Gospođo Đukić-Dejanović, na početku ću da napravim jedan mali uvod, jer u Srbiji ima puno mladih ljudi koji studiraju pravo, pa treba da polažu ustavno pravo, a ceo izborni sistem je deo ustavnog prava, pa teško da mogu u knjigama da pronađu neke stvari koje su im baš potrebne kao životno iskustvo da bi lakše položili ispit. Verovatno sam i ovlašćen da napravim neki istorijski pregled kako se to kretalo kod nas otkad je krenuo višestranački sistem.
Prvi izbori su bili, znate i sami, 1990. godine, većinski izborni sistem, a onda je bio mešoviti izborni sistem, maja 1992. godine. Šta se tada dešavalo s biračkim spiskovima, možete samo da pretpostavite. Onda, u drugoj polovini 1992. godine, zablistala su dva dečka, Dačić Ivica i Goran Perčević, koji su na okruglom stolu razvalili Zorana Đinđića, profesora Mićunovića i ostale, jer je taj okrugli sto trebalo da predstavlja svojevrsni kompromis vlasti i opozicije, da bi opozicija izašla na decembarske izbore 1992. godine. Tada se birao i predsednik Srbije. Tada je vaš kandidat bio Milan Panić. Tada su se birali poslanici za Saveznu skupštinu, za Veće građana, i birali su se poslanici za Republički parlament.
Posle nekoliko godina se ustanovilo da taj izborni zakon nije dobar. Jeste on promovisao proporcionalni izborni sistem, što je bio zahtev svih političkih stranaka, osim SPS-a, ali se primetilo da, s velikim brojem izbornih jedinica, u Skupštini dolazi do nesrazmernog predstavljanja političkih opcija.
Kao rezultat svih tih promašaja i nedostataka zakona iz 1992. godine, 2000. godine je SRS preuzeo obavezu da bude svojevrsni lakmus između vlasti i opozicije, pa je u drugoj polovini 2000. godine donet Zakon o izboru narodnih poslanika koji je predstavljao punu saglasnost svih političkih činilaca, s obzirom na to da je već posle nekoliko meseci došlo do onoga do čega je došlo – 5. oktobar, Koštunica je izabran za predsednika i neminovno se išlo na republičke izbore.
Praktično, decembarski izbori 2000. godine su bili prvi test Zakona o izboru narodnih poslanika i ove materije koja je danas predmet, a to je jedinstveni birački spisak.
Radi vas, taze poslanika i mladih ljudi, moram da skrenem pažnju da se i decembra 2000. godine u opticaju pojavio jedan CD, kao odraz jedinstvenog biračkog spiska. Zamolio bih vas da ne padate u nesvest, taj birački spisak, taj CD je doneo i u to vreme RIK-u samo ovako pokazao direktor Državne bezbednosti, odnosno načelnik Državne bezbednosti Rade Marković.
Tada su nastupili i prigovori povodom jedinstvenog biračkog spiska. Doduše, moram da vam skrenem pažnju, tada demokrate nisu prigovarale. Na sledećim izborima, koji su bili predsednički, gde se shodno primenjuju odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika o biračkom spisku, moram da vam kažem da su svi prigovarali Demokratskoj stranci, koja je tada bila na vlasti, što ne postoji jedinstveni birački spisak.
Jedinstveni birački spisak, onako kako je definisan s nekoliko članova Zakona o izboru narodnih poslanika, podrazumeva i jedinstveni informatički sistem i podrazumeva odgovornost nadležnog ministarstva za jedinstveni birački spisak. Zašto? Da se ne bi dešavalo to što se dešavalo u prošlosti.
Uzeću primer izbora na KiM-u, gde su birački spiskovi samo redni broj, ime i prezime. Kada posle završenih izbora pogledate kako su ljudi glasali, onda vidite zaokruženu telefonsku spiralu. Protagonisti takvog načina pravljenja biračkog spiska i glasanja i danas su prisutni u ovoj zgradi.
Šta se desilo 24. septembra 2000. godine? Bio sam u Crnoj Gori, kontrolisao sam biračka mesta, između ostalog, ona gde su glasali ljudi koji su izbegli sa KiM-a. Pošto nismo mogli da sprečimo falsifikat i kvazibiračke spiskove, koji su se, maltene, dopunjavali imenima i prezimenima na dan izbora, morao sam da polupam četiri kutije, da pokupim materijale i sreća me je spasila što su se tri službe –Mila Đukanovića, Vojske i Bulatovića, dogovarale koja će pre da me uhapsi itd., pa sam se ipak vratio u Beograd. Kod Brodareva je, navodno, zadržan šofer.
