pravilnika, pogotovo što mi možemo samo da sumnjamo u to.
(Predsednik: Vreme.)
Još samo jedna rečenica. Jer mi nemamo biografije, a ja se sećam da je nekada Odbor za pravosuđe, pa i Narodna skupština, nisu čak hteli ni da raspravljaju, ukoliko se ne umnože biografije.