U pitanju je izdvojeno mišljenje povodom čitavog seta ovih zakona. Krenuću redom, pošto je ograničenje samo na pet minuta. Šta javnost treba da zna povodom ovog zakona o dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju? Treba da zna da se praktično zamrzavaju penzije sa nekim datumom u oktobru 2008. godine. Ovo je u stvari zakon koji sprečava povećanje penzija, odnosno usklađivanje penzija.
Onda se otvara pitanje, ono što je bilo izuzetno za 2009. godinu sada postaje izuzetno i za 2010. godinu, a verovatno će biti izuzetno i za 2011. godinu i otvara se pitanje - šta mi jurimo, da li jurimo troškove života, da li jurimo rast zarada? U svim varijantama koje se budu primenile penzioneri poprilično kasne.
Zato budite oprezni kada budete vršili reformu penzijsko-invalidskog sistema, da to ne bude kao 2003. godine kada je Gordana Matković upropastila penzijski sistem. Naravno, zamrzavanje plata, zamrzavanje penzija, a da pri tom nije dat neki kriterijum kako bi to moglo da se odmrzne, recimo, neka bude rast produktivnosti, kao što je to nekada bilo korišćeno kao opravdani razlog za odgovarajući rast, neminovno povlači da poslovanje privrednih subjekata prelazi u sivu zonu. Ide se ka utaji poreza, ide se ka još jednoj drugoj potpuno nelegitimnoj neravnopravnosti koja se uspostavlja između građana.
Naravno, kao svoj kraj imaće i činjenicu da će sve veći broj preduzeća biti pod blokadom, a ono što dalje sledi, verovatno će biti stečaj i kao uzrok i kao posledica.
To sve pokazuje koliko je besmislena ekonomska politika u Republici Srbiji, a ona se otprilike zasniva na tome da se nekritički zadužujemo, želimo da imamo neki razvoj. To je, otprilike, onaj čovek koji živi u nekom stanu od 50 metara kvadratnih, da bi obezbedio sebi razvoj daje pod hipoteku kupatilo jedne godine, druge godine hodnik, treće godine pola sobe, a zašto mu je potrebna hipoteka? Da bi kupio kompjuter, da bi kupio kola na lizing, da bi kupio mobilni telefon, a da pri tom niko ne primećuje da on ustvari nema elementarnih stvari za život.
Mislim da je osnovni nedostatak svih ovih propisa taj što su se izgubili prioriteti. Prioriteti su ono što je u definicije politike već hiljadama godina. Zadatak politike jeste da reši siromaštvo i da obezbedi mir. Ovde, kao što vidite, siromaštvo je poslednja rupa na svirali i zato se pribegava različitim stvarima.
Što se tiče ovog drugog zakona, pitanje broja dece, rađanje dece jeste lično pravo, lična stvar pojedinca, ali u uslovima kakvi su demografski kod nas, a oni od 1980. godine beleže negativne rezultate, to više samo nije lična stvar, to je i stvar socijalne politike, to je stvar i države.
U tom smislu ne treba praviti diskriminaciju niti među trudnicama, niti među decom, jer je to zadatak broj jedan što se tiče države.
Sledeći zakon o kome treba nešto reći jeste ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Samo da vas podsetim, mi suštinski nemamo komisiju za hartije od vrednosti, pošto je njima istekao mandat, ali poenta ovog zakona je upravo da se omogući nekome ko dobije status profesionalnog investitora da se, bukvalno rečeno, šlepa pored države i da postiže monopol i na ovom tržištu zahvaljujući bliskosti sa državom, jer onda ta bliskost se manifestuje kroz neke varijante o kojima vi razmišljate, a to su akcionarski ugovori o zajedničkom vođenju privrednog subjekta, budući otkup manjinskog paketa Republike Srbije, zajednička prodaja kontrolnog paketa.
Sve bi se to radilo na jedan način koji bitno narušava tržište hartija od vrednosti i pravi neke koji su izuzeti od toga, budući monopoliste. Nešto bi slično bilo, kao što se desilo i sa "Fijatom", a znate koje su posledice toga.
Što se tiče ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, poenta je upravo u tome da se ukidaju limiti ili, da kažem povećavaju limiti da se lokalna samouprava zadužuje, da se stimuliše dugoročno zaduživanje na bazi ove izmene, otvara prostor za poslovne banke koje mogu da plasiraju sredstva prema lokalnoj samoupravi i na taj način utiče i na buduću lokalnu vlast, koja dođe u jedno svršeno stanje, preuzete obaveze, ugovori, nešto iz obavezuje.
Kod ovog zakona o osiguranju, ako dozvoljavate samo još jednu rečenicu, on je u suprotnosti sa zakonom iz trećeg seta zakona koji se nalazi na dnevnom redu, jer razdvajanje životnog i neživotnog osiguranja jeste, ako je to standard, a jeste standard, ako je to obaveza, jeste obaveza, ne znam zašto se prekraćuje, skraćuje ili produžava rok do kada treba da se izvrši ta obaveza, sa pozivanjem na diskreciono pravo države. To diskreciono pravo države postoji u mnogim drugim oblastima, pa nije korišćeno. Verovatno je...