Pisali smo i ustavnu žalbu na preko 1.800 strana, s vrlo konkretnim primerima kršenja propisa povodom biračkog spiska za svako biračko mesto. To je prva ustavna žalba koja je u istoriji podneta Saveznom ustavnom sudu. Naravno, ona je odbačena zbog nekih potpuno drugačijih razloga, a ne pravnih.
Samo da vas podsetim, a ima veze s izborima, da je i Vojislav Šešelj jednostavno uhapšen u Gnjilanu. Radi vašeg saznanja, da znate ko je tada hapsio – specijalci sa Ajvalije. Tako je to s izborima u Srbiji.
Jedinstveni birački spisak treba da bude, pre svega, jedan kompjuterski obrađen dokument, u koji su upisani svi birači, svi građani Republike Srbije s biračkim pravom. Kako će izvod posle da izgleda, zavisi ne od ovog zakona, nego od odluka nadležnih organa gde će sve biti biračka mesta, raspored biračkih mesta itd.
Mi tako nešto nemamo. Godine 2002, izgovor zašto ne postoji jedinstveni birački spisak bio je da fali 16 kompjutera. Došla je i donacija kompjutera, ali mi nemamo jedinstveni birački spisak. Postoje i neki problemi, rešivi. Svako sedmo rešenje MUP-a o određivanju jedinstvenog matičnog broja građana je pogrešno. Pitanje je – da li opštinske uprave koje su zadužene da vode evidenciju o biračima to rade kvalitetno, kao povremeni državni posao?
Nadležno ministarstvo na republičkom nivou ima i sada obavezu da vrši ažuriranje tih biračkih spiskova i da vrši kontrolu. Ovaj zakon, ovako kako je predložen, nije potreban. Imamo propis koji se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti, ali i druge podzakonske akte. Kada se uređuju neke stvari, onda se poštuje taj zakon.
Samo da vas podsetim, Bakarec je, navodno, uzeo to, pa su ga demokrate jurile po WC u Narodnoj skupštini. Kada se izvršila provera tog navodnog jedinstvenog biračkog spiska, kompjuterski obrađenog, da vam ne pričam koji su sve podaci izašli. Meni nisu dozvoljavali da to preuzmem, već sam mogao u službi da izvršim uvid, i da vam ne pričam šta se sve dešavalo.
Da li treba da vas podsetim na četiri kruga izbora iz 2002. godine, kada su kandidati za predsednika bili, zahvaljujući potpisima DS-a, i Pavković i neki drugi? Od 10 hiljada potpisa, niste mogli da nađete dve hiljade validnih.
Sve to može da prođe ukoliko ne postoji jedinstveni birački spisak. Jedinstveni birački spisak podrazumeva da jedno isto lice ne može biti upisano na više mesta, pa ni kasnije, kada se prave izvodi za svako biračko mesto iz jedinstvenog biračkog spiska. Ne postoji spremnost da se napravi takav jedinstveni kompjuterski dokument. To je osnovni problem. Zašto? Zato što treba da se vrše manipulacije.
Neko me je jutros optužio da govorim nešto što nije istina. Svi ste svedoci šta je bilo u Gračanici, šta je bilo u Peći na dopunskim izborima. Raspustili ste skupštine jedinica lokalne samouprave srpskih opština da biste sproveli izbore po nekoj svojoj zamisli i – četiri kruga izbora. Zašto? Oni koji su glasali u Kraljevu, sad su upisani i na poništenim biračkim mestima, da li u Gračanici, da li u nekom selu, nije ni bitno, možda i pogrešim u nazivu. Kako je to moguće? Sve je moguće kada DS to uzme u svoje ruke.
Malopre je neko rekao da se zalaže za neki izborni sistem po kome neće 249. sa liste da bude predsednik Narodne skupštine.
Ko je izabrao Natašu Mićić za predsednika Skupštine i na kom je mestu vaše lista ona bila? Što nama to pričate? To ste vi uradili. Ali, ne, ovde se baci laž i onda se tipuje da je to s neke druge strane.
Sve ste to vi radili. Zato vam je potrebna apsolutna kontrola biračkog spiska, a vi je imate. Kao što sada skupljate papire ko će biti sudija a ko tužilac, u zavisnosti od toga šta će da kaže vaš opštinski odbor, tako imate i potpune spiskove za sve birače u Republici Srbiji. I, nepogrešivo šaljete plave, žute pakete, verovatno sad s nekim virusom, a ovi vaši prijatelji zapošljavaju.
Zamislite kakve se stvari dešavaju u Srbiji? Iz najboljih namera uđete s nekom prijateljskom zemljom u neki drugi posao, a NIS je dobar posao. Onda vlast, ova naša ovde, preuzme, da kažem, ovlašćenja nad tim delom i odmah kreće sa zloupotrebama. Tamo u Vrbasu kažu – eto, 16 momaka smo sada zaposlili, zaposlićemo i ovih 60, samo vi glasajte. Navukli se na gas. Sad i strance zloupotrebljavate za vaše čisto političke potrebe.
Gde je tu pravo birača? Gde je tu princip – jednak glas svakog birača? Gde je tu slobodna volja?
Zakon o izboru narodnih poslanika ima i posebne odredbe o Nadzornom odboru, koji treba da kontroliše šta rade mediji, šta rade učesnici na izborima, kako bi se slobodno formirala volja svakog birača, bez bilo kakvog medijskog uticaja.
Prvo što ste uradili decembra 2000. godine je bilo – taj odbor ne postoji. I danas postoji u Zakonu obaveza, ali nikada nije formiran. Zašto? Da biste mogli u izbornoj tišini, na dva dana pre izbora, da krećete s onim vašim parolama, pre nekoliko meseci – te hapšenje, te onda idu bilbordi, dva Vojislava, pa onda ovo, onda ono.
Tako vi poštujete zakon, koliko vama odgovara. Da li može da se donese normalan zakon o jedinstvenom biračkom spisku? Nije potreban. Sve može da se reši podzakonskim aktima. Cela materija je materija podzakonskog akta.
Zašto? Biračko pravo je rešeno Ustavom i Zakonom o izboru narodnih poslanika. Šta je jedinstveni izborni spisak? Tehničko sredstvo, a oni se upustili u posebne izvode, pa izvode za biračka mesta u inostranstvu, a sada pokazuju veliku humanost prema licima koja na dan izbora nisu u mestu prebivališta, nego borave na nekoj teritoriji, pa bi mogli tamo da glasaju.
Šta se dešava kada je glasanje po kućama? Mogu da vam pričam 15 dana, mogu da vam pričam i o rakiji, i o kiselom kupusu na dan izbora na biračkom mestu, i o Tutinu, gde jedan čovek dođe i glasa za celu svoju porodicu. Sudski postupak, nadam se da je završen, ako nije završen, onda znate zašto nije.
Ko je odgovarao? Koliko je krivičnih prijava podneto za otvoreno kršenje Zakona o izboru narodnih poslanika? Ko je odgovarao? Bata Bane u Nišu.
Takve vi izbore želite, takve vi zakone hoćete, zakone sa rupom, zakone koji vam dozvoljavaju diskreciono ovlašćenje da ga tumačite kako hoćete.
Do pre nekoliko meseci, taj ministar se hvalio kako je izuzetno pametan bio kada je smislio čl. 47, 49. i 56. Zakona o lokalnim izborima. Šta sad priča? Sad priprema teren za Ustavni sud koji treba da donese jednu odluku. Kakvu? Kakvu ste vi zamislili, kako vama odgovara.
Gde je Ustav? Ovo je zemlja gde ministri daju sebi pravo da kažu – Skupština može da ima i 150 poslanika; iako je nešto ustavna norma, kaže – možemo sad da idemo i na većinske izbore, a u Ustavu je lepo napisano da je proporcionalni izborni sistem. Šta to vredi? Vas ništa ne obavezuje.
Gubite partnere, čak, iz inostranstva. Ko je bio prvi Srbin ministar u nekoj vladi separatističkog Kosova? Goran Bogdanović, to je prvi. Sećate li se 2004. godine, ko je pozivao Srbe da idu na te izbore? Boris Tadić, mimo Rezolucije i Deklaracije Narodne skupštine, pa je prošao sa 0,16%. Razmislite, taj Oliver Ivanović je nepogrešiv, on je u svim periodima tamo, sa svima sarađuje.
Što ne kažete ko je na vlasti u Gračanici? Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Tomislav Nikolić. Što ne kažete javnosti zašto su raspisani izbori u Leposaviću? Ima li obrazloženja odluke? Nema. Zbog čega? Dva rođaka koja prate Gorana Bogdanovića provocirala ljude, neko bacio kamen, i on kaže – ma, raspisujem ovde izbore, raspuštam ovu skupštinu. To je zakon i to je propis.
Niti je zakon, niti je propis, nego samo vaša samovolja. Pokušavate da sejete strah prema građanima. Neće vam to proći. Čime možete još građane da uplašite? Šta to još mogu građani da izgube, a što već nisu izgubili? Gube zbog ove vlasti, zbog ove vrste manipulacija.
Pogledajte koliko ste tema otvorili, nijednu niste rešili, nego plivate na posebno formiranom javnom mnjenju koje bi bilo u stanju da proguta sve što vi predložite, pa, kao, nema druge alternative.
Svetska ekonomska kriza – nema druge alternative. Jedan ministar kaže – zaradićemo, drugi kaže – propašćemo, treći kaže – propašćemo na kašičicu.
Da li ste čuli šta vam je rekla vaša ministarka pre nekoliko dana? Ovaj sporazum s MMF-om je dobar, daje nam osnovu da 2010. krenemo da rešavamo ovu krizu, a prvi dobri rezultati osetiće se 2020. godine. Da li će neko da preživi vaše reforme? Šta vi reformišete? Čega ste se uhvatili, to se osušilo.
Dobro vam ide posao oko formiranja nezavisne države Kosovo. Pripremili ste startnu poziciju za Vojvodinu, i da ne širim dalje. Znaju već građani. Mislite da možete, sejući strah od SRS-a, da nešto napravite. Ne možete, građani neminovno moraju da se istrezne, da izađu iz te priče koja je promovisana 5. oktobra 2000. godine, moraju.
Da li postoji veće nasilje u Srbiji od 5. oktobra? Ne postoji. Ko vas stimuliše iz inostranstva? Onaj kome je stalo da bude loše u Srbiji, oni vas stimulišu, oni vas podržavaju, oni vas hvale. Zašto vas hvale? Zamislite se, hvali vas onaj što je bacio na hiljade tona bombi na Srbiju. On vas hvali. Zašto bi vas hvalio? Jeftiniji ste mu nego bombe. Zato vas hvale.
Ovaj zakon je nepotreban. Potreban je samo podzakonski propis kojim bi se uredili tehnički aspekti jednog kompjuterskog sistema i jednog kompjuterskog dokumenta, gde bi svaki građanin mogao da izvrši uvid, gde bi svaka politička stranka i svi učesnici na izborima mogli da izvrše promenu, a nadam se da ćemo uskoro biti u prilici da objasnimo i onaj drugi deo zamisli, koji se zasniva na tome da CESID preuzme izbore. Zapamtite, imali smo i državne komisije, imali smo izborne komisije u kojima su bili samo nosioci pravosudnih funkcija, pa je bilo najviše problema, pa ste palili ovu zgradu.
Setite se, uvek su iz tih komisija izbačeni ljudi koji su predloženi ispred SRS-a za prošireni sastav. Dana 25. septembra, ovde nije dato da uđu predstavnici SRS-a u proširenom sastavu. Setite se ko nije dao. Mogu da vam pokazujem i stenograme svih sednica, kako se razmatrao jedinstveni birački spisak. Onda nam dođe ovde neko s labudovom pesmom.
Kako možete nas da zavarate? Kako možete mene da prevarite, kad 20 godina najdirektnije učestvujem u ovim poslovima? Vi s vremena na vreme menjate svoja mišljenja, pa neki put podržavate moje stavove i stavove SRS-a, a neki put ne podržavate. Od čega to zavisi? Od vašeg trenutnog interesa.
Setite se, Zoran Anđelković, zvani Baki, lepo je rekao šta je bilo 24. septembra i kolika je greška što niste uzeli u obzir sve birače koji su bili upisani i koji su glasali na teritoriji KiM-a, ja moram da se setim, bez obzira na to da li mi neko odgovara ili ne odgovara. Rekao je veliku istinu. A ko se sad uortačio? Ko se sad uortačio? Eksperti za nameštene izbore.
Kad je to DS organizovao legalne izbore? Vi kod vas ne možete da sprovedete legalne izbore. Šest puta je u Kruševcu morao da odlučuje opštinski odbor ko će da bude od poslanika, jer je pet puta Tadić rekao da će sve da ih raspusti ukoliko njegov miljenik ne bude, njegov glavni ideolog.
Vi pričate o nekoj demokratiji. Kakva demokratija? Za vas je demokratija kada dete nacrta crtež, pa dole napiše – ovo je konj. Pošto ste sad u tom svojevrsnom teranju borbe protiv fašizma – smrt fašizmu - sloboda Šešelju!